Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ministar još uvek nije u sali, evo prošlo je skoro 15 minuta otkako je govorio gospodin Veselinović, ali to i ne čudi s obzirom da rezultati koji se tiču rada, koji se tiču zapošljavanja i koji se tiču na kraju bezbednosti i zdravlja na radu, nisu takvi da se Vlada ili resorni ministar imaju čime pohvaliti i to je iz tog razloga potpuno jasno.
Kao što je naš ovlašćeni predstavnik, prof. dr Dušan Milisavljević i govorio kao ovlašćeni ispred poslaničkog kluba DS, radnici Srbije su danas na prvom mestu od oboljenja kardiovaskularne prirode, zatim malignih oboljenja.
Radnici Srbije su danas na prvom mestu u Evropi po smrtnosti od kardiovaskularnih oboljenja, radnici Srbije su danas prvi u Evropi po smrtnosti od malignih oboljenja.
To sve utiče na produktivnost, to sve utiče takođe na motivisanost, to sve utiče na razvoj BDP, što je, kako smo čuli i u ekspozeu i u svakodnevnim izjavama premijera Srbije, osnovi cilj ove Vlade.
Kada posmatramo jedan širi kontekst i jednu priču i ciljeve Vlade kojima se obaveštavaju građani iz dana u dan kako nam je sve bolje i bolje, s druge strane radnici u Srbiji rade u sve lošijim i lošijim uslovima nezaštićeni, ne samo zakonskom regulativom, već nema ni dobre namere od onih koji ih resorno predstavljaju kao ministri.
Lakše je i jeftinije, to smo danas čuli i od gospodina Dušana Milisavljevića da se ulaže u preventivu kada su u pitanju razni rizici od uzroka raznih oboljenja koji su prisutni na radnim mestima. Danas Vlada Republike Srbije ne posvećuje dovoljno pažnje čak ni zakonskom regulativom, a kamoli u praksi.
Vibracije, buka, zračenje, prašina, sve je to ono sa čime se danas srpski radnik suočava i mi mislimo da je to stanje koje je neizdrživo. Nema danas mnogo onih koji rade u Srbiji.
Čuli smo da predstavnici Vlade kažu da je mnogo zaposlenih u javnom sektoru. Mi kažemo da nije mnogo zaposlenih u javnom sektoru, kažemo da je malo zaposlenih u privatnom sektoru.
Danas imamo ciljeve koje proklamuje Vlada Republike Srbije, a zaposlenost opada. Ona raste jedino u anketama koje predstavljaju bajku za srpsku javnost. Anketa o radnoj snazi, to nije istina, da ne kažem neku grublju reč. Ona predstavlja fikciju i predstavlja sredstvo za dnevno-političku borbu, kako bi Vlada ili Srpska napredna stranka ili stranka resorno zaduženog ministra Vulina, ne znam tačno naziv, predstavljala sebe kao stranka koja nešto radi ili Vlada koja ima zaista neke egzaktne rezultate.
Trafo-stanice, dalekovodi, imali smo problem i u Vinči, imali smo i na drugim mestima. Danas ovde govorimo o zakonu, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti u zdravlju na radu, a Zakon u Srbiji iz npr. 1986. godine i dalje je na snazi kada je u pitanju zračenje. Četrdeset mikrotesli je dozvoljeno i zato se trafo-stanice grade pored kuća i dalekovodi iznad vrtića, škola i obdaništa. Dakle, 0,4 mikrotesla je, na primer, danas standard po Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Evropskoj uniji, ali Srbija za tim kasni više od evo skoro tri decenije.
Pošto su ove kozmetičke izmene danas ovde kako bi neko rekao kako vodi računa o bezbednosti i zdravlju na radu, ovaj predlog ne sadrži obimne ili radikalne izmene postojećih zakona. Sve je usaglašavanje sa zakonima poput Zakona o radu ili Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom.
