Vreme. Molim vas, isteklo vam je vreme, preko 20 minuta govorite. Isteklo vam je vreme.

U redu, onda završavam. Onda samo da kažem, ako mi dozvolite gospodine predsedavajući, jednu samo sugestiju, a sugestija se sastoji u tome da, Ministarstvo privrede, bi trebalo da pripremi jedan portfolio za ulagače, možda vi već radite na tome i pripremate, a to znači da Zakon o ulaganju i svi podzakonski akti budu u tom materijalu, kako bi se olakšalo stranim i domaćim ulagačima.
Na kraju, mi ćemo kao SDPS glasati za Zakon o ulaganju. Hvala vam i izvinite što sam prekoračila vreme.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar Željko Sertić. Izvolite gospodine Sertić.

Zahvaljujem se na veoma iscrpnom obrazlaganju i na poređenju sa sadašnjim zakonom koji je u proceduri i daću vam odgovore odmah na vaša konkretna pitanja.
U članu 3. smo se već dogovorili da prihvatimo izmene koje ste i vi predložili, ali imamo još nekoliko poslanika koji su predložili, tako da je taj deo rešen.
U članu 5. ćemo takođe prihvatiti ne ovo što ste vi upisali dodatno obrazlaganje, nego ćemo potpuno drugi stav da izbrišemo. Prosto da ne bi bilo nedoumica, većina je imala takav sličan zahtev i smatrali smo i u dogovoru, pre svega, sa poslovnim asocijacijama, da bi to bilo najcelishodnije rešenje.
Što se tiče zaštite životne sredine i člana koji bi direktno ukazivao na to, mi imamo postojeći Zakon o zaštiti životne sredine i podrazumeva se da svi ulagači, svi privrednici u državi moraju apsolutno da se bave, pogotovo što, ozbiljan deo poglavlja EU i pristupnih pregovora se bavi tom problematikom. Verujte mi, to je među prvim stvarima kada pričate sa, pogotovo stranim investitorima, da izuzetno vode računa o tome kako je pravno uređeno to kod nas u zemlji, šta su im obaveze, jer znaju kakve kazne oni u matičnim zemljama mogu da trpe, i svakako im nije interes da u tom smislu naprave problem ovde u Srbiji.
Što se tiče rokova za implementaciju zakona, naš prvobitni predlog jeste bio 90 dana. Mi smo čak mislili da stavimo i nešto kraći rok, 60, pa je bilo 90, međutim na insistiranje i na predlog stručnjaka Svetske banke, zbog kompleksnosti prenošenja nadležnosti iz dve agencije u novu agenciju koju budemo formirali, što se tiče same i papirologije i dokumenata i nastavka projekata i programa koje radi i SIEPA i na Nacionalna agencija za regionalni razvoj, oni su nam prosto sugerisali da taj rok ostavimo toliki, s tim što sva podzakonska akta će biti doneta daleko, daleko pre i stvorićemo taj portfolio koji ćemo promovisati i štampati i davati u elektronskoj formi, upravo kao paket o kome ste vi pričali, koji jeste suština našeg rada ovde zajedničkog. Kroz podzakonska akta ćemo vrlo precizno definisati i u samom kreiranju podzakonskih akata ćemo takođe razgovarati sa svim učesnicima sa kojima smo i kreirali zakon i sa njima napraviti, jer to jeste jedan jedinstven sistem koji treba da nam da potpuno okruženje.
Vi ste spomenuli arbitražu, nažalost niste imali vremena više da je spomenete, ali pretpostavljam …
(Vesna Besarović, s mesta: Nisam mogla da završim misao, nisam imala vremena.)
Ja bih vas zamolio, ako možete da se dozvoli samo minut, da vidimo samo da li je to na fonu onoga što smo već.

Pa gospodine ministre, ja ipak moram da se držim Poslovnika, znači, ja ću u ovom slučaju napraviti ustupak, ali nije po Poslovniku.
Izvolite, prijavite se. Samo objašnjenje.

