Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Naime, mi predlažemo da se Vladi Republike Srbije oduzme ekskluzivno pravo da odlučuje o tome koje su investicije od svog značaja i da se ono ili izmesti u savet za koji mi predlažemo da izgleda drugačije ili da se uradi zakonom, i to iz nekoliko razloga.
Prvo, vi ste vidite sami sebi prethodnim članom, na koji niste želeli da prihvatite naš amandman, dozvolili da za te investicije za koje vi procenite da su od posebnog značaja delite državnu pomoć bez objave javnog poziva, a dalje u daljim članovima dozvoljavate sebi da za one investicije za koje vi procenite da su od posebnog značaja delite pare šakom i kapom, kako vam god padne na pamet bez konsultacije ikakvih državnih organa ove zemlje.
Vi ovde dajete nekakve opšte kriterijume, međutim, nemojte se ljutiti, ali vaša prošlost nam govori da baš niste objektivni u procenjivanju ko su ti vaši strateški partneri, pa kad se govori referenca i kredibilitetu ulagača, kojeg ste vi naveli kao krunski dokaz kontrole toga koga vi proglašavate investitorima od posebnog značaja, zaboravili ste da kažete da ste vi za najveću investiciju, koju ste vi proglasili investicijom veka u ovoj zemlji, garant za izvršenje tog posla je firma koja je osnovana na rok od godinu dana, a sve firme koje izvode taj posao imaju 100 dinara osnivačkog uloga i to se vidi na sajtu APR-a.
S druge strane može izazvati malo zabunu, recimo, kad imamo u vidu stvarne investicije u našoj zemlji. Recimo, u Novom Sadu naš gradonačelnik otvara gradilište za semafore. Rekao bi čovek da to nije baš investicija od lokalnog značaja nije ni od kakvog značaja, neki bi čak rekli da to nije ni investicija, ali ako se pogleda, tome prisustvuje gradonačelnik, mi nemamo koji broj zaposlenih, koja vrsta je iznos ulaganja, dokle traje. Bez toga da se to definiše zakonom, vi možete investiciju gradilišta za semafor zaista proglasiti investicijom od posebnog značaja, jer za Novi Sad takva investicija jeste veliki događaj, jer većih investicija nema od toga.