Demokratska stranka smatra da je svako unapređenje prava radnika i zaposlenih uopšte posebno pravo na bezbednost i zdravlje dobro, s obzirom da Vlada Republike Srbije nije mnogo uradila kada su u pitanju prava radnika u svom mandatu. Zato smo glasali protiv, i bili smo i ostali na tom stanovištu, protiv Zakona o radu. On je pisan, kao što smo imali prilike i da vidimo, po diktatu stranih investitora i poslodavaca, po diktatu stranog kapitala, krupnog kapitala i takva rešenja neće doprineti većem zapošljavanju.
Ugovor na određeno vreme, koji je samo jedan od primera, koji je na dve godine i koji svakog dana može da se raskine, najviše pogađa mlade ljude. Nije ni čudo na kraju što su oni upravo u Srbiji najopredeljeniji da što pre napuste Srbiju, a posebno oni koji su kvalifikovani. Devedeset hiljada ljudi je napustilo za tri godine Srbiju, radno sposobnih, kvalifikovanih, radnika koji su tragali za poslom u Srbiji i nisu mogli da ga nađu.
Pravo na rad je temeljno ekonomsko i socijalno pravo. Zato moramo postaviti pitanje – šta se upravo dogodilo sa brojem, odnosno stopom nezaposlenosti, koja je po svim anketama Vlade Republike Srbije takva da Srbija cveta i da po njoj mnoge zemlje i u okruženju, u Evropskoj uniji mogu da joj zavide?
Čuvena administrativna stopa koja se ne pominje, a govori da u Srbiji preko 30% nezaposlenih je ono što je život i to je ono što se dešava svakoga dana u gradovima i opštinama širom Srbije. Život se ne živi u eksel tabeli. Život je ono što svakodnevno srećemo na ulici. Imamo utisak da se Vlada Republike Srbije odrodila, kada je u pitanju stanovništvo, da se odrodila od građana i da nemaju predstavu o tome kako se danas u Srbiji živi i na koji način građani koji žele da dođu do posla preživljavaju od prvog do 30. u mesecu.
Broj zaposlenih, kako kažu u resornom ministarstvu, se povećava, stopa nezaposlenosti pada, a skeptični su kada su u pitanju te izjave, ne samo javnost u Srbiji, nego stručna javnost, koja je na tu temu govorila nekoliko puta i koja je upozoravala da kod fiktivnih izveštaja, anketa o radnoj snazi, Srbija ne može zbog neistinitih podataka čak da napravi ni strategiju da bi se izborila dugoročno sa ovim problemom. I Fiskalni savet je upućivao na to da je veoma loše da se 75.000 ljudi otpusti u nekoliko godina. Šta je samo sa 92.000 radnika koji rade u 500 preduzeća koja moraju da se reše do kraja maja 2016. godine? To je od danas za nešto više od pola godine. Jedva 10% će biti sačuvano.
To samo govori o neznanju, nekompetentnosti onih koji su pravili plan kako Srbiju da izvuku iz krize. Sve više je onih koji su nezaposleni, sve više je onih koji žive mnogo lošije, dok samo uzak krug ljudi, blizak vlasti, za ove tri, četiri godine živi bolje.
Danas govorimo o zaštiti i bezbednosti zdravlja na radu, a Vlada sprovodi mere koje će dovesti do otpuštanja lekara i radnika. Iz tog razloga sam doneo jednu tabelu, koja govori o tome da su zdravstveni radnici, prosvetni radnici, vojnici, policajci, jedini u Evropi, kada je u pitanju Srbija i Vlada Republike Srbije, koji imaju smanjenje zarada, jedini u Evropi. U većini zemalja se te zarade povećavaju, u nekima su zamrznute, u nekima nema promena, na istom su nivou. Jedino je ova plava tačka Srbija u kojoj su smanjene plate prosvetnih radnika, zdravstvenih radnika, policajaca, vojnika, sudija, svih onih koji čine javni sektor u Srbiji.
