Zahvaljujem se.
Reč ima ministar Željko Sertić.

Zahvaljujem na podršci za zakone i daću vam obrazloženje po pitanju lokalne samouprave, potpuno ste u pravu da danas pored svih kritika koje mi upućujemo, da nam je veoma važno da podignemo kapacitet lokalne samouprave da pomognemo ljudima da urade svoje poslove na pravi način. Mi nismo hteli, niti želeli da se mešamo u odluke lokalne samouprave, ali jedini cilj je bio da definišemo jasno i tačno, ko je odgovoran za poslove investicione kancelarije u svakoj lokalnoj samoupravi u državi.
Ono što smo dali kao mogućnost i to mislim da je dovoljno široko napisano u zakonu, a to je, da može da bude već neko lice koje je obučeno ili zaposleno unutar lokalne samouprave. Može da bude dato nekome ko to radi, neka asocijacija, dakle, od privrednih komora, od lokalne kancelarije za ekonomski razvoj, od regionalne razvojne agencije, može da bude neka lokalna asocijacija, koja je dovoljno snažna i jaka i ima podršku lokalne samouprave.
Dakle, lokalna samouprava mora svojim pravosnažnim aktom da donese odluku ko će to da radi. Za nas je to dovoljno i imamo ime i prezime, odnosno adresanta za sve te poslove. Mi ćemo propisati minimalna pravila koja su potrebna da neko lice može da obavlja poslove te i jednostavno, to je iz te prakse svetske jedna od veoma važnih stvari.
Na vaše zadovoljstvo, a i naše kao predlagača, od zahteva, mogu da kažem da smo svih šest amandmana ekonomskog KOKUS-a Skupštine Srbije ćemo prihvatiti u danu za glasanje za to.
Što se tiče Zakona o stečaju, u decembru mesecu ćemo ući sa izmenama i dopunama Zakona o stečaju, a vi ste upravo apostrofirali jedan od problema koji postoji u stečajnom postupku, a to je sam rad stečajnih upravnika i videćemo kako ćemo to ubuduće voditi i na koji način će biti iskontrolisano, ali samim ovim delom ćemo, malopre kada sam obrazlagao, a rekli smo da postoje dva nezavisna sistema gde u jednom postoji kontrola, a u drugom nikakva kontrola ne postoji i to jeste problem koji je izazvao veliki broj problematičnih situacija, pogotovo za društvena preduzeća, odnosno preduzeća sa većinskim državnim kapitalom i Zakonom o sporazumnom finansijskom restrukturiranju nisu predviđene ograničavajuće okolnosti po pitanju načina organizovanja firme.
Dakle, bilo koje, čak i javno preduzeće, može dobrovoljno da uđe u proces dogovaranja i da iskoristi sva prava koja ovaj zakon nosi sa sobom.

Da li još neko od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, saradnici gospodina ministra, danas je u ovoj raspravi više zakona pred nama, ali očigledno je da u ovoj raspravi najviše interesovanja imamo za Zakon o ulaganjima. Razgovarali smo o tome i sa ministrom i sa članovima Odbora za privredu na tom Odboru, pomenuli neke teme i mislim da je važno poći upravo od obrazloženja koje smo dobili u ovom materijalu, a to je stanje investicija u Srbiji od 2009. do 2014. godine, što smo dobili kao podatak koji je po malo čudan, pa bih voleo da razjasnimo šta to u stvari znači.
Onaj ko je čitao to obrazloženje, mogao je da vidi da imamo jasnu informaciju, da je kontinuirani pad investicija u tom periodu sa argumentacijom da je prosečan pad investicija minus četiri posto, odnosno četiri posto je prosečni pad na godišnjem nivou za tih pet godina.
Da je u 2013. godini, a 2012. godina kao godina kada je aktuelna koalicija došla na čelo Vlade Republike Srbije, je pad investicija bio 12%, a 2014. godine 13%.
Prostom zbirkom to je 25% za pet godina, a to je prosečno 5%, što znači da onaj podatak od minus četiri posto, jer je čudan izabir tog perioda od 2009. do 2014. godine, imamo i rast u onim prethodnim godinama koje su pozitivno uticale na taj procenat.
Dakle, to govori o ukupnom obrazloženju u kome se najčešće, a ovde smo od nekih kolega čuli, pominju razlozi za pad investicija, ekonomska kriza u svetu, regionalne nestabilnosti, nestabilnosti na tržištima, ali nema nijednog tona samokritičnosti i priznanja da negde razlozi leže i u nama, da negde razlozi leže u Vladi Republike Srbije, u vama, u predsedniku Vlade, svim ministrima i naravno, lokalnim samoupravama u delu odgovornosti koje oni imaju u podsticaju lokalnog i ekonomskog razvoja.
Dakle, tu ste govorili i o nedovoljnoj aktivnosti. Ja ću biti blaži čak od vas, nedovoljne aktivnosti predsednika opština i gradova i nedovoljno efikasnom pristupu u ovoj temi, a ja se slažem da je to jedna od ključnih tema, najvažnija tema za sve gradonačelnike, naravno, da u sklopu podsticaja lokalnog i ekonomskog razvoja imamo i želju za što boljom uređenosti lokalnih samouprava i u infrastrukturnom smislu i u svakom drugom smislu.
Dakle, toliko o uvodu i potrebi, mislim da je vrlo lekoviti da izađete i da jasno kažete – Da, i u nama je krivica u tome što imamo ovako dramatičan pad investicija u 2013. i 2014. godini.
Analizirao bih Predlog zakona sa tri osnovna aspekta. Jedan je ono što je činjenica i ne mora Demokratska stranka i ja kao poslanik Demokratske stranke govorim o tome, mislim da dovoljno govore nezavisne agencije i nezavisni pojedinci koji govore o ovom zakonu.
Dakle, jedna od stvari je i ovaj dokument koji smo mi dobili, sigurno svaki od nas poslanika, a to je mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije u kojoj je navedeno oko 20 članova koji od ovog zakona, koji otvaraju mogućnost korupcije. Dakle, jedna ozbiljna tema kojoj treba ozbiljno pristupiti.
Mislim da je važno pomenuti to, jer ako imamo primedbu na 20 članova jedne nezavisne agencije u zakonu koji ima ukupno 45 ili koliko članova, onda se treba upitati kakav je ovo kvalitet zakona i otvoreno razgovarati o tome da li je ovaj zakon kada govorimo o toj temi o transparentnosti, o mogućnosti korupcije i o realnoj centralizaciji, a to je druga tema o kojoj ću govoriti u svetlu ovog zakona, u stvari Zakon o mogućoj centralizaciji korupcije na nivou Republike Srbije.
