Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Uvažena potpredsednice Vlade gospođo Mihajlović sa svojim saradnicima, poštovane kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, opštine Svrljig, kroz koju funkcioniše železnica. Zakonom o železnici se uređuje železnički saobraćaj koji je jedna od najosetljivijih tema u ovom trenutku. Osnovni ciljevi koji su se želeli postići ovim zakonom bili su poboljšanje efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga, kao i integracija srpskih železnica u železnički sistem EU.
Sa jedne strane, železnica se subvencioniše velikim iznosima i veliki je gubitaš. Sa druge strane, železnica je oduvek bila kičma privrede jedne zemlje, upošljava veliki broj ljudi, uslov je opstanka mnogih preduzeća.
Jako je bitna za transport robe i ljudi. U mojoj opštini Svrljig, železnica je za nekoliko sela smeštenih u Svrljiškoj klisuri, a to važi i za opštinu Knjaževac, grad Zaječar i to je jedina veza sa svetom. Ta pruga koja prolazi kroz Svrljišku klisuru ima jako interesantnu istoriju. Zbog potrebe srpske vojske u Prvom svetskom ratu i snabdevanja iz Rusije, ubrzano se radilo na probijanju tunela i izgradnje mostova, kako bi se završio taj poslednji deo pruge od Prahova do Niša.
Blizu 15 hiljada ljudi je danonoćno radilo na izgradnji, a ruska carevina je dala potreban novac. Pred sam završetak radova, srpska vojska je počela povlačenje i porušila tek izgrađene mostove. Mostove je inače projektovao jedan od naših najvećih umova Milutin Milanković, a u to vreme radio je kao građevinski inženjer i po nekim izvorima primenio je po prvi put određene revolucionarne tehnike gradnje.
Uviđajući značaj te iste pruge i radove, redovno je obilazio i tadašnji predsednik Vlade, Nikola Pašić. Zbog čega sve ovo pričam?
Hoću da ukažem na to da su našu železnicu gradile generacije uz veliku cenu i veliki napor i mi ne smemo sebi da dozvolimo da napustimo ono što su naši dedovi gradili i pustimo da propada. Ne sme više da se razmišlja i govori o zatvaranju pruge Niš – Prahovo, niti bilo koje druge pruge u Srbiji. Slažem se da su pojedini pravci nerentabilni, pa i sama železnica je donekle nerentabilna.
To međutim ne znači da treba i da se predamo, zatvaramo i rušimo. Najlakše je da zatvorimo sve pruge koje ne donose profit, to može svako. Ali, mi treba da se potrudimo da uz organizacione i druge promene učinimo da sistem bude efikasniji, ekonomičniji i da vremenom postane samoodrživ.
Zbog toga se i predlažu izmene zakona koje su danas na dnevnom redu. Direkcija za železnice je pratila primenu važećih zakona, utvrdila nedostatke i na ovaj način bi se vršilo njihovo otklanjanje, kao i usklađivanje sa propisima EU.
U tom smislu, donošenjem zakona štiti se interes svih učesnika u železničkom saobraćaju, odnosno svih upravljača železničkih prevoznika i korisnika mreže, magistralnih, regionalnih, i lokalnih pruga.
Izneću neke podatke, konkretno vezane, koje ste malopre čuli, recimo, starost pruge je više od 40 godina, ¾ pruga izgrađeno je Drugog svetskog rata, 3809 kilometara ukupne dužine pruge od kojih je 33% elektrificirano. Ispod 3% su pruge sa brzinom od preko 100 kilometara na čas. Godišnje održavamo 14 kilometara pruga, a prema starosnoj dobi pruga trebalo bi ih rekonstruisati i održavati 200 kilometara.
Konstatacija, 2856,95 kilometara pruge izgrađeno je pre Drugog svetskog rata, 952,25 kilometara izgrađeno je nakon Drugog svetskog rata, odnosno u poslednjih 20-30 godina nije izgrađen ni jedan metar pruge.
Šta drugo da kažem osim da je prethodna vlast do 2012. godine imala niz stvari koje su loše uticale na izgradnju infrastrukture u delu železnice. Ja u potpunosti podržavam predlog ovih zakona, kao poslanik ispred Ujedinjene seljačke stranke, izabran iz poslaničkog kluba SNS, sa liste SNS, i u potpunosti podržavam vas, potpredsednice Vlade, vezano za ovaj deo zakona, jer smo svedoci negativnih stvari koje su rađene u prethodnom periodu, vezano za „Železnice Srbije“.
