Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Molim vas radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 95 narodnih poslanika, i da imamo uslove za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika­?
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvažene koleginice i kolege, časni poslanici, zastupnici interesa građana Srbije, draga predsednice, ja želim da podsetim sve poslanike, a i javnost u Republici Srbiji da smo trenutno u procesu izbora javnih tužilaca u višim i nižim javnim tužilaštvima u celoj našoj Republici i da je to proces koji je izuzetno bitan u procesu pridruživanja i pogotovo ostvarivanja Poglavlja otvaranju i zatvaranju Poglavlja 23. i 24.
Međutim, želim da podsetim nešto na šta sam ja mnogo puta ovde ukazivao, a to je neravnomerna zastupljenost nacionalnih manjina u ovom slučaju Bošnjaka u ovim institucijama. Zaista, stanje na terenu je poražavajuće i mi, na primer, u Novom Pazaru imamo da su predstavnik, predsednik Osnovnog suda, viši javni tužilac, njegovi zamenici, reći ću čak i načelnik Policijske uprave iz reda srpskog naroda, odnosno da su srpske nacionalnosti.
Stoga, želim da dam sugestiju ministru Selakoviću da ovaj trenutak iskoristimo ne na uštrp i ne da još dodatno narušimo ovu strukturu nego da praktično uđemo u rešavanja ovog problema. Podsetiću da to garantuju Ustav ove države, ali i član 82. u stavu 5. ovog istog Zakona o visokom tužilaštvu o javnom tužiocu garantuje zastupljenost nacionalnim manjinama i garantuje da će preslikati stanovništvo, odnosno prisutnost nacionalnih manjina na terenu i u samu strukturu u tužilaštvu.
U tužilaštvu Višem u Novom Pazaru imamo pet ljudi, imamo pet članova od njih su četiri iz reda srpskog naroda, a samo je jedan Bošnjak. Stoga, želim da uputim sugestiju ministru da ovaj trenutak iskoristimo da na pravi način pokažemo građanima koji su jako zainteresovani za ovu temu.
Građani u Novom Pazaru i u Sandžaku pomno posmatraju ovaj trenutak. Novi Pazar je studenski centar, Novi Pazar je porodio ogroman broj kvalitetnih pravnika, mi u Novom Pazaru na fakultetu imamo i naše danas profesore prava. Ovo će biti pravi signal onim ljudima i prava motivacija, jer još jednom kažem, predstavnici, predsednici sudova, Viši javni tužioci i svi drugi zapošljeni u sudu su Republika Srbija na terenu i od njihovog kvaliteta i njihovog integriteta zavisi kakav ima respekt Republika Srbija na samom terenu.
Pravda u ovoj zemlji mora da bude dostižna i dostupna svima, a mi smo ti koji ćemo i na ovaj način trasirati put do nje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, moje prvo pitanje upućujem predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću, a ono glasi – šta je plan ekonomskog i privrednog razvoja grada Niša, juga i jugoistoka Srbije?
Želim samo da podsetim predsednika Vlade da je pre tri godine u kampanji za republičke izbore, kao i pre godinu i nešto više dana kada su bili ponovljeni republički izbori, građanima Niša, juga i jugoistoka Srbije obećao je bolji život i viših radnih mesta.
U gradu Nišu nakon tri godine vršenja vlasti ove skupštinske većine i ove Vlade, Niš ima preko 36% nezaposlenih, što je negde oko 40.000 radno sposobnih ljudi koji su nezaposleni u gradu.
Za tri zadnje godine samo je povećan porez na imovinu od 50 do 300%. Poskupele su komunalne usluge, poskupela je električna energija.
Cena grejanja preko gradske toplane povećana je toliko da su ljudi počelu spontano da se okupljaju, a to ste svedoci iz medija, organizuju se protestuju na ulicama jer ne vide način kako da izađu iz problema u koji su zapali kao posledica velikih računa za grejanje koje nisu u mogućnosti da plate.
Ono što je još interesantno, u zadnjih tri godine, tj. od 2010. godine do 2014. godine, broj privrednih subjekata koji je u 2010. godine bio 3.233 i broj preduzetnika koji je u istoj 2010. godini bio 7.765 registrovanih u APR, pao u 2014. godini na 2.866 privrednih društava i što je smanjenje za preko 350 privrednih društva i što se tiče preduzetnika sa 7.765 na 7.564, što je pad otprilike oko 200 preduzetnika.
