Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marjana Maraš. Izvolite.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na početku bih istakla da će poslanička grupa SPS podržati predloženi Zakon o jakim alkoholnim pićima i Zakon o potvrđivanju protokola upravljanju nanosom uz okvirni sporazum u slivu reke Save.
Izradi novog Zakona o jakom alkoholnim pićima, pristupilo se zbog važnosti koju proizvodnja jakih alkoholnih pića, prvenstveno rakija od voća ima za razvoj poljoprivrede Republike Srbije. U postupku pripreme Zakona o jakom alkoholnim pićima, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, sprovelo je javnu raspravu u kojoj su učestvovali predstavnici proizvođača jakih alkoholnih pića, njihovih udruženja. Rezultat je predlog zakona o kojem danas raspravljamo.
Predloženim zakonom stvaraju se uslovi za postepeno prilagođavanje domaćih proizvođača u uslovima koji se primenjuju u EU i predstavlja veliki korak ka usklađivanju proizvodnje jakih alkoholnih pića u Srbiji sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.
Usklađenost ovog zakona sa zakonodavstvom EU omogućava zaštitu od falsifikata, sprečava promet proizvođačima koji nisu registrovani, uspostavlja bazu podataka o proizvođačima, proizvodnji i kvalitetu jakih alkoholnih pića, a kako ste i vi ministarka naveli, Evropska komisija je dala najviše ocene ovom nacrtu zakona.
Zakonom o jakim alkoholnim pićima, uređuje se proizvodnja, geografska oznaka, kvalitet, opis, predstavljanje i deklarisanje i promet jakih alkoholnih pića, kao i druga pitanja od značaja za jaka alkoholna pića.
Rešenja koja su predložena novim zakonom, vode smanjenju troškova proizvodnje, rastu konkurentnosti proizvođača, povećanju proizvodnje i kvaliteta, a time izvoza jakih alkoholnih pića iz Srbije.
Članom 8. ovog zakona, propisano je da proizvodnjom jakih alkoholnih pića može da se bavi pravno lice ili preduzetnik, registrovan u registar privrednih subjekata, odnosno drugi registar u skladu sa posebnim propisom koji je upisan u registar proizvođača jakih alkoholnih pića, koji vodi ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede. Takođe, propisan je i način za upis u taj registar.
Individualni proizvođači rakije, kojih nema u važećem zakonu, ali ih ima u životu i praksi, biće legalizovani novim zakonom. Zakon bi trebao pre svega da smanji sivo tržište i da poveća bezbednost i kontrolu jakih alkoholnih pića. Nove odredbe su usmerene ka pojednostavljenju pravila za registraciju proizvođača i samu proizvodnju jakih alkoholnih pića, a cilj je da se smanji nivo sive ekonomije, poveća broj registrovanih proizvođača, uz maksimalno uvažavanje bezbednosti i kvaliteta proizvoda.
Novi zakon omogućiće poljoprivrednicima da višak rakije legalno prodaju registrovanim proizvođačima. Oni će samim tim da plaćaju poreze i akcize. Konkretno, novim zakonom omogućiće se građanima da kroz ugovorni odnos, višak destilata prodaju registrovanim proizvođačima za dalju doradu i preradu. Fizičkim licima će ovo biti značajan izbor prihoda i mogućnost za bolje korišćenje sopstvenih resursa, u krajnjoj liniji ova zakonska rešenja imaju za cilj intenzivniji i ravnomerniji razvoj sela.
Ukazala bih na činjenicu da je izvoz rakije iz Srbije nedovoljan u odnosu na godišnju proizvodnju i visoki kvalitet. Primera radi, šljivovica se najviše izvozi u Crnu Goru, SAD, BiH, Kanadu, Švajcarsku i Australiju, a potom slede ostale zemlje. Ostale rakije od voća plasiraju se u Crnu Goru, Rusiju, BiH, SAD i Švajcarsku. Specijalne rakije se najviše izvoze u BiH.
Poštovani narodni poslanici, alkoholna pića se definišu po kategorijama EU. Uvođenjem kategorije jakih alkoholnih pića sa jasno definisanim sirovinama, načinom proizvodnje i upisom u registar proizvođača jakih alkoholnih pića, onemogućava se prisustvo sumnjivih kvaliteta na tržištu.