U razgovoru sa čovekom koji je meni dao puno informacija, ne želim da zamaram sve vas tim informacijama, a taj čovek je bio predsednik sindikata u periodu od 2001. do 2011. godine, ima niz informacija, a to su informacije koje je dobio od svih tadašnjih radnika, kolega koji su radili u „Železnicama“ i ljudi koji su bili donekle odgovorni za puno stvari koje su rađene loše.
Ima podataka koji su, što se kaže, veoma alarmantni. Ja bih zamolio vas, potpredsednice Vlade, da tog čoveka primite kod vas, ili neko od vaših saradnika, da vam donese sve te informacije koje je imao kao predsednik sindikata, a on i sada radi u „Železnici“, radi tamo unazad 30 godina.
Tako da, „Železnice Srbije“, infrastruktura u „Železnici“, sada se radi na tome da se poboljša. Koristimo sve one kredite koji su potpisani ranije, ali s druge strane to je trebalo mnogo ranije da se odradi, i zbog toga trpi cela Srbija.
Rekao sam, ja dolazim iz Svrljiga, opštine koja se nalazi na jugu Srbije, opštine kroz koju prolazi železnica, gde je 2007. godine, govoreno da će ta pruga biti ugašena, da će na neki način biti zaustavljen prevoz putnika, a malopre sam rekao da veliki broj ljudi iz tih sela ima samo taj železnički prevoz.
Prema tome, siguran sam, jer ja stvarno imam poverenje u vas, i u Vladu našeg premijera, da ćemo sve te stvari koje se govore, neće tako biti, već će se nastaviti sa prevozom robe u tom delu pruge Niš-Prahovo, jer je pruga veoma frekventna u tom delu zato što velika količina dolazi iz Prahova prema centralnoj Srbiji, a i veliki broj naših investitora, pravnih subjekata, radi i koristi tu prugu za prevoz svoje robe.
Još jednom vas u potpunosti podržavam i siguran sam da ćete vi zajedno sa našim premijerom na čelu, uspeti da uspostavite brze pruge, i da ćemo mi te brze pruge da koristimo. Ja ću, normalno, kao uvek i do sada, kao poslanik Ujedinjene Seljačke stranke, ali izabran sa liste SNS, glasati za sve ove zakone, i dati vam podršku jer mislim da radite ispravno.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo ministarko i potpredsednice Vlade Republike Srbije, izražavan zadovoljstvo veliko što vas često vidimo u ovom visokom domu, što govori o vašem radu i aktivnosti Ministarstva, a i o predanom radu čitave Vlade Republike Srbije na realizaciji svog programa rada.
Dozvolite na početku da saopštim jednu veoma važnu vest za građane Republike Srbije, koju je objavio Ekonomski institut u Beogradu, citiram: „Industrijska proizvodnja u nas u odnosu na prošlu godinu, porasla je za 12,9%, spoljna trgovina za 9,5%, a izvoz čak za 12%.“
Čestitam vama gospođo ministarko, čitavoj Vladi Republike Srbije, gospodinu premijeru, na postignutim rezultatima, a na sreću i zadovoljstvo svih građana Republike Srbije, zarad budućnosti naše dece, a valjda i na zadovoljstvo slabašne opozicije.
Ja ću kratko, vrlo kratko o Zakonu o železnici, pošto su moje koleginice i kolege već dosta toga rekli. Ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici ima svoje uporište. U okvirnom ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on podneo narodnim poslanicima u ovom visokom domu, domu Narodne skupštine Republike Srbije, 27. aprila 2014. godine.
Poštovani narodni poslanici, da ne zaboravimo, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najkonkretniji, najveći, 52 kucane gusto strane i najbolji od svih 72 prethodna ekspozea predsednika Vlada Srbije, od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije Prote Mateje Nenadovića, 1805. godine do danas.
Poštovani narodni poslanici, na stranici 17 ekspozea predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića piše, citiram: „Železnice Srbije treba restrukturisati i razdvojiti u tri celine – putnički prevoz, prevoz robe i infrastruktura. Prevoz robe je profitabilna delatnost za koju bi bili zainteresovani investitori i nju treba privatizovati. Putnički saobraćaj, infrastruktura bila bi u državnom vlasništvu, ali sa jasnim pravilima šta država subvencioniše.“ Završen citat iz ekspozea predsednika Vlade.
