Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa svojim osobljem, dame i gospodo narodni poslanici, cilj donošenja ovog zakona, i svakog drugog, jeste da se usklade naši zakoni sa evropskim zakonima, jer tamo stremimo, ali i sa našim zakonodavstvom i pozitivnim propisima i vremenom u kojem živimo, a to je 21. vek. Imam utisak da bi opozicija htela da nas vrati negde u 19. vek.
Čudan smo mi narod. Što god se počne kapitalno da se radi, opozicija će drvlje i kamenje na onoga što je započeo gradnju, ili na onoga što je dao ideju. Da nije bilo takvih ljudi, ne bismo danas imali Beograđanku, Palatu Albanije, visoke zgrade u Beogradu, Kalemegdan, Novosadsku tvrđavu, Smederevsku tvrđavu, Nišku tvrđavu.
Gora vremena nisu mogla biti od onih posle 1945. godine prošlog veka, pa su ašovima i lopatama izgradili prugu Šamac-Sarajevo, Brčko-Banović i te pruge i do dan-danas rade. To je prošlost za one ljude koji uživaju da žive pored dve reke, a njene obale da budu onakve kao što su bile pre 100 godina ili 70 godina, da takve obale odbijaju posetioce i da oni nemaju šta da vide sem rugla. Predsednik Vlade se pobrinuo da to tako ne bude, već će taj deo grada da promeni sliku Srbije i Beograda.
Mora se nešto preduzeti. Kao što i Vlada Srbije i njen predsednik preduzimaju, sve mora iz korena da se menja, kao što je „Beograd na vodi“ ili započete reforme koje daju odlične rezultate. Na kraju, i ovaj Zakon o železnicama moramo poboljšati predloženim izmenama i dopunama zakona. Železnica je u katastrofalnom stanju. To možemo zahvaliti prethodnom režimu, kao i njena infrastruktura, tehnika, objekti, dozvoljena brzina kretanja naših vozova, sve ostalo što tehnički, tehnološki pripada „Železnici Srbije“.
Donošenjem ovog zakona i njegovom primenom u praksi, „Železnica Srbije“ ima perspektivu, pogotovo što će se ovo pomno pratiti od Ministarstva za saobraćaj i infrastrukturu. Zaostajanje u primeni i usklađivanje propisa Republike Srbije koje se odnosi na železnički saobraćaj, u odnosu na propise EU, kao i restrukturiranju „Železnice Srbije“ i celokupnog železničkog saobraćaja u Srbiji, jeste postojeće stanje u preduzeću „Železnice“. Došlo je do njihovih neusklađenosti sa železnicom u okruženju zemalja EU. To je dovelo do neusklađenosti i ulaganja u našu železnicu, u poređenju sa drugim investiranjima u Srbiji. Najveći razlog neulaganja u našu zemlju je što „Železnica“ nije izvršila restrukturiranje, tj. reorganizaciju. Niko neće da ulaže u ovako organizovanu „Železnicu Srbije“.
Ovim zakonom se nadam da će se sve nedoumice investitora otkloniti i da ćemo u narednom periodu privući investitore. Neke posledice već se osećaju. Primera radi, a to je zaobilaženje Koridora 10, koji je najkraći put iz zapadne Evrope za Tursku i Bliski Istok, sada se te ture voze kroz Rumuniju i Bugarsku. To moramo što pre i u kraćem roku rešiti.
Ovim zakonom Srbija daje prednost sistemu interoperabilnim železničkim koridorima kod kojih su na celoj dužini zadovoljeni određeni standardi i u infrastrukturi i u kvalitetu. Takav sistem ulaganja doprinosi povećanju redovnosti i bezbednosti saobraćaja. Ishod takvog sistema jeste ekonomski razvoj Srbije. Ovim se olakšava i razvija međunarodni železnički transport, u skladu plana rekonstrukcije, izgradnje i opremanja železničkih pruga, u skladu sa budućim potrebama međunarodnog transporta prema AGC-u. Republika Srbija će orijentisati kapacitete prema tražnji železničkih usluga.
