Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.10.2015.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj: 06-2/393-15

2. dan rada

13.10.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:10 do 17:45

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pajović.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Pajović

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, uvažena gospodo iz Ministarstva, kolege poslanici, mi koji smo ostali do kraja ovog radnog dana, danas govorimo o ovim zakonima, predlozi zakona o bezbednosti na radu i zdravlju.
Dosta je toga već rečeno, uglavnom su kolege sve iznele, koje su izmene i šta je svrha izmena. Ja bih sada krenuo kao lekar sa jedne druge strane, a to je otprilike sledeći podatak. U svetu se godišnje desi 120 miliona nesreća na radu, a od toga je 210.000 sa smrtnim posledicama. Statistika kaže da u svetu svakoga dana 500 radnika zbog nesreće na radu smrtno završi. Kada vidimo ovaj podatak, jasno je koliko je bitna zakonska regulativa od koje krećemo, zatim, usklađenost zakona sa modernim zakonima EU, kao i povezanost svih ovih zakona.
Kada kažem povezanost svih zakona, mislim na ovaj Zakon o bezbednosti i zdravlja na radu sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, jer sve ove nesreće na radu dovedu do toga da pojedini radnici budu trajno, neko privremeno i privremeno nesposobni, ne za svoj posao, ali treba radi njihove egzistencije naći neki drugi posao.
Možemo da pogledamo Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i sa ekonomskog aspekta. Kada kažem sa ekonomskog aspekta, mislim na ogromne troškove i na ogromnu štetu koji trpi društvo, naše i svako, zbog povreda na radu. Poslodavac uglavnom trpi troškove obezbeđivanja zaštite radnika na radu. Međutim, društvo, uzmimo primer našeg društva, socijalno i penziono, dakle, ono ima druge troškove. Znači, bezbedan rad znači i bolju ekonomsku sigurnost samog radnika i stabilnost u jednoj državi.
Možda je interesantno prokomentarisati, mi imamo, već su govorile kolege, ali moram toga da se dotaknem, dakle, mesta sa povećanim rizikom rada i radna mesta koja to ne zahtevaju. Sve to zahteva i povremene preglede, a oni su uglavnom regulisani aktom procene rizika i onda tim putem idemo i vrše se određeni pregledi, da li na godinu dana, da li na četiri godine.
Često su i zakoni u koliziji, sada govorim jednu stvar iz prakse, iz struke, zato što imamo prekovremeni rad dozvoljeni 32 sata nemedicinskim radnicima, a 40 sati medicinskim radnicima. Govorim primer iz prakse. Međutim, znamo i sami kakva je trenutno Uredba o zapošljavanju na snazi. Nedostatak je kadra, pa često, svesno kršeći zakon, da bismo organizovali proces rada, ti radnici koji u stvari treba da se odmaraju, i zato su ograničeni sa ovim brojem prekovremenih sati, moraju radi funkcionisanja službi da rade duže nego što treba. Kažem, to je nešto o čemu svi treba da razmišljamo.
Ono što je možda bitno, naša država ima Strategiju bezbednosti i zdravlja na radu od 2013. do 2017. godine, a ta je strategija, normalno, naslonjena na zakon. Jedna od mera iz te strategije je i ta tzv. zelena ekonomija. Na šta se tu misli? Tu se misli na nove tehnologije koje su manje štetne tehnologije. Neke procene govore o tome da će to donositi u nekoj perspektivi velika sredstva državama koje budu uspele da tu tehnologiju plasiraju, a sa znatno manjim rizikom od povreda na radu.
Šta raditi u svi ovim situacijama kada govorimo o nesrećama, o povredama na radu? Svakako je prevencija nešto o čemu se mora voditi najviše računa. Poslodavac je taj koji mora da uloži određena sredstva, da obezbedi uslove za rad. Međutim, moramo da se dotaknemo i samog radnika. Koliko su radnici osposobljeni za posao na koji dolaze? Pored lekarskih uverenja koja dobijaju, bitna je i provera stručnosti radnika pri dolasku na posao i da se vrši povremeno edukacija, doškolovavanje tih radnika da bi te nesreće bile manje.
