Zahvaljujem.
Mi ovde slušamo zapravo izlaganje nekih naših prethodnika, posebno ovih iz bivšeg režima, a mogli smo da slušamo auto projekciju. Ko je rekao iz Vlade da je ovde divno, da je sve sjajno. Ko je rekao da smo mi jako zadovoljni svime što se dešava. Ko je rekao? Niko. Mi govorimo istinu, ali istina je da je 25% nezaposlenosti mnogo više nego 17,9%. Da li je to dovoljno dobro? Nije, ali da li je bolje od 25%? Jeste. Da li je bolje kada imamo manji deficit ili kada imamo deficit kakav nam je ostavio bivši režim pre tri godine kada smo preuzeli odgovornost za ovu zemlju? Pa, bolje je. Da li je dovoljno dobro? Ne, nije.
Bićemo srećni kada ne budemo morali da zadužujemo ni jedan jedini dinar, kad ne budemo morali da vraćamo kredite prethodnih premijera koje su uzimali sa kamatama o 16%. Pa, drogu da prodajete ne možete da vraćate takve kamate. Oružje da prodajete ne možete da vraćate takve kamate, a uzimali su takve kamate da bi kupovali izbore, da bi podizali plate i penzije koje nisu mogli da servisiraju. Pa, ko je ovde u ovoj zemlji, ko je od strane ove vlasti, ove većine govorio da smo jako srećni i zadovoljni zato što ćemo sada isplatiti vojnim penzionerima sve ono što je bivši režim napravio kao dug. To su stotine miliona, ali mi ćemo ih vratiti, mi nismo neodgovorna većina koja je to gurala pod tepih, koja je to puštala da se godinama prave dugovi. Nismo mi srećni, ali smo ponosni zato što imamo novca da to vratimo, a ne da podignemo kredit da bi vratili dugove one koji su bili pre nas, pa da dugove prenesemo na našu decu.
Ovde smo slušali sve vreme auto projekciju, onako kako se nekad vladalo Srbijom, argumentima kojima se nekada vladalo. Da li treba da podsećam sve nas ovde u ovom parlamentu i sve one koji nas sada gledaju ko je govorio da je kriza naša razvojna šansa? Ko je govorio da ćemo se mi sjajno snaći u svetskoj ekonomskoj krizi i da ćemo otvoriti novih 200.000 radnih mesta samo jednim izborima. Posle smo doživeli 400.000 otkaza odmah nakon tih izbora, ali šta mari, važno je da smo pobedili i došli na vlast, pa i neka smo podigli kredit, neka smo se zadužili da bismo podigli plate i penzije, da bismo pobedili u jednom deliću vremena i ništa više.
Mi smo ovde slušali auto projekcije, a o zakonima nismo čuli ništa. Prosto, nemate na šta da se osvrnete. Mislio sam da je mržnja prema državama, nacijama, da je to prošlost, da to više nikada niko neće govoriti i uraditi. Što smeta Rusija? Što je ta Rusija tako strašna? Što je toliko loša? Znam da je bilo jednog jako anti ruskog stava upravo prema toj Rusiji u vreme vlasti bivšeg režima, a sada slušam ponovo. Zašto? Zašto ne možete da prihvatite istok i zapad, a onda kada su došli u stanje opozicije počeli su da mrze Arape.
Sećate se šta je sve izgovarano u ovom parlamentu o Arapima, o njihovom kapitalu, o tom groznom narodu. Sećate se šta je govoreno da će doći da nas opljačkaju, a evo danas smo imali priliku da čujemo kako u onoj seriji lažova se nalazi Američka privredna komora. Pitam se, ko je sledeći? Koji će sledeći narod biti sada na tom spisku, na toj listi, šta ćemo čuti za govornicom ovog parlamenta, koji će narod biti uvređen sa prostora najvažnijeg i najčasnijeg mesta u našoj državi, Narodne skupštine. Ne može niko da se obraduje kada čuje ovako nešto o Rusiji ili kada čuje nešto ovako o Arapima ili kada čuje nešto ovako o Americi. Ne može, mi nismo takva zemlja, mi poštujemo istok i zapad.
Žao mi je što govorimo o svemu ovome trebali smo da govorimo o zakonu, ali nemate povoda da govorite o zakonu, kada zakon niko nije ni pominjao. Eventualno se neko osvrnuo na zakon, eventualno se neko osvrne na Zakon o radu. Kada smo govorili, evo o kako neko može da radi, to je za mene apsolutno nešto sa čime moramo da se borimo, da neko radi na javnom poslu, kroz pretpostavljam nekakvu tendersku proceduru, a da nije prijavljen na odgovarajući način.