Jedan od članova, da ne bih govorio uopšteno i o utiscima, takvu primedbu je imala i Transparentnost Srbije, to je sigurno došlo do vas, sličnu primedbu su imali i Poverenik za javne informacije i Ombudsman, koji su predložili amandman. Mi smo takođe predložili amandman kao i neke od poslaničkih grupa koje su o tome govorile, član 24. i pristup informacijama važnim za javnost. Mislim da je vrlo bitna uloga javnosti i dokazuje da ovaj zakon ipak u Predlogu nije bio idealan. To ste i sami priznali i dobro je da ste priznali.
Ali, argument, radili su eminentni stručnjaci, odlično, i Svetska banka i MMF. Nije bilo dovoljno da se kaže da je to bio perfektan zakon, jer evo već imamo prvi dokaz, a to je da se i po vašem priznanju i prihvatanju briše član 24, jer nije u skladu sa našim zakonima. Dakle, moguć je problem i u nekim drugim članovima.
Navešću neke od tih članova i obradovalo me je da ste u međuvremenu u ovoj raspravi pomenuli da je prihvaćen jedan od amandmana koje smo i mi kao poslanička grupa Demokratske stranke dali, upravo komentarišući i član 4. Mislim da zaslužuje pošto je kratak da ga pročitam, koji kaže – Domaći i strani ulagači uživaju slobodu ulaganja u skladu sa Ustavom i zakonom. Drugi stav – Jemči se zaštita u ulaganjima izvršenim u skladu sa zakonom.
Mislim da je ovaj član 2, u stvari stav 2. potpuno nepotreban. Mislim da je nepotreban jer je ovaj 1. stav dovoljan da bi definisao to pravo.
Isto to vidimo i u članu 5. – Ulagač uživa punu pravnu sigurnost i pravnu zaštitu u pogledu prava stečenih u ulaganju. Drugi stav – Ako je ulagač svoje pravo stekao teretnim ugovorom od prenosioca kome je to pravo utvrđeno pravosnažnim upravnim aktom, a naknadno taj akt bude ukinut vanrednim pravnim sredstvom, stečeno pravo savesnog ulagača ne može biti oduzeto ili ograničeno.
Šta se ovim štiti? Nepotrebno i vi ste i sami sada prihvatili da je ovaj naš predlog amandmana „briše se stav 2. u članu 5.“, nešto što je sasvim logično.
Na šta nama liči ovo dodatno normiranje? Liči na potrebu da se zaštite neke od spornih investicija ili neki od spornih ugovora, kakav je recimo „Beograd na vodi“.
Možemo da pretpostavimo da je to tako, da se jedan ugovor, privatni ugovor o investiciji pretvara i ovde smo u Skupštini glasali o leks specialisu koji je pretvorio privatni ugovor i privatnu investiciju u javni interes.
Mi ovde imamo sada dva stava o kojima smo se složili da nisu potrebna, ali ta potreba da se dodatnim normiranjem zaštite takve ili slične investicije, nešto što nam moguće daje za pravo da sumnjamo na tu temu.
Govoriću opet u svetlu moguće korupcije i u svetlu mišljenja Agencije za borbu protiv korupcije, o nečemu što je najvidljivije, član 11, gde se u stavu 3. kaže – za ulaganja od posebno značaja, predlog dodele državne pomoći donosi se bez objave javnog poziva. To je zaista neprihvatljivo. To je zaista neprihvatljivo i to je jedan od amandmana koje je Demokratska stranka predložila upravo u potrebi zaštite čitavog sistema u Srbiji, jer smo toliko govorili o javni nabavkama, Zakonu o javnim nabavkama i potrebi zaštite svih proizvođača i pravu svih na otvorenu i fer utakmicu i konkurenciju.
Pozivam sve poslanike da u danu za glasanje ukoliko, naravno, ministar ne prihvati ovaj amandman, izglasamo nešto što je jedino logično, a to je da usvojimo ovaj amandman i izbrišemo ovaj stav.
Biće više prilike za razgovor u pojedinostima, ali ovi članovi su vrlo karakteristični i ja bih u tom delu pomenuo i neke od važnih jer je nesporno, interes svih nas građana Srbije, interes Demokratske stranke, da nađemo rešenja koja će iskreno i na pravi način podstaći investiranje u Srbiji. Možemo samo da razmišljamo o tome koliko ćemo biti efikasni u tom cilju.
Član 12. ovde kaže i govori o kriterijumima na osnovu kojih će se utvrđivati značaj ulaganja. Ovde je važno kvantifikovati broj novih radnih mesta i sa ovim navedenim kriterijumima se potpuno slažem, jer mislim da je izuzetno bitno poći od broja radnih mesta koji se otvara zahvaljujući podsticaju investicija i istakao bih posebno nešto što je vrlo važno, a to je da se i u ovoj raspravi i u obrazloženju za usvajanje ovog zakona stalno pominje izjednačavanje domaćih i stranih investitora.
Mislim da su to lažni argumenti, jer je i do sada i domaći i strani investitor imao jednaka prava na osnovu Ustava. Ali, mislim da je važniji argument upravo onaj koji se vidi u trećem kriterijumu i na kome treba insistirati i sa kojim se apsolutno slažem, a to je da je važnije od toga da li je domaći ili strani investitor, to da podsticaj dobije onaj ko radi na izvoznim projektima i onome ko može da doprinese smanjenju tog deficita spoljnotrgovinske razmene.
Mislim da je to jedan od ključnih argumenata i to ćemo svakako podržati uz nešto što ste verovatno zaboravili, a to je podsticaj održivog razvoja i zelenih tehnologija koje nisu unesene kao jedan od osnovnih kriterijuma u razvojnoj politici ozbiljnih zemalja, a to je jedan od važnih kriterijuma koji bi ja dodao ovde i jedan od amandmana koje je poslanička grupa Demokratske stranke dala je i ta dopuna još nekih kriterijuma o kojima neću govoriti u detaljima.
Ono što je važno za nas, naravno, u članu 13. govorimo o ulagačima koji ostvaruju svoje pravo na različite podsticaje za ulaganja i u skladu sa propisima koji se uređuju i državna pomoć i poreski podsticaji, posebna je tema državna pomoć, gde smo mi dali jedan važan amandman, mislim da je izuzetno važan i u ovoj javnoj raspravi, a to je da ulagači koji ostvaruju pravo na podsticaje, moraju deo tih podsticaja usmeriti na zapošljavanje žena, osoba mlađih od 30 godina i osoba starijih od 45 godina.
