Zahvaljujem, kolega Babiću.

Smatram da i za vas važi isti odgovor koji sam dao kolegi Ćiriću.

(Zoran Babić, s mesta: Prihvatam.)

Kolega Ćiriću, izvolite, šta je sada?

(Goran Ćirić, s mesta: Pominjao me je više puta.)

Kolega Babić je imao povredu Poslovnika, a iz povrede Poslovnika se ne stiče pravo na repliku. On se meni obraćao zašto ja vas nisam sprečio da nešto kažete ili uradite.

(Goran Ćirić, s mesta: A on može da kaže iz povrede Poslovnika.)

Pa zar niste vi to isto radili pre tri i po minuta?

(Goran Ćirić, s mesta: Vi ste me onda…)

Pre tri i po minuta vi ste kroz povredu Poslovnika napravili repliku, jeli tako? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, moje kolege posebno ovlašćena predstavnica Srpske napredne stranke, a i druge kolege na konstruktivan i kreativan način govorili su danas o ovom setu zakona koji se odnosi na oblast privrede, pre svega, fokusirajući se na Zakon o ulaganjima. Iz tog razloga ja ću se fokusirati samo na nekoliko značajnih segmenata, a koji se takođe odnose na Zakon o ulaganjima.
Smatram pre svega da je Zakon o ulaganjima značajan sa ekonomskog aspekta, jer je on apsolutno u skladu sa proklamovanom strategijom Vlade Republike Srbije i sa ekspozeom našeg premijera gospodina Aleksandra Vučića, da je privredni oporavak i ekonomski rast Republike Srbije jedan od njegovih prioritetnih zadataka.
Gospodin premijer Aleksandar Vučić gotovo u svim svojim posetama i prilikom svih svojih poseta i te kako radi na ostvarivanju saradnje i na privlačenju stranih investicija u našu zemlju.
Naravno, ovaj zakon o ulaganjima u potpuno ravnopravan položaj stavlja strane i domaće investitore, što je svakako kvalitet ovog zakona. Ovaj zakon je značajan i sa socijalnog aspekta. Zašto je značajan sa socijalnog aspekta? Samo iz razloga što kroz ekonomski razvoj i privredni oporavak i privredni rast i razvoj ove zemlje, može doći do povećane zaposlenosti, a kroz povećanje zaposlenosti i kroz povećanje kvaliteta života svih njenih građana. Ovaj zakon ima još jednu crtu, a to je da je on antikoruptivan zakon.
Srpska napredna stranka ima nultu toleranciju u odnosu na korupciju. Ovaj zakon je antikoruptivan, pre svega, iz razloga zato što predstavlja normativni okvir za uređenje vrlo važne oblasti za naš ekonomski razvoj, a to je oblast ulaganja. Zato što se ovim zakonom jasno precizirana vrsta ulaganja, kriterijumi ulaganja, podsticaj i olakšice, koordinacija i sinhronizovan rad svih institucija, počev od ministarstva pa do institucija na lokalnom nivou i zato što ovaj zakon predviđa naravno i kaznene odredbe za sve one koji ne poštuju ovaj zakon.
Ovaj zakon takođe je značajan i sa administrativnog aspekta, odnosno sa aspekta poboljšanja kapaciteta naše sveukupne administracije i poboljšanja kapaciteta naše administracije i na republičkom, ali i na lokalnom nivou i to sa aspekta stavljanja u fokus interesovanja ne samu administraciju, već na protiv one koji žele da ulažu razvoj, u privredni i ekonomski oporavak Republike Srbije, odnosno u fokus stavljaju ulagače.
Pravni aspekt, već sam rekla, da je ovo normativni okvir urađen u skladu sa najpriznatijim međunarodnim standardima što se tiče investicionog prava, da je ovaj zakon dobio podršku i pozitivna mišljenja od svih relevantnih svetskih institucija koji su eksperti u ovoj oblasti. Tiču se Međunarodnog monetarnog fonda, tiču se Evropske komisije, ali i naše Komisije za raspodelu državne pomoći.
Takođe, ovaj zakon bio je na sajtu ministarstva, formirana je radna grupa, učestvovali su svi zainteresovani irelevantni predstavnici i naravno sada se nalazi pred debatom u Narodnoj skupštini i očekujemo od nadležnog Ministarstva da će amandmani koji su uloženi, a koji poboljšavaju kvalitet ovog zakona biti uzeti u obzir i zakon će i kroz tu formu dobiti još jedan dodatni kvalitet.
Ono što moram da napomenem to je da ova Vlada predvođena svojim premijerom Aleksandrom Vučićem, kao odgovorna Vlada, prepoznala je kao neophodnost da je neophodno definisati problem, a nakon što se definiše problem da se definiše i cilj koji se želi ostvariti, a nakon proklamovanog cilja, operalizovati i radnje koje će da doprinesu ostvarenju tog cilja.