Republika Srbija u narednom periodu, u Strategiji primene ovog zakona, imaće stratešku poziciju na železničkom tržištu Jugoistočne Evrope. Ovaj vid prevoza predstavljaće efikasan i ekološki prihvatljiv transportni sistem.
Sve mere koje će se usvojiti i primene ovog zakona, primenjivaće se i sprovoditi ovim načinom reda „Železnice Srbije“, orijentisaće se kapaciteti prema tražnji, zadovoljavajući sve zahteve unutrašnjeg i međunarodnog transporta. Trebalo bi da Strategija razvoja železničkog, drumskog, vodenog, vazdušnog i intermodelarnog transporta u Republici Srbiji u narednom periodu da utvrdi stanje u tim oblastima transporta, uspostavi se koncept razvoja infrastrukture i transporta, definišu se dugoročni ciljevi razvoja transportnog sistema, kao i akcioni plan za njegovu realizaciju, imajući u vidu potrebe za održivim razvojem transporta u Republici Srbiji.
Na kraju, što je najvažnije u ovom zakonu jeste restrukturiranje ili reorganizacija železnice, što bez njega sve bi palo u vodu, a podrazumeva reformu železničkog preduzeća institucija države u transportnom sektoru, a posebno železničkog restrukturiranja odnosa između države i železnice sa osnovnim ciljem stvaranje finansijski sposobnog i tržišno orijentisanog preduzeća koji može pružiti kvalitetan i bezbedan prevoz putnika i robe tj. u kome država ima značajnu ulogu.
Ja ću, kao i svi članovi SNS podržati ovaj Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Boban Birmančević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade, poštovani gosti iz ministarstva, poštovani građani, već nekoliko sati razmatramo u ovom trenutku dva vrlo bitna i za Železnicu Srbije najbitnija zakona, a boga mi i za infrastrukturne radove koji su vezani za samu železnicu i za saobraćaj u Srbiji.
Kada je Zakon o železnicama u Srbiji u pitanju i Zakon o bezbednosti interparabilnosti saobraćaja, odnosno železnice, jasno je da zakoni koji su usvojeni 2013. godine nisu davali dovoljno odgovora na pitanja. U 2013. godini, u tom trenutku da, ali na današnji dan ne i u skladu sa tim mi menjamo taj zakon. Menjamo zakon o našoj železnici, menjamo zakon u skladu sa potrebama naše železnice, naših građana i to jednostavno treba da bude praksa. Skupština jednostavno treba da razmatra sva ona pitanja na koja nemamo odgovore, a u ovom trenutku ima dosta promena i u jednom i u drugom zakonu što znači da ćemo uraditi sve što je potrebno da zakon prilagodimo upravo železnici i upravo našim građanima.
Ono što je bitno, a verovatno i najbitnije i ne samo za ovaj zakon nego za sve one zakone koje donosi SNS i ova Vlada koju predvodi Aleksandar Vučić, to je da posle ovih zakon nema direktnih dogovora, nema štetnih ugovora i nema dogovora koji će biti na štetu građana, a na korist malog broja ljudi. To građani vrlo dobro znaju i prepoznaju i znaju da sve ove zakone koje donosimo, donosimo upravo sa ciljem i samo jednim ciljem da život građana Srbije bude što bolji.
