Zahvaljujem.
Reč ima Borislav Stefanović.

Ovako, postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova – šta je sa krivičnom prijavom 434/09 od 6.10.2009. godine koja je podneta protiv kupka „HK Kongrap“ Slobodana Stankovića, Darka Matijaševića i Darka Pašića, generalnog direktora, kao i Vesne Džinić.
Od tada ova prijava, kao i mnoge druge, stoji u fioci. Tužilac je Vera Stanić. Mene su radnici kojih je veliki broj i koji nisu primili plate godinama i zaostala potraživanja obavestili o ovom ogromnom problemu koji se na bilo koji način ne rešava.
Počeo je u fazama, od kojih je najzanimljivija druga faza uništavanja „Kongrapa“, a to je lažni prospekt o imovini gde je lažno prikazano manje za 1.804 kvadrata u zgradi na Terazijama 4, dakle pre prodaje, u Kosovskoj ulici manje za 1.257 kvadrata i u Soko Banji manje za 1.734 kvadrata. Ovaj predmet apsolutno nije rešen na bilo koji način i očigledno je da postoje opravdane sumnje da neko pokušava da zataška i sačuva ljude koji su kupili poslovni prostor budzašto, u manjoj kvadraturi nego što jeste, i te prijave dan-danas stoje u fijoci nadležnog tužioca.
Pitanje za ministra Sertića i premijera Vučića vezano za RTB Bor. Dakle, videli smo da su u proteklih nekoliko dana organizovani građanski protesti u Boru zbog povećanog zagađenja koje se nikako ne smanjuje iako imamo novu topionicu u Boru. Ovaj skup građana nije politički, dakle, ne stoje političke partije iza njih, već je to skup očajnih građana kojima je ugroženo zdravlje. Moje pitanje je – kada znamo da ovaj skup i ovaj protest nije usmeren protiv RTB Bora koji hrani i Bor i celu okolinu, nego je usmeren protiv onih koji su potrošili više od 300 miliona evra narodnih para, a da nisu rešili problem zagađenja dan-danas dok ovo pričamo, zašto je premijer Vučić otvarao topionicu ako sada menadžment mesecima posle toga izmišlja neke nove rokove i da li on za to zna? Šta je njegov odgovor za ovu neizdrživu situaciju?
Takođe, da li je uredbom Vlade, ovo sam već jednom pitao, a nisam dobio odgovor, skinuta obaveza testiranja uvoznih ugljeva i koncentrata na radioaktivnost? Da li je tačno da je Vlada uredbom skinula obavezu testiranja na radioaktivnosti uvoznih ugljeva i drugih materijala za topionicu?
Novo pitanje za ministra Sertića i premijera – koliki je mesečni gubitak „Železare Smederevo“ i kada ćete objaviti ugovor o angažovanju menadžmenta, na šta ste inače obavezni? Koliko je ostalo od 170 miliona evra, koliko su građani Srbije platili menadžmentu da uprava „Železarom“, i koliki su gubici? Zašto pokušavate u novembru mesecu, predsedniče Vlade, ministre Sertiću i ministre Vujoviću, da prodate „Telekom“, profitabilno državno, ne državno preduzeće, ali sa većinskim državnim udelom? Zašto pokušavate da ga prodate i po kojoj ceni? Da li ste svesni šta će to značiti za građane Srbije, za naš bruto društveni proizvod, za cene koje će biti povećane, za ljude koji će biti otpušteni itd?
Kada ćete, u kom roku i na koji način ukinuti skrivene bankarske troškove, koji se od bankomata do tekućih računa itd. održavaju? Kada ćete zakonski prihvatiti predlog, ministre Vujoviću i guvernerko Tabaković, da se ograniče bankarske kamate mnogim od naših zelenaških banaka? Kada ćete i na koji način prihvatiti, ministre Vujoviću, da se reši problem tzv. švajcaraca, tako što bi se kurs vezao za evro na dan uzimanja kredita, kako je to rešeno, recimo, u Hrvatskoj? I, ako nećete, zašto nećete?
Kada i na koji način ćete, ministre Vujoviću, rešiti problem smanjenih penzija i plata i kada ćete ih minimum vratiti na nivo na kojem su bili, pošto se pokazalo da možemo da pravimo nacionalni stadion za 150 miliona evra, a ušteda od penzija je oko 130-140 miliona evra? Da li, ministre Vujoviću, penzioneri plaćaju za nacionalni stadion, dok su nam bolnice u raspadu?