To samo govori u prilog tome da u gradu Nišu je velika nezaposlenost, da ljudi nemaju način kako da reše svoje životne probleme, ne mogu da zadovolje da u toku meseca imaju dovoljno sredstava za običnu egzistenciju.
Opravdano nezadovoljstvo građana Niša mora da se reši, gospodine predsedniče, zato insistiram da predsednik Vlade, gospodin Aleksandar Vučić, kaže koji je plan ekonomskog i privrednog razvoja grada Niša, juga i jugoistoka Srbije jer samo otvaranje novih radnih mesta, upošljavanjem ljudi, oni će moći da izmiruju svoje obaveze prema državi, prema lokalnoj samoupravi i da imaju dovoljno sredstava za pristojan i primeren život.
Ponavljam, šta je plan ekonomskog razvoja grada Niša? Šta je plan ekonomskog i privrednog razvoja juga i jugoistoka Srbije? Kada ćete početi da ispunjavate obećanja data građanima Niša da će dolaskom SNS na vlast oni živeti bolje?
Drugo pitanje upućujem gospođi Zorani Mihajlović i ono glasi – kada ćete nastaviti izmeštanje pruge iz centra grada? Naime, 2010. godine uzet je kredit od Svetske banke u visini od devet miliona evra. Jedan i po milion evra dat je za izradu studije izvodljivosti.
Grad Niš je do 2012. godine uradio planska dokumenta i to generalni urbanistički plan u kome je predviđena nova trasa izmeštanja pruge. Zatim, plan detaljne regulacije buduće trase izmeštene pruge i kao kompletna geodezija kompletne trase. Postojeća trasa se po tom planu predviđa kao trasa lakog šinskog prevoza.
Od planskih dokumenata trebalo je uraditi posle 2012. godine još idejni projekat, glavni projekat i generalni projekat i završiti započetu eksproprijaciju parcela na budućoj trasi.
Pitanje je šta je bilo sa kreditom koji je uzet kod Svetske banke, da li je on propao ili je uzet i dalje se koristi u realizaciji ovog izmeštanja pruge? Kada će se nastaviti postupak izmeštanja pruge iz centra grada? Znači ovo pitanje postavljam već tri puta i nisam dobio odgovor od Ministarstva i predsednika Vlade i bojim se da odugovlačenje rešavanja problema izmeštanje pruga na vodi na razmišljanje da će u poslednjem trenutku kada cela trasa izmeštena između Niša i Dimitrovgrada bude elektrificirana u „iznuglici“ biti elektrifikovana postojeća trasa kroz Niš.
Napominjem da je Skupština Grada jedinstveno u više navrata i pozicija i opozicija glasala da se pruga izmesti iz centra grada i tražim od Vlade da odgovori kada će taj postupak biti nastavljen i završen? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Stošić.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja gospodina dr Srđana Verbića.
Kao što je već poznato, u Nišu postoji poslanička kancelarija koja je otvorena 2012. godine kao pilot projekat Narodne skupštine Republike Srbije, Kancelarija za direktnu komunikaciju narodnih poslanika sa građanima. U prethodnom periodu veliki broj građana javljao se Kancelariji tražeći određenu pomoć za rešavanje određenih pitanja, ali su se javljala i određena udruženja, nevladine organizacije i institucije grada Niša, dajući određene predloge i inicijative.
Ovih dana je iz Niša ponovo pokrenuta inicijativa da se u Nišu nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima centralne i jugoistočne Srbije omogući polaganje ispita za nastavničku licencu, s obzirom da obrazovna institucija grada Niša Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju Niš, kao mesto za polaganje ovih ispita, ispunjava sve uslove.
Razlozi za pokretanje ove inicijative su višestruki. Problem je u činjenici da se ispiti za nastavničku licencu polažu samo u Beogradu i Novom Sadu, U Novom Sadu za kandidate iz Vojvodine, a u Beogradu za kandidate iz ostalog dela Srbije. Kako je reč o velikom broju nastavnika, mesto za polaganje za ostali deo Srbije je jedno, nastavnici čekaju po više godina za termin za polaganje ovog stručnog ispita radi dobijanja licence.
Problem je u tome što su putni troškovi do Beograda za kandidate iz centralnog i jugoistočnog dela Srbije mnogo veći nego do Niša, a kako se ispit polaže u više delova i više dana, iziskuje boravak u Beogradu i naravno, dodatne troškove koje podnosi lokalna samouprava, ali i sami kandidati.
