Gospođo Korać, vaša poslanička grupa nema više vremena.

Dobro, ali samo da završim rečenicu.

Izvolite, završite.

Dakle, mislim da je ova konvencija od velikog značaja i naša poslanička grupa će je bezrezervno podržati.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Tanja Tomašević Damnjanović, a neka se pripremi narodni poslanik Zoran Živković.
Izvolite, gospođo Damnjanović.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, danas su pred nama veoma dobri predlozi zakona i ja ću se u svom izlaganju fokusirati na Predlog zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, za koji smatram da je veoma važan zakon za sve. Njime je pogođena suština interesa kako poslodavca, tako i zaposlenih.
Cilj ovog zakona jeste da pospeši zapošljavanje u inostranstvu i da omogući poslodavcima da u jednoj olakšanoj proceduri zapošljavaju ljude u inostranstvu, ali i da ti zaposleni budu zaštićeni u potpunosti i dobiju ono što im je obećano, odnosno da ih niko ne prevari, da imaju bezbednost zdravlja na radu, socijalno i penziono osiguranje i da primaju zarade.
Svedoci smo da su radnici upućivani na rad u inostranstvo od strane sumnjivih agencija, bez ikakvih papira, te za svoj rad nisu dobijali nikakve naknade, a da su proverom inspekcijskih službi u inostranstvu vraćeni u zemlju jer nisu imali dozvole za rad. Po ovom zakonu svaki poslodavac koji upućuje radnike na privremeni rad u inostranstvo, biće u obavezi da o tome obavesti Ministarstvo za rad, odnosno da pruži obaveštenje o tome koliko zaposlenih radi u inostranstvu, gde rade i kakva su im prava obezbedili. Ovim zakonom će se omogućiti da oni poslodavci koji upućuju svoje zaposlene na rad u inostranstvo to rade u skladu sa zakonom, ili će u suprotnom platiti visoke kazne. Naime, ovim zakonom mi se borimo i protiv rada na crno u Srbiji.
Ciljevi koji se donošenjem ovog zakona postižu jesu: objedinjavanje zakonske materije, unutrašnja i spoljna usklađenost zakonske regulative, savremena zakonska rešenja prilagođena modernom, tržišnom, ekonomskom, finansijskom, pravnom, ustavnom i društveno-političkom poretku i sistemu, uspostavljanje novog zakonskog koncepta u postupku obaveštavanja državnih organa, nadzor i saradnje radi predupređenja i ispravljanja nepravilnosti u postupku, upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, a na osnovu iskustva iz prakse, zakonsko prepoznavanje i regulisanje određenih posebnih oblika upućivanja zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo, kao i uvođenje posebne zaštite pojedinih kategorija zaposlenih.
Bitno je da se ovim zakonom najcelishodnije i najpouzdanije rešavaju problemi koji nisu mogli biti regulisani starim saveznim Zakonom o zaštiti građana Savezne Republike Jugoslavije na radu u inostranstvu, niti Zakonom o radu.
Zbog svega gore navedenog, u Danu za glasanje ja ću podržati ovaj predlog zakona, kao i druga dva predloga koji su danas pred nama na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Tomašević Damnjanović.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, a nek se pripremi narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Jako je dobro kada se neki deo života u jednoj državi kodifikuje kroz zakon i to je, naravno, jedno od obeležja jedne civilizovane države, ali donošenje zakona je samo početak procesa. Mnogo važniji deo procesa je primena tog istog zakona.
Ovde imamo objedinjenu raspravu za tri zakona, a jedan se tiče konvencije koja je nesporna i koju je trebalo i ranije verifikovati i tu nema nikakve sumnje. Ova dva zakona su dobar pokušaj, ali samo dobar pokušaj da se urede ove dve oblasti. Jako mi je žao da imamo 2015. godine, u godini kada svi predstavnici vlasti govore o tome da nam je toliko dobro da nas prosto sramota, da zapošljavanje blista, da se diže standard, da smo mi država bez bilo kakvih obeležja recesije, da ne možemo da se odbranimo od stranih investitora i domaćih, da tek sad donosimo zakon o radnom angažovanju, o upućivanju zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i o njihovoj zaštiti. Posebno u vreme kada je očigledno jasno da vrlo malo naših firmi radi bilo šta u inostranstvu. Naprotiv, ne mogu da dobiju posao ni u svojoj sopstvenoj državi Srbiji. Tako da, to je dobar pokušaj, ali malo nije u skladu sa vremenom u kome se nalazimo.
Kada se govori o zaštiti ljudi koji se šalju na rad u inostranstvo, povod za ovo nije inostranstvo, nego Rusija, posebno Rusija, posebno te nama daleke, ali prijateljske zemlje, čije prijateljstvo ne možemo da protumačimo već decenijama ili vekovima. To se ne dešava u civilizovanim zemljama.
Osnovni zakon, odnosno prvi zakon u ovom setu je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Tu smo čuli jedan interesantan podatak, da 40% stradalih, bilo ne dao bog smrtno, bilo sa povredama, je u onih koji rade na crno. Pa, nije to argument. Argument je da 60% onih koji stradaju su oni koji rade na belo, odnosno formalno. To je strašno. Naravno, strašna je i ova druga činjenica o radu na crno, ali nemojte time da pravdate to što postoji rad na crno i da je to razlog što ima puno povređenih i onih koji su doživeli smrt na svom poslu. To je posao vašeg ministarstva, da nema tih koji rade na crno, a ne da pravdate – veliki je broj povređenih time što oni rade na crno.
Pitanje je ko je odgovoran za smrt dva radnika pre sedam-osam dana, ili 15 dana, ne znam tačno, koji su poginuli radeći na pruzi? Pruga teško može da bude privatna, teško može da bude tajkunska, teško može da bude bivši režim, teško može da bude bilo šta, nego je pruga apsolutno javno dobro. Kako je moguće da na pruzi rade ljudi koji rade na crno? Koji direktor, šef, ministar, zamenik ministra, pomoćnik ministra, sam gospod Bog ili predsednik Vlade je podneo ostavku zbog toga što se to desilo? Naravno, niko.
Istovremeno bih voleo da mi ministar, ili neko ko to zna, objasni kako mislimo da povećamo bezbednost ljudi koji rade, ako bacamo pare za neki nacionalni stadion? Verovatno će to biti srpski stadion ili stadion „Srbija“. Kako to da objasnimo ljudima koji odlaze na posao svaki dan bez minimuma zaštitne opreme, bez bilo kakvih zaštitnih sredstava? To je pitanje koje je jako važno.
Konačno, zdravstveni pregledi, sistematski pregledi, redovni, šteta što to nije uneto u ove izmene zakona i da počnu da se primenjuju sa vrha, da počnu da se primenjuju od Vlade Srbije, pa da se onda ide po dubini, jer, naravno, najvažnija stvar na svetu je da budu zaštićeni ljudi koji rade…

Gospodine Živkoviću, ja vas molim da pričate o temi, a ne da vređate nekoga ko ne može da se brani u ovoj Skupštini.

Koga vređam, izvinite? Ja govorim o tome da sistematski pregledi treba da budu dobar običaj u ovoj državi i, naravno, da se primenjuju po vertikali, odozgo pa na dole. To bi pomoglo i onima gore, ali mnogo više… (Isključen mikrofon.)