Pitanje za ministra Stefanovića dr Nebojšu – kada ćete rešiti jedan od zabeleženih napada na članove DS u raznim opštinama na lokalnim izborima, recimo u Vrbasu? Kada ćete procesuirati poznate počinioce na Danila Bobića? Hvala.

Vreme vam je prošlo. Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, biti prognanik, izbeglica iz raseljeno lice jedno je od najvećih tragedija koja može zadesiti pojedinca, deo jednog naroda ili čitavu naciju. U svojoj dugogodišnjoj istoriji Srbi su bezbroj puta doživeli takve tragedije. Skoro da i nema veka u istoriji srpskog naroda u kojem on nije proterivan sa svojih vekovnih ognjišta, ali Srbi nisu posustali. Skoro da su prognanstvo i izbeglištvo postali sastavni deo identiteta srpskog naroda. Zato i ove najnovije izbeglice, prognanici ili emigranti iz Sirije i drugih država zahvaćeni ratom, srpski narod i građani Republike Srbije zajedno sa svojom Vladom, na čelu sa predsednikom Vlade, dočekao je otvorenog srca, sa solju i hljebom i onim što su imali. Srbija se pred licem celoga sveta pokazala onakvom kakva zaista jeste, gostoprimljiva i humana. Zato su joj odali veliko priznanje svi relevantni evropski i svetski faktori, bez izuzetaka. Time je Srbija dokazala da je jedna stabilna i dobro organizovana zemlja.
Poštovani narodni poslanici, i srpski narod iz Krajine i Hrvatske 1990-1995. godine doživeo je tragediju u vidu egzodusa biblijskih razmera, proteran sa svojih vekovnih ognjišta, radnih mesta, iz svojih stanova. Hrvati su tada uzurpirali najmanje 35.000 srpskih stanova. Ali, gospodo, na nesreću našu, bilo je i Srba koji su uzurpirali, tj. otuđili srpske stanove u Hrvatskoj. Sumnja se da je među njima bio i prof. dr Janko Veselinović, narodni poslanik DS 2008-2012. godine, predsednik Međuvladinog mešovitog odbora za prava manjina između Srba i Hrvata i predsednik Odbora za statusna pitanja Srba u dijaspori, bivši direktor „Novosadskih toplana“, suosnivač Udruge za povjest, suradnju i pomirenje u Golubiću obrovačkom, a sada narodni poslanik DS-a, odnosno Udruženja „Pokret za preokret“, ili što bi Hrvati rekli „Udruge za obrtaj“, profesor pravne grupe predmeta na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Poštovana gospodo, ovlastila me je velika grupa Krajišnika i 22 intelektualca iz Obrovca i Benkovca da postavim s tim u vezi poslaničko pitanje ministru inostranih dela, gospodinu Ivici Dačiću. Da li je tačno da je prof. dr Janko Veselinović, tada poslanik DS-a, a sada „Pokreta za preokret“, iz Novog Sada, uzurpirao stan od 26 metara kvadratnih profesorke Milice Badže i u njega smestio Udrugu za povjest i pomirenja, u ulici Knezova Kurjakovića broj 7 u Obrovcu, u kojem je profesorka Milica Badža stanovala do 4. avgusta 1995. godine, do progonstva?
Drugo, da li je tačno da je prof. dr Janko Veselinović, tada poslanik DS, dobio kao nagradu za posebne zasluge kao politički partner HDZ-a 260 kuna mesečno, kako stoji u ugovoru, citiram: „za obavljanje delatnosti u cilju promoviranja zajedničkog suživota Hrvata i Srba na području Obrovca“, završen citat?
Treće, da li je tačno da taj stan nije poslovni prostor, niti javni prostor delovanja nekih udruga, već stan Milice Badže, koji je većinu vremena zaključan, osim leti kada ga prof. dr Janko Veselinović koristi kao vikendicu, citiram: „kao politički partner HDZ iz Srbije“, završen citat, o čemu je svojevremeno pisala „Slobodna Dalmacija“ 11. decembra 2014. godine, pod naslovom „Sami sebi delili stanove“?
