Poštovani građani Srbije, poštovana ministarko, poštovane kolege poslanici, danas imamo priliku da pričamo o veoma važnim zakonima i što se tiče stava DS, mislim da smo i sa predlogom preko 20 amandmana koje smo uložili u ovaj zakon, u primedbe ovog zakona, dali do značaja samom radu u izradi zakona, ali dali smo i značaj na tome koliko su ovi predlozi loši.
Mislim da je nedopustivo da ministarka samo dva minuta u svom uvodnom izlaganju obrazlaže razloge zbog čega se danas razmatra ovaj zakon, imajući u vidu da je posle analize koja je izvršena u primeni ovog zakona u prethodnih godinu dana, došlo se do zaključka da postoji niz propusta, niz stvari koje treba menjati i da je danas predloženo da se od 111 tačaka ovog Predloga zakona menja 45 članova.
U obrazloženju razloga donošenja zakona iz maja meseca 2013. godine kaže se da je osnovni cilj donošenja tog zakona postići što bolje i efikasnije uslove funkcionisanja železnice, nezavisno poslovanje železničkih preduzeća, stvaranje uslova za pojavu više železničkih prevoznika, razdvajanje železničkog sistema na razne sisteme itd, i kaže – delimično usklađivanje sa direktivama EU.
Kasnije, u obrazloženju stoji da je u toku jednogodišnjeg perioda praćenja i kontrole primene ovog zakona ustanovljeno da je dosta propusta, da efekti nisu postignuti i da je neophodno pristupiti donošenju novog zakona, sve sa ciljem efikasnije primene itd.
Dalje, u obrazlaganju problema koje treba rešiti, kaže se da nakon stupanja na snagu važećeg Zakona o železnici, pojavili su se raznorodni problemi koji su rezultovali nezadovoljavajućim efektima primene tog zakona na situaciji na terenu, na železnici, a najdrastičniji slučajevi su i nemogućnosti praktične primene nekih odredbi ovog zakona.
Ovaj zaključak, koji se ovde nalazi u obrazloženju, otvara pitanje i dileme – da li je postojala vizija i da li je postojao jasan plan 2013. godine kada se predlaže zakon koji danas razmatramo? Očigledno je da i u tom trenutku nije bilo ni vizije ni plana i da je to posledica upravo loših odnosa, odnosno loše primene zakona u prethodnih godinu i po dana.
Dalje, u obrazlaganju razloga za donošenje se zakona kaže da bi ne donošenje zakona po hitnom postupku dovelo do značajnih štetnih posledica za železnički saobraćaj u Republici Srbiji. To se direktno kosi sa uvodnim izlaganjem ministarke Mihajlović koja kaže, u ta dva minuta koliko je obrazlagala zakon, da je osnovni cilj donošenja ovog zakona da nastavimo reforme i da sve što smo uradili u prethodnom periodu i dalje u obavezi da potvrdimo, nastavimo, sa ciljem da Železnice budu efikasnije itd, itd.
Ako analiziramo taj uvodni deo izlaganja ministarke i ako izanaliziramo ova obrazloženja koja smo dobili za razloge usvajanja novog zakona, videćemo da se tu ne radi o istim stvarima i da je bilo jako važno i potrebno da ministarka obrazloži detaljno razloge i efekte primene ovog zakona, odnosno očekivanja od primene ovog zakona.
Ono što je suština nalazi se u analizi efekata primene ovog zakona, gde se jasno kaže da je potrebno ne samo uskladiti ovaj zakon sa direktivama EU, već je potrebno da se poprave nedostaci koji se, pre svega, odnose na smanjen broj putnika i smanjen broj robe koji su bili kao efekti primene zakona iz 2013. godine. Znači, vi ste u ovoj analizi jasno i nedvosmisleno rekli da je zakon, koji je usvojen 2013. godine, imao niz manjkavosti, potvrdili ste to sa činjenicom da od 111 članova, koji se nalaze u ovom zakonu, menjate 45.
Sada dolazimo do toga da li vi kao ministar, zajedno sa svojim saradnicima, verujete da će i promene, odnosno izmene ovih 45 članova, bitno uticati da bi se ostvarili ciljevi o kojima kasnije govorite?
Ja vam tvrdim da postoje tri osnovne stvari, odnosno izmene koje su obuhvaćene ovim članovima. Prvo, vezane su za neke gramatičke izmene, jezičke, leksičke, itd, i to je oko 50% od tih 45 članova koji se menjaju. Ako to tako gledamo, da li vi mislite da onda tih 20 i nešto članova koji se odnose na ove izmene suštinski mogu da poprave neke stvari koje vi ovde u zakonu planirate?
Drugi deo koji je jako važan jeste pitanje licenci i pitanje dalje uloge Direkcije za železnice, odnosi se to na član 10, 11, 12, 13, itd. Po našoj proceni nedopustivo je da krećete u reforme, da krećete u neke nove modele rada železnice i velikog sistema na takav način da praktično izuzimate mogućnost kontrole rada tih preduzeća koja se sada osnivaju, pa i kontrole rada nekih budućih preduzeća. To se odnosi na one koje planirate kasnije da uvodite u sistem, jer ovde jedan od ciljeva jeste razbijanje monopola, uvođenje tržišta, konkurencije itd. Smatramo da taj deo treba da ostane kao što je bilo u prethodnom zakonu.