Ja da vam kažem da je moje ministarstvo i Vlada Republike Srbije donelo preporuku na inicijativu Ministarstva rada, Vlada Republike Srbije usvojila tu preporuku i prenela to svim javnim preduzećima, svim lokalnim samoupravama da svako ko bude zapošljavao javnim novcem, državnim novcem, bilo koje preduzeće koje ne poštuje odredbe Zakona o radu, preduzeće koje nije prijavilo radnike smatraće se odgovornim za to što je uradio, kao da je neposredno odgovoran.
Naravno da ćemo se boriti sa tim. Znate, u odnosu na neka prethodna vremena, evo ponoviću, nikada nije loše ponoviti pogotovo kad se ne sluša, ponovićemo da inspekcija rada u odnosu na prošlu godinu ove godine imala 16,5% veći broj pregleda, to je 39.609 pregleda.
U odnosu na 2013. godinu 29%, bilo bi zanimljivo, nisam se spremio ali doneću kada budemo razgovarali o amandmanima koliko ih je bilo 2000, 2001, 2003. godine, da vidimo koliko smo napredovali u međuvremenu, šta smo uradili u međuvremenu.
Mi smo u prvih devet meseci 2015. godine kroz tu inspekciju rada zatekli na radu kao neprijavljene 10.901 lice, 6.183 lica je odmah prijavljeno na osnovu rešenja u inspekciji rada, što je značajno povećanje čak i u odnosu na 2014. godinu.
Mi smo u avgustu i septembru, to mislim inspekcijom rada, otkrili 186 pravnih subjekta koji zapravo nisu pravni subjekti, koji nisu uopšte bili prijavljeni, a koji su radili, koji su zapošljavali nešto, koji su naravno uskraćivali PDV, porez i zaštitu na radu radniku, pa se i to svakako promenilo.
Kritikuje se Zakon o radu, ali da ponovimo, 5.790 obračunskih listića je primljeno, 4.495 je završeno, 158 miliona dinara je naplaćeno. To jeste napredak.
I podsetiću one koji sada kritikuju ovu meru, da su onda kada su usvajali zakon govorili sve najgore i u ovoj meri, ali vidite da ima efekta, vidite da ima svrhe.
Da vam kažem samo da su na osnovu prekršajnih postupaka koje je pokrenula inspekcija rada naplaćeno u budžet 200.103.000 dinara. Dvesta miliona dinara. Nije nikome uskraćeno njegovo pravo, nego je samo kažnjen onaj koji se nije pridržavao strogo zakona, ko nije vodio računa o onome što jeste njegova obaveza. Dakle, to su rezultati, a ovo su brojke.
Žao mi je, opet ponavljam, što ne pričamo o zakonima, dobri su zakoni, kvalitetni su zakoni, njima se zaista suštinski nešto menja i njima pokazujemo ono što smo rekli pre godinu dana i više da ćemo menjati sve radno zakonodavstvo, da ćemo zaokružiti celinu radnog zakonodavstva. Nažalost, ovde se više vodi računa o politici, nego o struci, a ovo su takvi zakoni.
Što se tiče sistematskih pregleda, obavezni sistematski pregledi, nažalost, izgleda da je predmet sprdnje ovde, ali sistematski pregledi su predviđeni za sva zanimanja koja se smatraju visoko rizičnim i oni su obavezni i oni se rade po zakonu, i žao mi je što se i to ne zna, pa se ovde podsmeva tome i od toga će se praviti vic ili tako nešto.
Žao mi je što nismo pričali više o zakonima, žao mi je što smo ovde čuli da se pojedine zemlje i čitavi narodi svrstavaju u nešto ružno i nešto neprijateljsko i žao mi je što ovako stručni zakoni postaju razlog da se govore ovako teške reči za govornicom našeg parlamenta, ali mi je zaista drago što donosimo zakone koji svojim kvalitetom, a jako ih je teško sa stručnog stanovišta kritikovati i sa stručnog stanovišta jako je teško osporiti kvalitet i vrednost zakona koje donosimo, jer kao što vidite, zakoni koji su bili mnogo osporavani i više nego ovi, sada se u primeni pokazuju kao efikasni i u primeni se pokazuju kao dobri.