Znamo da su to ugroženije grupe, da nalaze najteže poslove i kada smo razgovarali o toj potrebi za specifičnom radnom snagom, gde se pojavljuju, i vi ste pomenuli neke od kompanija koje traže najmanje 10.000 ljudi, radne snage, posebno u tekstilnoj industriji, tu onda možemo da, naravno, očekujemo interes pre svega na jugu Srbije - Leskovac, Vranje, Pirot, Niš, tamo gde imamo tradiciju tekstilne industrije i gde je posebno ugroženo to stanovništvo i te žene koje su negde izgubile poslove u tim velikim gigantima. Mislim da je vrlo važno da podržimo te žene upravo usvajanjem ovog amandmana i jednog od kriterijuma koji može da bude implementiran u ovom zakonu.
Dakle, mislim da smo otvorili jedan proces dijaloga i mislim da je važno da prihvatite ove amandmane. Imamo ih još, neće biti vremena da o njima govorim u detaljima, jer bih želeo da pomenem sada i drugi aspekt koji je vrlo važan. To je pitanje decentralizacije.
Dakle, govorili smo o odnosu centralizacije u alokaciji resursa i mogućnosti. Mislim da to nikada nije dobro. Mislim da to nikada nije dobro, jer mislim da je potrebno decentralizovati i da je potrebno dati šansu i više verovati u ljude na lokalnom nivou.
Mislim da ih treba podsticati, jer treba biti i kritički nastrojen i reći – da, mi smo ovde donosili neke zakone koji su doveli lokalne samouprave u vrlo nezavidnu situaciju, da imaju sve manje kapaciteta i manje mogućnosti, manje budžeta da upravljaju svojim lokalnim sredinama.
Kada govorimo o tome, a ja znam u Nišu, odbornik aktuelne vlasti kritikuje gradonačelnika, izađe i kaže profesor – znate, Niš je pred bankrotom, jer se realizuje 60% budžeta. Kako će funkcionisati grad i kako će uspevati da ostvari i motiviše i ljude u gradskoj upravi, koji treba da rade efikasno na privlačenju investicija, koji treba da održe javne komunalne sisteme, koji treba da obezbede stabilno snabdevanje toplom vodnom energijom, treba da naprave snabdevanje gasom, treba da obezbede stabilno snabdevanje strujom, da obezbede komunalnu infrastrukturu ukoliko imamo takvo stanje?
Mi smo doprineli, jer smo donosili neke zakone gde smo stalno smanjivali nivo transfera prema lokalnim samoupravama da bismo pokazali da je centralni budžet u izvrsnom stanju. Šta je sa lokalnim nivoom? Onda kažemo – vi ste nesposobni, 90% gradonačelnika, predsednika opština je nesposobno, jer ne može pored svih tih poslova sa manjkom sredstava da uradi i to da dodatno motiviše i ulaže u industrijske zone, da odvoji sredstva i ulaže u infrastrukturu kojom će privući druge.
Onda bežimo od te vrste odgovornosti i kažemo – onda, pošto toga nema, pošto stvarno dođemo u situaciju da gledamo često za sve nas tužne prizore, u kojima se, a to je opšte poznato, otvara semafor u Novom Sadu i prikazuje javnosti kao velika investicija. Nažalost, to je stanje lokalnih samouprava, gde gradonačelnik Leskovca otvara toalet na javnom groblju kao veliku investiciju ili se otvara crveno-bela zebra, pešački prelaz u Nišu i to slika, javna česma. To je ponižavajuće za te ljude. Ja ih razumem u nekom delu, ali su to primeri koje sam naveo i koji su važni kao slika u Srbiji, jer mislim da je važno vratiti samopouzdanje i poverenje prema ljudima u lokalnim samoupravama.
Imamo i druge primere i način na koji lokalne samouprave utiču na svoj investicioni ambijent u svojim sredinama.
Šta smo još proizveli time što smo na neki način ponizili lokalne samouprave i smanjili nivoe transfera i njihovu održivost? Doveli smo ih u situaciju da nekritički i bez kriterijuma često podižu takse da bi popunili svoje budžete, a to toliko otežava ambijent u kojima rade privrednici, pa smo imali taj primer, sigurno dobro znate, Zaječar, Fabrika kablova, koja se retroaktivno za poslednjih pet, šest godina naplaćuje zelena taksa i koja kaže – ljudi, pa čekajte, šta radite, nećemo više investirati tamo, odlazimo, jer nećemo da trpimo takvu vrstu odnosa lokalne samouprave prema jedinom ko možda proizvodi neke prihode i koji zapošljava ljude. To je opasnost u čitavoj Srbiji.
Način na koji ćemo podržati mala i srednja preduzeća i način na koji ćemo imati pravedan odnos i prema stranim i prema domaćim investitorima, upravo ta vrsta poverenja prema ljudima i lokalnim samoupravama u čitavoj Srbiji, koji će imati dovoljno snage da svojim autoritetom, svojom samostalnosti kreiraju okruženje u jednoj finoj, izbalansiranoj tržišnoj utakmici između gradova i opština, a među njima ima i sada uspešnih, napravimo tu borbu i usmerimo sve budžete lokalnih samouprava na način da većina tog budžeta ide u podršku lokalnom ekonomskom razvoju.
To je mnogo kompleksnija priča od samo jednog zakona koji će u nekom trenutku centralizovati to i reći – savet ili agencija su okosnica i to je stub, i onda sedne troje, petoro, devetoro ljudi koji se sastanu ovde u Beogradu i imaju najbolju moguću sliku o tome šta se dešava na investicionom planu u Srbiji.
Mislim da je vrlo važno da iskoristite sve potencijale o kojima smo govorili, ali i neke koje nisam pomenuo, a to su i učešće Stalne konferencije gradova i opština i važno je uključiti ljude iz lokalnih samouprava upravo u ove organe. Neke amandmane smo u tom smislu dali. Ali, važno je koristiti i neke baze podataka koje su već postojeće. Vi verovatno to znate, pa, lokalne samouprave i Stalna konferencija su zajedno sa institucijama EU pravile slap-bazu podataka o najboljim projektima u Republici Srbiji i koristite te postojeće kapacitete.
Dakle, ima toga, treba ga integrisati. Ne treba po svaku cenu stalno praviti nove institucije. Da, sada smo ukinuli dve institucije, dve agencije – SIEPA i Nacionalnu agenciju za regionalni razvoj. Sada pravimo dve nove i stalno od nule resetujemo. Mislim da je vrlo bitno obezbediti neki kontinuitet i ono što je bilo dobro, a bilo je i dobrih stvari, i treba te dobre stvari iskoristiti.