Nosilac stanarskog prava tog stana je prof. Milica Badža, a sada prognanik i podstanar u Beogradu punih 20 godina. Napominjem, roditelji prof. Milice Badže su bili prvoborci u borbi protiv fašizma u Drugom svetskom ratu, a 1995. godine su prognani iz Hrvatske i naselili se u Obilić na Kosovu i Metohiji, gde su umrli i sahranjeni. Brat Duško je dugogodišnji direktor Gimnazije u Obrovcu, veliki borac u Hrvatskom saboru za prava Srba u Hrvatskoj, a 1990. godine je proteran i nastanjen u Somboru, gde je umro od teške bolesti. Brat Slobodan danas je prognanik i živi u Boru, a jedan je od najboljih pravnika u zemlji.
Roditeljima prof. dr Janka Veselinovića hrvatske oružane snage su zapalile kuću u rodnom Golubiću. Oporavila je hrvatska država. Prof. dr Janko Veselinović nikada nije bio prognanik, niti je posedovao stan. U svrhu toga, molim ministra inostranih poslova da ispita ovo, kako bi se pokrenula moralna, politička i zakonska odgovornost. Hvala vam.

Hvala.
Pošto se više niko od predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su danas sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Biljana Ilić Stošić, Branko Ružić, dr Dijana Vukomanović i Nada Lazić.
Primili ste ostavku narodnog poslanika Snežane Malović, na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština u smislu člana 88. stav 3. i 4. istog zakona konstatuje prestanak mandata ovom narodnom poslaniku.
U skladu s tim, saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i stav 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koji je izabran, narodnom poslaniku Snežani Malović danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakon o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Hvala.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o tačkama 6), 7) i 8) dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika obaveštavam vas da su današnjoj sednici pozvani da prisustvuju ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, Zoran Lazić, Branka Gajić, pomoćnici ministra, Vera Božić Trefalt, direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu i Dragan Vulović, načelnik Odeljenja u Sektoru za brigu o porodici i socijalnoj zaštiti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasnu članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Predlogu o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti i Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti, merodavnom pravu, priznanju i izvršenju odluka i saradnji o materiji roditeljske odgovornosti mera za zaštitu dece.
Da li predstavnik predlagača ministar Aleksandar Vulin, želi reč? Izvolite.

Poštovana predsednice, gospodo potpredsednici, uvaženi narodni poslanici, vašoj pažnji danas preporučujemo tri zakonska predloga, odnosno suštinski dva zakona i jednu međunarodnu konvenciju.
Zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti zdravlja na radu je zakon koji je dugo vremena čekao da se donese, odnosno dopune, da se donesu dosadašnjeg zakona. Poslednji put ovom materijom ovaj visoko dom se bavio 2005. godine. Od tada svet se promenio, od tada se privreda promenila, od tada se ambijent u kome se svakodnevno radi i te kako promenio. Na nama je da danas i raspravi koja nas očekuje razgovaramo o konkretnim rešenjima koja u ovom zakonu, odnosno izmenama i dopunama ovog zakona na prvom mestu imaju zadatak da poboljšaju bezbednost i zaštitu radnika.
Povećan broj onih koji stradaju na radnim mestima, nedovoljna obrazovanost osoba koje su zaposlene, a dužne da se brinu o bezbednosti i zaštiti na radu. Licencirana preduzeća, odnosno licencirane firme koje su dužne da svoje znanje prenose na druge, a sami nisu dovoljno stručni da to zaista i urade. Nedostatak kaznenih mera, nedostatak preventive u svakom smislu jeste razlog da se ovaj zakon donese.
Ovaj zakon sam po sebi ne može da reši sve probleme. Ovaj zakon je samo deo šire borbe čitave zajednice kojom se vodi računa i pokazuje koliko vam je stalo do bezbednosti i zaštiti radnika u svakodnevnom obavljanju svojih poslova.
Najveći procenat povreda, pa čak 40% zapravo dolazi tamo gde se radi na crno, zapravo dolazi kod radnika koji su neprijavljeni, samim tim nisu ni obučeni, samim tim nisu ni zaštićeni. Ovaj zakon će pomoći kroz konkretne predloge o kojima ćemo nadam se raspravljati i da se omogući efikasnija borba i protiv sive ekonomije čak i kroz ovaj zakon iako to nije njegova prva i osnovna namena, ali može da pomogne u tome, naravno i kroz učešće odgovarajućih inspekcija.
Svakako da i ovaj zakon, jedan od razloga, naravno, za njegovo donošenje jeste usklađivanje sa odgovarajućim konvencijama. Mi moramo da se prilagođavamo zakonodavstvu EU i shodno tome moramo da prihvatimo i predloge i savete koji su nam na Predlog ovog zakona stigli. Takođe, što je posebno važno.