Zakon ustanovljava procedure kojima se omogućava praćenje svih puteva alkohola i kontrola od proizvodnje do pakovanja gotovog proizvoda, čime se garantuje poreklo i kvalitet. Jedna od najbitnijih izmena odnosi se na geografsku oznaku alkoholnih pića koja je definisana po evropskim kriterijumima.
Donošenjem ovog zakona će se omogućiti jedinstven, jednostavan, transparentan način za zaštitu geografske oznake jakih alkoholnih pića. Ovo će usloviti pojavu novih privrednih subjekata, sertifikacionog tela u kontroli proizvodnje i kvaliteta sa geografskom oznakom.
Zakonom se reguliše postupak registracije geografske oznake i njeno korišćenje, čime se štiti intelektualna svojina u ovoj oblasti i omogućava dodatna vrednost jakim alkoholnim pićima. Oznaka geografskog porekla svom korisniku garantuje prednost u odnosu na konkurenciju u privrednoj utakmici, proizvod označen geografskom oznakom geografskog porekla, potrošači doživljavaju kao proizvod posebnih kvaliteta koji drugi proizvodi te vrste ne poseduju.
U poslednjih 10 godina nije zaštićena nijedna geografska oznaka za rakiju, niti je ima u prometu. Razlozi za to leže delom i u komplikovanoj proceduri zaštite geografske oznake, ali i u nedovoljno razvijenoj svesti proizvođača o prednostima udruživanja i koristi koju dobijaju na tržištu u odnosu na iste takve proizvode, bez oznake geografskog porekla. Takvi proizvodi lakše nalaze put do kupca, iako imaju veću cenu jer iza njih stoji jedan standardizovan i garantovan kvalitet.
Zaštita geografske oznake podrazumeva određene troškove, ali ih pozitivni efekti opravdavaju. Takođe očekuje se da zakon utiče i na udruživanje proizvođača oko geografske oznake, kako bi mogli da tu geografsku oznaku koriste. Po postojećem zakonu u ovom momentu u Srbiji postoji šest registrovanih proizvođača rakije sa geografskom oznakom porekla, gde su u pitanju pretežno šljivovica, jabukovača i breskovača. Svi oni su zaštiti svoj proizvod kao individualnu geografsku oznaku i kao takvu isključivo i samo oni mogu da stavljaju rakiju sa geografskom oznakom u promet.
Zakonom se stvaraju uslovi da se sistem individualne zaštite geografske oznake može zameniti kolektivnom koja će biti opšteg karaktera, odnosiće se na određeni lokalitet, kraj u kome se rakija proizvodi na tradicionalan način. Srbija jedino na ovaj način može dobiti na količini i kvalitetu proizvoda što će omogućiti da srpska rakija postane prepoznatljiva u svetu kao nacionalni brend.
Odredbe ovog zakona su usklađene sa odredbama Zakona o bezbednosti hrane koji se takođe odnosi na sektor jakih alkoholnih pića. Naime, briga za zdravlje krajnjih potrošača mora biti prioritet, što će se kroz primene odredbi ovog zakona omogućiti, jer će potrošač na tržištu imati kvalitetan, zdravstveno ispravan i bezbedan proizvod.
Ovo je posebno značajno ako uzmemo u obzir činjenicu da nisu bila retka trovanja neispravnim rakijama, koja su za posledicu imala ozbiljno ugrožavanje zdravlja, a čak su dolazila i do smrtnih ishoda.
Poštovani narodni poslanici do donošenja Zakona o rakiji i drugim alkoholnim pićima u Srbiji je bilo registrovano oko 2000 proizvođača, privrednih subjekata i fizičkih lica. Nažalost nakon donošenja zakona broj registrovanih proizvođača smanjio se na 369, od tog broja 25% su preduzeća, dok 75% preduzetnici iz zanatskih proizvodnih radnji.
Prema podacima iz Registra proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića ukupna godišnja proizvodnja iznosi oko 12 miliona litara alkoholnog pića. S obzirom da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku obim proizvodnje jakih alkoholnih pića u Republici Srbiji mnogo veći i kreće se oko 80 miliona litara na godišnjem nivou, jasno je da se velika količina jakih alkoholnih pića proizvodi od strane lica koja nisu registrovani proizvođači.
