Gospodine ministre, evo, raspravljamo o amandmanima već nepunih pet i po sati i za sve to vreme u stvari možemo da čujemo različite koncepte koje predlažu poslanici, u stvari nesvesni toga da zagovaraju dva koncepta.
Ovaj amandman na član 12. u stvari govori o potrebi da postoji subvencija od strane države. Vrlo često danas slušamo, meni je to veliko zadovoljstvo kao ekonomisti, što mogu da čujem – potpuno liberalni koncept, praktično Fridbenova ekonomska teorija. To je za svakog ekonomistu ono što se sanja, ali je problem što mi danas ne živimo u snu nego živimo u Srbiji i ne živimo samo u Srbiji zbog problema koji postoje, već živimo u Evropi, zato što danas ne postoji čisto liberalno tržište u oblasti investiranja i ulaganja.
Ne postoji nijedna zemlja danas na Balkanu, ni u Evropi koja ne daje subvencije stranim i domaćim investitorima. Svi mi koji se bavimo ekonomijom sanjamo san, ali mi danas moramo da živimo realnost.
Ovaj Predlog zakona praktično do sada, dvanaesti član, uglavnom se ticao sloboda. Slobode su nešto nesporno, bez obzira da li govorimo o liberalnim slobodama, ekonomskim principima ili onim što želimo da težimo, pošto smo izašli iz jednog ekonomskog poretka koji nikako nije obezbeđivao slobode. Ne mislim na godine pre nas, decenije pre nas. Vlada, predlog, utvrđivanje kriterijuma za ulaganje, član 12. je ono što ministarstvo misli da je najbolje.
Ako izuzmemo varijantu da li se slažemo sa konceptom pomoći investitorima domaćim i stranim, ostaje tehnika. Vlada smatra da je ona u ovom trenutku najbolja. Videćemo vrlo brzo. Naša iskustva su prilično teška kada govorimo o stranim i domaćim investicijama.
Gospodine ministre, nije lako danas biti poslanik SNS, ne zbog većine, koja je nesporna, u ovom parlamentu, već zbog činjenice da mi moramo da branimo i vaš predlog, predlog Vlade, Fiskalni savet Republike Srbije, MMF, moramo da branimo i Svetsku banku. Mi danas branimo sve to argumentacijom koja je jasna i koja kaže, kako god politički se razlikovali, ne postoji niko od ključnih ekonomskih institucija koji ne kaže da Srbija danas ide dobrim putem.
Ovaj zakon i kriterijumi o ulaganjima svakako su nastavak celog tog ekonomskog trenda, a rezultate ćemo sagledati vrlo brzo. Da li će strane investicije dolaziti ili neće, da li će, ono što ne smemo nikako da zaboravimo, domaći, mali ulagači ulagati više i dobijati podsticajna sredstva koja su obezbeđena ovim zakonom, to je suština rasta i razvoja srpske ekonomije.
