Hvala.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Bogosavljević Bošković, uvažene gošće i uvaženi gosti iz Ministarstva, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, upravo je gospodin Babić sada još jednom potvrdio da mi danas na delu imamo totalitarne tendencije u našem društvu, poštovana gospodo, čak i ovde u institucijama.
Ja sam gospodinu Babiću, ja mislim, ovde vrlo jasno rekao, kada se neko poziva na 90% podrške grupe ljudi jednog naroda, onda su to totalitarne tendencije, kakve danas možemo da primetimo po nekim elementima npr. u Severnoj Koreji.
Onda postavljam pitanje i našim građanima i svim narodnim poslanicima ovde – da li nas treba gospodin Babić ovde da usmeri ka tome da stvorimo jednopartijski sistem, da naša Narodna skupština bude Centralni komitet Saveza komunista ili nešto slično tome, pa da nema ni prilike ni potrebe za dijalogom, za raspravom, itd. Čim uočimo, poštovana predsednice Gojković, totalitarne tendencije, elemente skrivenog ili neskrivenog totalitarizma, ja smatram svojom obavezom da reagujem posebno ovde u Domu naše Narodne skupštine.
Gospodina Babića onda podsećam da će prilika da kaže svoj stav o principu akademske čestitosti biti već, ja se nadam, sledeće nedelje, kada ću ja iskoristiti tri minuta još jednom da obrazložim potrebu da ovde glasamo za akademsku čestitost. I sada pozivam gospodina Babića da nam kaže – hoće li naredne nedelje glasati za akademsku čestitost ili neće uopšte glasati i time zapravo glasati protiv akademske čestitosti u našem sistemu visokog obrazovanja, poštovana predsednice Narodne skupštine. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Po amandmanu bih.
Mislim da je posao svakog narodnog poslanika da vrši svoju i zakonodavnu i kontrolnu funkciju. Posao svakog narodnog poslanika je i da piše amandmane, da predlaže amandmane. Posao Vlade, ali i posao vladajućeg dela je da održava dijalog. Dijaloga se ne treba stideti. Dijalog je i kada se odbije i kada se prihvati amandman, ali u jednoj atmosferi razmene argumenata, ne razmene uvreda.
Taj dijalog koji je potreban našem društvu se opterećuje ovakvim navijačkim trendovima kada je svaki prihvaćeni amandman deo dijaloga predstavljen kao pobeda. Izvinjavam se kolegama koji su možda dremali. Drago mi je što se neke kolege silno zabavljaju zbog toga.
Podsetio bih i predlagača amandmana, ali i srpsku javnost, da je plagijat po krivičnim zakonima Republike Srbije krivično delo. Da li predlagač takvog zakona želi da ovo ne bude krivično delo? Da li želi da pooštri ili da liberalizuje taj odnos ili želi opet par minuta ili par desetina minuta medijskog prostora za svoju ličnu promociju.
Svi koji se bavimo politikom, ali i građani Republike Srbije, osećaju te vetrove napada na Vladu Republike Srbije i na Aleksandra Vučića, predstavljajući ga nečim što nije, jer da jeste ono što govori predlagač amandmana, pa ne bi stvorio od jedne stranke za samo sedam godina, od jedne mlade stranke kao što je SNS, ne bi stvorio najmasovniju stranku. Najmasovnija stranka SNS je postala ne kroz vršenje vlasti, postala je kroz opoziciju, onda kada smo bili opozicioni narodni poslanici i opoziciona stranka.