Tako je to dame i gospodo i poštovani građani Srbije, napisano u ekspozeu predsednika Vlade Aleksandra Vučića i evo danas „Železnice Srbije“ upravo su rekonstruisane i podeljene u tri celine i proces se nastavlja dalje. Tako to radi Vlada Republike Srbije, tako to radi njezin premijer po sistemu napisano-ostvareno.
Dakle, ono što nisu uspele prethodne vlasti DS bivšeg režima za 15 godina, uspelo je SNS i ovoj Vladi na čelu sa Aleksandrom Vučićem samo za jednu godinu rekonstruisati ovo preduzeće.
Jedan od najvažnijih razloga zašto Vlada Republike Srbije ide na izmenu i dopunu Zakona o železnici jeste, pored ostalog i delimično usklađivanje sa direktivom Evropske zajednice, čiji je cilj uspostavljanje jedinstvenog, evropskog, železničkog prostora.
Postoji još jedan, dame i gospodo drugi veoma važan razlog zašto Vlada Republike Srbije se opredelila za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici, a to je neophodnost usklađivanja naših propisa iz oblasti železničkog saobraćaja sa odgovarajućim propisima EU.
Donošenje izmena i dopuna ovog Zakona o železnici, ostvariće se tri cilja. Prvo, poboljšanje efikasnosti železničkog sistema. Drugo, integrisanje železničkog sistema Republike Srbije u tržište transportnih usluga i treće, integrisanje srpskih železnica u železnički sistem EU.
Dame i gospodo narodni poslanici, bivši režim DS nije znao ili nije hteo, a biće da je i jedno i drugo, ići na restrukturisanje ovog železničkog preduzeća, o čemu su i danas govorili, što je dovelo do neusklađenosti sa železničkim sistemom EU. Time su doveli do toga da niti jedan investitor nije želeo da ulaže u zaostali sistem efikasne železnice. Posledice su drastične DS bivšeg režima u Železnicama Srbije, što je dovelo do toga da se zaobilazi Koridor 10, kao prirodno najpogodnijeg puta iz zapadne Evrope za Tursku i Bliski istok i skretanje tokova robe na alternativne pravce kroz Rumuniju i Bugarsku.
Rukovodstvo bivšeg DS režima umesto rekonstruisana Železnica Srbije provodilo je javašluk, korupciju i kriminal neviđenih razmera u Železnicama Srbije. Evo, samo nekih podataka, poštovani građani Srbije, poštovani narodni poslanici, nemojte se šokirati kada čujete ovih nekoliko podataka.
Prvo, bivše DS rukovodstvo Železnice Srbije potrošilo je 700.000 evra za gorivo i održavanje 103 automobila, naravno, poštovani građani, iz vaših džepova. Drugo, jedan bivši direktor bivšeg režima Železnice Srbije za jednu godinu potrošio je u svom restoranu 10 miliona dinara, opet, poštovani građani, iz vaših džepova. Treće, troškovi reprezentacije iznosili su za jednu godinu 106 miliona dinara, plus 20 miliona dinara u sopstvenim prostorijama.
Četvrto, generalni direktor bivšeg režima Železnice Srbije potrošio je u inostranstvu za jednu godinu 300.000 dinara za ručkove, opet iz džepova građana Republike Srbije. Peto, na sajamske i druge manifestacije potrošio je za jednu godinu 26 miliona dinara, opet iz džepova građana Republike Srbije. Na poklone za jednu godinu potrošeno je 26 miliona dinara, opet poštovani građani iz vaših džepova.
Sedmo, samo u 2012. godini bivši DS rukovodstvo u Železnicama Srbije potrošio je za dnevnice i službena putovanja preko 34 miliona dinara, opet poštovani građani, iz vaših džepova.
Osmo, samo u 2012. godini bivši DS sindikalno rukovodstvo Železnica Srbije potrošila je 50 miliona dinara za dnevnice u zemlji i 94.000 evra za dnevnice u inostranstvu, opet, poštovani građani, iz vaših džepova. I, konačno, predsednik sindikata Železnice Srbije za vreme bivšeg režima je samo za tri godine pored plate potrošio za dnevnice, verovali ili ne, 970.000 dinara i 20.000 evra za dnevnice u inostranstvu.
Gospodo iz bivšeg režima, zato niste išli u rekonstruisanje, jer vam je haos, javašluk odgovarao, u takvim situacijama ste vi lično najbolje prolazili. I na koncu, uništili ste našu prošlost, uništili ste našu sadašnjost, uništili ste budućnost dece naše, a da ste ostali na vlasti još samo jednu godinu, uništili bi i naše korene.