Samo bih se kratko osvrnula na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o finansijskom restrukturiranju i to u onom delu u kome ponovo ova Vlada i vaše Ministarstvo prepoznaju problem preduzetnika, koji ranije nisu bili obuhvaćeni ovim zakonom i daje se mogućnost da i preduzetnici koriste ovaj mehanizam, kako bi održali svoje poslovanje. Prema podacima Narodne banke Srbije veliki broj preduzetnika, to su uglavnom mala i srednja preduzeća, nalaze se pred ovim problemom.
Naravno, za preduzetnike data je još jedna olakšavajuća okolnost, da oni ne moraju imati dve finansijske institucije, nego je u tim dužničko-poverilačkim odnosima sasvim dovoljno da imaju jednu finansijsku instituciju.
Nema dileme da će Srpska napredna stranka u danu za glasanje podržati ove zakone, ali su ovo zakoni koji se odnose na boljitak i dobrobit svih građana. Pozivam sve druge narodne poslanike da ga podrže i glasaju. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Arsiću, poštovani ministre Sertiću sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, drago mi je gospodine ministre Sertiću što vas često vidim u ovom visokom domu, Domu Narodne skupštine Republike Srbije. To pored ostalog govori o vašoj aktivnosti kao ministra i aktivnosti vašeg Ministarstva, s jedne strane, ali i aktivnosti Vlade Republike Srbije, čiji ste vi član.
Poštovani ministre, građani Srbije kada zato dođe vreme siguran sam znaće to da cene. Gospodine ministre nisu u pravu danas opozicioni poslanici, oni koji su kritikovali vas i rad ove Vlade, pogotovo su tu prednjačili Balša Božović, prof. dr Janko Veselinović i Zoran Živković.
Izneću samo tri podatka zbog građana Srbije da vide šta je istina. U ovoj godini 12,9% je industrijska proizvodnja porasla. Da li oni mogu ovo negirati, nažalost nema ih sada u klupama, 14% izvoz porastao, 17% nezaposlenost sa 25,6% kada su oni bili na vlasti. To su činjenice koje ama baš niko ne može da pobije.
Ovaj zakon o ulaganjima ima svoje uporište gospodo narodni poslanici čak u sedam članova Ustava Republike Srbije, što govori o važnosti ovog zakona, ima svoje uporište o Zakonu o državnoj upravi, Zakona o ministarstvima, Strategiji za privlačenje direktnih investicija, programu utvrđenom sa Međunarodnim monetarnim fondom i Poslovnikom Vlade Republike Srbije, kao i godišnjim planom Vlade Republike Srbije za 2015. godinu.
Ovaj zakon ima svoje uporište i u ekspozeu Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, koji je on podneo nama, narodnim poslanicima, u ovom visokom domu, Domu Narodne skupštine Republike Srbije, 27. aprila gospodnje 2014. godine.
Dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, taj ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, je najsveobuhvatniji i najveći – 52 gusto kucane stranice, najkonkretniji i najbolji od svih prethodnih 72 ekspozea predsednika vlada Srbije od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije prote Mateje Nenadovića 1805. godine do danas.
U ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije, na stranici 19, pored ostaloga stoji da će „Vlada Republike Srbije doneti reformski paket zakona, između kojih i Zakon o ulaganjima, preciziraće se državni podsticaji i uslovi pod kojima će se dodeljivati stranim investitorima, u skladu sa pravilima EU.“
Evo tog zakona pred nama, narodnim poslanicima, danas na klupama, da damo svoje mišljenje o njemu, eventualno podnesemo amandmane i izglasamo ga u Danu za glasanje, gospodo narodni poslanici.
Gospodo narodni poslanici, tako to radi Vlada Republike Srbije, na čelu sa svojim predsednikom, Aleksandrom Vučićem, po sistemu, kako vidite, napisano u ekspozeu i ostvareno danas ovde u Narodnoj skupštini.
Tako će zasigurno biti i ubuduće. Ovaj Zakon o ulaganjima je jedan od 13 zakona koje je nabrojao predsednik Vlade, Aleksandar Vučić u ekspozeu, koji je trebala doneti Narodna skupština Republike Srbije, u svrhu promene zakonskog okvira koji definišu uslove poslovanja u Srbiji. Napominjem da nije tačno što su danas predstavnici bivšeg režima rekli, da nisu doneseni zakoni. Moja malenkost to pedantno prati.
