Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministarka, poštovane koleginice i kolege, naravno da želim reč, pošto sam se prijavio za reč i koristim je onog trenutka kada mi date tu tehničku mogućnost.
Mislim da, pošto imam nekih četiri minuta vremena, čini mi se, do kraja, pet minuta, hvala, mislim da i nije potrebno da bilo ko od nas iz opozicije kritikuje ovaj zakon, niti se ima puno vremena za tu analizu.
Mislim da sami sebe na najbolji način kritikujete, jer, evo kada, napravimo analizu i kada smo već čuli u ovoj raspravi da je 2013. godine donet zakon i da se samo posle godinu dana primene tog zakona, koji je izglasan u ovoj Skupštini od ove većine, menja 50%, polovina članova, dovoljno govori o kvalitetu prethodnog rešenja i prethodnog zakona i mislim da je to najbolja poruka o vašoj samokritičnosti i onome što je taj saziv Skupštine uradio u prethodnom periodu.
Pošto je gospođa ministarka imala reči kritike za mog kolegu Jovana Markovića zbog toga što je primenjivao iste rečenice ili govorio iste argumente i u prethodnoj raspravi, pozivala se na stenograme, mislim da je sasvim logično da o istoj temi koju sada ponavljamo posle dve godine govorimo sa istim argumentima i dovoljno dosadno.
Ali, u prilog ovoj tezi da ste sami samokritičari onoga što ste danas nama predložili pred Narodnom skupštini je i ono što piše u obrazloženju za donošenje ovog zakona gde se u delu - analize efekata zakona kaže - pre izrade novog zakona kojim će se urediti oblast železnice analizirani su efekti važećeg Zakona o železnici koji su se pojavljivali u praksi od početka primene navedenog zakona.
Dakle, takođe jedan od značajnih problema koji ovaj zakon treba da reši je zatvoreno i nedovoljno regulisano tržište železničkih usluga. To su efekti dve godine primene ovog zakona. Sami sebe kritikujete. Nedovoljno regulisano tržište železničkih usluga sa nepostojanjem konkurencije. Dakle, nema dovoljno konkurencije.
Jasan je cilj razdvojiti i infrastrukturu, razdvojiti operacije i uvesti konkurenciju sa ključnim ciljem da pokrijemo infrastrukturom, kvalitetom infrastrukture čitavu teritoriju Republike Srbije i tu je naša odgovornost o definisanju javnog interesa u pokrivanju čitave teritorije Republike Srbije dovoljno kvalitetnim saobraćajem.
Dalje se kaže, sa istim tim argumentima koje nam predlažete, da to nepostojanje konkurencije neefikasnim sistemom sa sve manjim brojem prevezenih putnika i robe, pa vi priznajete da je sve manji broj prevezenih putnika i robe. Dakle, to je očigledno ovom definicijom i obrazloženjem Predloga ovog zakona, vaše priznanje da imamo efekte primene prethodno usvojenog zakona, da imamo sve manje robe i putnika prevezenih u železnici, za koju smo čuli pak da je u sve boljem stanju.
I naravno očekuje se glasanje za ovaj zakon. Zatim, povećanim vremenom putovanja i prevoza sa visokom zavisnošću od budžetskih subvencija. Znači, i ovde se priznaje da se povećava vreme prevoza i da rastu subvencije u budžetu.
To su argumenti koje vi sami pominjete.
Dalje, ako analiziramo posebno zanimljiv član 88. u kome je, i moje kolege Marković i Stefanović su pominjali, moguća neposredna pogodba. Otkud sada ta spremnost o neposrednoj pogodbi u ovom zakonu ukoliko je ključni argument ove većine i ove Vlade bio donošenje, u ekonomskom smislu, novog Zakona o javnim nabavkama, u kome se pozivamo na transparentnost, u kojoj se pozivamo na otvorene postupke i na konkurenciju koju je potrebno obezbediti u svim procesima dodeljivanja javnih ugovora.
Dakle, ovo je zakon koji sada poziva na mogućnost direktnog ugovaranja. Ja vas samo pozivam da ispunite ono obećanje da ćete insistirati na primeni Zakona o javnim nabavkama koji smo pre par meseci ili nešto više ili manje od mesec dana menjali u ovoj skupštinskoj sali.
Šta je takođe važno? Mislim da ti argumenti koji su pominjani od 1884. godine, prve pruge izgrađene na deonici Beograd – Niš i brzine koje su tada pominjane, mislim da je važan argument i to što ste zaustavili proces realizacije projekta obilaznice oko Niša. Dakle, Skupština grada Niša je 2011. godine usvojila odluku i odobrene su kontragarancije za povlačenje desetak miliona evra iz IPA fondova. Krenula je i eksproprijacija. Posle 2012. godine apsolutno ništa nije urađeno jer lokalna samouprava koja je kompatibilna sa koalicijom koja sedi i ovde u Skupštini…