Pozivam vas, gospodo narodni poslanici, da u danu za glasanje date glas za ovaj zakon i za ostale zakone, pogotovo pozivam vas iz slabašne opozicije da i vi date svoj glas, jer ćete makar i na taj način, makar malo demonstrirati svoju privrženost modernizaciji Srbije, za koju se tako zdušno zalaže predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić, sva Vlada Republike Srbije, predsednik Republike, Tomislav Nikolić, većina narodnih poslanika u ovom visokom domu, a i najveći broj građana Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Milan Petrić nije tu.
Narodni poslanik Blagoje Bradić nije tu.
Narodni poslanik Neđo Jovanović nije tu.
Reč ima narodni poslanik Branka Janković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, gospođo ministarko sa saradnicima, poštovani građani, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici. Ukratko ću izneti neki svoj stav o predloženim rešenjima u ovom zakonu.
Poznato nam je da je važeći Zakon o železnici ova Narodna skupština donela 22. maja 2013. godine i tada je izvršeno delimično usklađivanje sa relevantnim propisima EU, sve u cilju uspostavljanja jedinstvenog evropskog područja.
Svima nam je dobro poznato da je EU otpočela tu proceduru za ujedinjenje železnica zemalja EU u jedinstveni sistem, a sa ciljem uspostavljanja efikasnijih, jedinstvenih uslova ovog saobraćaja, bez prepreka, bez diskriminacija. Takođe, cilj je i da se podstaknu privatni operateri na bavljenje ovim poslom, a kada je povećana konkurencija, svima nam je poznato, dobija se i na kvalitetu usluga, kako u smislu bezbednosti, tako i u smislu konkurentnije cene proizvoda.
Međutim, u toku primene važećeg Zakona o železnici uočeni su nedostaci tog zakona, a pre svega trebalo ga je uskladiti sa novim paketima direktiva EU, a bilo je potrebno i proširiti delokrug Direkcije za železnice.
Naravno, cilj ovih izmena i dopuna Zakona o železnici jeste i njegovo usklađivanje sa Zakonom o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. Vidimo čitajući predlog ovog zakona da su neke odredbe osavremenjene, neke su precizirane, kao npr. deo zakona koji govori o uređivanju i korišćenju železničke infrastrukture, dok je posebna pažnja posvećena kombinovanom prevozu, kod koga se veći deo obavlja upravo železnicom, a napominjem da je u važećem Zakonu o železnici taj deo u velikoj meri zanemaren.
Zaključićemo, ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici u znatnoj meri se ispravljaju upravo greške i nedorečenosti važećeg zakona, koje su uočene u periodu njegove primene. U tom smislu, želim da pohvalim i aktuelnu Vladu u celini, na čelu sa premijerom gospodinom Aleksandrom Vučićem, kao i resornog ministra gospođu Zoranu Mihajlović i ceo njen tim, koji revnosno obavljaju poverene zadatke u konkretnom smislu, prate primenu zakona koji je predložen i izglasan u ovom domu, sumira kako pozitivne aspekte njegove primene, isto tako i nedorečenosti i propuste koje upravo na ovaj način i treba otkloniti.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o železnici vidimo da su pre svega izmeštene odredbe o bezbednosti železničkog saobraćaja i to u pogledu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. Nadalje, ovim Predlogom izmena i dopuna Zakona o železnici na potpuniji način se štite interesi svih učesnika u železničkom saobraćaju, i to upravljača infrastrukture, železničkih prevoznika, kao i korisnika mreže pruga.
Predloženi razlozi za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici po hitnom postupku prihvatljivi su, jer zaista niko nije spreman da uloži u nereformisanu, zastarelo organizovanu i neefikasnu železnicu.
Poznato nam je svima šta se dogodilo prilikom zaobilaženja Koridora 10 i skretanja tokova roba na alternativne pravce kroz Rumuniju i Bugarsku. Našu železnicu možemo definisati kao zatvoreno i nedovoljno regulisano tržište železničkih usluga sa nepostojanjem konkurencije, sa sve manjim brojem prevezenih putnika, robe, povećanim vremenom putovanja i prevoza, sa visokom zavisnošću od budžetskih subvencija. Svima nam je dobro poznato i jasno da sadašnju strukturu Železnica Srbije nije moguće održati u dugoročnom periodu. Stoga, novi propisi koje donosi EU, a sa kojima Srbija mora da se usklađuje, što je upravo i učinjeno kroz ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o železnici, kao i rezultati restrukturiranja železnice, daju Republici Srbiji veliku šansu da obrazuje efikasan železnički sektor, a pre svega integraciju srpskih železnica u železnički sistem EU.