Smatramo da je to loše. Smatramo da je sramota što u 21. veku i dalje ne možemo da se pohvalimo da znamo da izračunamo koliki je procenat nezaposlenih u Srbiji. Po administrativnoj stopi, ponavljam, to je više od milion ljudi i to je ono što je činjenica. Ove stvari koje danas priča Vlada Republike Srbije, pričale su i neke vlade tokom devedesetih godina.
Predlog zakona je fasadne prirode. Mi ćemo ga podržati, jer se makar u načelu zalaže za poboljšanje prava radnika, ali smatramo da se ništa suštinski u Srbiji neće promeniti. Sve je manje onih koji su danas sigurni kada je u pitanju zaposlenje. Sve je više onih koji šansu pokušavaju da nađu van granica Srbije. Mislimo da je to neodgovorno od strane Vlade Republike Srbije i smatramo da iako ćemo podržati ove predloge izmene i dopune zakona, smatramo da je situacija u kojoj se danas nalazi srpski radnik najlošija u poslednje tri decenije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Vulin.

Zahvaljujem.
Znate, da li su smanje zarade samo u Srbiji, nisu, ali u većini zemalja o kojima govorite nije bilo pljačkaške privatizacije koja se sprovodila decenijama u ovoj zemlji. U većini zemalja nije bilo pljačkaške privatizacije koja je ostavila više od milion ljudi bez radnih mesta. U većini zemalja o kojima se ovde govorilo nije bilo pljačkaške privatizacije koja je potpuno uništila srpsku privredu i da, neće se oporaviti za dve godine ono što je uništavano od 2000. godine na ovamo, neće, ali da je počelo da se oporavlja, jeste.
Pitao sam se kada će prestati rasprava o zakonu i evo, sada sam dobio odgovor. Do sada smo raspravljali o zakonima. Neko je smatrao da su rešenja bolja, neko da su lošija, neko je pokušavao da pronađe neki svoj ugao, neko je hvalio, neko je kudio, potpuno u redu i legitimno, ali onda, naravno, došli smo do terena onih koji se u zakone ne razumeju, u struku i praksu još manje, pa se onda bave politikom i paušalnim političkim napadima, ništa drugo. Evo, baš sam se pitao kada će prestati stručna rasprava, kada će početi zabava? Evo, počela je zabava, kao što vidimo.
Vrlo je zanimljivo da niko ne kaže da je MMF najveći lažov na kugli zemaljskoj i da im treba zabraniti ne da budu u Srbiji, nego da im treba zabraniti da postoje. Vrlo je zanimljivo da nikada u ovom parlamentu ne čujem da se kaže da ove iz Svetske banke treba pohapsiti i stražarno sprovesti iz ove zemlje. Nikako da čujem da neko iz ove zemlje kaže da, recimo, nemačku kancelarku treba zatvoriti. Zašto? Pa, sve su to ljudi koji su rekli da je u Srbiji smanjena nezaposlenost, da su zadovoljni kvalitetom reformi, da su videli da se nešto napreduje. Oni koji nas kritikuju zbog toga, nikada im to ne kažu u lice, a sreću se po diplomatskim prijemima. Bilo bi prilike da šefu MMF kažu da je besprizorni lažov. Ne znam zašto mu ne kažu da ja lažov? Zašto, recimo, ne kažu, evo tu su gospoda iz Svetske banke, 20. oktobra će Vlada imati sastanak sa njima, zašto ih ne sačekaju ispred Vlade, evo, ja ću im obezbediti sastanak, da kažu gospodi iz Svetske banke da su oni preispoljni lažovi koji ne znaju ništa?
Oni stalno govore da je pala nezaposlenost u Srbiji. Ne ja, ne Vlada, Svetska banka i MMF kažu da je pala nezaposlenost u Srbiji. Dakle, lažovi i nesposobni i nestručni, recite im to molim vas. Pomozite sebi, nama svima, dajte očistite im tu zabludu, otvorite im oči, oni jadni veruju da u ovoj zemlji ima ekonomskih rezultata, zamislite? Da ne bi vas da im to kažete, oni bi živeli u zabludi. Znači, sve svetske institucije su lažovi i nesposobni, jer govore da u Srbiji nešto ide na bolje, a to nešto jeste pad nezaposlenosti.