Biću sasvim kratka. Htela sam da kažem, da pozdravim unošenje sporazumnog pokušaja, sporazumnog rešavanja. Samo je pitanje da li je sporazumno rešavanje nastalog spora u investicionom ulaganju obaveza ili mogućnost? Iz stava 2. se može, ja kao pravnik zaključujem da je to obaveza, jer vi kažete – ako u roku od 45 dana od dana početka pregovora o sporazumnom rešavanju spora, ne može biti rešen spor, ide se na sud ili arbitražu.
Pravnom logikom dolazim do toga da je to obavezno, međutim, ne stoji reč „mora“, ne stoji, to je upućujuća norma, kako mi to kažemo. Znači, šta ako partner neće sporazumno da pristupi sporazumnom rešavanju. Eto to je sugestija.
I samo da vas podsetim još, gospodine ministre, kakav je vaš stav o situaciji kada međunarodni ugovor ulagaču garantuje povoljniji tretman od tretmana koji predviđamo mi našim zakonom.

Zahvaljujem se.
Izvinjavam se poslanicima, i vreme koje ste prekoračili, biće vam oduzeto od poslaničke grupe.
Izvolite gospodine ministre.

Što se tiče arbitraže, mi smo prihvatili izmenu tog člana, u smislu toga da se opciono stavi da može da se rešava spor sporazumnom rešavanju. Dakle, ne impliciramo normu da to mora da bude tako i da da dajemo taj rok od 45 dana, dakle, postoji mogućnost, ukoliko su stranke zainteresovane, ukoliko ne, imaju na raspolaganju i arbitražu i domaće sudove i sva ostala pravna akta.
Što se tiče samog ovog preimućstva potpisanih sporazuma, ovaj zakon, onako kako je napisan, ne isključuje pravno definisano, već mogućnost da ono što postoji kao veća mogućnost da bude primenjena tome. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, narodni poslanik Vojislav Vujić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS će podržati sve zakone koji su danas na dnevnom redu, a u prvom delu ove sednice, imali smo priliku da čujemo jedan, mogu da kažem mali ekspoze, ili jedno dobro predavanje koje ste imali, a vezano je za sva tri zakona o kojima ste pričali.
U stvaranju preduslova za dolazak investitora, naravno da je bitna infrastruktura i najbitnije od svega su te neke zakonske norme, a zakon o kome danas raspravljamo je samo jedan u nizu zakona koji trebaju da olakšaju takve situacije.
Iz vaše diskusije se videlo da se u nekom periodu više vodilo računa o investitorima nego o državi i o novcu koji je njima dat na korišćenje, pod pitanje kakvim uslovima. Na žalost, kako po pravilu u Srbiji i niko za to nije odgovarao.
Rekli ste da je danas već definisano tačno kako se sredstva daju, kakve obaveze ima onaj ko ta sredstva primi i ko vrši kontrolu. Reorganizovali ste agencije, to je dobro, meni lično taj izraz agencija poprilično smeta zato što ih u Srbiji nažalost ima možda i više nego što treba, ali svakako će biti jedna agencija koja je osposobljena kako ste nam danas rekli, da vodi računa o svim ovim stvarima.
Predložili ste da se nove investicije, investitori uvezuju i da deluju sinhronizovano i da onda taj podsticaj koji država daje ima sve više smisla. Da uposle one koji mogu da im pripreme određene resurse ili repromaterijale za eventualno njihovu proizvodnju ili da im daju neku lokalnu logistiku, kada je u pitanju davanje neke usluge. Dobar primer za to je svakako grad Jagodina i ono što je gospodin Dragan Marković Palma, predsednik naše Poslaničke grupe uradio i radi zadnjih osam godina, a to je dovođenje investitora i popunjavanje te industrijske zone.
Zašto to kažem? U jednom trenutku ste danas rekli da trebamo da definišemo i da smo već ovim na neki način i definisali ko su ljudi koji ispred lokalnih samouprava preuzimaju obavezu komunikacije sa ministarstvom, sa tim investitorima i ko su ljudi koji bi njima, uslovno rečeno, trebali da budu na usluzi i da sve to iskoordiniraju.
Možda jedan od predloga koji niste trebali da uvažite i trenutno osposobljenost ljudi koji se bave lokalnim ekonomskim razvojem po gradovima i po opštinama i da se napravi neka klasifikacija njihovog iskustva ili znanja da mogu uopšte takvim poslovima da se bave.