Da bi izbegli ili smanjili troškove smeštaja, kandidati iz unutrašnjosti Srbije najčešće polaze rano izjutra na ispit u Beograd, radi polaganja usmenog dela, a u poslepodnevnim ili u sutrašnjem danu na sasvim drugom mestu grada polažu praktični deo ispita, a čemu prethodi dodatno putovanje i troškovi.
Vrlo često se dešava apsurdna situacija da u Beograd putuju savetnici Školske uprave Niš, kao predstavnici Ministarstva prosvete kao ispitivači i nastavnik iz Niša kao ispitanik. Svaki savetnikov put i dnevnice plaća Republika, a nastavniku lokalna samouprava. Kada bi se ovo omogućilo u Nišu, ovih troškova ne bi bilo.
Kao mesto za polaganje svih ispita predlaže se Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju Niš. Regionalni centar za obrazovanje Niš je veoma specifičan, a njegova osnovna namena je kreiranje, organizacija i realizacija seminara za stručno usavršavanje prosvetnih radnika, kao organizacija i realizacija polaganja ispita za licencu nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.
Regionalni centar Niš ima sve resurse za organizaciju ovakvih ispita. Bio bi mesto gde je organizovano ispitivanje nastavnika usmenog dela ispita. Ima mogućnost za obrazovanje i formiranje komisije za ispite, kao i organizovanu saradnju sa školama koje bi realizovale praktični deo ovog ispita. U neposrednoj blizini Centra za obrazovanje Niš nalazi se više srednjih i osnovnih škola, a uz neposrednu blizinu je Osnovna škola „Sveti Sava“ u kojoj je predviđeno polaganje praktičnog dela ispita, s obzirom da ispitanici moraju praktično da održe čas.
U Nišu je sedište školske uprave. Niš je univerzitetski grad i obezbeđuje ispitivače iz reda nastavnika.
Prednosti polaganja ispita u Nišu – smanjenje troškova Republike, smanjenje troškova lokalne uprave, smanjenje troškova kandidata, decentralizacija Srbije o kojoj svi pričamo, nema dugog čekanja i dobijanja licence, kao što je do sada slučaj više godina, nema povlašćenih i diskriminisanih nastavnika severa i juga Srbije.
Pitanje za gospodina ministra – gospodine ministre, hoće li Ministarstvo prosvete podržati ovu inicijativu i omogućiti nastavnicima centralne i jugoistočne Srbije da lakše i uz manje troškove za državu, lokalnu samoupravu i lične troškove smanje na najniži nivo? Zahvaljujem.

Vreme.
Reč ima narodni poslanik Jovana Jovanović.

Hvala.
Imam dva pitanja. Moje prvo pitanje je upućeno premijeru, s obzirom da saudijski princ danas završava svoju posetu Srbiji. Pitanje je – da li mu je ponuđeno na prodaju nekoliko banja, specijalnih bolnica i hotela koji su u državnom vlasništvu i koji, nikako nije sporno, uz dodatna ulaganja imaju ozbiljan potencijal? Ukoliko jeste, želimo da znamo pod kojim uslovima mu je ponuđeno, s obzirom da bi to trebalo da bude transparentan proces. I, da li je Zakon o ulaganjima, koji je nedavno donet, da li je razlog donošenja ovog zakona da se pod velom tajne omogući prodaja imovine Srbije u bescenje?
Moje drugo pitanje je upućeno ministru Tasovcu, s obzirom da se prethodnih dana nije pojavljivao u medijima i nije govorio o temi o kojoj je trebalo da govori, a možemo iz medija da vidimo da je i na sednici Vlade jedna od tema bila Novinska agencija TANJUG. Podsetiću da po Zakonu o javnom informisanju i medijima, da je postupak prenosa kapitala pokrenut odmah po okončanju drugog kruga privatizacije, odnosno 7. oktobra, a pre prestanka važenja Zakona o TANJUG-u, zaposleni u ovoj agenciji mogli bi da ostvare prava koja im pripadaju po Zakonu o javnom informisanju i medijima.
Kao što sam rekla, ministar Tasovac se nigde nije pojavljivao, nije se oglašavao o ovoj temi, tako da zvaničnih informacija nema. Po nezvaničnim informacijama, agencija TANJUG je prestala da postoji 31. oktobra zvanično i svi zaposleni bi trebalo da dobiju otpremnine po zakonu.