Treći deo je upravo vezan za tu ideju oko monopola, tržišta. Tu bih vas upozorio na sve amandmane koje smo dali kao poslanička grupa, a posebno na član 88. zakona, koji se tiče tih procedura. Znači, član 88. zakona, po našem mišljenju, direktno urušava sve osnovne pozitivne namere ovog zakona i ciljeve koji se tiču efikasnosti, transparentnosti i procedura primene zakona, pogotovo Zakona o javnim nabavkama.
Ovaj član, poštovana ministarko, u svom uvodnom delu, u prvom članu, kaže da na osnovu odluke nadležnog organa o neposrednom dodeljivanju ugovora o obavezi javnog prevoza se potpisuju ugovori, itd, itd. Znači, mene živo interesuje šta znači „neposredno odlučivanje i pogodba“ po pitanju angažovanja nekih društava, preduzeća, da li su oni iz javnog sektora ili su iz privatnog sektora?
Smatramo da, ako uspostavljate kriterijume i tržište, ovaj stav, odnosno ovu tačku treba izbrisati, pogotovo što se u drugoj tački kaže da se na osnovu javnog konkursa, otvorenog za sve železničke prevoznike, itd, itd, otvara mogućnost da se sklapaju ugovori 15 godina, a u skladu sa načelima o kojima se ovde govori. Ono što je sporno jeste da vi u nastavku, trećem i četvrtom stavu, dajete mogućnost da se i u neposrednim pogodbama i u ovom delu, koji se tiče javnih konkursa, produžava taj rok sa 15 godina na polovinu potpisanog ugovora, ako se ispoštuju neki uslovi i neki kriterijumi. To znači da ugovori mogu da važe i na 22, 23, godine, itd, a niste definisali kriterijume šta to zapravo znači da se ispunjavaju ti uslovi i da će taj neko opet zameniti monopol državnih preduzeća na neki drugi način. U ovom slučaju samo se još čeka slika tog koji će u ime vas biti u prilici da potpiše ugovore sa Vladom Republike Srbije.
Znači, ako je cilj da se napravi transparentan postupak, smatramo da treba zadržati ovaj stav 2, odnosno tačku 2), da treba dati mogućnost da se potpisuju ugovori na 10 godina, da treba obavezati te partnere u smislu da se na godišnjem nivou daju izveštaji koje će potvrđivati ministarstvo ili Vlada.
Mislim da ste vi, poštovana ministarko, propustili priliku da se možda malo ozbiljnije uključite. Verujem da sa vašim autoritetom ste mogli da ispravite sve te nedostatke koji se tiču članova koji se predviđaju za zamenu. Dali smo dosta predloga koji se odnose na to da li se radi o jednom ili drugom terminu u nekim članovima, pa smo kroz amandmane predložili zamene, odnosno promene. Videćete u našim amandmanima da smo upravo ukazali da na jednom, dva ili tri člana gde kažete ili koristite jedan termin, recimo, „mereći“, a u nekom drugom članu ste koristili termin „mereno“, da to nije usaglašeno, pa treba obratiti pažnju na te amandmane o kojima smo želeli da govorimo.
Ovde se otvara pitanje i jasno je da u principu ovaj zakon jeste prilagođen vašoj viziji da se u narednom periodu podrži ovaj rad društava, četiri društva železnice, infrastrukture, „Srbija kargo“ i „Srbija voz“, ali ovde nedostaju jasni kriterijumi, nedostaju jasni ciljevi i nedostaju jasne procedure koje se tiču tih ugovora i prava na monopol.
Ono što DS hoće posebno da istakne jeste ovaj deo koji se odnosi na dalje angažovanje ovih sistema. Imamo od pre nekoliko dana vrlo interesantan intervjuu u dnevnim novinama, da ne navodim koje su, koje se tiču stava sindikata železnice i koji počinje sa jednom rečenicom za koju mislim da možemo da kažemo da definiše sve ove odnose i da lepo oslikava stanje i vaše vizije i planova, pa i ovog zakona, primene ovog zakona u narednom periodu. Ta rečenica kaže – sklepali ih na brzinu, natenane će se kajati. U tri novoosnovana društva, „Kargo Srbija“, „Srbija voz“ i „Infrastruktura“ vlada potpuni haos.
U nastavku ovog intervjua, a naravno i u razgovoru sa ljudima koji su zaposleni u „Železnici“, koji su članovi sindikata, mi smo stekli utisak da imate vrlo skrivene namere i oko statusa zaposlenih i otpuštanja ljudi u narednom periodu iz „Železnice“.
Po proceni sindikata dolazimo do saznanje da će prilikom transformacije ovog sistema doći do otpuštanja oko 6.000 ljudi. Ako samo vratimo malo film unazad i analiziramo šta se to desilo u periodu od 2012. godine po tom pitanju zapošljavanja ljudi u „Železnicu“ dovodimo sebe prvo u dilemu, da li to znači da ćete vi preko 5.500 ljudi koji su zaposleni, pre svega, iz SNS u „Železnicu“ od 2012. godine primiti sada na posao, ali ćete u isto vreme 6.000 ljudi otpustiti koji godinama tamo radi i verovatno ćete ih obeležiti kao partijske neposlušnike itd, i ostaviti bez posla,
(Zoran Babić, s mesta: A oni su iz DS.)
Oni koji dobacuju gospodine predsedavajući treba da imaju strpljenja da čuju…
