Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Bečiću, tri su sada napomene koje želim da saopštim u replici poštovanoj gospodi narodnim poslanicima Orliću i Atlagiću.
Najpre, podsećam gospodina Orlića, poštovani gospodine Bečiću, da termin „možda“ ne možemo ni u kakvoj formi da upotrebimo kada govorimo o odgovornosti za nefunkcionisanje Nacionalnog prosvetnog saveta, koje je trajalo sedam meseci. Ne možemo da koristimo reči – može biti da funkcioniše, može biti da ne funkcioniše. Umesto takvog, po mom sudu, pogrešnog pristupa, predlažem gospodinu Orliću da se veže za princip etike odgovornosti, da se utvrdi ko je odgovoran za nefunkcionisanje i da imamo onda nakon jasno utvrđene odgovornosti i sankciju za to. To bi bilo odgovorno delanje.
Druga stvar, gospodin Atlagić kaže – trebalo bi da čekamo, nije loše da se čeka, ima tu dobrih stvari. Ali, poštovana gospodo, od 8. juna je u proceduri ovaj predlog ovde, upravo ovaj predlog o kome danas razgovaramo. Od 8. juna do 8. jula je jedan mesec, avgusta drugi mesec, septembra treći mesec, oktobra četvrti mesec. Pa, što je četiri meseca čučao ovaj predlog bez ideje da o njemu raspravljamo, poštovana gospodo, gospodine Bečiću i gospodine Atlagiću?
Treća stvar, moram ovde da kažem, nije primereno, ja mislim, gospodine Bečiću, kada jedan narodni poslanik drugom narodnom poslaniku ovde kaže – ti samo izazivaš replike. Gospodine Bečiću, ne može ovde tako da se obraća narodnom poslaniku, jer Skupština jeste mesto za dijalog, za rasprave. Neko ko izazove replike, znači da ima drugačiji pristup, možda bolji od onoga koji se čuo. Dijalog umesto monologa, poštovana gospodo naprednjaci, posebno u našoj Skupštini. Hvala.