Napominjem da je Vlada Republike Srbije predložila, a ova Narodna skupština Republike Srbije donela 12 od mogućih 13 zakona, jer je 13. u pripremi. Znači, realizacija 100%.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon će rešiti mnoge probleme iz domena ulaganja, a posebno opšti pravni okvir za ulaganje u Republici Srbiji, utvrdiće se subjekti podrške ulaganjima za kvalitetno pružanje usluga ulagačima, uspostaviće se i odrediti rad, kako smo danas već i čuli, Saveta za ekonomski razvoj i osnivati i odrediti rad Razvojne agencije Srbije. Nadalje, izjednačiće se status inostranih i domaćih ulagača i po prvi put u Srbiji definiše se šta su to ulaganja. Afirmiše se ustavno načelo slobode ulaganja. Dalje, razdvajaju se ulaganja sa posebnim nacionalnim značajem i ulaganja u lokalne samouprave.
Dame i gospodo narodni poslanici, isto tako, primenom ovog zakona, prestaće sa radom Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza i Nacionalna agencija za regionalni razvoj.
Važno je napomenuti da je Predlog ovog zakona o ulaganjima rađen na osnovu najboljih standarda međunarodnog investicionog prava, posebno u oblasti slobode ulaganja, prava ulagača i formiranja investicionog okvira za efikasno pružanje usluga, kao i bolju koordinaciju rada imalaca javnih ovlašćenja na svim nivoima vlasti, kako smo i čuli, kako u procesu pripreme ulaganja, tako i u toku i nakon njegove realizacije.
Formiranje Saveta za ekonomski razvoj i Razvojne agencije Srbije pobošljaće se realizacija ulaganja, smanjiće se rizik dupliranja poslova, a time i uštede u budžetu Republike Srbije, kao i smanjiti korupcija koja nam razara državu.
Zakonom se, pored ostalog, vrlo precizno uređuju vrste ulaganja, kriterijumi i podsticaji za ulaganja. Isto tako, propisuju se mere za podsticaj i konkurentnost lokalne samouprave, postupak pritužbi na rad organa vlasti, povrede zakona od strane funkcionera, kao i mere koje se izriču u slučaju povrede zakona. Na isti način utvrđuju se obaveze nadležnog ministarstva za poslove privrede za kontrolu projekata iz oblasti ulaganja.
Dame i gospodo narodni poslanici, donošenjem ovog zakona Vlada Republike Srbije i ministarstvo, gospodine ministre, na čijem ste vi čelu, ispunjava deo svoga plana rada za 2015. godinu i time se drži svojih obećanja datih građanima Republike Srbije i nama, narodnim poslanicima, u ovom visokom domu.
Primenom ovog zakona stvoriće se dodatna vrednost, povećaće se broj privrednih subjekata i to u prvom redu novoosnovanih domaćih i inostranih kompanija. Na taj način doći će se i do modernizacije proizvodnih i drugih kapaciteta privrednih subjekata. Ovaj zakon je i u skladu sa Strategijom Vlade Republike Srbije za privlačenje što većeg broja direktnih investicija, a to će dovesti i do otvaranja novih radnih mesta, a to opet dovodi do smanjenja stope nezaposlenosti, kao i smanjenja javnog duga.
Ministarstvo privrede je izvršilo transparentno sve moguće pripreme i predradnje za donošenje ovog zakona. Nije tačno što su izjavili danas narodni poslanici da nije bilo priprema, naprotiv, sa svim relevantnim faktorima, kako u zemlji tako i izvan zemlje. Na taj način je osiguran kvalitet ovog veoma važnog zakona.
U to ime, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da u Danu za glasanje date svoj glas za ovaj veoma važan zakon. Posebno pozivam vas, gospodo narodni poslanici, iz slabašne opozicije, doduše, ima vas dvojica, da i vi date svoj glas za ovaj zakon. Time ćete, makar i na taj način, barem malo pokazati volju da ste za modernizaciju naše zemlje, za koju se tako zdušno zalaže, i ne samo zalaže nego i provodi, predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, i čitava Vlada Republike Srbije, potpomognuta od strane predsednika Republike, gospodina Tomislava Nikolića, najvećeg broja poslanika Skupštine Republike Srbije i najvećeg broja građana Republike Srbije.