Ja ću ovde stati. Hvala vam. Nadam se da je ostalo još malo vremena za kasnije.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Zahvaljujem na vašoj konkretnoj diskusiji oko pojedinih rešenja zakona i probaću da vam ovako kako ste vi išli, da redom bar veći deo pitanja odgovorim.
Pre svega, vaše pitanje oko komentara Agencije za borbu protiv korupcije, moram da napomenem da ne postoji apsolutno ni jedan zakon koji ne može da bude predmet analitike i ozbiljnog premišljanja ljudi koji rade u Agenciji za korupciju, ali ne znam da li ste imali priliku da pratite u medijima, mi smo nekoliko puta imali sa njima direktno razgovore i u medijima. Oni su vrlo jasno, javno rekli da su zahvalni Ministarstvu privrede i radnoj grupi koja ih je upoznala dva puta sa rešenjima, iako to formalno nije bila naša obaveza.
Nama je bilo veoma važno da dobijemo njihovo mišljenje, upravo kako bismo skratili broj problematičnih stvari. Nekoliko stvari smo usvojili u samom postupku rada i u samom pisanju zakona, ali to što negde postoji potencijalna mogućnost za korupciju, kako je agencija vidi, to ne znači da će se ona i desiti i to jeste jedna od stvari. Sva naša zakonska rešenja idu upravo u tom delu.
Dakle, dvadesetčetvorku, sami ste rekli da smo prihvatili da se obriše, upravo kako bi smo vrlo jasno i otvoreno rekli da nikakav cilj nije bio, nikakvo skrivanje od javnosti, niti od bilo čega, prosto, jedna operativna stvar, koja nije tako dobro prihvaćena u javnosti, koja je protumačena drugačije i bio sam veoma slobodan da kažem da ćemo to prihvatiti u danu za glasanje.
Član 5. je takođe obrisan, znači, ceo stav dodatni je obrisan, tako da to možemo da kažemo da je prihvaćeno.
Vaša insinuacija da smo to pisali sa određenim ciljem kako bismo abolirali određeni problem ne stoji, jer ovaj zakon nema retroaktivnu primenu, tako da ne vidim razlog za takvu vrstu komentara. I ovim prihvatanjem amandmana, ali i samom osnovnom idejom, nikako nije bio niti cilj, niti pokušaj da bilo šta zaštitimo.
Ostale sve stvari koje se tiču ovih konkretnih elemenata, pitanja kontrole i svega toga, objasnio sam kako ide putanja i kako će se definisati sami podsticaji, to što nema javnog poziva, ne sprečava, odnosno ne ukida kontrolu. Dakle, i Komisija za državnu pomoć, a u krajnjem slučaju ono što nas čeka, i Evropska komisija i sekretarijati Odeljenja koji se bave kontrolom tih stvari u Briselu. Sam poziv kao poziv je praktično otvoren od momenta kada se ovaj zakon usvoji. Samo je to razlika. Nema potrebe da mi sada usvojimo zakon i kažemo – objavljujemo poziv da se jave investitori. Ne, poziv je stalno otvoren i svi ovi procesi o kojima pričamo će biti na pravi način objašnjeni u proceduri i realizovani u proceduri, kako je zakon definisao.
Dobre su vaše ideje vezano za žene i za određene predloge kako da to upodobimo. Još ćemo se u toku dana konsultovati da li da to prihvatimo u smislu kriterijuma, odnosno amandmana, sad da ga upišemo u ovaj deo ili da zajedno sa tim i svim drugim elementima, koji su nam veoma važni, ugradimo uredbu koju ćemo uraditi, odnosno današnju, postojeću uredbu da proširimo i da još detaljnije postavimo. Uredba će biti javno objavljena, javni je dokument. Rekao sam već da ćemo je pisati, raditi zajedno sa svima sa kojima smo pisali ovaj zakon i on će biti integralni deo tog dela. Veoma nam je važno da sve te kvantitativne elemente o kojima ste pričali ugradimo u uredbu i da se tačno zna šta su četiri kategorije zapošljavanja, šta su devastirana područja, koje su to prednosti investitora koji zaposle ljude u devastiranim područjima, po broju, po broju investicija, po nivoima i sve ono što jeste važno.
Što se tiče decentralizacije, objasnio sam to na Odboru jutros, ali mislim da ste vi otišli, niste bili prisutni. Nisam kritikovao rad lokalnih samouprava, generalno, već sam kritikovao rad onih koji nemaju želju, ideju da se bave ekonomskim pitanjima, jer ima gradonačelnika i predstavnika lokalnih samouprava koji izričito kažu da to nije njihov posao. To je problem, jer svi očekuju od republičke vlasti da reši nešto. Ne, mi vodimo republičku politiku, ali osnovni deo posla, privlačenje investicija, jeste na lokalu. Ovim rešenjima upravo pomažemo, prvo radimo jednu sinhronizaciju, međusobnu koordinaciju i pomoći ćemo im, lokalna samouprava koja ima kapacitet, sjajno da radi i može da pomogne drugim samoupravama. Drugo, više lokalnih samouprava mogu da definišu jednu organizaciju ili jednog zastupnika i, treća stvar, tamo gde ne postoje kapaciteti, bićemo spremni u svakom slučaju da pomognemo, ali nam je rešenje institucionalno važno u smislu toga da dajemo obaveznost da svaka lokalna samouprava ima nekoga ko će se baviti investicijama. To je jako važno, jer onda možemo da računamo na povećan broj ljudi koji će se isključivo baviti tim poslom i tom problematikom.
Ne bih se složio sa vama da vršimo centralizaciju. Naprotiv, uvodimo te investicione kancelarije, kako ih zovemo, i dajemo pravo lokalnoj samoupravi, odnosno ističemo njeno pravo da lokalna samouprava, onoliko koliko ima svojih sredstava i način da podstakne stvar. Lokalna samouprava najčešće ne može finansijski da pomogne, ali može da da zemljište, može da da određene druge pogodnosti investitoru kako bi on došao da radi. Ono što sigurno može jeste da ljudi koji rade u administraciji, ljudi koji rade u upravnim organima lokalne samouprave budu brzi i efikasni, a to smo rešili onim zakonskim rešenjima.