Nisam siguran da smo sada u mogućnosti da kažemo da je svaki grad ili svaka opština spremna da odgovori jednom takvom izazovu. U skladu sa tim, možda i nije loše da se to iskustvo koje je Dragan Marković stekao za ovih osam godina i dokazao da jedna industrijska zona može da se popuni, nađete način i podelite ga preko ministarstva ostalim lokalnim samoupravama.
Vi ste ti koji moraju da prepoznaju takve ljude. To su, pre svega, veštine. Neke stvari ne mogu ni da se nauče, prosto postoje ljudi koji neke stvari mogu da urade. Možda trebate da se pozabavite formiranjem i jedne grupe ljudi koja može na kraju krajeva da bude komunikator između ministarstva i takvih privrednih društava.
Ja hoću da vas zamolim da obratite pažnju na šest amandmana koje je podneo ekonomski KOKUS Republike Srbije. Ja sam ujedno i član tog KOKUS-a, u pojedinostima ćemo verovatno da pričamo o svim ovim amandmanima, ali za sada, eto, samo da vas zamolim da ih uvažite.
Drugi zakon, koji je danas na dnevnom redu je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.
Sebi sam danas dao za pravo da kada ukucam jednu takvu stvar na guglu vidim šta će da se pojavi i na žalost ono što se pojavilo, meni uopšte ne izgleda dobro, a to su naslovi koje možemo da pronađemo u našim dnevnim štampama.
To je otprilike ovako – kako li se ne umore dva upravnika, a vode 52 stečaja, a dole je objašnjenje da je maksimalna isplata 43 miliona.
Prema podacima Agencije za licenciranje stečajnih upravnika iznos od 43 miliona dinara je najveći ikad isplaćeni na ime nagrade stečajnom upravniku.
Radi se o preduzeću čija je imovina imala likvidacionu vrednost od preko milijardu dinara, a bruto nagrada upravnika po zakonu je naravno 4%.
Sledeći, stečajni upravnici se bogate, preduzeća propadaju. Stečajni upravnici zarađuju milione. Koliko su državu koštali stečajni upravnici, pa onda kaže da su na bankrotu zaradili 2,3 milijarde dinara.
Sledeći u nizu naslova je – stečajni upravnici ne sahranjuju, možda je ovaj i najblaži, kažu oni samo opevaju opelo na kraju. U narodu ne vlada dobro mišljenje o njima.
Ja ne kažem da je tu Agencija napravila neke svoje propuste, prosto tamo su definisana pravila kako stečajni upravnik postaje to što jeste, ali sami ste danas rekli da Zakon o stečaju moramo da menjamo.
Ja bih vas zamolio da taj zakon u proceduru uđe što pre. Zato što svaki dan i sve više ovakvih naslova ne nanose samo ljagu na pojedine ljude koji se bave tim poslom, nego pre svega se pravi jedna velika šteta ekonomiji i privredi.
Treći Zakon je sporazum o finansijskom restrukturiranju. Usvojen je 2011. godine. Na osnovu ovog iskustva od četiri godine, koliko se njime bavimo, podatak koji ste nam izneli je da je do sada podneto 37 zahteva. Da je 13 zahteva rešeno i da su tri zahteva u toku. Vrlo mali broj zahteva.
Ja računam da će upravo olakšicom, gde ste rekli da će preduzetnici moći da koriste ovakvu vrstu usluga, ovaj broj svakako da bude veći. Bitno je i to da dug svakako miruje uz saglasnost obe strane da više nije obaveza da miruje, nego, prosto, ako se oni usaglase da on može da miruje.
Moje pitanje je, obzirom da ste rekli i da u Privrednoj komori Srbije, i da svim ljudima koji su uključeni u ovaj proces, postoji jedno veliko iskustvo, da su njih druge stvari usporavale, da tih zahteva ne bude više, da će ovaj zakon da omogući da ih bude više.
Moje pitanje je da li ste imali iskustva i da li ste mislili i na javna preduzeća kada ste ovaj zakon predlagali, u stvari, 2011. godine je on usvojen kada ste radili izmene.
Mi imamo veliki broj javnih preduzeća koja imaju slične ili iste probleme kakva imaju i privredna društva u realnom sektoru.
Moje pitanje je da li postoji mogućnost da na isti način pomognemo i tim preduzećima, jer konkretno iz mesta iz koga ja dolazim imamo javna preduzeća koja su u vrlo teškim finansijskim situacijama, jedno je u malo dužoj blokadi, a drugo je na pragu da bude u sličnoj situaciji.
Da li postoji mogućnost da se odreaguje i da se spreči da oba preduzeća ne dožive istu sudbinu.
Još jednom ponavljam, za ove predloge zakona koji su danas na dnevnom redu, poslanička grupa JS će glasati.