Smatram da Poslovnik nije prekršen ni u jednom delu.

Molio bih poslanike da, barem u Narodnoj skupštini, ne pričaju o semaforima. Isto važi i za koleginicu Jerkov.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, pravo na repliku.

Po amandmanu, gospodine predsedavajući.

Kada bi se ovaj amandman odnosio na dokument koji važi za pokrajinsku administraciju, verujte da bih podigao obe ruke i glasao za. Zašto? Oduzeti pravo Bojanu Pajtiću da više ne zavlači ruku u džep i u budžet građana Srbije koji žive u Vojvodini je blagodet. Učinili bi veliko i dobro delo. Zašto?

Zato što je od 2011. do 2013. godine prilikom realizacije, kamo sreće da je realizovan, ali pokazaću vam kako to u režiji Bojana Pajtića i predlagača amandmana glasi realizacija projekta za potrebe smeštaja i boravka dece ometene u razvoju, pokazujući da im ništa nije svetinja, pa ni bolesna deca im nisu svetinja i nisu brana da i njima ne zavuku ruku duboko u džep, u opštini Novi Bečej adaptacija Dvorca Heterlend pribavljena protivpravna imovinska korist privrednom društvu „Gardi“, gle opet „Gardi“, pored onih ne izgrađenih vrtića i ko zna čega još, sada i deca ometena u razvoju, iz Novog Sada u iznosu od 61.722.724 dinara, a Igoru Rebi, vlasniku i odgovornom licu privrednog društva „Gardi“ d.o.o. iz Novog Sada, 12.877.000 dinara, pri čemu je opština Novi Bečej… Verujem da je to jako smešno predlagačima amandmana unazaditi decu ometenu u razvoju i zavući im ruku u džep, a onda doći u Narodnu skupštini i tako se slatko smejati tom lopovluku Bojana Pajtića. To je dodatno naružavanje ugleda i Narodne skupštine i ovog najvišeg predstavničkom doma, ali i svih građana Republike Srbije. Samo se vi smejte, ali pogledajte se u ogledalo. Gledajte se u ogledalo pre nego što se nasmejete i pogledajte ove podatke.

Time je Novi Bečej direktno oštećen, naneta je materijalna šteta, budući da projekat, čija je vrednost 112.075.000 dinara, do danas nije izgrađen. Pogledajte odnos Bojana Pajtića. Pogledajte odnos Demokratske stranke. Pogledajte kakav su oni dom za 112.000.000 dinara namenili za decu ometenu u razvoju. Pogledajte! Raskriveno, razgrađeno, oteto, ali je oteto prokleto.

Zbog toga da se ovaj amandman odnosi na pokrajinsku administraciju, na Bojana Pajtića, ovde, ne 250 narodnih poslanika da bi glasalo za to, 500 ruku bi bilo podignuto, samo da mu se oduzme pravo da više krade i otima od onih koji su bolesni, a to je dodatni greh.

Takođe, od 2009. godine, stići ćemo i do Užica, od 2009. do 2011. godine, prilikom realizacije projekta izgradnje Doma mladih, za potrebe rada Niže muzičke škole „Filip Višnjić“ u opštini Šid, pribavljena je protivpravna imovinska korist, privrednom društvu, zamislite kojem, „Gardi“ iz Novog Sada u iznosu od 3. 300.000, 00 dinara, Igoru Rebi u iznosu od 26 miliona dinara, pri čemu je Fondu za kapitalna ulaganja naneta materijalna šteta u iznosu od skoro 30 miliona dinara, a opštini Šid, jer do danas nije izgrađen objekat čija je vrednost 98.243.000,00 dinara.

Ali, nije to sve, Neko, deca ometena u razvoju dobiju ovakav dom, ali zato gospodin Momčilo Milović, vrli i visoki funkcioner Fonda za kapitalna, ulaganja uz to kum i blizak saradnik gospodina Elezovića, sa sva ona 34 stana, je za sve ove marifetluke dobio još stan. Onako kao dodatno. E, to su investicije, i to je investiranje i to su ulagači u režiji Bojana Pajtića i DS.

Ali, da bi dodatno dosolili i mladima iz muzičke škole, i deci i roditeljima dece ometene u razvoju, evo sada dobijamo buku, dobijamo smeh, od strane onih koji podržavaju takvu politiku DS i Bojana Pajtića u AP Vojvodine.

Narodni poslanik Balša Božović, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem, predsedavajaući.

Dame i gospodo, gospodine Arsiću, prekršili ste član 107. zato što, mislim da ste toga i sami svesni, dozvoli ste gospodinu koji je govorio malopre da upotrebljava razne pogrdne izraze za funkcionere DS i mislim da ova naša rasprava ne treba da se pretvori u to koliko prethodni govornik ima stanova u Beogradu za poslednje tri ili četiri godine.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Kaži gde.)