Potpuno se slažem sa vašim zahtevom, i to je ono što jeste osnovni princip i naša ideja spajanja NAR-a i SIEPA u jednu sposobnu organizaciju, da sve ono što je dobro, što su baze podataka, što imamo kroz NALED, što imamo kroz Stalnu konferenciju gradova i opština, sve to što već postoji, što je finansirano najvećim delom iz sredstava donatora sa strane da uvežemo i da imamo na jednom mestu centralizovanu informaciju. Na to ćemo dodati sve one investicije koje budu nakon stečajeva, nakon ove privatizacije, takva je kakva je. Svi proizvodni pogoni, koliko god bili devastirani, u bilo kom smislu, u bilo kom fizičkom obimu i kvalitetu postojali, biće na jednom spisku potencijalnih mesta gde neka, kakva-takva, infrastruktura postoji, jer je očigledno tu fabrika postojala i radila, da bude deo naše prezentacije i da možemo kroz sistem privlačenja investitora da zainteresujemo bilo domaće, bilo strane i da na takvim mestima učinimo ekonomski život zdravijim.

Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS-a mr Dejan Radenković.

Hvala, potpredsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, ja ću se u svom izlaganju, kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, više fokusirati i dati akcenat na Predlog zakona o ulaganjima, a moje kolege će kasnije u preostalom delu rasprave dati svoje viđenje o ostalim zakonima koji su objedinjeni.
Što se tiče poslaničke grupe SPS, mi ćemo za sve predložene zakone glasati za. Ono što bih ja hteo da kažem o Predlogu zakona o ulaganjima, na koji ću se više fokusirati, su strateški interesi Srbije, jesu reforme društvenog i privrednog sistema i ona podrazumeva neophodne strane i domaće investicije koje bi dovele do zaustavljanja pada i ubrzanog oporavka, koji je neophodan za ostvarivanje strateških ciljeva. Za angažovanje stranog kapitala u našoj privredi, neophodno je postojanje dobro podešenog zakonsko regulativnog okruženja koje bi stimulativno delovalo na motivaciju stranih investicija, a isto tako je važno i za domaće investitore.
Da bi jedna zemlja uspela da privuče strani kapital i aktivni domaći, potrebno je da prethodno stvori povoljnu investicionu klimu. Investiciona klima postoji ako vladaju stabilni uslovi privređivanja, odnosno ako je moguće privređivati sa velikim stepenom izvesnosti, a Vlada SPS - SNS je dovela do izvesnosti kada je u pitanju investiciona klima.
Takođe mora postojati politička i socijalna stabilnost, da država ima pozitivne stavove prema domaćim i inostranim investicijama, da postoji povoljan spoljno-trgovinski, carinski, devizni tretman, da postoji pouzdana i obučena raspoloživa radna snaga, da postoji razumevanje za interes ulagača u pogledu podizanja projektovane rentabilnosti i razumnog profita.
Strane kompanije koje u Srbiji ulažu svoj kapital i donose boljitak, jer se korišćenje njihovih kanala prodaje u inostranstvu povećava izvoz. Sve je ovo dobro poznato, ali smatramo da nije dovoljno. Dva su razloga. Prvi je da druge zemlje ne stoje skrštenih ruku, jer smo i do sada imali na papiru mnogo toga od ovoga što sam pomenuo, ali nismo postigli rezultate koje smo očekivali. Stimulisali smo investitore, ali je kontrola zakazala. Svedoci smo toga. Zato je ovaj zakon bitan. Mora da dovede da jedan sistem, koji je lepo zamišljen, učini efikasnijim i da nam se nikada više ne desi da visoki menadžeri sistema podsticajnih investicija završe na naslovnim stranama, ali ne zbog ostvarenih rezultata, nego zbog učinjenih propusta u tom segmentu.
Takođe, ne postoji razlog da se ove pogodnosti odnose samo na strane investicije, jer je aktivacija domaćeg neuposlenog kapitala po efektima jednaka stranim investicijama, osim kada su u pitanju transferi, tehnologije, znanja. Strane direktne investicije se smatraju ključnim instrumentom u procesu transformacije zemlje onih zemalja koje postaju deo Kluba država, a kojima već sada pripadamo, i to je naše strateško opredeljenje. Ove zemlje, kao i naša, imaju hroničan problem manjka sredstava za investiranje. Stimulisanje je jedini način da se značajnije poboljša neodređeno loše stanje.
Nedovoljna sopstvena akumulacija može jedino da se nadomesti privlačenjem stranog kapitala. U suprotnom zemlja se nalazi u začaranom krugu, gde sve više zaostaje u odnosu na razvijene zemlje. Naravno, dobar deo tih razloga za takvo stanje je neodgovorno zaduživanje, jer sada ne možemo da imamo značajnije državne investicije. Upravo iz tog razloga što dobar deo privrede Srbije ne može da se pokrene bez značajnih ulaganja, mišljenja smo da će strane direktne investicije biti i te kako značajne, jer one stvaraju bazu za kooperante u Srbiji. Strani investicije otvaraju prostor za domaće i to nije perpetum mobile, kakvim su ga nekada predstavljali, ali jeste dobar način da svi budemo na dobitku. Naravno, ako smo u stanju da vodimo sistem koji sami postavimo.
Imamo iskustva kako ne treba da se radi u dosta oblasti, tako da nema valjanog razloga da ponavljamo greške, ako trenutna ekonomska kretanja u svetu, a samim tim i kod nas, ne idu na ruku zemljama u tranziciji, pre svega oni koji proces privatizacije nisu priveli kraju i koje su visokozavisne od priliva stranog kapitala, što je slučaj sa našom zemljom i to ne može biti opravdanje za nesprovođenje daljih reformi neophodnih za poboljšanje privrednog sistema. Ovaj zakon je korak u tom pravcu. Ako smo do sada kasnili, to ne znači da je bilo zbog toga što je koncept bio loš, nego zato što nije primenjen na najbolji način. To je bolno vidljivo kroz stanje koje smo nasledili, a gotovo u svim institucijama koje su promovisale investiranje i strane investicije.
U najkraćem, cilj države treba da bude stvaranje uslova potrebnih za privlačenje investicija, naravno, kako domaćih, tako i stranih. Država mora da ohrabruje kompanije da budu što ambicioznije na putu ka ostvarivanju konkurentske prednosti i mešanje države u tržišni mehanizam može da pomogne da se ostvare određene kratkoročne prednosti, a puni efekat može da se vidi tek na srednjem roku, tj. u srednjem roku.
Hajde da malo razmislimo gde smo sada kao zemlja, kao Srbija, gde je naše mesto u svetu, šta stvarno možemo, a šta bi želeli da možemo, da se ne lažemo ni da smo bolji ni da smo gori nego što jesmo. Prirodni resursi mogu da stvore povoljne šanse za razvoj, ali njihovo postojanje ne garantuje uspeh baš uvek. Ono što Srbiju karakteriše veoma povoljno jeste njen geografski položaj. Međutim, veliki problem predstavlja upravo nedovoljno razvijena infrastruktura. Srbija ostvaruje komparativnu prednost kroz povoljan privredno geografski i saobraćajni položaj i dobru osnovu za razvoj svih vidova prevoza i privlačenja robnog tranzita.