Napravićemo jednu paralelu, podsetiću one koji ne znaju, pričam o pruzi Šabac-Banja Koviljača. To je pruga koja je napravljena odnosno počela da se gradi daleke 1906. godine i to 28. avgusta na stogodišnjicu Mišarskog boja. Za nepune četiri godine napravljena je pruga u dužini od 54 km uskog kolovoza za samo četiri godine, za tadašnjih 2,5 miliona dinara. U to vreme dinar je bio malo jači od nemačke marke. Ono što je u narednim godinama bilo jeste da je 1950. godine posle Drugog svetskog rata rekonstruisana i otvorena pruga normalne širine da bi godinama unazad lošim ulaganjima i održavanjem te pruge ta pruga jednostavno 2005. godine prestala da obavlja putnički saobraćaj i obavljala samo teretni saobraćaj, imajući u vidu da se u nju uopšte nije ulagalo. Od 2005. godine pa do dana današnjeg na tom putu, železničkoj pruzi u dužini od 54 km obavlja se samo teretni saobraćaj. Godine 2012. urađena je rekonstrukcija pruge u dužini od 14 km i u tom delu sa brzine od 20 km na čas prešlo se na brzinu do 80 km na čas.
Ono što želim da kažem građanima koji ne znaju da smo 2014. godine u poplavama imali jedan veliki problem na delu pruge u Lešnici u dužini do 2,4 km, verovali ili ne za samo 16 dana, dobro ste čuli za samo 16 dana urađena je rekonstrukcija te pruge i pruga je puštena u rad.
Ono što je bitno to je da ova priča koju pričam pre više od 100 godina urađena je prva pruga na toj relaciji, pre više od 50 godina urađena je rekonstrukcija pruge i upravo ova Vlada i ovo ministarstvo će naći snage u narednim godinama da upravo tu prugu koja povezuje Srbiju sa Bosnom, odnosno Novi Sad i Rumu, Beograd i Rumu, Šabac sa Zvornikom i sa Federacijom BiH, naći ćemo sigurno načina da to bude brza pruga i pruga koja će ponovo vratiti putnički saobraćaj kao meru vrednosti za normalne i savremene evropske zemlje.
Nastavljaju se sistemski zakoni i upravo reformisanje železnice će kroz ove zakone moći da bude dovršeno i sve što je urađeno i što će biti urađeno daje nam nadu i nama i našim građanima da Železnica Srbije ima budućnost.
Ono čime ću završiti, a već su kolege nabrojale, a ja neću nabrajati koji su investicioni radovi u toku, odnosno koji su projekti u toku na železnici a ima ih dosta, a da se ne bi smo ponavljali, u ovoj godini koliko znam nekih 130 km pruge je rekonstruisano, odnosno podignuto na nivo brzine do 80 km, a u narednim godinama očekujemo čak 500 km. Ako budemo išli ovim tempom vrlo brzo će, pričam o pruzi Šabac-Mali Zvornik, odnosno Šabac-Banja Koviljača ili Šabac-Zvornik dobiti neko novo ruho i građani ne samo Šapca i Beograda i Srbije moći će da imaju uslugu koju zaslužuju.
Još jedno i završavam, u danu za glasanje, mi naravno moramo podržati, ne moramo nego hoćemo i to hoće i naši građani, podržati zakone koji im garantuju pravu železnicu i koji im garantuju da u nekom periodu od nekoliko godina mogu računati na železnice evropskog nivoa. Ono što je bitno to je da u narednim mesecima očekujemo i druge zakone koji će kako za železnicu tako i za druge infrastrukturne objekte dati vetar u leđa i našem ministarstvu i našim preduzećima i firmama koje će zaposliti nove ljude i koji će jednostavno podići nivo saobraćaja kako putničkog tako i železničkog na nivo koji je već dostigao naš avio saobraćaj. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, na samom početku moram da kažem da ću se držati pre svega dva predloga izmena i dopuna Zakona i to Zakona o železnici i Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice upravo iz razloga što su to tokom današnje rasprave neki poslanici iz opozicije stalno potencirali temu koja u ovim zakonima nije na dnevnom redu, odnosno ne bi trebalo da bude razlog za današnju debatu.