Gospodine Atlagiću, ja sam vas pustio da završite, pošto ste tako lepo citirali ekspoze premijera, a videćete da u njemu piše da je obaveza nas koji podržavamo Vladu i imamo tako veliku poslaničku grupu, da čuvamo naše kolege iz opozicije kao oči u glavi. Prema tome, molim da ih više ne nazivate slabašnim i malima.

Reč ima narodni poslanik Vesna Simić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Danas smo govorili o setu finansijskih zakona koji imaju za cilj oživljavanje privrede Republike Srbije. Ne mogu a da se na početku ne složim u potpunosti sa izlaganjem svog kolege Bobana Birmančevića, zbog čega smo danas raspravljali satima i satima i zbog čega su pred nama upravo na dnevnom redu ovi i ovakvi zakoni.
Zbog toga što je naša privreda u potpunosti urušena, a urušena je zahvaljujući katastrofalnoj privatizaciji, koja je u potpunosti devastirala privredu Republike Srbije i koja je dovela u stanje koje je, nažalost, teško ispraviti. A onda se neko usuđuje da govori na skoro svakoj sednici o tome kako su oduzete građanima Republike Srbije plate i penzije, ako svi znamo da nisu oduzete, da je samo mali broj smanjen, malo smanjen, i to na određeno vreme i onda ti isti ljudi očekuju da Vlada, na čelu sa premijerom, Aleksandrom Vučićem, ima čarobni štapić i preko noći zemlju izvuče iz krize u koju su je oni deceniju unazad uvodili.
Što se tiče Predloga zakona o ulaganjima, mišljenja sam da predlog ovog zakona treba zdušno podržati, a ovo iz razloga koje sam upravo navela.
Svi dosadašnji zakoni, počev od Zakona o preduzećima iz 2004. godine, koji podržava strana ulaganja, u potpunosti su izjednačavali, kako domaće, tako i strane ulagače. Dakle, ostaje obaveza na Ministarstvu privrede da ovaj predloženi zakon striktno sprovodi, iako svi znamo da je ostalo malo interesantnih preduzeća za ulaganje, pa stoga moramo istrajati na tome da se ova preduzeća kupe, odnosno da se proces stečaja dovede do kraja.
Dobra strana Predloga zakona je i to što će se ulaganja ubuduće vršiti preko Razvojne agencije, jer se time garantuje pravna sigurnost ulagača, kako stranih, tako i domaćih. Takođe je uređena i valuta, koja može biti i strana i domaća, što je veoma značajno, kao i činjenica da je ulagač oslobođen carine i drugih uvoznih dažbina, a što i te kako stimulativno deluje na ulagača, u odnosu na ranije zakone.
Što se tiče lokalnih sredina, ulaganja se sprovode preko lokalnih agencija, i za tu namenu obrazovanih projektnih timova. Time svaka lokalna sredina mora da sama brine i o svojim lokalnim interesima. Dobro je to što se sva ova ulaganja vrše pod kontrolom Nacionalne agencije i Saveta za ekonomski razvoj.
O tome koliko je uložila Vlada premijera Vučića govorio je kolega Mićin izuzetno iscrpno i o tome neću govoriti.
Možda mnogi zaboravljaju da kada je reč o restrukturiranju, osnovno je da se preduzeće u fazi restrukturiranja oživi svežim novcem kroz fazu investiranje, a što predstavlja odricanje od dela sadašnje potrošnje zarad veće koristi u budućnosti. Uloga investicija u fazi restrukturiranja je neophodna da bi se preduzeće transformisalo iz postojećeg u novo stanje, bolje i očekivano. Finansijsko restrukturiranje je potpuno dobrovoljni vansudski model. Ovaj način finansijskog vansudskog i vanstečajnog restrukturiranja preduzeća, danas privrednog društva, je prva opcija u nizu mera koje je moguće sprovesti.