Ono što predstavlja zaista veliku prepreku privrednom rastu i povećanju produktivnosti, konkurentnosti u našoj zemlji, jeste, kao što sam već rekao, slabo razvijena infrastruktura, zastareli prevozni kapaciteti, neadekvatna organizacija saobraćaja, bezbednosti i zaštite životne sredine. Srbija je povezana zemljama zapadne Evrope i zemljama Bliskog istoka jednostavnim pristupom Koridora E75 i međunarodnim aerodromom „Nikola Tesla“, kao i koridorima 7 i 10. Neophodne su nam velike investicije u modernizaciji železnice. Srbija ima kvalitetan ljudski potencijal, ali je nezaposlenost na visokom nivou. U svim ovim pobrojanim pokazateljima beležimo poboljšanja, ali i dalje smo daleko od onoga što stvarno želimo. Zato i koristimo svaki raspoloživi način da damo dodatnu snagu reformama i da rezultate reformi oseti što više građana.
U Srbiji je, nažalost, jeftina radna snaga, a produktivnost rada je visoka. Prosečna plata je i dalje najmanja u regionu i ona iznosi oko 360 evra. Srbija ima povoljan položaj, kao što sam već rekao, ali čak mnogo povoljniji kada su u pitanju tržišta i kada je reč o veličini domaćeg tržišta, što je faktor koji najviše utiče na priliv stranih investicija. Otvaraju se velike izvozne šanse za potencijalne investitore kroz potpisane sporazume koje imamo o slobodnoj trgovini. Srbiju treba mnogo više promovisati kao atraktivnu lokaciju za direktne strane investicije. Specifične konkurentske prednosti države su one koje moraju da budu glavne u promotivnim porukama. Najbolji način za uspostavljanje veza sa novim potencijalnim investitorima jeste pridobijanje stranih investicija neposrednom promocijom, zato što je to direktan pristup koji je prilagođen samom investitoru. Da bi se stvorila pozitivna klima za privlačenja investitora, potrebno je pružiti određene usluge i olakšice.
Ako vam ovo izgleda već poznato, posebno ove četiri rečenice koje sam naveo, to bi bilo opredeljenje vlada koje su izbegavale reforme. Ona su postojala na papiru, a mi danas pokazujemo kako se obavlja neposredan kontakt, kako se komunicira sa investitorima, kako se promoviše Srbija i kako na kraju postižemo ono što su ranije smatrali da nije moguće. Jako nam je bitno da menjamo institucije koje podržavaju investicije u Srbiji i proces razvoja. Nemoguće je da takve institucije u Francuskoj i Nemačkoj budu ponos nacije, a da u Srbiji budu ponos naslovnih strana štampa. Jako nam je bitno da, dok ne rešimo nasleđeno vrzino kolo neefikasnih zakona, podzakonskih akata i nefunkcionalnih institucija, osmislimo puteve za premošćavanje tih problema. Ako budemo čekali da se sve što se treba promeniti promeni, izgubićemo vreme ako budemo dopustili da nas koči ono što je bilo namenjeno da selektivno koči investiciju u prošlosti. Kažem selektivno koči investicije jer je bilo i toga u prošlosti. Kažem vam da ćemo propustiti dragoceno vreme. Nije naša želja da prečice i subvencije budu naš dugoročni izbor, ali sigurno nećemo odbaciti rad i standard naših građana, dok sistem ne bude potpuno uređen.
Najveći priliv stranih direktnih investicija u Srbiji je do sada, kao i u drugim zemljama u regionu, došao preko privatizacija. Kako se ovo polje sužava, naravno, tražimo nove mogućnosti. Ako se pođe od pretpostavke da makroekonomsko okruženje nije glavni problem, kako nam to naši međunarodni partneri govore, onda uzroke treba tražiti u zakašnjenju sa regulatornim reformama. Srbija je još uvek zemlja koja ima teško nasleđe u korupciji loših zakona, a to se ne može izmeniti za godinu, godinu i po dana, a da se ne žrtvuje kvalitet zakona i dovede u pitanje njihovo sprovođenje. Pored toga, mi preispitujemo gde država treba da bude deo privrednog sistema, a gde da se povuče. Naš pravi balans nije jednostavno naći, a pogotovo naći pravi balans nakon godina pogrešnih intervencija i propuštanja da se interveniše u onim segmentima gde je trebalo pokazati snagu države.
Iskustvo tranzicije uspešnih zemalja pokazalo je da strane direktne investicije u potpuno nove pogone, kao i nove direktne investicije domaćih ulagača predstavljaju osnovni pokretač privrede i pokretač privrednog rasta. One u stvari generišu realnu zaposlenost. Naime, nova preduzeća nisu opterećena prošlošću, nemaju nasleđena dugovanja, od samog starta su organizovana isključivo za maksimilizaciju profita, odnosno ekonomske efikasnosti. Raznolike investicije te vrste i privatizacija postojećih preduzeća neće biti moguća. Ove napomene odnose se i na našu zemlju, pošto sam naveo primere nekih zemalja koje su imale te probleme. Mogu da kažem da ko to ne želi da vidi sigurno će mudro spominjati koliko smo uložili u subvencionisanje, ali će propustiti da prikaže efekte tih subvencionisanja.
Drugi put pristrasne analize je da se sistem koji primenjuju uspešne zemlje proglasi za loš, zato što oni koji danas kritikuju taj sistem nisu bili u stanju da isti vode i od dobrih poslovnih prilika su stvorili dobre prilike za korupciju i lično bogaćenje. Shodno navedenom, sve ono što dovodi do podsticanja novih investicija predstavlja osnovnu polugu prevazilaženja siromaštva.
U proteklom periodu je iznos veliki investicije u Srbiji kako strani tako i domaći bio manji nego što se to očekivalo, odnosno manji nego što je potrebno da se obezbedi visoka stabilnost i održava stopa privrednog rasta u našoj zemlji.
Očigledno je da još uvek postoje značajne prepreke u osnivanju novih preduzeća, te prepreke se ogledaju u većem broju rizika za strana ulaganja u našu zemlju koje se mogu podeliti na političke i regulatorne rizike. Politički rizik je danas na putu da potpuno nestane, jer imamo stabilnost i jasne pravce u kojima se Srbija kreće, regulatorni rizik pretpostavlja sveobuhvatnu institucionalnu reformu. Tu ne možemo, kao što sam već rekao, postići brze rezultate, ali možemo pokušati da budemo brži koliko je to god moguće.
