Da nastavimo da obrađujemo ovu temu sa ovom državom kako smo je zatekli.
Bilo je ovde priče oko povećanja penzija. Neko je rekao kako je ova Vlada otela nešto penzionerima, nešto što su oni zaradili za svoj radni vek od 35, 40 godina. Zahvaljujem se penzionerima što su mnogo toga napravili danas u ovoj državi, ali nije ova Vlada otela njima ništa, nije ova Vlada potrošila i ispraznila penzione fondove, nije ova Vlada vršila restrukturiranje privrede, nije ova Vlada vršila privatizaciju, nije ova Vlada ostavila 400.000 ljudi bez posla, nije ova Vlada dovela Srbiju do prosjačkog štapa.
Sad neko postavlja pitanje i kaže – hajde to da damo prosvetnim radnicima. Ja ću da postavim jedno drugo pitanje - recite nam odakle, iz kog razdela? Kako mislite to da uradimo? Nama su fondovi plata ograničeni, vezani su za rast bruto proizvoda, vi to jako dobro znate, samo nećete to da kažete građanima, nećete da budete iskreni prema građanima. Zato gubite izbore, niste iskreni, i kad ste na vlasti niste iskreni i kada ste opozicija niste iskreni, ali to je vaš politički program. Rezultate koje imam sa vašom Vladom su bili katastrofalni. Može to vama da se sviđa ili ne, ali tako jeste.
Hajde da postavimo pitanje. Neko je povećavao plate i penzije u javnom sektoru 2% ili 3% u toku jedne godine sa inflacijom od 12%. Da li je nešto dao tim radnicima? Nije ništa, sve im je oteo. Uzeo im je više nego što im je dao. Da li je neko vodio računa tada koliki je kurs evra i kako vraćaju kredite, a menja se po 10%, davali ste im povećanje po 2%, 3%. Što? Da bi finansijski špekulanti zarađivali novac? Da bi se taj novac iznosio iz države, da bi se uništavala privreda i dovela do novog broja nezaposlenih? Hajde privatizacija, a onda špekulacija. Rezultat – katastrofa u državi.
Nećemo da pričamo o dugovima koje smo zatekli, koji nigde, ni u jednom dokumentu nisu bili prikazani da postoje. Jedini način da se iz ove krize izađe jeste da se pokrene privreda. Vi jako dobro znate da to ne može preko noći i ne može privatizacijom „Maksija“, tako što će to da se prikaže kao strana investicija, jer „Maksi“ je usluga, nije proizvodnja, „Maksi“ nije novo radno mesto, „Maksi“ nije nov proizvod, „Maksi“ nije nova vrednost, a to prikazujete kao vašu najveću investiciju. Prodali trgovinski lanac, ništa više.
(Zoran Babić, s mesta: Čiji?)
Miškovićev, naravno. Vama su strani investitor Mišković i kompanija. Znate dobro da za pokretanje privrede je potrebno vreme i da to vreme sa ovim merama
štednje moramo da kupimo i da su potrebni da se stvore preduslovi, na prvom mestu inflacija koja je predvidiva i u onim okvirima koje zacrta NBS. Da li je taj cilj ostvaren? Jeste. Da li je ostvaren cilj stabilnog kursa dinara, čak i na to da NBS primenjuje tzv. klizni kurs? Jeste. Da li Srbija postaje pravna država? Postaje. Da li se garantuje svakome za svoju imovinu i uložen kapital? Garantuje se. To se vidi po tome kako Srbija napreduje na pozicijama, koliko je atraktivna za investiranje.
Ove mere štednje koje su bile sprovedene dale su i neke rezultate koje nismo očekivali. Zašto da taj deo novca koji možemo i koji, što je najvažnije, imamo ne vratimo najugroženijem delu profesija u Republici Srbiji? Niko od vas ni u jednom trenutku nije rekao da u planu Vlade Republike Srbije u dogovoru sa MMF baš Ministarstvo prosvete imaće najveće povećanje plate.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Od 1.400 dinara.)
Kao što rekoh, 4% na inflaciju od 2% je više, 5%, koliko ste davali, na inflaciju od 12% je manje.
(Marko Đurišić, s mesta: Povećajte 10%. To su besmislice.)
To nisu besmislice. To su činjenice, a besmislice su neke druge stvari koje su ovde pojedini izgovarali, ali još uvek mi niko iz bivšeg režima, koji je zaslužan za ovo stanje u državi, koji je ispraznio naše fondove, ispraznio fabričke hale, ispraznio budžet, ostavio dugove, rekao gde još, odakle da obezbedimo još šest milijardi dinara za pun fond plata zaposlenih u prosveti. Nije zato što nema i vi to dobro znate i nije rekao zato što nema odakle. Izgubili smo deo ekonomske suverenosti, ali to opet nije zasluga ove Vlade, nego nekih prethodnih.
Smatramo da je ovo rešenje ono što u ovom trenutku Republika Srbija može da ponudi prosvetarima. Možda je to nekima malo, možda je nekima mnogo, možda je nekima dovoljno, ali to je ono što danas imamo. Voleo bih da možemo više, ne samo njima, nego svima, ali takvu smo državu zatekli da je ovo sada nešto što je maksimalno. Zato ćemo i u danu za glasanje da podržimo i Predlog zakona u načelu, a izgleda mi i u pojedinostima.