Takođe bih želela da uputim, da obavestim radnike koji su zaposleni na železnici da nijednim članom ova dva zakona ne tiče radnih mesta zaposlenih u železnici. Vizija i misija SNS i ove Vlade na čelu sa njenim premijerom Aleksandrom Vučićem jeste da se obezbede uslovi kako bi se građani Srbije zapošljavali, a ne da se stvaraju uslovi kako bi se radnici Srbije otpuštali. Naravno neophodno su strukturne reforme i neophodno je da u svakom preduzeću rade zaposleni koji imaju šta da rade.
Prema tome, to je takođe jedan od prioriteta strukturne reforme. Ali, ponovo ću se vratiti na ova dva zakona.
Najpre, želim da izrazim veliku zahvalnost Vladi, ali vašem Ministarstvu gospođo ministarka zato što ste prošle godine u vreme velike elementarne nepogode koja je zadesila našu zemlju, a to je vreme poplava uspeli da u propisanom i u periodu koje je pratilo dinamiku radova sanirate, rekonstruišete i obnovite kompletnu infrastrukturu na Koridoru 11, u pitanju je tunel „Savinac“ na međunarodnoj pruzi Beograd – Bar.
Ta pruga je značajna i za građane jugozapadnog dela Srbije, pre svega opština Priboj, iz kojeg ja dolazim i Prijepolje zato što je to najbrža veza sa unutrašnjošću sa ostalim delovima Srbije, pre svega najbrža veza sa Beogradom. Ovde su moje kolege poslanici govorili da je pruga prvi put otvorena pre 131 godinu, i to pruga Beograd – Niš 1884. godine.
Ta pruga kretala se brzinom 40 kilometara na sat. Za vreme prethodnog režima nažalost brzina pruga je smanjena i to smo već čuli da je na nekim deonicama pruga brzina vozova iznosila i 30 kilometara. Ali, poštovana gospođo ministar, nije to ono najgore što nam se desilo u vreme prethodne vlasti, a tiče se železničkog saobraćaja.
S obzirom da sam i ja vrlo često konzument železničkih usluga, odnosno prevoza železnicom, odgovorno tvrdim da sem brzina od 15 kilometara vrlo često pune železničke stanice ostajale su pune putnika upravo iz razloga što su vozovi otkazivani i to otkazivani u onom momentu kada je trebalo da dođu u određeno službeno mesto.
Takođe, želim da istaknem da je ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o Železnici pre svega značajan aspekt unapređenja efikasnosti i unapređenja ekonomičnosti, unapređenja, stvaranje tržišnih uslova radi jedne zdrave konkurencije jer samo stvaranjem tržišnih uslova možemo da povećamo kakva bezbednost na železnici, kako naravno možemo da ostvarimo i adekvatnu cenu usluga koju plaćaju i prevoznici roba, ali i koju plaćaju putnici.
Ono što takođe želim posebno da naglasim, a vezano je za ovaj zakon, za ovaj predlog, to je član 64. koji se odnosi na javno privatno partnerstvo i koncesije.
Smatram, veoma značajnim, a u cilju stvari približavanja i konkurentnosti naše železnice, jedinstvenom evropskom tržištu.
Naravno, strategije EU nije da stvori jedinstvenu železnicu, nego da stvori takve uslove koji će biti efikasniji, koji će biti jednaki za sve i neće biti diskriminatornog ponašanja ni prema jednom korisniku železničkih usluga.
Ono što posebno želim da naglasim, a vezano je za drugi zakon koji se tiče bezbednosti, to je usaglašavanje ovog zakona takođe sa evropskim zakonodavstvom, ali i sa sporazumom zajednice evropskih železnica i evropske federacije, transportnih radnika, a vezano je upravo za radno vreme onih koji su najodgovorniji onda kada se prevoze putnici, ali i onda kada se prevozi roba, a to su mašinovođe.
U ovom zakonu, njihov položaj izjednačen je sa položajem njihovih kolega koji rade na tržištu EU. Takođe, želim da naglasim da su ovde pridodate i nadležnosti direkcije za železnice i to posebno u delu koji se odnosi na kontrolu sertifikata, data je nadležnost železnicama, da periodično vrše kontrole tih sertifikata, upravo da bi utvrdili dali i dalje postoje uslovi za njihovo korišćenje, a sve u cilju bezbednosti i sigurnosti svih učesnika na železničkom saobraćaju.