Mnogo smo prtljaga dobili, a nismo za njega krivi i to nam je veliki izazov, a naš je ponos što svaki dan vidimo da je Srbija sve bolje mesto za život. Za našu poslaničku grupu privlačenjem stranih investicija i aktiviranje domaćih, predstavlja zadatak od prvorazrednog značaja za privredu Srbije. A heroji političkog života će biti oni koji stvore uslove da se otvaraju nova radna mesta. Mi socijalisti smo oduvek bili oni koji su verovali u heroje od onih koji su branili slobodu u vreme kad je to bilo teško, do onih koji su obnavljali zemlju, preko onih koji vode Srbiju tamo gde je i civilizacijski mesto pripada. Zahvaljujem vam se na pažnji.

Zahvaljujem se gospodine Radenkoviću.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika žele reč? (Da.)
Ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Senić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Prvo bih govorio o Predlogu zakona o ulaganjima. Pošto imam dosta ovoga da kažem, ukratko, zakon je nejasan, neprecizan, nerazumljiv, netransparentan, dramatički nepotpun, a time i logički neodrediv.
Malopre sam dobio informaciju iz Sekretarijata, dakle, podneto je čak 198 amandmana na samo 48 članova zakona i svaki ozbiljni predlagač bi ovaj zakon povukao iz procedure. Ali, pošto vi to nećete naravno da uradite, na nama je da vam skrenemo pažnju koliko god možemo za ovih 20 minuta, šta su to loše odredbe zakona i ukoliko je moguće da prihvatite naše amandmane.
Dakle, Aleksandar Vučić je još u aprilu 2014. godine u svom ekspozeu najavio da će biti donet zakon o ulaganjima u roku od 100 dana. Dakle, do kraja jula prošle godine. Zakon kasni 15 meseci u odnosu na obećanje premijera i bilo je za očekivati da će zakon biti ozbiljan, van serijski, ali nažalost situacija nije takva. Zakon ne donosi apsolutno ništa novo, niti bilo šta rešava, on predstavlja čist marketing i to veoma loš.
Do sada sam učestvovao u pretresima više desetina možda i stotinu zakona, ali nikada do sada mi nije bio potreban čitav registrator za primedbe i zamerke, komentare za pripremu zakona. Ali, to ne mislim samo ja ili moja poslanička grupa, to evo misle i nezavisne institucije npr. Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja, Komisija za zaštitu konkurencije, Agencija za borbu protiv korupcije, ili Nacionalna koalicija za decentralizaciju, a takođe i Ekonomski kokus Narodne skupštine Republike Srbije, podneo šest amandmana na ovaj zakon.
Pa da krenemo redom. Dakle, zbog građana i da bi oni imali predstavu u ovom zakonu, Zaštitnik građana je ukazao da Predlog zakona o ulaganjima koje mogu biti nesaglasne garanciji zaštite podataka o ličnosti iz člana 42. Ustava koja zahteva da prikupljeno držanje obrade i korišćenje podataka o ličnosti bude uređeno zakonom, a ne aktom niže pravne snage.
Znam da ste već unapred prihvatili amandman na član 24. tako da se neću osvrtati ni na mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja koji je rekao da je ovako rešenje suprotno Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koja u članu 8. izričito predviđa prava iz ovog zakona, mogu se izuzetno podvrnuti ograničenjima propisanim ovim zakonom.
Imamo mišljenja Komisije za zaštitu konkurencije koja kaže, koja u stvari izražava duboku zabrinutost povodom pojedinih predloženih zakonskih rešenja i takođe ukazuje da bi usvajanje ovog zakona bez odgovarajućih izmena za posledicu imalo niz negativnih efekata koji bi ugrozili ne samo sprovođenje zakona, već indirektno i interese samih ulagača. Znači, veoma loš marketing. Jer, zakon se po pravilu donosi da bi pospešio investicije, a vi prema Komisiji za zaštitu konkurencije donosite zakon koji bi ugrozio interese samih ulagača.
Dobili smo mišljenje o proceni rizika korupcije u odredbama Predloga zakona o ulaganjima Agencije za borbu protiv korupcije na 10 strana. Za sve ove godine koliko sam narodni poslanik nisam ovoliko kritika za jedan zakon video od strane Agencije za borbu protiv korupcije. Oni konstatuju da predloženo rešenje sadrži nedostatke i rizike korupcije koje je neophodno otkloniti, konkretno radi se o rizicima korupcije koji se odnose na sledeća pitanja. Nepostojanje odredaba o načinu vršenja pojedinih nadležnosti i poslova Saveta za ekonomski razvoj Razvojne agencije, nedostatak precizno propisanih uslova i kriterijuma za imenovanje članova Upravnog odbora Razvojne agencije, odnosno izbor direktora ove agencije, prepuštanje Vladi da isključivo postupa po zahtevima za davanjem informacija u vezi sa ulaganjima. Prepuštanje Vladi i ministru nadležnom za poslove privrede da bliže odrede određena pitanja podzakonskim aktima iako ta pitanja je neophodno detaljnije urediti zakonskim odredbama, te nedovoljno precizno određene dužnosti organa vlasti.
One ukazuju na niz nepreciznosti, kao što sam rekao zakon je vrlo neprecizan, šta znači iz reda poslovne zajednice? Mi smo uložili jedan veliki napor da nađemo šta u našem pravnom sistemu i gde je definisano šta znači poslovna zajednica i to smo našli, to je postojalo u zakonu o udruženom radu SFRJ koji je donet 1976. godine. Dakle, posle tog zakona više nikada niko nije, što se pravnog sistema Srbije uvodi pojam poslovne zajednice.
Takođe Agencija za borbu protiv korupcije zamera što ministar može odrediti kriterijume i merila u pogledu stručne osposobljenosti i radnog iskustva koje moraju ispunjavati kandidati za članove Upravnog odbora Razvojne agencije. Imamo Zakon o javnim agencijama i apsolutno je nepotrebno da se derogira taj zakon, odnosno da se određuju ili donose odredbe koje nisu u skladu sa već postojećim zakonom.
Isto, Agencija za borbu protiv korupcije kaže da formulacija bez odlaganja u članu 6. je nedovoljno precizna, ostavlja prostor za različitu primenu u praksi. U članu 9. osporava značenje termina – druge mere sa sličnim dejstvom. U članu 11. kaže da je nedopustivo da se podsticanje ulaganja putem dodele državne pomoći vrše bez objave javnog poziva.