Prema rečima proizvođača ukoliko bi poštovali odredbe važećeg zakona koje su izuzetno nestimulativne troškovi samo jednog litra rakije, u koju ulaze usluge tehnologa, akcizna makrica, porez, knjigovođa, dostigla bi cifru već od 450 dinara pa tako ne bi bili konkurentni.
Proizvođači sami ističu da je važeći Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima zapravo doprineo pojavi kupovine rakije na crno. Po ovom zakonu iz 2009. godine proizvodnja fizičkih lica nije bila obuhvaćena, tako da je ostala van legalnih kontrolisanih tokova.
Registrovani proizvođači takođe ističu da bi trebalo izmeniti akciznu politiku, što nije predmet ovog zakona, jer je recimo potrebno 13 funti da se litar rakije izveze u Englesku, dok se akciza na uvoz viskija u našu zemlju plaća tek jedan evro.
Poštovani narodni poslanici, Srbija je poznata kao zemlja šljive i izuzetno kvalitetne Šljivovice, a najkvalitetnija rakija od šljive proizvodi se u zapadnom delu Srbije i to od autohtonih sorti šljive „požegače“ i „crvene ranke“. U istočnoj Srbiji dominiraju specijalne rakije „travarica“, „nanovača“, „menta“, dok se u Vojvodini sve više proizvode rakije od voća i većinom su zastupljene rakije od grožđa.
Koliko je srpska Šljivovica poznata govori i podatak da je u vreme prohibicije u Americi bila u rangu sa viskijem i konjakom po ceni i kvalitetu. Iz ovoga zaključujemo da srpski rakijski brendovi po kvalitetu zaslužuju mnogo bolju poziciju na domaćem i inostranom tržištu. Ubeđeni smo da će ovaj zakon doprineti stimulisanju i malih i velikih proizvođača da proizvode kvalitetne voćne rakije sa oznakom geografskog porekla i na taj način postati još poznatiji i priznatiji.
Još jedan kvalitet ovog zakona koji želim da istaknem jeste drastično smanjenje troškova proizvođačima jakih alkoholnih pića, što će sigurno doprineti povećanju proizvodnje i proizvodnje rakije i drugih alkoholnih pića. Zahvaljujem.

Reč ima Milan Novaković.

Poštovana predsednice, uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, zadovoljstvo nam je danas da slušamo vrlo kvalitetne diskusije o Predlogu zakona o jakim alkoholnim pićima iz prostog razloga što mi kao narodni predstavnici pričamo o jednom jako dobro izbalansiranom zakonu koji je uzavreo u centar svega proizvođača alkoholnih pića u Republici Srbiji. Ta izbalansiranost se upravo ogleda u tome što svi strahovi koje su naši poljoprivrednici, čestiti i vredni proizvođači imali ulaskom Srbije u EU da neće moći da peku rakiju na tradicionalan način, kao što to rade vekovima, ovim zakonom je definitivno odagnana i sve pohvale i radnoj grupi i ministarstvu i Vladi na ovako dobro izbalansiranom zakonu.
Zašto je dobro izbalansiran? Upravo što ćemo sačuvati tradiciju i ekonomske aspekte naših malih proizvođača koji su nama izuzetno važno i oni će moći onaj deo koji je za njihove lične potrebe nesmetano i ubuduće na način kao što su to radili do sada da proizvode, da konzumiraju i za svoju ličnu potrošnju da koriste.
Daljim korak, ako postoje tržišni viškovi, zakon u sledećem koraku prepoznaje i proizvođača jakih alkoholnih pića koji mora biti registrovan i poštovati sve pozitivne zakonske propise u delu kvaliteta i zdravstvene ispravnosti, što prate i ostali zakoni, ovaj deo Zakona o jakim alkoholnim pićima.
Svakako da će u delu proizvodnje voća i te kako podsticati i podstaći nove zasade. Kao što smo čuli i do sada najviše u državi Srbiji je prisutna šljiva, a proteklih godina smo svedoci da i te kako po Vojvodini, naročito, niču novi zasadi raznog drugog voća i vinograda na području cele Republike Srbije, a sve su to sirovine za delom proizvodnju jakih alkoholnih pića.
Svakako da u zakonu stoji jedna bitna napomena, a to je da su sve ove odredbe, da ih ne nabrajam redom, usklađene sa zakonima EU, što znači da na kraju svaki proizvođač registrovan u RS će moći sasvim regularno da izveze proizvode na tržište EU, što nam govore podaci o geografskom poreklu, usklađivanje sistema kvaliteta i sve ono što prati ostale proizvode koji treba da se nađu na tržištu EU.