Takođe, želim da navedem da je Direkciji za železnicu data i nadležnost nezavisne ocene, zajedničke metode ocene rizika i to je nešto novo što se pojavljuje u ovom predlogu zakona, ali takođe želim da naglasim da je ovim predlogom zakona, pooštrene su kazne za nesavesna fizička lica koja na posredan ili neposredan način utiču i ugrožavaju bezbednost saobraćaja, pa i u tom smislu kazna sa 100 hiljada dinara, koja je inače bila gornja, povećana je na 150 hiljada dinara.
Takođe, želim da naglasim da u delu stručne osposobljenosti zaposlenih na železnici, izvršene su neke izmene, pa se stručna osposobljenost radnika vrši, umesto na četiri, sada na dve godine a ono što je takođe značajno sa aspekta bezbednosti i sigurnosti putnika, jeste i činjenica da lice koje položi stručni ispit mora godinu dana da vozi, da upravlja vozom u prisustvu mašinovođe sa većim radnim iskustvom.
U svakom slučaju, železnica jeste vitalni deo privrednog razvoja jedne zemlje. Ova Vlada i ovo Ministarstvo kao odgovorno, prepoznali su da je železnički sistem da je poboljšanje stanja u železničkom sistemu u stvari poboljšanje ekonomskog i privrednog stanja.
Kao što je juče objavljen podatak, da je industrijski rast u Republici Srbiji 13% porastao, u odnosu na prethodni period, nadam se da će rast železničkog prevoza beležiti svake godine još veći napredak. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Uvažena potpredsednice Vlade gospođo Mihajlović sa svojim saradnicima, poštovane kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, kroz koju funkcioniše železnica. Zakonom o železnici se uređuje železnički saobraćaj koji je jedna od najosetljivijih tema u ovom trenutku. Osnovni ciljevi koji su se želeli postići ovim zakonom bili su poboljšanje efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga, kao i integracija srpskih železnica u železnički sistem EU.
Sa jedne strane, železnica se subvencioniše velikim iznosima i veliki je gubitaš. Sa druge strane, železnica je oduvek bila kičma privrede jedne zemlje, upošljava veliki broj ljudi, uslov je opstanka mnogih preduzeća.
Jako je bitna za transport robe i ljudi. U mojoj opštini Svrljig, železnica je za nekoliko sela smeštenih u Svrljiškoj klisuri, a to važi i za opštinu Knjaževac, grad Zaječar i to je jedina veza sa svetom. Ta pruga koja prolazi kroz Svrljišku klisuru ima jako interesantnu istoriju. Zbog potrebe srpske vojske u Prvom svetskom ratu i snabdevanja iz Rusije, ubrzano se radilo na probijanju tunela i izgradnje mostova, kako bi se završio taj poslednji deo pruge od Prahova do Niša.
Blizu 15 hiljada ljudi je danonoćno radilo na izgradnji, a ruska carevina je dala potreban novac. Pred sam završetak radova, srpska vojska je počela povlačenje i porušila tek izgrađene mostove. Mostove je inače projektovao jedan od naših najvećih umova Milutin Milanković, a u to vreme radio je kao građevinski inženjer i po nekim izvorima primenio je po prvi put određene revolucionarne tehnike gradnje.
Uviđajući značaj te iste pruge i radove, redovno je obilazio i tadašnji predsednik Vlade, Nikola Pašić. Zbog čega sve ovo pričam?
Hoću da ukažem na to da su našu železnicu gradile generacije uz veliku cenu i veliki napor i mi ne smemo sebi da dozvolimo da napustimo ono što su naši dedovi gradili i pustimo da propada. Ne sme više da se razmišlja i govori o zatvaranju pruge Niš – Prahovo, niti bilo koje druge pruge u Srbiji. Slažem se da su pojedini pravci nerentabilni, pa i sama železnica je donekle nerentabilna.