U članu 12. koji se odnosi na kriterijum na osnovu kojih se utvrđuje značaj ulaganja je predviđeno da kriterijumi budu, kao što je ministar nabrojao, ima ih šest, da ih ne ponavljam, ali Agencija za borbu protiv korupcije kaže da se moraju odrediti kvantitativni elementi, odnosno procenti ili brojevi, tj. za kriterijume pet i šest, precizirati formulacije velike vrednosti, ili visoke dodate vrednosti i kredibilitet, odnosno, obuhvatiti tu i izvore sredstava.
Onda iz člana u član, evo i član 13. kojim se uređuju podsticaji za ulaganja propisano je da ulagači mogu ostvariti pravo na različite podsticaje za ulaganja u skladu sa propisima kojima se uređuje državna pomoć, poreski podsticaj, olakšice, oslobođenje od plaćanja taksi itd, ali, nedefinisano u zakonu sve je propušteno volji ministra da on propiše kako će to da uradi, i jednostavno podložno korupciji.
Oni kažu da je potrebno predati precizne uslove i kriterijume za dodelu podsticaja ulagačima iz delokruga jedinice lokalne samouprave, odnosno Autonomne pokrajine, i bukvalno iz člana u član, dolazimo i do člana 23. gde se osporava Razvojnoj agenciji Srbije da može preduzeti mere u skladu sa ovim zakonom,
Dakle, koje mere? Da li se tim merama ruši pravni sistem i pravni poredak Republike Srbije? Jer, ako imamo situaciju da Ministarstvo vrši nadzor nad radom, npr. lokalne samouprave, zašto se uvodi paralelna institucija da je Agencija za razvoj može da vrši nadzor i da preduzima neke mere koje uopšte nisu definisane u skladu sa ovim zakonom?
Tu se uvodi i pojam pritužbe, koji opet ne postoji u našem pravnom sistemu, bez definisane procedure, pravni lekovi u našem pravnom sistemu su prigovor, žalba i tužba, ali za pritužbu naš pravni sistem ne zna, a još manje za pritužbu za koju nije definisana nikakva procedura, kako se podnosi i kako se na nju odgovara, tj. kako se rešava po toj pritužbi i ko rešava.
Meni je ogledalo ili slika ovog zakona član 8. i ja sam, onako, veoma zastao u pokušaju da shvatim šta je predlagač zakona hteo da kaže. Dakle, ulagač radi plaćanja prema inostranstvu koja su dozvoljena zakonom kojim se uređuje devizno poslovanje može kupiti devize na deviznom tržištu u Republici Srbiji. Kojim zakonom mu to trenutno nije dozvoljeno?
Zašto je potrebno da se to uvodi zakonom o ulaganjima, ako je to apsolutno moguće, dozvoljeno, dopustivo, postojećim zakonima u zakonodavstvu Republike Srbije?
Baš sam analizirao taj član ima samo taj jedan stav, iznad koga se čak nalazi naslov i kaže – sloboda plaćanja prema inostranstvu, i uopšte mi nije jasno zbog čega ovaj član stoji ovde, ako možete da mi odgovorite. Ne znam čemu služi, i čemu će doprineti, tj. kakvu to novu mogućnost ili pogodnost dozvoljava koja već nije dopušten i dozvoljena.
Definisani su i neki subjekti podrške koji su državni organi i tela, a to su državni organi i tela sa već definisanim nadležnostima i u tim nadležnostima oni imaju to da moraju da postupaju, npr. po zahtevima investitora, izdaju građevinske dozvole, itd.
Tako da, time što su definisani kao subjekti podrške apsolutno im nije dodata nikakva nova nadležnost niti mogućnost da na drugi način reaguju ili pomognu da se ostvari ili realizuje neka investicija. Tako da, ako možete da mi odgovorite čemu definicija da se neki državni organi i tela sa definisanim nadležnostima određuju kao subjekti podrške.
Dakle, šta to pomaže stranim investitorima, a da će bolje i brže da urade ako imaju već te državne organe definisane kao subjekte podrške.
Savet za ekonomski razvoj, koji čine ministri a u nadležnosti Saveta upravo ono što je Zakonom o ministarstvima definisano da je nadležnost tih ministarstava.
Mi smo jednostavno prevideli da se taj savet briše, tj. da ne postoji jer nema potrebe da postoji. Dakle, ako svako od ministara koji su u tom savetu, zajedno sa ovim predstavnikom poslovne zajednice iz SFRJ iz 1976. godine, rade svoj posao zašto je neophodno da mi imamo savet za ekonomski razvoj i da imamo neke nove troškove, naravno taj savet mora da zaseda, oni moraju da imaju i neku administraciju koja će da ih prati, a recimo imamo i neku administraciju u ministarstvima itd, apsolutno je nejasno koja je svrha tog saveta.
Ono što je isto važno je to ko je odgovoran za loše rezultate ukupno novih organa, ali npr. saveta za ekonomske razvoj. Ko će da kontroliše rad saveta za ekonomski razvoj?
Dakle, imamo nastavak jedne tendencije da se formiraju neki kvazi državni organi za poslove koje treba da obavljaju Vlada i ministarstva. Takođe, i nastavak tendencije da se na PKS prenose određene nadležnosti koje bi trebalo da obavljaju neki državni organi, jer ipak je PKS jedno interesno udruženje.
Ovde, pre svega mislim kada je u pitanju Predlog zakona o sporazumnom finansijskom restrukturiranju, ali pošto neću imati dovoljno vremena, moje kolege će pričati o tome.
Takođe, nastavlja se sa donošenjem zakona koji isključuju transparentnost u radu. Opet imam procedure bez javnog poziva. I, na kraju predviđa se zapošljavanje sa članskom knjižicom, pretpostavljam SNS.
Dakle, ukida se SIEPA, ukida se Agencija za ravnomerni regionalni razvoj, preuzimaju se svi ugovori od tih agencija i sve se preuzima od njih, osim zaposlenih.
Nije precizirano kako zaposleni, da li uz otpremninu ostaju bez posla, ali po ovome što piše u zakonu, a vi, ministre ako imate neku tajnu, koju mi ne znamo ili je niste napisali ovde, mi smo mogli da sudimo samo na osnovu toga šta ovde piše. Mi zaključujemo da će u ovoj agenciji ili kako je zovete RAS, da rade samo oni koji imaju člansku kartu SNS u duhu partijskog zapošljavanja čiji smo svedoci već mesecima i godinama.
Takođe, kažemo i da će u ovaj upravni odbor da uđu ljudi koji su podobni ministru, da li je tako, jer ministar predlaže tri člana odbora iz svog ministarstva, možda su kandidati ispred nas, a mi to još uvek ne znamo, pa bilo bi lepo i da nam ih predstavite.