I te kako je važno i možemo očekivati da donošenjem ovog zakona možemo da očekujemo i značajnim delom smanjenje sive ekonomije i povećanje regularnog prometa jakih alkoholnih pića. Poznato je da se apsolutno borimo za potpunu legalnost i podsticanje svih vidova proizvodnje, kako u korist svih naših proizvođača i iz svega toga i država Srbija ima korist kroz ukupan BDP.
Jako je važno istaći da svi mali proizvođači neće moći biti, odnosno svi mali proizvođači neće moći da uđu u utakmicu sa velikim u smislu izvoza i zato će biti sledeći korak, koji će verovatno drugi zakon, očekujemo vrlo brzo i zakon o zadrugama, da udruživanjem malih proizvođača zadruge će moći vrlo lako da registruju proizvodnju jakih alkoholnih pića i samim tim smanjiti troškove za sve one koji prate i koji su do sada bili prethodnim zakonom znatno veći i svakako da je kvalitet ovog zakona što i te kako smanjuje troškove i same registracije.
Nama jeste poljoprivreda glavna izvozna šansa, nama je poljoprivreda sigurno na jednom od najvažnijih mesta uopšte u našoj budućnosti i mislim da je ovo dobar primer ovog zakona kako bi trebali i slediti primer ovog zakona sa sledećim zakonima upravo da sve one prednosti koje imamo kao država i sve ono što znamo kao narod, sve ono što naši vredni poljoprivredni proizvođači umeju da naprave, a na svetskom tržištu se i te kako cene svi ovi proizvodi koje mi imamo na području naše cele Republike i mislim da je to jedna velika šansa da u budućim zakonima, koji budu uređivali ostale oblasti proizvodnje, da se držimo ovoga principa, da zadržimo ono što je karakteristično, ono što znamo da radimo, ono što možemo da radimo.
Nema potrebe da mi izmišljamo nešto što ne znamo, a sa druge strane, uz primenu savremenih svetskih tehnologija, počev od primarne proizvodnje, a ovde govorimo i o primarnoj proizvodnji i o jednom visokom nivou prerade gde dobijamo i te kako skupe proizvode. Sada da ne nabrajamo, od 100 kg voća možemo da dobijemo koliko rakije, pa kada uporedimo vrlo jasno ćemo izračunati, pogotovo kada imamo geografsko poreklo, koliko to može da uveća ukupan BDP Republike Srbije.
U svakom slučaju, za svaku pohvalu i nadam se da ćemo svi imati, a najviše naši poljoprivredni proizvođači koji su nam najvažniji i za njih u ovom parlamentu ću se ja lično i moje kolege uvek boriti da kroz kvalitetne zakonske predloge budu naši poljoprivredni proizvođači zaštićeni, da budu stimulisani i da se borimo za što veće, što bolji budžet za poljoprivredu i da idemo napred.
O drugom, o Predlogu zakona o potvrđivanju protokola o upravljanju nanosa u okviru spor6azuma o slivu reke Save, mogu samo da kažem da je kvalitetno i stručno urađen, da je predlog jasno obuhvatio sve aspekte ovog specifičnog dela i u Danu za glasanje moje kolege i ja iz SNS ćemo podržati oba ova zakonska predloga. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, gospođo Gojković, uvažena gospođo Bošković Bogosavljević i poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, konačno jedan predstavnik Vlade u ovoj Narodnoj skupštini prvi put, ja mislim, za ovih godinu i sedam meseci brani jedan veoma dobar predlog zakona, poštovana gospodo. To je predlog zakona koji je utegnut, jasan, precizan, logičan i meni je žao, poštovana gospodo, što za ovih godinu i sedam meseci tek sada po prvi put jedan poslanik opozicije može na ovakav način da komentariše jedan predlog zakona. Žao mi je jednim delom, poštovana gospodo, i što je dobar deo rasprave sve do sada bio usmeren ka tom pitanju može li neko da peče rakiju privatno, za svoju dušu ili ne može. Pa, ja mislim da je svakome ko je pročitao ovaj predlog zakona to jasno. Ali, evo i ja, kao čovek koji nastupa ovde u ime opozicije, da kažem domaćinima u Srbiji, pa i domaćicama da kažem, da im je omogućeno da peku normalno i legalno rakiju za svoju dušu i da nema nikakve dileme oko toga.