Već je ranije govoreno, da ne pominjem o tome, da li se poštuju sredstva zaštite na radu itd. Znači, hoću samo da konstatujem, već smo sa vremenom odužili, da je potrebno svi ti elementi da se udruže. Prvo jedna dobra zakonska regulativa, koju ovim ispravkama mi već imamo, usklađenost sa drugim, stremljenja ka novim procesima rada, savremenim i novim tehnologijama, o kojima sam malopre govorio, i jako je bitan ljudski faktor, jer mora radnik biti stabilan da bi mogao da ispuni sve uslove rada.
U svom ovom današnjem vremenu teškog rada, nezaposlenosti, teških uslova rada, možda i plate nisu dovoljne, ljudi nisu dovoljno i adekvatno nagrađeni i to dovodi do jedne pojave koju ne možemo da prenebregnemo, a to je stres u uslovima rada. To je nešto što je prisutno. Stres može biti iz različitih okolnosti, ali to je nešto što i te kako dovodi do eventualnih povreda na radu. Prevencija u savremenim državama, ekonomski bogatijim državama, koje mogu da edukuju radnike, da ih daju na doškolovavanje, svakako ide ispred, ali i u našim okolnostima ovim novim izmenama zakona mislim da idemo u pravom smeru.
Što se tiče ovog drugog Zakona o uslovima odlazaka radnika u inostranstvo ja bih to mogao samo da pohvalim da je Ministarstvo krenulo u susret problemu da nam se ne dešava što se dešava, govorile su već kolege da ne ponavljam u kakve situacije dolaze naši radnici u inostranstvu.
Znači, da ipak uredimo onoliko koliko je u mogućnosti jedne ozbiljne, organizovane države i jednog Ministarstva koje vi vodite to je sigurno osetljivo u ovim teškim vremenima, teškim ekonomskim vremenima ako neko ide van toga, van zakona to je u krajnjem i njegov rizik. Eto, ja bih toliko hteo i jasno je da ćemo podržati ove zakone i mislim da su dobri, a Ministarstvo u kome vi radite ima jedno teško breme u ovim teškim ekonomskim vremenima.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem dr Pajoviću.
Reč ima narodna poslanica Gorjana Marinković. Izvolite.
...
Pokret socijalista

Gorjana Marinković

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, gosti iz Ministarstva, kolege narodni poslanici, moje današnje obraćanje odnosi se na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu.  Smatram da je predloženi zakon suštinski jedan od najbitnijih, jer na najdirektniji način reguliše osnovne potrebe i probleme radnika u Srbiji.
Pre nego što istaknem sve pozitivne aspekte koje ovaj zakon donosi, dozvolite mi da pomenem i to da je Ministarstvo za rad u proteklom periodu u oblasti bezbednosti zdravlja na radu usvojilo Akcioni plan za sprovođenje Strategije bezbednosti i zdravlja na radu za period do 2017. godine. Obrazovana je i stručna radna grupa za utvrđivanje posebnog osiguranja od povreda na radu i profesionalnih oboljenja radi utvrđivanja opcija za uvođenje ovog posebnog osiguranja, a radi nadoknade štete. Preduzete su i mnoge druge mere u promociji bezbednosti i zdravlja na radu, a sve u cilju kako bismo dobili jedan primenjiviji, jasno definisan oblik zakona koji će unaprediti celokupan sistem bezbednosti i zdravlja na radu.
Nov Predlog zakona o bezbednosti i zdravlja na radu potpuno je prilagođen savremenim društvenim odnosima i zadovoljena su sva tri njegova aspekta. Humanitarno-društveni, ekonomski, sociološki aspekt.
U odnosu na već postojeći zakon nov Predlog zakona pruža mnogo jasnije odredbe i propise, usklađena je terminologija teksta, uvodi se jezik koji zaposleni razume, podiže se nivo kompenticije lica za bezbednost i zdravlje na radu. Jasno se definišu prava i obaveze poslodavca i zaposlenih.
Takođe, posebna pažnja poklanja se i prevenciji. Predloženi zakon omogućuje ozbiljne i kontinuirane preventivne aktivnosti, pre svega, nadležne inspekcije za rad, ali i poslodavca i zaposlenih.