Značajna je promena da su za lica koja su do sada obavljala poslove vezane za bezbednost zaštite na radu sada značajno povećava potrebni nivo njihovog obrazovanja, veština, znanja, da bi mogli da rade svoj posao. Do sada ta materija nije bila na odgovarajući način uređena, do sada se dopuštalo da oni koji treba da uče druge kako da se odnose prema bezbednosti i zaštiti na radu ne budu odgovarajućeg obrazovnog profila, a onda ne možete ni očekivati da rezultat njihovog rada bude posebno bolji.
Trenutno u našoj zemlji radi 630 preduzeća koja imaju odgovarajuću licencu za poslove iz bezbednosti zaštite na radu. Sada po prvi put ne samo što povećavamo nivo njihovog obrazovnog statusa mi i ograničavamo trajanje licence na pet godina i pooštravamo uslove za izdavanje licence. Ovo je veoma važna materija, jer je shodno tome ova materija ne može biti ostavljena baš svakome da radi.
Sledeći zakon, odnosno izmene i dopune zakona koji preporučujemo vašoj pažnji jeste Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti. Na ovaj zakon smo čekali od 1998. godine, a priznaćete od 1998. godine do danas nije mali broj naših radnika radi u inostranstvu, naprotiv broj je povećan, ali ako me sad pitate kao ministra zaduženog za rad ili pitate bilo koje vladino telo koje se bavi ovom problematikom koliki broj naših radnika se sada nalazi u inostranstvu, gde rade, pod kojim uslovima rade, ko ih je tamo poslao, ko ih je tamo dočekao, moraću da vam kažem – ne znam i to ne zna niko.
Zakonska rešenja doneta još 1998. godine, što zbog svoje komplikovane procedure, što zbog nedostatka kaznenih mera, što zbog jednostavno nemogućnosti nametanja odgovaraju obaveza poslodavcu ni radniku, jednostavno se nisu primenjivala. Zakon iz 1998. godine se jednostavno ne primenjuje. Mi ne znamo ko gde radi, mi ne znamo ko gde odlazi, mi ne znamo pod kojim uslovima odlazi, mi ne znamo kakav je njegov ugovor o radu, mi ne znamo koja su njegova prava, koje su njegove obaveze, mi jednostavno ne znamo šta se dešava sa našim državljanima kada pređu našu granicu.
Ovim izmenama i dopunama ovog zakona mi uspostavljamo odgovarajuće obaveze poslodavca. Olakšavamo značajno svu papirologiju koja mu je potrebna, skraćujemo mu vreme koje je za to potrebno. Videćete na osnovu dva vrlo jednostavan dokumenta, dva jednostavna papira koja se dobijaju na osnovu uvida u Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, mi ćemo znati sve o onome ko upućuje, ali ćemo znati i onome ko je upućen.
Ne možemo mi, i nemojte da naša javnost ima zabludu da mislimo da mi sada možemo da kontrolišemo kakvo je stanje na gradilištu na primer u Nemačkoj ili u Rusiji gde ode naš radnik. Mi to možemo da uradimo kroz jedan drugi institut koji se zove, a to su ugovori bilateralni, sporazumi, bilo između naših vlada, bilo između inspekcija nadležnih za postupanje u ovim slučajevima i to je nešto na čemu intenzivno radimo, ali kroz ovaj zakon ne možemo.
Šta možemo? Možemo da kontrolišemo poslodavca sve vreme ono ko je poslao našeg radnika moći ćemo da kontrolišemo kako se odnosi prema njemu, moći ćemo da imamo između ostalog predviđene su i osobe za kontakt koje će biti dužne da nam daju svaki podatak kada mi to zatražimo. Moći ćemo da znamo da li se ugovorne obaveze koje su zaključene ovde i koje su nam dostavljene i za koje znamo kakve su, da li se zaista poštuju i na koji način se poštuju.