Zatim, poštovana gospodo, uprkos tome što je ocena zakona ovakva kakvu sam izneo, imam tri napomene. Te tri napomene se tiču ovako nekih dodatnih preciznosti. Kada već imamo dobar zakon, gospođo Bošković Bogosavljević, da ga napravimo najboljim mogućim.
Gospodin Živković je već naveo jedan kriterijum na osnovu koga smo merili sadržinu ovog zakona. To je kriterijum tržišne privrede, konkurencije, pravila konkurencije, itd. Mi smatramo, gospođo Bošković Bogosavljević, na primer da podaci o proizvodnji, promet u zalihama po godinama i o dobavljaču destilata poljoprivrednog porekla ne bi trebalo da budu dostupni javnosti, jer se radi o osetljivim poslovnim tajnama proizvođača jakih alkoholnih pića. Mi dodajemo ovom stavu još dve stvari, gospođo Bošković Bogosavljević. Jedno je - nije opravdano po našem sudu da proizvođači jakih alkoholnih pića međusobno imaju uvid u podatke o proizvedenim i prodatim količinama, te stanju na zalihama. Zašto bismo mi to omogućavali? Druga stvar, mi smatramo da proizvođači jakih alkoholnih pića mogu izgubiti kompetetivnu prednost na tržištu ako se njihovi osetljivi poslovni podaci učine javnim.
Mi smo amandmanskim intervenisali. Moj predlog je da vi naše amandmane pročitate, makar jednako pažljivo, kao što mi čitamo vaše predloge zakona, i ukoliko prihvatite naše argumentaciju, da prihvatite naše amandmane.
Druga napomena, poštovana gospodo, tiče se usaglašenosti sa drugim zakonima. U delu u kojem reguliše geografske oznake, to su čl. 14. do 29, vidim sada jednu radost kod naših gostiju ovde kada imamo ovako jednu temeljenu, ozbiljnu raspravu o jednom predlogu zakona, bravo i za to, dakle, u delu u kojem reguliše geografske oznake predlog zakona, nama se čini, nije potpun, jer ne sadrži sve odredbe koje sadrži Zakon o oznakama geografskog porekla, a mi smatramo da bi trebalo da sadrži. Evo šta nedostaje – sadržina odeljaka 7, 10. i 11. pomenutog zakona.
Gospođo Bošković Bogosavljević, mi smatramo, radi preciznosti, radi onog velikog načela na koje se mi ovde večito pozivamo, a to je načelo vladavine prava,
da bi bilo dobro da i ove naše amandmane koji se tiču ovog dela pažljivo pročitate, da uvažite našu argumentaciju i da prihvatite naše amandmane.
Treća napomena, poštovana gospodo, povodom ovog zakona je sledeća. Gospođo Bošković Bogosavljević i, naravno, uvažene gošće i gosti iz ministarstva, odredba kojom je propisano da se geografska oznaka ne sme prevoditi, po našem sudu, je neprimenjiva na jaka alkoholna pića koja se npr. izvoze, jer je pri njihovom deklarisanju uputno, mi smatramo, navesti geografsku oznaku na jeziku koji je u upotrebi na tržištu na koje se jako alkoholno piće izvozi. Nama se čini da bi bilo dobro, možda nije neophodno, ali da bi bilo dobro, da bi zakon bio najbolji, da se i ova naša sugestija, ja mislim, supstantivna uvaži.
Kao što vidite, ovog puta nismo, makar u govorima, reagovali na jezik i što se tiče jezika zakona zadovoljni smo ovog puta, ali vas molim da obratite pažnju na naše amandmane, koji su apsolutno supstantivni. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar Snežana Bogosavljević Bošković.

Zahvaljujem.
Pre svega, želim da izrazim svoje zadovoljstvo i zadovoljstvo mojih saradnika što je dosadašnja rasprava protekla u ovakvom tonu. Ovo je samo potvrda velike saglasnosti među nama da se radi o jednom izuzetno kvalitetnom zakonu i da ona pitanja i oni predlozi koji su se ovde čuli su zaista najiskreniji, najdobronamerniji i u tom smislu, na kraju, mogu da obećam poslaniku Pavićeviću da ćemo sve predložene amandmane sa pažnjom pročitati, sa pažnjom analizirati, jer zaista shvatamo dobru nameru. Nama je cilj da uz onu desetku koju smo dobili od Evropske komisije, od naših poslanika dobijemo 10 plus.