To međutim ne znači da treba i da se predamo, zatvaramo i rušimo. Najlakše je da zatvorimo sve pruge koje ne donose profit, to može svako. Ali, mi treba da se potrudimo da uz organizacione i druge promene učinimo da sistem bude efikasniji, ekonomičniji i da vremenom postane samoodrživ.
Zbog toga se i predlažu izmene zakona koje su danas na dnevnom redu. Direkcija za železnice je pratila primenu važećih zakona, utvrdila nedostatke i na ovaj način bi se vršilo njihovo otklanjanje, kao i usklađivanje sa propisima EU.
U tom smislu, donošenjem zakona štiti se interes svih učesnika u železničkom saobraćaju, odnosno svih upravljača železničkih prevoznika i korisnika mreže, magistralnih, regionalnih, i lokalnih pruga.
Izneću neke podatke, konkretno vezane, koje ste malopre čuli, recimo, starost pruge je više od 40 godina, ¾ pruga izgrađeno je Drugog svetskog rata, 3809 kilometara ukupne dužine pruge od kojih je 33% elektrificirano. Ispod 3% su pruge sa brzinom od preko 100 kilometara na čas. Godišnje održavamo 14 kilometara pruga, a prema starosnoj dobi pruga trebalo bi ih rekonstruisati i održavati 200 kilometara.
Konstatacija, 2856,95 kilometara pruge izgrađeno je pre Drugog svetskog rata, 952,25 kilometara izgrađeno je nakon Drugog svetskog rata, odnosno u poslednjih 20-30 godina nije izgrađen ni jedan metar pruge.
Šta drugo da kažem osim da je prethodna vlast do 2012. godine imala niz stvari koje su loše uticale na izgradnju infrastrukture u delu železnice. Ja u potpunosti podržavam predlog ovih zakona, kao poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, izabran iz poslaničkog kluba SNS, sa liste SNS, i u potpunosti podržavam vas, potpredsednice Vlade, vezano za ovaj deo zakona, jer smo svedoci negativnih stvari koje su rađene u prethodnom periodu, vezano za „Železnice Srbije“.
U razgovoru sa čovekom koji je meni dao puno informacija, ne želim da zamaram sve vas tim informacijama, a taj čovek je bio predsednik sindikata u periodu od 2001. do 2011. godine, ima niz informacija, a to su informacije koje je dobio od svih tadašnjih radnika, kolega koji su radili u „Železnicama“ i ljudi koji su bili donekle odgovorni za puno stvari koje su rađene loše.
Ima podataka koji su, što se kaže, veoma alarmantni. Ja bih zamolio vas, potpredsednice Vlade, da tog čoveka primite kod vas, ili neko od vaših saradnika, da vam donese sve te informacije koje je imao kao predsednik sindikata, a on i sada radi u „Železnici“, radi tamo unazad 30 godina.
Tako da, „Železnice Srbije“, infrastruktura u „Železnici“, sada se radi na tome da se poboljša. Koristimo sve one kredite koji su potpisani ranije, ali s druge strane to je trebalo mnogo ranije da se odradi, i zbog toga trpi cela Srbija.
Rekao sam, ja dolazim iz Svrljiga, opštine koja se nalazi na jugu Srbije, opštine kroz koju prolazi železnica, gde je 2007. godine, govoreno da će ta pruga biti ugašena, da će na neki način biti zaustavljen prevoz putnika, a malopre sam rekao da veliki broj ljudi iz tih sela ima samo taj železnički prevoz.