Tokom 2013. i 2014. godine Privredna komora Srbije i Evropska banka za obnovu i razvoj su sprovele projekat analize pravnog okvira za finansijsko restrukturiranje. Mada je zakon kod nas stupio na snagu 2011. godine, sve analize su pokazale da je to dalo povoljni rezultat.
Dakle, po pravilu, ostali su dužnici mala i srednja preduzeća, što izaziva dodatne poteškoće. To su, dakle, preduzeća koja su nekoliko godina unazad beležila poslovne gubitke pre uvođenja restrukturiranja. Prvi problem koji se pojavio je da su se u postupku restrukturiranja finansijskog sektora pojavile banke koje su u stečaju ili pod upravom Agencije za osiguranje. S obzirom da su vrste poverilaca vrlo različite, dobavljači, radnici, poreska uprava, penzioni fondovi i drugi, teško je sve ovo uskladiti.
Kao što su napred izneti zakonski tekstovi u potpunosti opravdani, isto tako je i u potpunosti opravdan i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika. Naravno da se ne sme dozvoliti razlika između stečajnih postupaka, koji se sprovode nad pravnim licima u privatnoj svojini, i postupaka, koji se sprovode nad državnim, odnosno društvenim preduzećima. Stečajni postupak, bez obzira o kom tipu svojine se radi, mora da se vodi na jedinstven način, po jedinstvenom postupku od strane stručnih lica čiji rad će biti u svakom trenutku maksimalno transparentan.
Zato dajmo podršku našem premijeru, našoj Vladi i naravnom resornom ministarstvu u pokušaju da se usvajanjem predloženih zakonskih tekstova pokuša da spasi ono što se spasiti da. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Milan Petrić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, poštovane kolege i koleginice pred nama su danas tri zakona koji se mogu smatrati ozbiljnim aktima u svojim sferama.
U Predlogu zakona o ulaganju pominje se obrazovanje Razvojne agencije Srbije. Dobro je što je shvaćeno da postojanjem Razvojne agencije Srbije i SIEPA može doći do dupliranja poslova, ovlašćenja, dužnosti i ostalog. Takođe, u tom zakonu u članu 23. mislimo da je investicioni program deo odluke investitora, odnosno ulagača i samo ulagača. Mislim da bi to trebalo biti osnovno pravilo i on ima veliki primat u tome. U tom istom članu se pominje mogućnost da lokalna samouprava dobije status suinvestitora. Pitamo - ako već postoji takva mogućnost, da li taj lokalni organ samouprave, kao privredno lice, a opet u statusu suinvestitora, podleže poreskim obavezama?
Takođe, drugi zakon koji je ovde na dnevnom redu jeste Predlog zakona o Sporazumu o finansijskom restrukturiranju, po našem mišljenju predstavlja pokušaj dizanja nivoa likvidnosti privrede sa akcentom na mala i srednja preduzeća, kao i na privrednike. Smatram da ove dobre namere koje je predlagač imao nisu baš toliko dobro implementirane u ovaj predlog zakona. Naime, po nama bi zakon više ličio na skup pojedinačnih ekonomsko-pravnih obzervacija, a ne na sređen i uređen zakonski akt. Takođe, ovaj predlog vidimo i kao jedan od uslova sklopljenog aranžmana sa MMF-om.