Bezbednost i zdravlje radnika je odgovornost celokupnog društva i kao što je ministar Vulin jednom prilikom istakao mi moramo da shvatimo i da razumemo da ulaganje za bezbednost u radu nije trošak. Naprotiv. Ulaganje za bezbednost u radu odlika je jednog zrelog društva.
Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu jasno potvrđuje i interes države da se ostvari najviši nivo bezbednosti radnika i da se neželjene posledice kao što su povrede na radu i profesionalne bolesti svedu na najniži mogući minimum.
Pokret socijalista i poslanici Pokreta socijalista apsolutno podržavaju sve predložene zakone, jer njihovim usvajanjem doprinosimo zaštiti svakog radnika, poboljšavamo nivo kulture rada, doprinosimo mogućnosti države da i dalje sprovodi započete socijalne i ekonomske reforme. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala vama koleginice Marinković.
Reč ima narodna poslanica Branka Janković. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Branka Janković

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, gosti iz Vlade, kolege poslanici, poštovani građani, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Konvencije o nadležnosti merodavnom pravu, priznanju, izvršenju odluka i saradnji u materiji roditeljske odgovornosti i mera za zaštitu dece.
Ova konvencija kako je i danas ministar rekao usvojena je 1996. godine pod okriljem Haške konvencije za međunarodno privatno pravo, a stupila je na snagu 2002. godine. Konvencija uređuje pitanje roditeljske odgovornosti koja podrazumeva ne samo ovlašćenja i dužnosti roditelja već i starateljstvo, hraniteljstvo i druge slične ustanove kao i zastupanje deteta u preko graničnim situacijama. Drugim rečima, mere za zaštitu dece iz Konvencije mogu se ticati njihove ličnosti i imovine. Dakle, Konvencija predviđa vrlo široku zaštitu deteta od njegovo rođenja do navršene 18 godine života.
Bitno je naglasiti da Konvencija do sada okuplja 41 državu ugovornicu, uključujući i države EU osim Italije. Ova konvencija, odnosno pristupanje ovoj konvenciji je bitan korak u procesu evrointegracije naše države. Konvencija uređuje materiju roditeljske odgovornosti i drugih mera za zaštitu dece, a konceptirana je u nekoliko celina. Prvo, utvrđivanje međunarodne nadležnosti za odlučivanje o roditeljskoj odgovornosti i merama za zaštitu dece. Drugo, određivanje merodavnog prava za ta pitanja. Treće, međusobno priznanje izvršenja odluka o roditeljskoj odgovornosti i merama za zaštitu dece donete u državama ugovornicama. Četvrto, saradnja država ugovornica posredstvom sistema centralnih organa.
Na ovaj način Konvencija omogućava jednak tretman dece koja žive u istoj državi, predviđa određivanje organa koji na najbolji način mogu da procene interes deteta. Omogućava da nadležni organi primenjuju svoja prava i omogućava jednostavniju cirkulaciju odluka o merama za zaštitu kroz pojednostavljen sistem priznanja i tome slično.
Konvencija kao što smo videli ima sedam glava, polje primene, nadležnost, merodavno pravo, priznanje i izvršenje, saradnja, opšte odredbe i završne odredbe. Međunarodna nadležnost se prema Konvenciji određuje po pravilu na osnovu kriterijuma uobičajnog boravišta deteta. Nadležni organ u državi uobičajnog boravišta deteta ovlašćen je da preduzima sve vrste mera za zaštitu dece, ukoliko pak deca spadaju u posebno ugroženu kategoriju, a to su deca izbeglice, deca bez uobičajnog boravišta i međunarodno raseljena lica. Konvencija uspostavlja redovnu nadležnost organa države na čijoj se teritoriji deca nalaze.
Dakle, Konvencija štiti princip najboljeg interesa deteta i to inapstrakto, dakle, jednak tretman dece u istoj državi bez obzira na njihovo državljanstvo. U atipičnim situacijama koriguje se ovaj princip nadležnosti tako da on odgovara najboljem interesu konkretnog deteta. To se postiže ustanovom transfera, odnosno ustupanja nadležnosti. Osim slučajeva transfera nadležnosti Konvencija dozvoljava i da sud koji odlučuje o razvodu ili poništaju braka može pod određenim uslovima odlučiti i o roditeljskoj odgovornosti i drugim merama za zaštitu deteta koje nema uobičajno boravište u državi suda.