Prema tome, siguran sam, jer ja stvarno imam poverenje u vas, i u Vladu našeg premijera, da ćemo sve te stvari koje se govore, neće tako biti, već će se nastaviti sa prevozom robe u tom delu pruge Niš-Prahovo, jer je pruga veoma frekventna u tom delu zato što velika količina dolazi iz Prahova prema centralnoj Srbiji, a i veliki broj naših investitora, pravnih subjekata, radi i koristi tu prugu za prevoz svoje robe.
Još jednom vas u potpunosti podržavam i siguran sam da ćete vi zajedno sa našim premijerom na čelu, uspeti da uspostavite brze pruge, i da ćemo mi te brze pruge da koristimo. Ja ću, normalno, kao uvek i do sada, kao poslanik Ujedinjene Seljačke stranke, ali izabran sa liste SNS, glasati za sve ove zakone, i dati vam podršku jer mislim da radite ispravno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo ministarko i potpredsednice Vlade Republike Srbije, izražavan zadovoljstvo veliko što vas često vidimo u ovom visokom domu, što govori o vašem radu i aktivnosti Ministarstva, a i o predanom radu čitave Vlade Republike Srbije na realizaciji svog programa rada.
Dozvolite na početku da saopštim jednu veoma važnu vest za građane Republike Srbije, koju je objavio Ekonomski institut u Beogradu, citiram: „Industrijska proizvodnja u nas u odnosu na prošlu godinu, porasla je za 12,9%, spoljna trgovina za 9,5%, a izvoz čak za 12%.“
Čestitam vama gospođo ministarko, čitavoj Vladi Republike Srbije, gospodinu premijeru, na postignutim rezultatima, a na sreću i zadovoljstvo svih građana Republike Srbije, zarad budućnosti naše dece, a valjda i na zadovoljstvo slabašne opozicije.
Ja ću kratko, vrlo kratko o Zakonu o železnici, pošto su moje koleginice i kolege već dosta toga rekli. Ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici ima svoje uporište. U okvirnom ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo narodnim poslanicima u ovom visokom domu, domu Narodne skupštine Republike Srbije, 27. aprila 2014. godine.
Poštovani narodni poslanici, da ne zaboravimo, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najkonkretniji, najveći, 52 kucane gusto strane i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika Vlada Srbije, od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije Prote Mateje Nenadovića, 1805. godine do danas.
Poštovani narodni poslanici, na stranici 17 ekspozea predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića piše, citiram: „Železnice Srbije treba restrukturisati i razdvojiti u tri celine – putnički prevoz, prevoz robe i infrastruktura. Prevoz robe je profitabilna delatnost za koju bi bili zainteresovani investitori i nju treba privatizovati. Putnički saobraćaj, infrastruktura bila bi u državnom vlasništvu, ali sa jasnim pravilima šta država subvencioniše.“ Završen citat iz ekspozea predsednika Vlade.
Tako je to dame i gospodo i poštovani građani Srbije, napisano u ekspozeu predsednika Vlade Aleksandra Vučića i evo danas „Železnice Srbije“ upravo su rekonstruisane i podeljene u tri celine i proces se nastavlja dalje. Tako to radi Vlada Republike Srbije, tako to radi njezin premijer po sistemu napisano-ostvareno.
Dakle, ono što nisu uspele prethodne vlasti DS bivšeg režima za 15 godina, uspelo je SNS i ovoj Vladi na čelu sa Aleksandrom Vučićem samo za jednu godinu rekonstruisati ovo preduzeće.
Jedan od najvažnijih razloga zašto Vlada Republike Srbije ide na izmenu i dopunu Zakona o železnici jeste, pored ostalog i delimično usklađivanje sa direktivom Evropske zajednice, čiji je cilj uspostavljanje jedinstvenog, evropskog, železničkog prostora.
Postoji još jedan, dame i gospodo drugi veoma važan razlog zašto Vlada Republike Srbije se opredelila za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici, a to je neophodnost usklađivanja naših propisa iz oblasti železničkog saobraćaja sa odgovarajućim propisima EU.