Dakle, mi kontrolišemo poslodavca na teritoriji Republike Srbije onog ko je poslao radnika, a kroz bilateralne institute možemo bar jednim delom u zavisnosti i od odnosa naše zemlje sa nekom drugom zemljom, ili naše inspekcije sa nekom drugom inspekcijom, možemo da saznajemo i šta se tamo dešava. Ovaj zakon je predvideo i odgovarajuće kaznene odredbe. Ovaj zakon želi da maksimalno poboljša položaj radnika koji odlazi da radi u inostranstvo. Povod za donošenje ovog zakona jeste bila tragedija koja se desila našim radnicima u Rusiji, ali to je nešto što je trebalo raditi odavno, mnogo pre ove tragedije i mnogo pre nego što se bilo šta slično desilo.
Očekujem da ćemo imati plodnu raspravu i o ovom pitanju i da ćemo svi zajedno doprineti da tekst bude bolji. Naravno, kao i Zakon o izmenama i dopunama o bezbednosti zdravlja na radu, tako i Zakon o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremen rad u inostranstvu i njihovoj zaštiti je prošao javnu raspravu.
Svi socijalni partneri su učestvovali u javnoj raspravi, svi su se složili oko konkretnih zakonskih rešenja, brojne njihove primedbe i sugestije su, takođe prihvaćene, konsultovane su i odgovarajuća strukovna udruženja koja se bave ovim materijama i slobodno mogu da kažem da su oba zakona, odnosno izmene i dopune ovih zakona naišle na podršku svih stručnih krugova i posebno socijalnih partnera.
Treći zakon, Zakon o potvrđivanju Konvencije o nadležnostima merodavnom pravu, priznanju izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece, je zaključen pod okriljem haške Konferencije za međunarodno privatno pravo u Hagu, 19. oktobra 1996. godine, a na snagu je stupila 2002. godine. Do sada konvencija, čije sam ime pročitao, je okupila 41 državu ugovornicu, uključujući sve države EU sa izuzetkom Italije, za koju se takođe očekuje da će uskoro pristupiti ovoj konvenciji.
Ratifikacija ove konvencije, je takođe naša obaveza po poglavlju 24, a o njenom pristupanju izjasnio se i o tome razmatrao i pozitivno odlučio, Savet Vlade za međunarodno privatno pravo.
Suštinski, da budem vrlo jednostavan, suštinski smisao ove konvencije je da odredi koji će se zakoni primenjivati na određena roditeljska prava u zavisnosti od toga gde se nalazi, na prvom mestu, dete. Dakle, to je suština ove konvencije, da budemo krajnje jednostavni.
Ovom konvencijom se odlučuje na osnovu jednog instituta koji se zove uobičajeno boravište deteta, dakle mesto gde dete boravi i da vam kažem samu definiciju, pod uobičajenim boravištem podrazumeva se mesto u kome lice uobičajeno boravi duže vremena, bez obzira na nameru nastanjenja i nezavisno od upisa u evidenciju nadležnog organa ili dozvole boravka ili nastanjenja.
Suštinski, na ovaj način se reguliše koje zakonodavstvo se odnosi na konkretan slučaj. Osnov za to je uobičajeno boravište, a naravno postoji mogućnost da se nadležni organi dogovore u skladu sa onim što je najbolje, konkretno u tom slučaju govorimo o deci.
Dakle, da se dogovore koje će se zakonodavstvo primenjivati. Ovo je nešto što pomaže našem zakonodavstvu, ovo je nešto što štiti prava deteta, ovo je nešto što pomaže našem državljaninu i kada se nalazi u nekoj drugoj zemlji.
Videćete i u toku rasprave, mi smo iskoristili svoje pravo da se ne složimo sa jednim članom 55, ako se ne varam, sa jednim članom konvencije, kome se kaže da će se o imovini deteta uvek, uvek odlučivati na osnovu našeg zakonodavstva.
Dakle, imovina deteta koja se nalazi na teritoriji Republike Srbije, govorim o našem detetu, našem državljaninu, uvek će se o njoj raspravljati o njenom raspolaganju i određivanju onoga ko će njome upravljati na teritoriji i u skladu sa našim zakonodavstvom. To je naše pravo iz ove konvencije, mi smo to pravo iskoristili, sve ostale članove smo naravno podržali.
Nadam se da nisam bio previše opširan, pa tu smo. Hvala lepo.

Hvala.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić, izvestilac ispred Odbora za prava deteta. Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, Odbor za prava deteta je na svojoj sednici, održana dana 9. oktobra, razmatrao Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti meradovnom pravu priznanju i izvršenju saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i merama zaštite dece i jednoglasno doneo odluku da Narodnoj skupštini predloži usvajanje ove konvencije.