Sada želim da se samo kratko osvrnem na neka pitanja koja su postavili poslanici pre gospodina Pavićevića. Naravno, pri tom želim da kažem da će biti kratak osvrt, a da očekujem da u danu za raspravu po amandmanima i na ova sva pojedinačna pitanja opsežno damo sve odgovore, kako bi svima bilo jasno o čemu se radi u najvećoj mogućoj meri, a pre svega, da bi našim proizvođačima koji su životno zainteresovani za ovaj zakon to isto bilo i jasnije nego svima nama.
Zbog toga ću se samo kratko osvrnuti na neke od diskusija narodnih poslanika. Pre svega, gospodin Marinković iz poslaničke grupe DS je istakao, uz sve ove pohvale, pitanje zbog čega zakon ne predviđa kontrolu one proizvodnje koja je namenjena za sopstvene potrebe proizvođača. Prosto i jednostavno, mi smo zaduženi da brinemo o zdravstvenoj bezbednosti proizvoda koji ima karakter robe, koji se nađe na tržištu i koji je namenjen potrošačima na tržištu. Mi ne možemo da ulazimo u sopstvenu i vlastitu proizvodnju svakog pojedinačnog proizvođača, fizičkog lica koje ne želi da taj svoj proizvod dalje plasira. On proizvodi za sebe, za svoju porodicu, za svoje goste, jer ukoliko bismo ušli u ovakvu jednu obavezu da kontrolišemo ono što će on ponuditi svojoj porodici, svojim gostima, morali bi po istom principu da kontrolišemo i proizvodnju džema, slatkog, ajvara i slično. Prosto i jednostavno da znate šta otprilike ovaj zakon predviđa, a šta ne može, jer nije u skladu sa onim što je u duhu zakona.
Gospodin Marinković, a i neki poslanici pre njega, mislim gospodin Arpad, postavio je pitanje rokova, zašto je rok za prihvatanje zaštite geografske oznake godinu dana, zašto smo tako dug rok odredili za ovaj posao koji će biti u nadležnosti ministarstva.
Predvideli smo rok do godinu dana, što znači da ovaj rok može biti i kraći. Ukoliko je zahtev potpun, ukoliko postoji saglasnost svih ovih koji su zainteresovani za oznaku geografskog porekla rakije na nekom području, lokalitetu, onda nema razloga da bude godinu dana, onda će ceo posao biti završen za mesec dana. Međutim, u situaciji kada imamo različita mišljenja, kada imamo suprotstavljene ideje, mi onda moramo postepeno i polako da rešavamo pitanje zaštite oznake geografskog porekla, pošto ona više neće biti individulano vlasništvo, ona je sada kolektivno vlasništvo velike grupe proizvođača sa određenog područja.
Naš interes je da javnost bude u potpunosti upoznata, da čujemo različita mišljenja i da od tih različitih mišljenja napravimo jedno koje će biti prihvatljivo za sve potencijalne aktere i učesnike u proizvodnji proizvoda sa oznakom geografskog porekla, jer praktično ova oznaka se jednom dobija za svagda, za period koji sledi ispred svih ovih proizvođača. To je razlog zbog čega mi određujemo do godinu dana i ocenjujemo da je i u ovakvim slučajevima, koji za nas neće biti jednostavni, dovoljno godinu dana da se ceo ovaj proces zaokruži i da se prosto sve dileme, nedoumice, razmimoilaženja između naših proizvođača, a svi su nam važni na tom području, da se raščiste, da budemo medijatori i da dođemo do prihvatljivog rešenja za sve.
Što se tiče gospodina Milisavljevića iz poslaničke grupe DS, on je diskutovao na temu uopšte da li nam je potreban Zakon o alkoholnim pićima ili uopšte o alkoholnim pićima ne treba govoriti. Ja sada zarad javnosti i vas poslanika moram da kažem da pitanje štetnosti konzumiranja alkoholnih pića, pitanje nivoa koji je dozvoljen i koji nije štetan je pitanje zaista za jednu drugu profesiju. Slažem se s tim da je ovo pitanje pre svega zdravstvenih radnika, to je sasvim jasno, ali svima nama je jasno da na svim meridijanima kroz istoriju, kroz vek i vekove iza nas, na svim nivoima u smislu socijalnog statusa, od onih najsiromašnijih slojeva do onih najbogatijih, konzumira se alkoholno piće. Stručnjaci u zdravstvu treba da kažu da li je štetno ili nije, u kojoj meri je štetno, a u kojoj nije. Isto tako kao što kažu da je lek lek samo u određenoj dozi, a čim pređe tu određenu dozu, on više nije lek, nego je otrov.