Ljudi su dolazili zbog energije. Ljudi su tražili članstvo u SNS, jer su želeli da menjaju našu državu, jer su verovali politici Aleksandra Vučića, a sada neko ko je za samo nekoliko dana 2003. godine u teškim danima, u teškim danima za koje bih želeo da se nisu ni desili i nadam se da se nikada više neće desiti ni u jednoj zemlji, pa ni u našoj, uhapsio nešto više od 13 hiljada ljudi, kada je zavladao mrak i u Narodnoj skupštini Republike Srbije… Za 25 godina obnovljenog parlamentarizma u Srbiji kada jedino nije bilo TV prenosa? Samo u vreme vladavine Zorna Živkovića, i to ovog novog Zorana Živkovića, koji je i tada, kao i stari Zoran Živković, isti Zoran Živković sa istim mehanizmima, jedino tada nije bilo slike iz Narodne skupštine Republike Srbije. Jedino tada je bila vladavina prava ukinuta, ne samo za nešto više od 13 hiljada ljudi, koji su bili pohapšeni u akciji „Sablja“, nego i za mnoge druge koji su tih meseci živeli u strahu, strahu od političke odmazde, od lične odmazde, pa to nema ni u Severnoj Koreji.
Šta ćemo sa tim danima, sa tim mesecima, šta ćemo sa reakcijom našeg društva na takvu politiku i na takvo vođenje politike? Izgubio je u svojoj stranci, izgubio je na izborima, izgubio je svuda i sada dodajući prefiks, „novi“, „nov“, pa, bolje umesto tog nov da ste stavili „veniš“, probeljen, razbeljen, ne znam kako da definišemo, ali nikako drugi, isti čovek, isto ukidanje vladavine prava, ista hapšenja. Od 13 hiljada ljudi koje je uhapšeno u akciji „Sablja“, koliko njih je osuđeno? Osuđeni su oni koji su radili grozne stvari i tamo su gde trebaju da budu.
Šta ćemo sa ostalim ljudima? Šta ćemo sa onim ljudima sa kojima je to bio politički, lični obračun tadašnjeg predsednika Vlade? Šta ćemo sa onim silnim sredstvima koja su morala da budu isplaćena tim ljudima zato što su protivpravno zadržani u pritvoru, mesecima? To je taj totalitarni prefiks u Novoj stranci.
Sada će ti i takvi da spočitavaju SNS i prvenstveno predsedniku Vlade Republike Srbije, Aleksandru Vučiću, nekome ko je za sedam godina uspeo da okupi najmasovniji, najveći krug ljudi u Srbiji, koji je uspeo da stvori najveću političku stranku na Balkanu, koji je uspeo da promeni našu državu, koji je uspeo da napravi od Srbije, jedne zemlje koja je nažalost tavorila, tapkala u mestu, dok su se pojedinci žestoko bogatili, uspeo da napravi jednu bolju zemlju, perspektivniju zemlju, zemlju u kojoj više nećemo govoriti o svetlu na kraju tunela, zemlju u kojoj ćemo govoriti o izlasku iz tunela.
(Branka Karavidić, s mesta: Pogledajte šta rade vaši poslanici. Slikaju se.)
Ja se izvinjavam koleginici, ako je neko, bilo ko, od narodnih poslanika SNS uradio nešto neprimereno i hvala vam na toj vrsti upozorenja.
Mislim da je dijalog između vlasti i opozicije neophodan. Voleo bih da tog dijaloga ima više, da se ne plašimo tačaka spaja, da ne bežimo od tih tačaka spajanja. Mislim da su te tačke spajanja najstabilnije u našem društvu. Mislim da naši građani očekuju dogovor, a ne predstavljanje i prihvatanje jednog amandmana gde se umesto zareza stavlja, tačka i predstavljanje kao pobede ne znam koga i ne znam čega.
Na ovaj način je pokazano i dokazano i uspeo sam da pokažem da predlagač amandmana ne zna šta je potpisao, da mu je to što je potpisao dao neko drugi, a kada nekoga drugoga potpišeš, a ne sebe, to je plagijat. I bez zakona i sa zakonom, ali uz jednu poslaničku čestitost koju ćemo, nadam se, uspeti da ukorenimo u našoj Skupštini i da je ukorenimo za buduće generacije i za bolje ljude koji će sesti u ove klupe, da se plagijat amandmana nikada više ne dešava.