Zašto? Zato što je ova Konvencija o nadležnosti meradovnom pravu priznanju i izvršenju, saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i merama zaštite, u stvari krovna konvencija i Konvencija koja na efikasan i funkcionalan način podrazumeva realizaciju ranije ratifikovanih konvencija od strane ove Narodne skupštine.
Odbor predlaže da Narodna skupština usvoji ovu Konvenciju iz razloga što ona sa jednog posebnog aspekta, odnosno sa aspekta koji je najznačajniji za dete razmatra roditeljsko dečiji odnos, uređuje pitanje roditeljske odgovornosti, ali ne samo pitanje roditeljske odgovornosti, već i pitanje zastupanja deteta u prekograničnim situacijama.
Nažalost, sva deca iz raznih razloga nemaju mogućnosti da žive u svojim roditeljskim porodicama, pa ova Konvencija na adekvatan način uređuje i druge institute koje su države u obavezi da omoguće deci, a to su instituti starateljstva, hraniteljstva i zastupanja deteta u prekograničnim situacijama.
Ovu Konvenciju, inače potpisala je 41 država, od članica EU, jedino još uvek nije ratifikovala Italija, ali naravno ova Konvencija za naš pravni sistem koji se odnosi na zaštitu dece značajna je iz razloga otvaranja poglavlja 24. koji se takođe odnosi na zaštitu dece i na usaglašavanje našeg zakonodavstva u ovoj oblasti sa zakonodavstvom EU.
Ono što moram da istaknem, to je da ova Konvencija u skladu sa, inače najvažnijom konvencijom, a to je Konvencija UN o pravima deteta, na najbolji način štiti interes dece i kao prioritet i u fokus svog interesovanja, upravo u skladu sa ovom Konvencijom, stavlja zaštitu najboljeg interesa deteta i u odnosu na to preduzimanje svih drugih mera.
Ono što takođe moram da istaknem, to je i da ova Konvencija omogućuje saradnju centralnih organa, ali ne samo saradnju centralnih organa, po pitanju razmena informacija, koja se odnose na zakonodavni okvir i na važeće zakone, već i na razmenu informacija, koje se odnose na dostupnost usluga pružanja zaštite deci u konkretnoj državi.
Takođe, ova Konvencija je značajna i sa aspekta priznanja i izvršenja, posebno iz razloga što nije neophodno pokretati naknadne postupke, a to je sa aspekta zaštite deteta itekako važno, posebno u tzv. hitnim slučajevima, kada je neodložno primeniti hitne mere zaštite, a to su mere zaštite koje se odnose na decu, koja su zlostavljana ili zanemarena u svojoj porodici.
Da bi sve ostale ratifikovane Konvencije, u punom obimu štitile najbolji interes dece, neophodno je da Narodna skupština u Danu za glasanje, usvoji i ratifikuje i ovu konvenciju. Zahvaljujem.

Da li još neko od izvestioca Odbora, želi reč? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Anamarija Viček, od ovlašćenih.
Izvolite.

Poštovana predsednice, ministre sa saradnicima, poštovani poslanici, pred nama su danas tri veoma važna zakona. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti merodavnom pravu, i priznanju izvršenja odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece.
Želim da izrazim podršku ovih zakona u ime poslaničke grupe SVM, i da potvrdim da ćemo u Danu za glasanje, podržati sva tri zakona glasanjem za.
Krenuću od ovog poslednjeg zakona pomenutog, naime, razlog potrebe za potvrđivanjem ovog zakona je toliko očigledan. Ova Konvencija je nastala kao izmena Konvencije iz 1961. godine, uzimajući u obzir i Konvenciju UN o pravima deteta, iz 1989. godine, pok okriljem Haške Konferencije za međunarodno privatno pravo, zaključeno je još 19. oktobra 1996. godine, a stupilo je na snagu 2002. godine.
Iako nismo u izrazitom kašnjenju, kao što je npr. Belgija tek 28. maja 2014. godine ratifikovala potpisom konvenciju, a Italija je još nije ni potpisala, za Srbiju je ipak značajno da se upravo sada usvoji konvencija, jer je za države članice EU i ova konvencija deo komunitarnog prava i samim tim države koje pristupaju EU dužne su da prilagode svoje zakonodavstvo i pristupanje ovim ugovorima.