Ako me pitate da li je to dovoljno? Ni izbliza nije dovoljno. Ako me pitate da li je 17,9% nezaposlenih, kako imamo danas, bolje u odnosu na 25% kakvo je bilo kada smo preuzeli odgovornost za ovu zemlju, da, veoma je bolje. Da li se ta metodologija meri po istim pravilima, kao što se merila u vreme kada su stranke bivšeg režima bile na vlasti? Da, meri se. Ako se lagalo tada, laže se i sada, ako se govorila istina tada, govori se istina i sada. Ako MMF, Svetska banka i predstavnici svih iole relevantnih zemalja na svetu, koji su se nešto bavili srpskom ekonomijom, smatraju da je srpska ekonomija počela da napreduje što vam je tako teško da to priznate. Kažite nije dovoljno, kažite mi bi brže, evo, zaboravićemo da za ovih 12, 13 godina nije bilo baš tako brzo, nema veze, ali izađite i kažite mi bi to bolje, mi bi brže, nije dovoljno, ali nemojte da kažete ništa, jer nije tačno da nije ništa, nije tačno da nema napretka. Ima napretka, i to nam priznaje ceo svet, to priznaje matematika.
Evo, sad pošto, naravno, evo, ni statistika više ne važi, prevaren je MMF, prevarena Svetska banka, nestručnjaci, niko ništa ne zna, sve je u redu, vratimo se mi na terene onoga gde nema laganja. Novac. Ne statistika, novac. Kako se meri da je neko zaposlen? Tako što uplaćuje doprinose u penzioni fond, tako se meri, ili uplaćuje iz čistog hobija, dopada mu se ideja da ide tako i da uplaćuje sebi ne radeći ništa, ne registrovan, nema ga nigde, ili je počeo da radi. Ovo su podaci, ovo je matematika, ovo je novac.
Dakle, od 7. decembra 2013. godine kada je, kao što znate, uvedena zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, procenat ljudi koji je napustio javni sektor, što kroz racionalizaciju, što kroz prirodni odliv, dakle kroz penzionisanje, je 4,9. To je da vam kažem, skoro u glavu, 34 hiljade ljudi. Dakle, po evidenciji penzionog fonda iz preduzeća javnog sektora, koji su u šifri javna svojina, javno vlasništvo 34 hiljade ljudi manje, 34 hiljade ljudi manje uplaćuje doprinose iz javnog sektora. Neoborivo.
U isto vreme iz privatnog ili tzv. realnog sektora povećanje za 5,6%. Pedeset devet hiljada imena i prezimena uplaćuje doprinose u penzioni fond više. Zbog toga penzioni fond, evo zaključno sa ovim mesecom, je povukao iz obaveznih dotacija koje su predviđene, pošto kao što znate nikada nemate dovoljno novca za penzije, nego iz budžeta uvek mora da se nešto nadoknadi, povukao 9,9 milijardi dinara manje, jer ima 59 hiljada prijavljenih više.
Možete to da mrzite. Možete da smatrate da je to malo, nedovoljno, previše, šta god hoćete, ali to je činjenica. To je činjenica, kao što je činjenica da smo sa 25% nezaposlenih došli na 17,9%, 25% nezaposlenih je dalje značajno više, nego 17,9%. Nisam zadovoljan brojkom, smatram da mora i može i moći će da bude manje, ali zemlja pljačkaške privatizacije tako efikasno, tako strasno uništena od strane stranaka bivšeg režima ne može da se nada da će za dve godine promeniti ono što je tako temeljno uništavano 12 godina. Još jednom ja pozivam sve koji smatraju da ovo ništa nije tačno da kažu MMF, Svetskoj banci i svim ostalim da su nesposobni lažovi. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Balša Božović, replika.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo, ovde nema trunke struke zato što resorno zadužen ministar, koji je imao već jednu sveobuhvatnu reformu radničkih prava 90-ih godina, kao član JUL-a, nije dobro neke stvari shvatio ili su ostale nerazjašnjene još iz tog perioda.