Neki koji su u izgradnji, npr, a ne konstantno da priča, evo već četvrtu godinu, kako je neko nekom nešto poklonio, ili obezbedio u Vojvodini.

Ukoliko je gospodin koji je malopre govorio svestan da je u pitanju krivično delo, ja ga molim da ode u najbližu policijsku stanicu i da to prijavi. Ali, nemojte da pretvorimo...

(Zoran Babić, Aleksandar Martinović, s mesta: Otišli smo.)

Evo ne mogu ni da završim od vike i dreke, ali molim vas da ne pretvorimo ovo u besomučno laganje i klevetanje nekih ljudi koji nemaju ni jednu jedinu presudu, a mnoge od njih je sud pravosnažno oslobodio svake moguće odgovornosti.

Prema tome, molim vas da reagujete ubuduće kada su ovakvi slučajevi i primerci u pitanju. Zahvaljujem.

Samo da odgovorim na povredu Poslovnika.

Sačekajte. Sačekajte, kažem.

Prvo, kada je u pitanju način izražavanja i sve ostalo, ja samo mogu da zamolim poslanike i bivšeg režima i sadašnjeg režima, da se uzdrže od toga.

Kao što je ovde bilo reči da je projekat „Beograd na vodi“ neustavan, kako će gospodin ministar Sertić da favorizuje neke firme, zato što jedan od najvećih ulagača, kako gradonačelnik Novog Sada ide na gradilište gde se pušta u rad jedan semafor, otvara se gradilište za jedan semafor itd, budite spremni da dobijete odgovor sa druge strane.

Možda boli udarac, isto njih koliko i vas, kada vi udarite.

Isto tako kao kada kažete da je zakon neustavan, a Ustavni sud se još nije oglasio o njemu, a ja sam glasao za taj zakon, i meni to smeta, ali prećutim.

Tako da vas molim od nivoa diskusija i poslanika vladajuće većine i bivšeg režima zavisi koliko ćemo da idemo u ovako ekstremne slučajeve.

Pravo na repliku ima narodni poslanik Goran Ćirić.

(Marijan Rističević, s mesta: Poslovnik.)

Vi ćete po Poslovniku, izvolite.

(Goran Ćirić, s mesta: Već ste mi dali reč.)

Gospodine Ćiriću, ja sam kasnije primetio da se gospodin Rističević, već javio.

(Goran Ćirić, s mesta: Već ste mi dali reč.)

Ne. Nisam.

(Goran Ćirić, s mesta: Juče niste meni dali pravo na Poslovnik, jer ste drugome dali reč, budite fer.)

Gospodine Ćiriću, ovo ću sada da smatram kao jednu provokaciju koja vam nije uspela, jer vi jako dobro znate kako funkcioniše Narodna skupština i da dok sam odgovarao kolegi na povredu Poslovnika, da je mogao da traži gospodin Rističević reč. To se ovde vidi na monitoru. Hteo sam vama da dam reč, zato što sam dok sam odgovarao vama gledao u vas i znao sam iz prethodne diskusije da imate pravo repliku. U međuvremenu sam opomenut od kolege Rističevića da traži povredu Poslovnika, koja ima prvenstvo u odnosu na pravo na repliku.

Izvolite gospodine Rističeviću.

Dame i gospodo, narodni poslanici ja ne bih imao ništa protiv, ali bi to bilo kršenje Poslovnika da sam dobio reč posle kolege. Međutim poslovnik kaže član 103. da se reklamacija Poslovnika radi odmah po učinjenoj povredi.

Ja sam se prijavio i podigao Poslovnik onog trenutka kada je završio svoj govor gospodin Balša Božović. S obzirom da reklamiram član 103. stav 8. smatram da je gospodin Balša Božović zloupotrebio povredu Poslovnika i da je imao klasičnu repliku. Dakle, replika je definisana članom 104. vi mu to pravo na repliku niste dali, ali je on iskoristio povredu Poslovnika da replicira i time je prekršio Poslovnik član 103. stav 8. S obzirom da je to učinio stav 8. kaže da se u takvim slučajevima zloupotreba, odnosno vreme koje je provedeno u zloupotrebi oduzima u poslaničkoj grupi od ukupnog vremena.

Stoga vas molim gospodine Arsiću, da ako ovog puta ne oduzmete to vreme od poslaničke grupe DS, da to uradite ubuduće s obzirom da su povrede Poslovnika zloupotrebljene od stranke bivšeg režima često, kao način da repliciraju drugim narodnim poslanicima.

Ja lično nemam ništa protiv da se to koristi na takav način, ali moramo imati neku meru i u buduće, ako ne sad, vodite računa da im to vreme oduzmete od vremena poslaničke grupe koja je sve tanja i tanja i liči na one penzije do kojih su oni penzionere i doveli. Hvala.

