Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče gospodine Bečiću, uvaženi ministre Sertiću i poštovane gošće iz Ministarstva, podneli smo amandman na član 39. da čuje i gospodin Bečić i gospodin Babić i ostala gospoda, koji se tiče zabrane zloupotrebe informacija.
Mi smo, gospodine Bečiću, obrazložili ovaj amandman na član 39. koji je sada tema, po Poslovniku član 106. Naše obrazloženje glasi ovako – podnetim amandmanom vrši se usklađivanje sa amandmanom na član 15. Predloga zakona, a u članu 15. mi smo predložili da ostanu dva tela, a ne da imamo sada druga tela, da ostane ministarstvo nadležno za poslove privrede i jedinice za lokalni ekonomski razvoj. Evo, gospodin Sertić to sada potvrđuje i zaista je čovek pratio ceo dan ovu raspravu. To treba ovde da se evidentira.
Ali, šta smo mi čuli kao argumentaciju protiv našeg amandmana na član 39? Čuli smo argumentaciju gospodina Babića, gospodine Bečiću, koju je podržao gospodin Sertić, a gospodin Babić se pozvao na ekonomistu čije ime nismo čuli, nego je to sada neki anonimni autoritet, kome mi sada treba da verujemo tim povodom, poštovana gospodo.
Kada se ja pozivam na autoritete, kao što je npr. predsednica našeg saveta prof. Vesna Rakić ili kao što je autor našeg Predloga zakona o planiranju i uređenju prostora i naselja, gospodin Marin Krešić. Ja vrlo jasno saopštim imena tih autoriteta, da svaki čovek ovde može da zna ko je to, a ne koristim argumentaciju poput gospodina Babića u ovom slučaju, pozivanja na osobu za koju ne možemo da znamo, gospodine Bečiću, ni kako se zove. Pa, da li to jeste primereno u našem radu u našoj Narodnoj skupštini? Ja mislim da nije.