Stopa nezaposlenosti, možete da pitate kolege sa vaše desne strane, se izračunava na sledeći način. To je jednako količniku broja nezaposlenih na birou i broju onih koji rade ili traže posao. To je, ako hoćete, iskrena ili istinita statistika. Vaša partijska statistika ne zanima apsolutno nikog.
Zašto nismo pričali o struci? Zato što struke ovde nema, jer ste doneli Zakon o radu koji su hvalile samo banke u Srbiji, ali ne i građani, krupni kapitalisti i Američka privredna komora.
Kada su u pitanju metodi i način na koji vi izračunavate stopu nezaposlenosti da bi neko bio nezaposlen, ovo je definicija vašeg ministarstva, potrebno je da bude radno sposoban između 15 i 65 godina starosti i da aktivno traži zaposlenje. Šta znači aktivno da traži zaposlenje? To znači da bude prijavljen kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Onog dana kada se na poziv neko ne odazove, na primer iz razloga što ide na razgovor za posao, on više nije nezaposlen. Ako se javi dan ranije, on nije zaposlen, ako se javi dan kasnije, on nije nezaposlen. Gospodine Vulin, mene čudi što ima i tih 17% nezaposlenosti na ovaj način na koji vi ovo izračunavate. Vi ste apsolutni genije.

Vreme.

Vi se zaposlili preko pola miliona ljudi u vašem mandatu. Svaka vam čast.

Reč ima ministar Aleksandar Vulin, replika.

Zahvaljujem se na komplimentima, nije trebalo, ali hvala lepo.
Nisam ja ovo računao. Ovo su vaše metodologije. Ovo su stranke bivšeg režima, kao Poslovnik u Skupštini, donele i primenjivale godinama. Ako se ljutite, ljutite se na ogledalo, a nemojte mene da stavljate u to ogledalo. Stanite sami ispred ogledala. To što vidite je produkt vas i vaših političkih organizacija koje su vladale ovom zemljom, a samnom nema nikakve veze, kao ni Poslovnik u Skupštini, nikakve veze. Sami ste doneli metodologiju kojom Nacionalna služba za zapošljavanje izračunava, radi anketu o radnoj snazi. Sami ste doneli metodologiju kojom Republički zavod za statistiku izračunava broj zaposlenih i nezaposlenih i on je referentna institucija. Ništa vam tu nismo mogli pomoći, ali ni odmoći. Ljutite se na sebe. Ljutite se na svoje metodologije. Ljutite se na svoj režim. Ja sam tim nemam zaista ništa.
Ovo što sam vam rekao, dakle, 59.000 imena i prezimena koja uplaćuju doprinose, a do sada ih nisu uplaćivala, to je suština. To je suština, to je povećanje, to je zaposlenost. Verovatno vam nije bilo zanimljivo da slušate, ali rekao sam koliko je ljudi zaposleno samo na osnovu rešenja inspekcije rada. To su ljudi koji su nekada bili u sivoj zoni, a sada je neko konačno došao do njih, pa smo nešto promenili.
Pominje se ovde Zakon o radu. Sećam se da je jedna politička stranka iz bivšeg režima napisala saopštenje u kome je rekla kako je odluka Saveta Evrope, odnosno mišljenje Saveta Evrope o Zakonu o radu najgori zakon, da nije usklađen sa evropskim normama, da je neefikasan, loš, dočekala takvim slavljem, saopštenjima, vatrometima, dok nije shvatila da se Savet Evrope zapravo opredelio prema zakonu koji je donela ta ista stranka iz vremena bivšeg režima 2011. godine. Sećam se njihove radosti, jer su mislili da je u pitanju ovaj zakon. Nije ovaj zakon. Ovo je dobar zakon, kao što znate veoma je podržan.