Bitno je istaći da poglavlje 24 izveštaja Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2014. godinu navodi da Republika Srbija još uvek nije pristupila konvenciji, te je potpisivanje konvencije jedan od neophodnih koraka koje Republika Srbija mora preduzeti u procesu evrointegracija.
Značajno je da se napomene da konvencija uspostavlja princip jednakog tretmana dece koja žive u istoj državi. Međunarodna nadležnost se određuje na osnovu uobičajenog boravišta deteta, tako da deca dobijaju jednak tretman, jednaka prava bez obzira na državljanstvo.
Međutim, u slučaju dece koja spadaju u posebno ugroženu kategoriju, deca izbeglice, deca bez uobičajenog boravišta i međunarodno raseljena deca, konvencija određuje redovnu nadležnost organa države, na čijoj se teritoriji dete nalazi, što je svakako praćenje principa najboljeg interesa deteta.
Poslanička grupa SVM će naravno podržati ratifikaciju ove konvencije.
Što se tiče Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, značajno je istaći nekoliko činjenica.
Potreba za donošenjem ovog zakona postoji zbog toga jer su stupanjem na snagu člana 110. Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, 23. maja 2009. godine prestale da važe odredbe Zakona o zaštiti građana Savezne Republike Jugoslavije na radu u inostranstvu.
To je bitan bio zakon koji je uredio oblast zaštite zaposlenih na privremenom radu u inostranstvu, postupku zapošljavanja kod inostranih poslodavaca i prilikom povratka u Saveznu Republiku Jugoslaviju, obaveze preduzeća, drugog pravnog lica i preduzetnika u vezi sa upućivanjem radnika na privremeni rad u inostranstvo, obaveze poslodavaca i zaposlenih za vreme rada u inostranstvu i drugo, među kojima naročito ističemo određivanje postupaka i uslova upućivanja zaposlenih po osnovu međunarodne naučne, tehničke i prosvetno-kulturne saradnje.
Svakako je bilo potrebno uraditi celokupnu reviziju svih odredbi, kako bi sa jedne strane poslodavci sa teritorije Republike Srbije mogli efikasno i konkurentno da posluju na inostranim tržištima u skladu sa međunarodnim standardima, a sa druge strane, potrebno je da se odredi i zaštita zaposlenih koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo, naročito kada se gleda iz ugla savremenih radnih migracija, odnosno sprečavanja nelegalnih migracija.
Treba da se istakne da se zaposleni može uputiti na privremeni rad u inostranstvo iz dva cilja. Jedno je upućivanje na rad u inostranstvo, a drugo upućivanje na stručno osposobljavanje i usavršavanje za potrebe poslodavca, za šta se može očekivati i povećana potreba pri svakom novom stvaranju novih radnih mesta od strane inostranih investitora i multinacionalnih kompanija na teritoriji Republike Srbije.
Postoje tri značajne novine u ovom zakonu. Prva novina je postupak primene zaposlenog, pripreme zaposlenog za upućivanje na privremeni rad u inostranstvo. Druga novina je postupak obaveštavanja, čime se nadležno ministarstvo obaveštava o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i tu je novina sa jedne strane u tome da se smanjuje obim procedure i administracije za poslodavce, a sa druge strane omogućava bolju kontrolu i vođenje evidencije nadležnog organa, posebno kroz povezivanje sa postojećom bazom centralnog registra.
Treća novina je zapravo povećavanje efikasnosti zaštite zaposlenih, pošto preciznim odredbama se propisuje dužnost saradnje i razmene informacije organa i organizacija koje obavljaju poslove državne uprave u vezi sa zaštitom zaposlenih, koji su upućeni na rad u inostranstvo, a to su Ministarstvo za rad i zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, RFZO, Ministarstvo spoljnih poslova, kao i Diplomatsko konzularno predstavništvo Republike Srbije u inostranstvu.
Bitno je da se napomene da su statistički podaci navedenih organa bili mnogo različiti, tako u evidenciji ministarstvo ima podatke o oko hiljadu zaposlenih koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo, dok na osnovu podataka Republičkog fonda, a tu su i te kako relevantni podaci, naime u Fondu se vodi evidencija o osiguranicima koji su upućeni u zemlje sa kojima Srbija ima zaključene sporazume o socijalnom osiguranju, a njih je poslednjih godina bilo više od 7.000.