Koliko je železnica u Srbiji zaostala najbolje se vidi iz poređenja sa EU, gde se vozovi kreću prosečnom brzinom između 200 i 300 kilometara na sat, dok je prosečna brzina na domaćim prugama 44 kilometra na sat. Dakle, samo nekoliko kilometara brže od prvog voza koji je saobraćao na tek sagrađenoj pruzi Beograd – Niš u septembru 1884. godine. Samo trećina pruga je elektrificirana, a na svega 3% deonica vozovi mogu da saobraćaju brzinom većom od 100 kilometara na sat. Vozni park je star 30, pa i 60 godina, a koloseci ruinirani.
Zbog lošeg stanja železničke infrastrukture, u proteklih pet godina dogodilo se oko 100 iskliznuća vozova, otkazano je nekoliko hiljada polazaka, a trajanje putovanja na velikom broju linija zbog lagane vožnje je duplirano. Nedomaćinsko i neodgovorno ponašanje u železnici decenijama unazad dovelo je do ovako nezavidnog stanja.
Rešenja koja su predložena u ovim izmenama i dopuna Zakona o železnici uticaće na sve učesnike u procesu odvijanja železničkog saobraćaja, a pre svega, kako sam već pomenula, na Direkciju za železnice, jer njoj je dato ovlašćenje za regulisanje tržišta železničkih usluga, što je u suštini sveobuhvatan pojam, a znači da će Direkcija za železnice pratiti i analizirati uslove konkurencije na tržištu železničkih usluga, kontrolisati nezavisnost upravljača infrastrukture, preduzimati mere za sprečavanje nelojalne konkurencije, donositi podzakonska akta i slično.
Ujedno, uređenim sistemom železničkog saobraćaja podstaći će se interesovanje domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica za ulaganja u domaći železnički saobraćaj, infrastrukturu i prevoz železnicom. Na ovaj način može se očekivati pojava novih privrednih subjekata koji će obavljati poslove upravljanja železničkom infrastrukturom i prevoza u železničkom saobraćaju i tako će se stvoriti konkurentnost na tržištu. Nakon usvajanja predloženog zakona o izmenama i dopunama Zakona o železnici, preostaje da nadležno ministarstvo, kao i Direkcija za železnicu, donese podzakonske akte kojima će bliže regulisati pojedina zakonska rešenja.
U danu za glasanje podržaću, naravno, predložena zakonska rešenja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Jovan Marković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege poslanici, mislim da današnja rasprava i pored svih pokušaja opozicije, odnosno mojih kolega i mene, da nametnemo teme i da pokrenemo suštinska pitanja koja su vezana za primenu ovog zakona, nisu urodila plodom. Pokušali smo da otvorimo pitanje odgovornosti onih koji su samo pre godinu i po dana usvojili zakon koji je doveo do toga, po vašem priznanju, da imamo smanjen broj putnika, da imamo smanjen broj robe, da imamo problem sa viškom radnika, da imamo problem sa primenom tog zakona i da danas predlažete 45 članova zakona koji treba da se menjaju od 111 koji su9 predloženi i da očekujete reforme.
Demokratska stranka je predložila 20 i nešto amandmana. Ti amandmani su suštinski. Oni su usmereni u tom pravcu da se daju predlozi koji će unaprediti ovaj zakon.
Imajući u vidu sve optužbe koje smo danas čuli ponovo, a vezane za DS, imajući u vidu koliko je danas neistina ponovo izrečeno u ovoj skupštinskoj sali, imajući u vidu i nezainteresovanost ministarke i njenih kolega za ovo što mi govorimo, očekujemo da će i u danu kada budemo analizirali amandmane atmosfera u ovoj Skupštini biti ista. To govori, gospodo iz SNS, da vi niste spremni da se suočite sa vašim greškama. To govori o tome da ćete verovatno vrlo brzo doći u situaciju da ponovo predlažete neke izmene zakona iz ove oblasti. To govori upravo o tome da u ovom trenutku nemate jasnu viziju i plan kako će dalje da se ovaj zakon primenjuje i kakve će refleksije biti za građane Srbije u primeni ovog zakona. hvala.

Zahvaljujem.
Pošto se više niko ne javlja za reč, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1, 2, 3, 4. i 5. dnevnog reda.
Sa radom nastavljamo u utorak u 10,00 časova.