Moje pitanje je – zašto zaposlenima nisu ponuđene besplatne akcije? Zašto im nije omogućeno da kao i ostali zaposleni u medijima ostvare pravo na prenos kapitala, što je po zakonu moguće i ukoliko ne bude bilo zainteresovanih kupaca u procesu privatizacije, što je u ovom slučaju bilo tako? Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Jovičić.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, imam dva pitanja, ali pre nego što postavim pitanje, a to jeste i uvertira u samo pitanje, jeste da s druge strane, kada čujemo određena pitanja koja su upućena Vladi Republike Srbije možemo da vidimo nedovoljno informacija koje poseduju s jedne strane, s druge strane, nedovoljno znanja. Kao što ste malopre čuli, pitanje o Zakonu o ulaganjima, da li će to omogućiti Zakon o ulaganjima koji smo ovde usvojili, da li će to omogućiti da bilo ko šta kupi u Srbiji ili da da u bescenje, kako smo čuli, imovinu.
Zakon o ulaganjima je jasno definisan i to je ono za šta se bori SNS, a to jeste da izjednačimo i domaće i strane investitore da imaju podjednako ravnopravan položaj u našoj zemlji i da se bavimo i sa domaćim investitorima kojima je neophodna određena subvencija kako bi razvijali svoj biznis, kako bi zaposlili ljude i kako bismo mi u budžetu Republike Srbije imali više sredstava s jedne strane, a s druge strane, manji broj zaposlenih. Tu se razlikuje politika koju sprovodi Vlada Republike Srbije na čelu sa Aleksandrom Vučićem danas i ona koju smo mogli da vidimo u periodu od 2000. do 2012. godine.
Zatim, hteo bih da postavim pitanje – dokle se stiglo u istrazi kada govorimo o nenamenskom trošenju sredstava u AP Vojvodine, gde je predsednik AP Vojvodine gospodin Pajtić ispumpao novac iz budžeta, dodelio određenim, ne mogu reći nevladinim organizacijama, zato što te nevladine organizacije, koliko vidimo, vode funkcioneri, odnosno osnivači su funkcioneri DS, tako da tu uopšte ne vidimo da je bilo šta nevladino, jer znamo da imamo predsednika Pokrajinske vlade u Vojvodini, tako da se novac rasipa i troši kako bi se ispumpao da bi se finansirali možda neki izbori ili šta je već na pameti gospodinu Pajtiću?
Postavljam pitanje Vladi, odnosno i MUP, da se ta afera istraži i da se vidi ko je i na koji način omogućio da neko dođe do tih sredstava.
Želimo pre svega da kažemo građanima Republike Srbije kako se ponašaju aktuelni predstavnici režima u Vojvodini, a to je da neko milion i po evra koje su bile namenjene za decu koja su ometena u razvoju stavi u svoj džep, a da ostanu ruševine, udžerice, od objekta koji je trebao da bude moderan za taj novac koji bi bio u nameni, pre svega, za decu koja su ometena u razvoju.
To samo govori kolika je briga Bojana Pajtića i njegovih saradnika za najugroženije kategorije našeg društva. Šta onda da očekuju penzioneri, šta da očekuju mladi, šta da očekuju sposobni ljudi za rad u ovoj državi kada se oni ne brinu ni o onima kojima je pomoć najpotrebnija?
Jedno pitanje koje mi je palo na pamet da postavimo svim institucijama u našoj zemlji, pre svega Vladi Republike Srbije, da postavi to pitanje gospodinu Pajtiću – da li je Bojan Pajtić i dalje predsednik pokrajinske Vlade? To je jedno od pitanja na koje ja tražim odgovor svakoga dana, iz prostog razloga što mi gotovo mesecima ne vidimo da gospodin Pajtić bilo šta radi za AP Vojvodinu, nijedan razvojni projekat, ne vidimo ništa osim što ide po svetu i, na neki način, priča sve loše protiv Republike Srbije i Vlade Republike Srbije, što vodi vladu u senci, što je krenuo u izbore gotovo godinu, dve dana ranije. Eto, to su rezultati gospodina Bojana Pajtića. Konkretno pitanje je – da li je taj čovek i dalje predsednik pokrajinske Vlade, a ako jeste, onda građani Republike Srbije treba da znaju da takav čovek ne treba da ih predstavlja, iz prostog razloga što prima platu i ispumpava novac iz budžeta AP, a rezultate ne da ne vidimo, nego i ono što je bilo i što se u zemlji karakterisalo kao motor razvoja, danas jedna devastirana naša autonomija, gde gotovo da nema perspektive za život. Hvala.