Donošenje izmena i dopuna ovog Zakona o železnici, ostvariće se tri cilja. Prvo, poboljšanje efikasnosti železničkog sistema. Drugo, integrisanje železničkog sistema Republike Srbije u tržište transportnih usluga i treće, integrisanje srpskih železnica u železnički sistem EU.
Dame i gospodo narodni poslanici, bivši režim DS nije znao ili nije hteo, a biće da je i jedno i drugo, ići na restrukturisanje ovog železničkog preduzeća, o čemu su i danas govorili, što je dovelo do neusklađenosti sa železničkim sistemom EU. Time su doveli do toga da niti jedan investitor nije želeo da ulaže u zaostali sistem efikasne železnice. Posledice su drastične DS bivšeg režima u Železnicama Srbije, što je dovelo do toga da se zaobilazi Koridor 10, kao prirodno najpogodnijeg puta iz zapadne Evrope za Tursku i Bliski istok i skretanje tokova robe na alternativne pravce kroz Rumuniju i Bugarsku.
Rukovodstvo bivšeg DS režima umesto rekonstruisana Železnica Srbije provodilo je javašluk, korupciju i kriminal neviđenih razmera u Železnicama Srbije. Evo, samo nekih podataka, poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, nemojte se šokirati kada čujete ovih nekoliko podataka.
Prvo, bivše DS rukovodstvo Železnice Srbije potrošilo je 700.000 evra za gorivo i održavanje 103 automobila, naravno, poštovani građani, iz vaših džepova. Drugo, jedan bivši direktor bivšeg režima Železnice Srbije za jednu godinu potrošio je u svom restoranu 10 miliona dinara, opet, poštovani građani, iz vaših džepova. Treće, troškovi reprezentacije iznosili su za jednu godinu 106 miliona dinara, plus 20 miliona dinara u sopstvenim prostorijama.
Četvrto, generalni direktor bivšeg režima Železnice Srbije potrošio je u inostranstvu za jednu godinu 300.000 dinara za ručkove, opet iz džepova građana Republike Srbije. Peto, na sajamske i druge manifestacije potrošio je za jednu godinu 26 miliona dinara, opet iz džepova građana Republike Srbije. Na poklone za jednu godinu potrošeno je 26 miliona dinara, opet poštovani građani iz vaših džepova.
Sedmo, samo u 2012. godini bivši DS rukovodstvo u Železnicama Srbije potrošio je za dnevnice i službena putovanja preko 34 miliona dinara, opet poštovani građani, iz vaših džepova.
Osmo, samo u 2012. godini bivši DS sindikalno rukovodstvo Železnica Srbije potrošila je 50 miliona dinara za dnevnice u zemlji i 94.000 evra za dnevnice u inostranstvu, opet, poštovani građani, iz vaših džepova. I, konačno, predsednik sindikata Železnice Srbije za vreme bivšeg režima je samo za tri godine pored plate potrošio za dnevnice, verovali ili ne, 970.000 dinara i 20.000 evra za dnevnice u inostranstvu.
Gospodo iz bivšeg režima, zato niste išli u rekonstruisanje, jer vam je haos, javašluk odgovarao, u takvim situacijama ste vi lično najbolje prolazili. I na koncu, uništili ste našu prošlost, uništili ste našu sadašnjost, uništili ste budućnost dece naše, a da ste ostali na vlasti još samo jednu godinu, uništili bi i naše korene.
Pozivam vas, gospodo narodni poslanici, da u danu za glasanje date glas za ovaj zakon i za ostale zakone, pogotovo pozivam vas iz slabašne opozicije da i vi date svoj glas, jer ćete makar i na taj način, makar malo demonstrirati svoju privrženost modernizaciji Srbije, za koju se tako zdušno zalaže predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić, sva Vlada Republike Srbije, predsednik Republike, Tomislav Nikolić, većina narodnih poslanika u ovom visokom domu, a i najveći broj građana Republike Srbije. Hvala.