Pozivam još jednom, iako sam govorio osam, skoro devet minuta, iako jedan prosečan čovek za devet minuta može da nauči napamet ove tri reči koje stoje u amandmanu, gospodina Pavićevića, predlagača amandmana da nam bez čitanja napamet, od reči do reči, kaže ono što je potpisao, a jeste potpisao ako je njegovo. Ako nije njegovo, onda je to dokazani plagijat gospodina Pavićevića.

Zahvaljujem se, gospodine Babiću.
Molim vas, gospođo Karavidić, da ne dobacujete, jer to nije u skladu sa Poslovnikom.
(Branka Karavidić, s mesta: Neka se vaši poslanici ne slikaju.)
Da li je to razlog da vi dobacujete iz klupe? Ja kao predsedavajući mogu da reagujem, ako se na izlaganje nekog poslanika ruši dostojanstvo Narodne skupštine, ali ne možete da dobacujete iz klupe i da ometate poslanika dok govori.
(Branka Karavidić, s mesta: Izvinjavam se.)
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević, replika, dva minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo Bogosavljević Bošković, uvažene gošće i uvaženi gosti iz Ministarstva i poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjoj sednici, gospodine Bečiću, dve su stvari koje želim sada u replici da saopštim gospodinu Babiću.
Gospodin Babić je, naime komentarišući naš amandman, komentarisao i vanredno stanje koje smo u zemlji imali 2003. godine, poštovana gospodo.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Koje je uvedeno na protivustavan način.)
Ja sada želim da podsetim sve…

Molim vas, gospodine Martinoviću, nemojte da dobacujete.

…narodne poslanike, jer verujem da svi to znaju, da je te godine u martu mesecu ubijen prvi demokratski izabrani predsednik Vlade Republike Srbije, poštovana gospodo. Ubijen je čovek nakon čega je, poštovana gospodo, uvedeno vanredno stanje, jer je tada pripadnik MUP-a ubio predsednika Vlade na ulazu u zgradu Vlade. Akcija „Sablja“, poštovana gospodo, je reakcija na ubistvo predsednika Vlade, a gospodin Zoran Živković, koji je upravljao akcijom „Sablja“, i nakon toga bio predsednik Vlade sve dok nije formirana naredna Vlade, poštovana gospodo, i zbog svog delanja tokom akcije „Sablja“, po mom mišljenju, zaslužuje čestitku i poštovanje. On je pokazao jednu strašnu srčanost i jednu hrabrost i posvećenost onome što su temelji jednog demokratskog, političkog poretka u Srbiji. Mislim da je ovo prilika to da se kaže ovde, poštovana gospodo, a nikako ovo što je rekao gospodin Babić. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Pavićeviću.
Nisam očekivao od vas da kažete da jedan događaj, neću ulaziti u to što ste rekli, omogućava ili daje legitimitet da se hapse ljudi, bez obzira na takav način, da se to radi. Kada govorite, molim vas, nemojte da govorite reči koje će izazvati uznemiravanje javnosti.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.
(Balša Božović, s mesta: Po Poslovniku.)
Izvolite, gospodine Božoviću.
Član 107.

Gospodine predsedavajući, ja uvažavam vas i sve narodne poslanike u ovom domu, ali ne možemo da pričamo o tome da je neki događaj izazvao neka hapšenja u Srbiji. Taj događaj je bio ubistvo premijera i on je bio predsednik Vlade Republike Srbije, dr Zoran Đinđić, koji je na kukavički i svirep način ubijen ispred svoje kancelarije kada je odlazio na posao. Nakon toga je usledila akcija „Sablja“ koja je trajala toliko koliko je trajala i koja je dovela do toga da ovom zemljom ne zavladaju mafija, kriminal i ubice. Onaj ko je igrom slučaja osetio na svojoj koži prekomernu upotrebu sile policije, mogao je do sada, od te godine do danas da se žali i tužilaštvu…(Isključen mikrofon.)