Konačno Konvencija predviđa nadležnost za odlučivanje o hitnim i privremenim merama za zaštitu deteta na osnovu kriterijuma pristupnosti deteta na teritoriji konkretne države ugovornice. Konvencija predviđa pojednostavljeni sistem priznanja mera za zaštitu dece tako što omogućava priznanje „ipso jure“. To znači da se mera za zaštitu dece priznaje bez potrebe sprovođenja posebnog postupka ako se u skladu sa njom postupa dobrovoljno, znači, bez protivljenja. Ukoliko je potrebno da se dokaže postojanje odluke o određenoj meri dovoljno je priložiti samu odluku ili potvrdu o njoj čak je u hitnim slučajevima dozvoljen i telefonski poziv centralnog organa koji će potom u što kraćem roku dostaviti i pisani dokument kojim bi se potvrdilo postojanje mere. Ovakav sistem je potpuno u interesu zaštite deteta, jer dete ne mora da čeka priznanje da bi bilo zaštićeno u državi ugovornici imajući u vidu da ponekad taj klasičan pristup priznanja može i da potraje.
Takođe, Konvencija dozvoljava i priznanje unapred kada svako zainteresovano lice može podneti zahtev za priznanje ili odbijanje priznanja mere za zaštitu i konačno princip najboljeg interesa deteta se uzima u obzir i u postupku neposrednog izvršenja mere za zaštitu deteta.
Konvencija obavezuje države ugovornice da odrede centralne organe koji treba da međusobno sarađuju u cilju efikasne zaštite dece. Centralni organi su dužni da pružaju pomoć u sprovođenju mera zaštite mere preduzetih na osnovu ove konvencije, a obzirom da je Srbija ratifikovala Hašku konvenciju o građansko pravnim aspektima međunarodne otmice dece, zatim Hašku konvenciju o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja i Haški protokol o određivanju merodavnog prava za obaveze izdržavanja koje svaka za sebe uređuje pojedine oblasti zaštite prava deteta, potrebno je i potvrđivanje ove konvencije koja nam je danas na dnevnom redu, jer tek na taj način dobijamo jednu celu u zaštiti prava deteta obzirom da se ovom konvencijom uređuje najvažniji odnos iz ugla deteta, a to je odnos između roditelja i deteta i pravo deteta na porodični život. Istovremeno ona štiti dete i ustanove starateljstva, hraniteljstava i slično.
Treba napomenuti da se u svakoj odredbi ove konvencije nalaze i odredbe Konvencije UN o pravima deteta. Treba takođe napomenuti da je u skladu sa odredbama ove konvencije, kao centralni organ Republike Srbije određeno upravo ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu, odnosno Ministarstvo koje je i predlagač ovog zakona o potvrđivanju Konvencije, na čelu sa ministrom gospodinom Vulin Aleksandrom.
Čisto zbog građana, koje mi, narodni poslanici, ovde predstavljamo, pomenula bih samo da je upravo ovo ministarstvo u 2014. godini zasnovalo 194 usvojenja, od toga 173 domaća, a 21 inostrano. Što je znatno više u odnosu na sve prethodne godine, odnosno prethodne periode.
Takođe ću pomenuti da ovo ministarstvo aktivno učestvuje u Briselu na sastanku Pododbora za pravdu, slobodu i bezbednost, a u okviru tačke – Poslednje aktivnosti politike i mere koje su preduzete u oblasti ženskih prava i prava deteta. Što znači, odnosno što je inače i sadržina Poglavlja XIV.
Takođe, predstavnik ovog ministarstva redovno učestvuje u radu Lanzarote Komiteta, Saveta Evrope, koji se bavi zaštitom dece od svih oblika seksualnog zlostavljanja.
Dakle, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, naglašavam, izvršilo je analizu i doradu postojećeg teksta Nacrta o Zaštitniku prava deteta, koji je iz 2008. godine, a zatim ga je prosledilo Savetu za prava deteta, a Savet ga dao kao Inicijativu za donošenje zakona, odnosno usvajanje Vladi u maju mesecu ove godine.