Dakle, mi se ne bavimo tom problematikom i tim pitanjem. Mi se bavimo pitanjem kvaliteta i zdravstvene bezbednosti proizvoda koji se nađe u prodavnicama, na trgovačkim rafovima, koji bude dostupan našem potrošaču. Taj proizvod mora da bude zdravstveno bezbedan, kvalitetan i to je naš zadatak, da to što se nađe u legalnim tokovima prodaje bude apsolutno bezbedno po naše potrošače, naše građane.
Što se tiče primedbi Ivana Karića, nisu primedbe, više su komentari i sugestije u smislu da zakon jeste dobar, ali uvek može biti bolji. Je li tako? Rekli ste da bi bilo zgodno i dobro da država pomogne u materijalnom smislu, da finansira analize kvaliteta alkoholnih pića koja se nađu u prodaji. Moram da kažem da mi već imamo pravilnik kojim finansiramo, odnosno regresiramo deo utrošenih sredstava za kontrolu kvaliteta. Taj pravilnik, za alkoholna pića koja nisu sa oznakom geo porekla, predviđa subvencionisanje 40-55% troškova, i to za pet uzoraka u toku godine. Ako se radi o alkoholnim pićima sa oznakom geografskog porekla, subvencionisanje je veće, povraćaj utrošenih sredstava za kontrolu kvaliteta je u iznosu od 50 do 60% i u tim slučajevima mi subvencionišemo analize za 10 uzoraka.
Naravno, prihvatamo vašu sugestiju da uvek treba i više i značajnije subvencije, ali vi znate, kao što smo čuli malopre i od kolega poslanika, uvek je malo sredstava u odnosu na ono što bi sve želeli da podržimo, da subvencionišemo i da pomognemo. Prosto se trudimo da za svaku granu poljoprivredne proizvodnje, za svaki sektor opredelimo određena sredstva, odnosno maksimalno onoliko koliko je to nama u mogućnosti i koliko nam je na raspolaganju.
U svakom slučaju, zahvaljujem se poslaniku Kariću na prilici da naši gledaoci, naši poslanici budu još jednom dobro informisani i o protokolu koji je takođe važan, o protokolu koji danas usvajamo u formi Zakona o upravljanju nanosom u okvirnom slivu reke Save. Dakle, protokolu koji znači zajedničku prekograničnu, regionalnu saradnju za dobro upravljanje vodnim tokovima u cilju zaštite prirodnih resursa. Svojim izlaganjem pomogli ste i nama, da tako kažem, da ovaj protokol na pravi način predstavimo našoj javnosti i ja vam se u to ime zahvaljujem.
Svim poslanicima koji su do sada učestvovali u raspravi se zahvaljujem od srca, a zahvaljujem se i onima koji će učestvovati u daljem toku sednice. Očekujem da isto ovako razgovaramo i u četvrtak, kada bude rasprava u pojedinostima, rasprava o amandmanima. Još jednom obećavam veliku pažnju i spremnost da sve ono što je u amandmanu suštinsko, što je dobro, što je kvalitetno, i prihvatimo. Hvala lepo.

Hvala.
Saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da će Skupština danas raditi i posle 18.00 časova.
Sledeća reč ima Vesna Marković. Izvolite.

Poštovana predsednice, ministre, kolege narodni poslanici, prodaja i proizvodnja alkoholnih pića do sada nije bila jasno definisana, a registracija proizvođača alkoholnih pića je bila veoma skupa i iziskivala je ispunjavanje kriterijuma koji su bili nedostižni malim proizvođačima.