Trećim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika predvideli ste pripajanja dela nadležnosti od Agencije za privatizaciju. Data su veća ovlašćenja ALS-u i logično je da njenom nazivu se doda i sprovođenje stečajnih postupaka. Naime, u raspravi sam čuo da to jeste namera, ali u nekom kasnijem periodu.
Obzirom da je prioritet ostvarivanje, odnosno otvaranje stečajnih postupaka, namirenje stečajnih poverilaca, sumnjamo da će proširenjem nadležnosti doći do povećanja troškova i smatram da će se postići suprotan efekat po pitanju samih troškova, a i da se otvara negativna mogućnost koju neki mogu zloupotrebiti kroz nova partijska zapošljavanja.
Neophodno je insistirati na stručnim i moralnim kvalitetima stečajnih upravnika, jer nam navedeni podaci u obrazloženjima o velikom broju pokrenutih disciplinskih postupaka – 234, izrečenih disciplinskih mera – 148, novčane kazne u visini od 11.620.000 u odnosu na ukupan broj licenciranih stečajnih upravnika koji iznosi 738, upravo govori o velikoj stopi kriminala baš u toj oblasti.
Predložena rešenja navedenog instituta i imenovanja stečajnog upravnika u praksi bi mogla izazvati više štete nego koristi. U slučajevima stečaja preduzeća sa većinskim društvenim i državnim kapitalom, regulisanje početnih troškova stečaja padaju na teret samog stečajnog upravnika, i to svi znamo. To pitanje je ostalo neregulisano u samom Zakonu o stečaju, a upravnik te troškove može nadoknaditi samo u poodmaklom vremenu ili tek po okončanju postupka stečaja.
U dosadašnjoj praksi, za ove specifične stečajne postupke, takva nerešena pitanja lakše je otklanjala, kao stečajni upravnik, Agencija za privatizaciju, pošto je ista mnogo moćnija, finansijski, naravno, pa je iz svojih fondova mogla da izdvoji sredstva za takve stvari.
Takve finansijske mogućnosti, koje bi se prenele na ALS, mislimo da će samim tim sistemom taj proces usporiti, a ne ubrzati ga. Mislimo da je to nešto o čemu treba posebno da razmislite.
Međutim, i pored pitanja načina regulisanja početnih troškova stečaja, pojaviće se po usvojenom Predlogu zakona i problem optimalne radne snage neophodne za savladavanje iznenadnog povećanog obima stečaja, čak novih 188 postupaka, a do sada je rađeno, ako se ne varam, do 136.
Ovo pokazuje da je ne održivo obrazloženje predlagača da neće trebati nikakvo finansijsko, a kadrovsko pojačavanje ALS-u, zbog proširenog obima posla. Stoga postavljam pitanje – kako je moguće da preuzete radnike, pretpostavljam da je 61 radnik iz Centra za stečaj, a u Agenciji za privatizaciju, ALS sada zaposli na 188 novih predmeta, ako znamo da je ta ista grupa do sada obrađivala do 136 predmeta?
Na sve to predlagač predlaže da se u više gradova u Srbiji otvore novi centri, odnosno područne jedinice ALS-u…

Vreme, kolega Petriću.

Završavam, samo da završim rečenicu.
… postavlja se pitanje – gde tu logika kada Agencija za privatizaciju u svojoj organizaciji ima te centre i racionalnije je mogla da obradi sve te nove stečajeve? Srpska narodna partija će zbog svih navedenih argumenata, nakon amandmanske rasprave, doneti stav o ova tri zakona. Zahvaljujem.