Kako je upravo gospodin ministar Vulin izjavio, a u okviru Dečije nedelje, a koja je bila u periodu od 7. do 11. oktobra ove godine, to su sve naše međunarodne obaveze, a i sami smatramo da je neophodno podići na viši nivo zaštitu, dečijih prava, uvodeći posebnog zaštitnika prava deteta. Dečija nedelja je inače posvećena poštovanju dečijih prava i unapređenju svesti o tome da deca imaju svoja prava. To je inače tradicionalni susret sa decom, njihovim porodicama, prijateljima dece, a sa predstavnicima Vlade Republike Srbije, koji inače svojim radom pružaju podršku odgovornog roditeljstva i podržavaju ostvarivanje prava deteta na život u porodičnom okruženju.
Ove godine, Dečija nedelja je imala moto – Podrška porodici, najbolja podrška deci. Znači, deca su strateška stvar za ovu zemlju, na porodici je uvek bilo, pa i sada, najveća odgovornost na formiranju ličnosti čoveka.
Direktor Kancelarije UNICEF-a u Srbiji Mišel Seulo, upravo je i rekao da je tradicija te Dečije nedelje dokaz koliko je društvo Srbije posvećeno deci i da se tom prilikom sastaju, kako bi razmotrili šta je promenjeno od poslednjeg puta, koji napredak je ostvaren i koji izazovi još predstoje.
Poslednji put pozdravio je napore naše države, naše Vlade, zahvaljujući kojima su se poboljšale prilike dece da odrastaju u zdravlju i da razviju svoj puni potencijal.
Mnogo toga je urađeno da se porodicama ponudi podrška za podizanje dece. Ovo se posebno odnosi na siromašne porodice i na decu suočenu sa socijalnim problemima. Dakle, sigurna sam da je ovo ministarstvo imalo i niz drugih aktivnosti, a ja sam navela samo neke koje su mi se učinile interesantne i vezane za ovu današnju tačku dnevnog reda i sasvim sam sigurna da je ispravno rešenje da upravo ovo ministarstvo bude centralni organ Republike Srbije, shodno ovoj konvenciji.
Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije, naravno u Danu za glasanje ću podržati. Zahvaljujem.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvneog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.
...
Stranka demokratske akcije

Enis Imamović

SDA Sandžaka – PDD
Uvaženi predsedavajući, gosti iz Ministarstva, s obzirom da su moji prethodnici iz vlasti i opozicije dosta toga rekli što sam ja planirao da kažem, potrudiću se da u završnom delu dam jedan aspekt koji smatram da kolege nisu obuhvatile, a to je da, kada govorimo o ovim izmenama i dopunama, ali i o zakonima u celini koji regulišu ovu oblast rada, najpre moramo sagledati i na kom je nivou implementacija ovih važećih propisa zakona, da bi mogli da ocenjujemo koliko zapravo mogu biti delotvorne ove nove izmene i dopune zakona koje ovde donosimo.
Meni je malo teško da se pridružim euforiji povodom ovog zakona i da prihvatim sva oduševljavanja koje su dale kolege i koleginice, kada znam da se radnicima u javnim preduzećima, u Novom Pazaru, pa čak i u gradskoj upravi, mesecima, pa i godinama ne isplaćuju plate, niti doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje.
Ja već neko vreme bez uspeha pokušavam da dođem do odgovora na to ko iz Vlade i na osnovu čega dozvoljava toj koaliciji u Novom Pazaru da grad zaduži za visinu od tri godišnja budžeta i ko dozvoljava to da se radnicima u javnim preduzećima, kao što rekoh, i u gradskoj upravi, po nekoliko godina unazad, ne isplaćuju doprinosi za penzijsko i zdravstveno osiguranje.
Kako će ova vlada ovim zakonom da natera nekog stranog poslodavca da u nekoj drugoj zemlji poštuje odredbe ovog zakona, a u isto vreme se u državnim organima i institucijama, najgrublje krše osnovna prava radnika. To je moje pitanje, ja se nadam da će neko iz Ministarstva, s obzirom da ministar nije tu, moći da da odgovor.
Ovo nije prvi put da ja ukazujem na ove stvari u Narodnoj skupštini, što vašem ministarstvu, što Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu i godinama se nakupilo brdo materijala, koji dokazuju sve ove moje tvrdnje.