Prema popisu iz 2012. godine, proizvodnjom voća u Srbiji se bavilo 295.203 gazdinstava. U Srbiji postoji 400 registrovanih proizvođača rakije i drugih alkoholnih pića, čija ukupna godišnja proizvodnja iznosi oko 12 miliona litara. Obim proizvodnje jakih alkoholnih pića u Republici Srbiji je mnogo veći od navedenog i kreće se oko 80 miliona litara na godišnjem nivou. Jasno je da se velika količina jakih alkoholnih pića proizvodi od strane lica koja nisu registrovani proizvođači i završe, naravno, u sivoj zoni. To je samo jedan od razloga zašto je bilo neophodno donošenje ovog zakona.
Po zakonu iz 2009. godine, koji reguliše ovu oblast, ne postoji mehanizam da se proizvodnja fizičkog lica nađe u legalnim kontrolisanim tokovima. Ovaj zakon dozvoljavao je promet rakije u rifuznom stanju samo između registrovanih proizvođača. Time je veliki broj fizičkih lica, koji rakiju proizvode za sopstvene potrebe, ostao van sistema legalnog prometa i bez mogućnosti da je legalno prodaju registrovanim proizvođačima u situacijama kada njihova proizvodnja premašuje sopstvene potrebe. Ovo je bio veliki generator sivog tržišta voćnih destilata, a samim tim i zloupotreba čiji smo bili svedoci prethodnih godina.
Navešću ukratko razloge za donošenje Zakona o alkoholnim pićima i, naravno, razloge zašto treba podržati ovaj zakon. To je pre svega bezbednost potrošača, jer je najvažnija briga za zdravlje potrošača koji će imati kvalitetan i zdravstveno ispravan proizvod. Zatim, smanjenje troškova za registraciju, uvođenje u legalne tokove malih proizvođača i mogućnost da prodaju svoj proizvod. Zatim, očuvanje tradicionalne proizvodnje rakije, dobijanje geografskog porekla, ukrupnjavanje sektora proizvodnje, međusobno udruživanje i koncentracija proizvodnje, kao i usklađivanje sa propisima EU, čime se omogućava lakše plasiranje alkoholnih pića na tržište zemalja EU.
Usklađivanje sa instrumentima i kriterijumima zajedničke poljoprivredne politike EU stvaraju se uslovi za postepeno prilagođavanje domaćih proizvođača uslovima koji se primenjuju u EU. Naravno, time se priprema domaća proizvodnja za predstojeće članstvo u EU. To podrazumeva omogućavanje fizičkim licima da viškove iz sopstvene proizvodnje plasiraju na tržište, ali ne direktno, već preko registrovanih proizvođača alkoholnih pića koji će voćne destilate koristiti za dalju proizvodnju.
Ovim izmenama stvaraju se preduslovi za dalji razvoj industrije jakih alkoholnih pića, jer se primenjuju iste kategorije i način deklarisanja kao u EU, što je vrlo bitno, kako za razvoj izvozno orijentisanog domaćeg sektora, tako i za potencijalne investicije.
Proizvodnja jakih alkoholnih pića sa geografskom oznakom predstavlja korist za samog proizvođača pri njegovom nastupu na tržištu. Takvi proizvodi lakše nalaze put do kupca iako imaju veću cenu, jer za njih stoji jedan standardizovan i garantovan kvalitet i proizvođači se odlučuju na njihovu proizvodnju, bez obzira na troškove koje prouzrokuje.
Alkoholno piće sa geografskom oznakom je proizvod sa većom vrednošću u odnosu na druge proizvode iste kategorije. Donošenjem ovog zakona možemo na najbolji način da proizvodnju i promet jakih alkoholnih pića unapredimo i predstavimo kao dobro organizovanu i kontrolisanu celinu iz koje će rezultirati kvalitetni i bezbedni proizvodi.
Manji troškovi koji opterećuju proizvodnju će domaće proizvođače učiniti konkurentnim u odnosu na proizvođače iz EU, što će omogućiti lakši izvoz jakih alkoholnih pića proizvedenih u Republici Srbiji i nastup na tržištu.
Iako su moje kolege već pomenule, reći ću još jedanput da usklađenost ovog zakona sa zakonodavstvom EU omogućava zaštitu od falsifikata, sprečava promet proizvođačima koji nisu registrovani, uspostavlja bazu podataka o proizvođačima, proizvodnji i kvalitetu jakih alkoholnih pića. Ovaj zakon predstavlja značajan podsticaj za razvoj sela, ali i za zaštitu malih poljoprivrednih proizvođača i zato pozivam sve kolege da u danu za glasanje p,održe ovaj predlog zakona. Hvala.