Pošto podzakonskim aktom treba da se propiše izgled obrasca koji se zove „obaveštenje o upućivanju zaposlenog na privremeni rad u inostranstvo“, za koje se određuje rok od 45 dana od stupanja na snagu ovog zakona, što je osam dana nakon objavljivanja u „Službenom glasniku RS“, tako da je predviđen početak primene zakona u roku od dva meseca od stupanja na snagu.
Prelaznim i završnim odredbama takođe je određeno da će se svi postupci upućivanja zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, koji su započeti pre dana stupanja na snagu ovog zakona, biti okončani prema onim propisima po kojima su i započeti.
Ovo je jedan značajan i dobar zakon iz perspektive konkurentnosti tržišta rada, ali i gledano iz ugla zaštite zaposlenih koji su upućeni na privremeni rad u inostranstvo, tako da će poslanička grupa SVM svakako podržati svojim glasovima i ovaj zakon u danu za glasanje.
Treći zakon koji je danas pred nama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlja na radu je takođe jedan značajan i dobar zakon koji ćemo podržati.
Važeći Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu donet je 2005. godine, a tokom primene tog zakona su uočene neke manjkavosti koje bi ove izmene i dopune trebalo da poboljšaju.
Kao prvo, trebalo je precizirati na koga se odnosi ovaj zakon. Naime, primenom zakona se uvidelo da se odredbe zakona ne mogu odnositi na specifične aktivnosti Vojske i policije, a trebalo je precizirati značenje pojedinih izraza, periodične provere osposobljenosti, kao i kontinuirano usavršavanje znanja lica za bezbednost i zdravlje na radu i druge detalje koje se odnose na odredbe ovog zakona.
Postoje tri značajne novine. Prva novina je preciziranje, definisanje poslodavca. Naime, članom 2. se tačno opisuje ko je poslodavac. Poslodavcem se smatra i fizičko lice koje po bilo kom pravnom osnovu zapošljava zaposlenog, ali iz ovog se smatra izuzetkom lice koje posao obezbeđuje u domaćinstvu i nosioci poljoprivrednog gazdinstva, koji obavljaju posao sa članovima porodičnog, poljoprivrednog domaćinstva u skladu sa propisima o poljoprivredi, dok pod odredbe ovog zakona i dalje padaju fizička lica koja sa članovima svog porodičnog domaćinstva obavljaju privredu ili drugu delatnost.
Druga novina jeste uvođenje izraza „prevencija“ i pored tačnog definisanja „prevencija“ u članu 2. Predloga zakona koji se odnosi na član 4. zakona, gde se tačno precizira termin „prevencija“ kao skup mera sa ciljem sprečavanja ili smanjenja rizika na radu, ali tako se i na primeru u članu 3. Predloga zakona koji se odnosi na izmenu i dopunu člana 6. zakona, ne samo što se terminološki reč „invalid“ zamenjuje rečima „osoba sa invaliditetom“, nego isti član se dopunjuje i odredbom koja se odnosi na preventivne mere u vezi sa bezbednošću i zdravljem na radu mladih, zaposlenih žena za vreme trudnoće, kao i dojilje, što je izuzetno značajan korak koji svakako pozdravljamo.
Treća novina je zapravo ujedno i najznačajnija za nacionalne manjine, odnosno za SVM. Naime, odmah u članu 2. dodaje se tačka 24. koja objašnjava da je jezik koji zaposleni razume, jeste maternji jezik, jezik koji je u službenoj upotrebi na teritoriji na kojoj poslodavac ima sedište, odnosno zaposleni obavlja poslove i koji zaposleni govori, čita i piše, ali tu spada i jezik koji je utvrđen kao uslov za obavljanje poslova radnog mesta.
Što je značajno, zakonom je uređeno u članu 24. da ukoliko poslodavac zaposlenom da na korišćenje opremu za rad ili sredstva za opremu za ličnu zaštitu na radu ili ako im da na korišćenje opasne hemijske materije za koje čak postoji i obrazac, bezbednosni list, poslodavac mora da obezbedi prevod dokumentacije, odnosno bezbednosnog lista na jezik koji zaposleni razumeju, što je izuzetno značajan korak.
Ističemo još da je svakako za pohvalu da zakon posebno uređuje zaštitu bezbednosti i zdravlja na radu kada su zaposleni iz tzv. posebnih osetljivih grupa u pitanju, kao što su osobe sa invaliditetom, trudnice ili majke dojilje.
Konačno, da naglasimo još jednom da će poslanička grupa SVM u danu za glasanje podržati sva tri zakona. Zahvaljujem.