Mi nemamo ništa od tih dobrih zakona, ukoliko ti dobri zakoni ostanu samo mrtvo slovo na papiru.
Dakle, u prvom redu treba obratiti pažnju na postojanje kaznenih odredbi za one koji krše zakon, bilo ovaj, bilo neki drugi zakon i to je predlagač u ovom zakonu, u dobroj meri i predvideo. To je jedna dobra stvar koji ovaj predlog zakona ima.
Zatim je neophodno posebnu pažnju posvetiti implementaciji zakona i sprečavanju zloupotrebe tih zakona, a kada govorim o zloupotrebama, postoji puno primera zloupotreba novog zakona, recimo o radu, gde poslodavci radnicima postavljaju nenormalno visoke norme bez konsultacije sa njima i bez nekog realnog osnova i time ih drže u stalnom psihičkom pritisku i pod pretnjom otkazom, zloupotrebljavajući taj čuveni član 171. i druge susedne članove članova o radu.
Dakle, to nisu normalni uslovi u kojima naši radnici treba da obavljaju svoje radne zadatke.
Ono što je moja dodatna sugestija, što se tiče ovih konkretnih predloga, jeste da se prilikom izrade novih izmena i predloga zakona treba konsultovati i statistika.
Mi smatramo da se prilikom svake izmene i dopune zakona treba konsultovati i Republički zavod za statistiku i da se kod ovih zakona, naročito ovih koji imaju ovakvu opštu primenu, treba konsultovati i ti statistički podaci o nekim specifičnim zanimanjima.
Ja ću iskoristiti jedan primer, nekome je možda promaklo, ali u našoj zemlji u poslednjih nekoliko godina je drastično recimo porastao broj napada, pljački, pa čak i ubistava, čija su meta bili taksisti.
Samo je u Novom Pazaru u poslednjih nekoliko godina počinjeno nekoliko slučajeva pljačke, pa čak i slučajeva gde su pripadnici vojske maltretirali i tukli jednog taksistu.
Nažalost, bilo je jedno ubistvo kada je ubijen dvadesetsedmogodišnji Mirza Radonjica, koje još uvek nije rasvetljeno i samo pre nekoliko dana neka dva bandita su u centru grada pretukli taksistu i koliko sam čuo oni su odmah pušteni na slobodu.
Ovakvih primera je širom naše zemlje još mnogo, nažalost, i to je nešto što se mora uzeti u obzir kada se pišu nove izmene zakona i kada se definišu zanimanja koja imaju određene specifičnosti.
Neko je već spomenuo primer zdravstvenih radnika, ja ga neću ponavljati.
Želim samo na kraju da se osvrnem na jedan zanimljiv aspekt koji je dao kolega iz vladajuće koalicije koji kaže, hvaleći ovaj zakon, koji kaže da je on dobar zato što će pomoći velikom broju radnika koji su iz Sandžaka, iz Novog Pazara, koji se trenutno nalaze na radu u inostranstvu, navodeći to kao neki dobar podatak.
Ja sada kažem da ti ljudi nisu na radu u inostranstvu zato što su to želeli nego zato što u svom gradu nisu mogli da nađu posao, pa su neki mladi ljudi sa fakultetskim diplomama prihvatili da na zapadu rade najmanje plaćene poslove i fizičke poslove sa fakultetskim diplomama samo da bi mogli da prehrane svoje porodice. To nije nešto čime neko ko je na vlasti u Novom Pazaru osam godina i čije je predsednik ministar u Vladi 15 godina, treba da se pohvali. To je poraz jedne politike i smatram da to ne treba koristiti kao dobar primer zbog čega ove zakone treba podržati.
Mi smo podneli nekoliko amandmana na ove predloge zakona i nadam se da će predlagač uzeti ozbiljno u razmatranje zato što smatramo da oni u dobroj meri poboljšavaju ovaj Predlog zakona i u skladu sa tim mi ćemo se u danu za glasanje i određivati da li ćemo podržati ovaj zakon ili ne. Hvala na pažnji.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem kolega Imamoviću.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika zaključujem zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 6, 7. i 8. dnevnog reda.
Obaveštavam vas da nastavljamo sa radom sutra u 10,00 časova.
Hvala i vidimo se sutra.