Ovo nije tema, gospodine Veselinoviću.

… i mi smo obavezni da im damo odgovor gospodine predsedavajući. Molim vas da nam to omogućite i da niko se ne usuđuje da ovde ograničava pravo da traži propusnice za hol, za „Beograd na vodi“, za neko drugo mesto. Nemamo mi nikakve na rukama oznake da nam je zabranjeno kretanje. Nemojte dozvoljavati to u Narodnoj skupštini. Da li će mene novinari nešto pitati ili ne, ja imam pravo da iskažem svoj stav. Oni imaju mogućnost da to prenesu ili ne prenesu. Nema niko pravo ovde u Narodnoj skupštini da zabranjuje meni pravo da kažem i kaže da fantaziram, zato što pričam o ugroženim pravima građana, ja fantaziram. Zato što sam doneo peticiju danas sa 17.000 potpisa. Ja fantaziram. Možda ti građani fantaziraju, ne znaju kako žive.

Zahvaljujem.
Gospodine Veselinoviću, vi ste profesor na univerzitetu, i vrlo dobro znate i možete da koristite kada koristite termin – lično obraćanje. Gospodin Marković ni u jednom trenutku vam se nije lično obraćao. On je kroz svoj govor pominjao delove vašeg izlaganja, ali ni jednog trenutka vam se nije lično obratio, tako da ja nisam mogao da reagujem, kao što nisam mogao da reagujem sa rečenicom - ko je davao izjave novinarima, mi smo ovde u sali, ja ne mogu da znam ko je davao izjave novinarima i koga pominje gospodin Marković.
Tako da, gospodine Veselinoviću, kad sledeći put želite da zloupotrebite Poslovnik, da se javite po Poslovniku da replicirate, bar recite istinu, a ne ono što nije rečeno i što ni ja nisam mogao da sprečim.
Izvolite gospodine Markoviću.

Poštovani predsedavajući, smatram da ste povredili 107. član Poslovnika koji govori o dostojanstvu Skupštine. Niste reagovali u momentu kada je govornik, ispred SNS, kolega rekao da poslanici fantaziraju davajući izjave i iznoseći svoje stavove u ovoj Skupštini.
Kada vidim način na koji vi reagujete, ne samo u obrazloženju, nego dok slušate obrazloženje kako reagujete vi, kako reaguju kolege poslanici iz vladajuće garniture, onda prosto čovek dolazi u dilemu sa pitanjem da li ima razloga… (Isključen mikrofon)

Ne vredi gospodine Markoviću, jer vi ne želite da obrazložite kako sam ja povredio Poslovnik, nego tumačite izlaganje i govore narodnih poslanika, tako da moram samo da vas pitam da li želite da se Skupština izjasni?
(Jovan Marković, s mesta: Želim da završim rečenicu koju sam započeo.)
Pa, ne možete tako što replicirate gospodine Markoviću. Molim vas, da iskoristite vaše pravo da se malo podsetite Poslovnika i da znate kad u kom trenutku možete, na koji način da se javljate za izlaganje. Zahvaljujem.
(Jovan Marković, s mesta: Želim da završim rečenicu koju sam započeo, sa svojim komentarom o garnituri…)
Skupština će se izjasniti u Danu za glasanje.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem.
Samo trenutak, ja ću malo da se strpim dok kolega završi.
Reklamiram član 103. stav 8, čini mi se, ne sporno je pravo narodnih poslovnika gde reklamiraju Poslovnik, ne sporno je čak pokušaj prava da zloupotrebe povredu Poslovnika za neke druge svrhe.
Stoga, u ovom članu 103. u jednom stavu piše – slučaj iz stava 7. ovog člana, predsednik Narodne skupštine je dužan da vreme koje je narodni poslanik koristio zloupotrebljavajući pravo iz stava 1. ovog člana, oduzme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi, u pretresu o tekućoj tački dnevnog reda, ako je njegovoj poslaničkoj grupi preostalo vremena za pretres.
Mislim da je pripadniku „udruge za obrtaj“ ostalo vreme ako ne po ovoj tački, ono po amandmanima. Mislim da je i kolegi Markoviću, njegovoj poslaničkoj grupi preostalo vremena i stoga mislim da iskoristite ovo vaše pravo s obzirom da se ovde govorilo o nekoj peticiji, o žutim patkama, o Beogradu na vodi. Mogu da razumem zabrinutost žutopatkastih ali ubuduće gledajte da, a ne želeći da komentarišem njihovo pravo na njihovo mišljenje ako je to njihovo mišljenje, ali ubuduće koristite ovo vaše pravo iz stava 8. člana 103. jer naprosto ja ne mogu više da slušam o Beogradu na vodi, žutim patkama, prava žute patke i tako dalje. Ne mogu da slušam više o udruženju koje se zove „udruga za obrtaj“ jer jednostavno to je žena, svastika i on, formiraju jedno udruženje i onda pričaju o pravima svog udruženja i tako dalje.
Jednostavno, morate primeniti Poslovnik i ovo vreme im uskratiti, ako ne ovog puta, a ono makar svakog desetog puta kada zloupotrebe Poslovnik, da iskorististe to vaše neprikosnoveno pravo. Hvala. Ne tražim da se o ovome glasa.

U pravu ste i moraću to da primenim od sada. Nisam želeo prvo što gospodin Veselinović nema vremena koje bih mogao da mu oduzmem , a gospodin Marković ima samo dva minuta koje žarko želi da iskoristi i nisam želeo ta dva minuta da mu oduzmem, nego sam prekinuo, ali ću morati to da uradim ako se bude i dalje zloupotrebljavalo javljanje po Poslovniku.
Povreda Poslovnika, reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Član 107. Neću tražiti da se Skupština o povredi izjašnjava. Ali, ono što je ostala nedoumica, to je da li je kolega Aleksandar Marković nekoga uvredio rečju – fantazirati?
Podsetiću vas, gospodine predsedavajući, a podsetiću i one koji su se javili po povredi Poslovnika, jer im je zasmetala reč „fantazirati“, da ta reč znači - maštati, sanjariti, uobražavati, zanositi se.
Ko je tu povređen i čime je povređen? Isti oni su sada tražili povredu Poslovnika jer im je zasmetala reč „fantazirati“, a nije im zasmetala reč „stoko jedna“, koju je uputio kolega koji je sedeo pored njega. Tada je aplaudirao. Tada se smejao. Nazivali su nas: „đubre“, „ološu“, baš kolege koje sede pored njega, a tada mu nije smetalo. Sada mu smeta – fantazirati, maštati, sanjariti. Ko od nas nije tako nešto uradio nekada?
Međutim, ono što je mnogo opasnije, gospodine predsedavajući, ono što je promaklo i drugim narodnim poslanicima, a to je da je kolega iz udruge za obrtaj rekao i spominjao neke trake oko ruku, neke oznake na rukama. Mene je to zgrozilo.
Mene je to podsetilo na period Drugog svetskog rata, na period fašizma, na period kada su, nažalost, Jevreji, koji su zna se kako su završili, u takvom režimu nosili žute trake. Mene su te oznake na rukama podsetile na holokaust, podsetile su me na neke mnogo ružne stvari i zbog toga mislim da ste morali da opomene kolegu Veselinovića, koji se takvih reči dotakao.

Vreme, gospodine Babiću.
(Jovan Marković, s mesta: Po Poslovniku.)
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Mislim da malo diskriminatorno pristupate u davanju reči za Poslovnik, gospodine predsedavajući, pošto ste šefu većine dali reč onako na šapat.