Možda ste i u pravu gospodine Rističeviću, ali ja ipak i poštujem molbu predsednika SNS da budemo blagonakloni prema predstavnicima bivšeg režima.

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić, replika.

Evo imali smo prilike da čujemo ponovo reakciju na informaciju o tome šta su najveće investicije u nekim gradovima i opštinama u Srbiji, pa reakciju na otvaranje rupe u Novom Sadu za postavljanje semafora.

Od samog ministra smo na Odboru za privredu čuli da 90% predsednika opština i skupština gradova u Srbiji ne radi dobro svoj posao. I to je bio stav koji smo svi mi članovi odbora čuli. Znamo na koji način posle lokalnih izbora je konstruisana vlast u većem broju opština i gradova u prekomponovanju mnogih gradova i opština i onih ljudi koji su uspešno radili.

Ako mislite da će se zaboraviti to otvaranje rupe u Novom Sadu, otvaranje toaleta u Leskovcu na lokalnom groblju, otvaranje velikog poduhvata, to je crveno beli pešački prelaz u Nišu ili u mnogim drugim gradovima besmislenih predstavljanja javnosti velikih zahvata i velikih investicija. Ako mislite da treba i Vojvodinu pretvoriti u takvo polje investicija, podsetiću vas da je 2013. godine premijer Pajtić dobio nagradu kao najuspešnija regionalna u privlačenju investicija i reći ću vam neke od tih investicija.

Voleo bih da i u čitavoj Srbiji imamo takvu vrstu investicija, „Kalsberg“ u Čelarevu, „Hemofarm“ Vršac, „Lafaž“, „Marbo“, „Simens“ i mnoge druge investicije. Možete da se smejete, ali ukupna vrednost tih investicija je oko tri milijardi i 900 miliona evra, u vreme mandata pokrajinske Vlade i premijera Pajtića.

To je informacija koju možete da proverite i sam ministar da potvrdi, a ako mislite da treba i Vojvodinu pretvoriti u polje u kome će se promovisati ovakvi projekti i investicije od …

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po amandmanu.

Ja sam sada razmišljao da prethodnom govorniku ustupim deo vremena SNS-a, kako bi imao dovoljno vremena da nabroji sve te investicije Bojana Pajtića itd. Ali, osim toga što je investicija Bojana Pajtića i „Hemofarm“, sada sam čuo prvi put, a znam da „Hemofarm“ postoji mnogo pre nego što je Bojan Pajtić i počeo da se bavi politikom, da je sreće da nikada nije tako nešto uradio, evo silne milijarde smo sada izbrojali. Ali, kako je kod tih silnih investicija, kod tih silnih milijardi 2008. godine Vlada Mirka Cvetkovića zatekla nezaposlenost od 13%, a onda su došli ti tako uspešni, tako moćni, tako pošteni, tako odgovorni i napravili za četiri godine nezaposlenost preko 26%? Pa valjda se investira da bi se otvorila nova radna i da bi se ljudi zaposlili i da bi se zaradilo.

Kako ste to investirali, doveli i ulagače, a gubili radna mesta? To jedna obična logika ne dozvoljava. Osim ako sve to niste investirali, ali u svoje džepove. To je već neka druga vrsta investiranja, a po ovome kako izgledaju investicije Bojana Pajtića, rekao bih da su deca ometana u razvoju i porodice dece ometane u razvoju ostale bez ičega, sa svojom mukom i sa svojim problemima, a da su se džepovi Gardija, Garnija, Pajtića i ostalih poprilično napunili.

Što se tiče tih investicija i tih stvari prema kojima gledate podsmešljivo, sa podsmehom, šta ćemo sa silnim onim investicijama kojima ste se hvalili, a bila su u sos makete i u javne kuhinje? Dovedete prvo ljude do prosjačkog štapa, ostavite ih bez igde ičega, a onda im otvorite javnu kuhinju i kažete – evo, rešili smo vam problem, ostavili smo vas bez posla, ali ste dobili javnu kuhinju da možete da se hranite tamo. Je li to u te tri milijarde investicija Bojana Pajtića? Je li i to ima neke veze sa „Hemofarmom“? Pazite ljudi, „Hemofarm“! Moj prezimenjak je pravio taj „Hemofarm“, radili su mnogi ljudi. To nema nikakve veze sa Bojanom Pajtićem, jer da ima veze sa Bojanom Pajtićem, „Hemofarm“ bi izgledao ovako (narodni poslanik Zoran Babić pokazuje fotografiju). Kao „Heterlend“, bez krova, bez ičega, bez prozora, bez vrata, a 112 miliona dinara u džepovima Gardija i Bojana Pajtića.