Zahvaljujem, gospođo Čomić. Voleo bih da ste to rekli i neposredno posle izlaganja vašeg ovlašćenog predstavnika.
Takođe, u stenobeleškama moći ćete da vidite da je tako nešto upućeno od strane vašeg ovlašćenog predstavnika meni, a ja sam samo odgovorio na to. U stvari, to je bilo samo moje ponavljanje rečenice koju je izgovorio poslanik koji je ukazao na povredu Poslovnika, bez ikakvog komentara. Ako se neko prepoznao, ja tu ne mogu ništa. Zahvaljujem.
Gospođice Jerkov, nešto želite?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Repliku.)
Nemate pravo na repliku.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić.
Izvinjavam se, kasno ste se prijavili, moja je greška, imamo još ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, narodnu poslanicu Miru Petrović.
(Jovan Marković, s mesta: Zašto ne može replika?)
Gospodine Markoviću, nemojte da dobacujete.
Gospođa Petrović je dobila reč. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, drage kolege i koleginice narodni poslanici, u ime poslaničke grupe PUPS htela bih da kažem da ćemo mi podržati Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetu, ali bih htela prvo da se osvrnem na jučerašnje saopštenje premijera o povećanju penzija za sve penzionere i da se osvrnem na isplatu duga vojničkim penzionerima.
Te izjave koje smo sada čuli i nagoveštaj povećanja i isplate duga u stvari su potvrda ispravnosti naše odluke da podržimo koncept premijera Vučića vezano za fiskalnu konsolidaciju naše zemlje. Naravno da nam je neophodna ta ekonomska utemeljenost i naravno da je neophodno da ova država postane i organizovana i efikasna. Niko ne misli od nas da su povećanja od 1,25% za penzionere neki veliki iznos, ali su upravo pokazatelji toga da smo konačno krenuli napred.
Penzioneri su vrlo strpljivo, racionalno čekali, bez nekog avanturističkog duha, prosto su imali strpljenja i, evo, sačekali da se ta konsolidacija finansijska uspostavi i da se konačno krene napred. Koliko, toliko, onoliko koliko je u ovom trenutku moguće. Nadamo se svi da će prosto ove krhke osnove koje smo postavili ojačati i da će u narednim godinama biti sve većih povećanja, kako penzionerima, tako i zaposlenima.
Naravno da niko od nas ne misli iz poslaničke grupe PUPS da je to dovoljno. Naravno da smo i zadovoljni što je ispravljena nepravda prema vojnim penzionerima, koja je nastala krajem 2007. godine, namerno-nenamerno. Ali, mi smo o tom problemu govorili i u predizbornoj kampanji, to je govorio naš predsednik Milan Krkobabić, a moje kolege poslanici, naročito gospodin Arsenović, su na taj problem stalno ukazivali. Evo, došli smo do toga da konačno ova Vlada može da ispravi i izvrši isplatu svim penzionerima i mi smo zaista zbog toga zadovoljni. Zadovoljni smo jer je konačno ovo i znak da ta bojazan koja je postojala, da li će penzije uopšte ostati u ovakvoj finansijskoj situaciji u kojoj smo se nalazili, da li će penzija biti ili ne, da je taj strah odagnan i da su prosto penzije redovne i sigurne.
Naravno da procenat nije u ovom trenutku bitan. Naravno da je prosto važno da krenemo napred. Mislim da to moramo svi zajedno da prihvatimo. A da je malo 4% prosveti, ili 3% zdravstvu, ili policiji 2%, pa naravno da to nije neki iznos, ali upravo jeste pomak i jeste znak da možemo. Definitivno je Vlada i pokazala da je najveći problem u prosveti i zdravstvu i da im treba pomoći, ali onoliko koliko zaista naš budžet to dozvoljava. Zato mislimo da prosto treba dati i dalje podršku ovoj finansijskoj konsolidaciji, krenuti napred, dati sve od sebe da to popravimo, pa koliko može. Da li je to sada 1,25, a sledeće godine, bože zdravlja, 5%, mi ćemo se svi zajedno radovati.
Tako da, poslanička grupa PUPS-a će dati podršku ovom zakonu, odnosno predlogu dopune Zakona o budžetu i nadamo se da će ovakvih lepih vesti biti sve više u budućem periodu. Hvala.

Zahvaljujem se, gospođo Petrović.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić. Nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Još jedan neobičan predlog zakona, toliko neobičan da to postaje uobičajeno da dobijamo čudne predloge zakona. Ovo je rebalans budžeta. Svaka izmena Zakona o budžetu je rebalans, tako da neke neznalice koje pričaju da ove godine neće biti rebalansa sami sebe demantuju tako što su poslali ovo u parlament.   
Šta je cilj ovog predloga? Kaže – razlozi za donošenje zakona, tj. ovaj zakon se donosi radi unapređenja kvaliteta procesa rada srednjih i osnovnih škola i ustanova učeničkog standarda. Kako se bednom, mizernom, takozvanom milošću vladara od šest ili sedam hiljada dinara može da unapredi kvalitet procesa rada? Šta je ovo, nagrada ili pomoć? Ako je nagrada, zašto je dobijaju svi? Nagrada se daje onima koji su učinili nešto više, koji se razlikuju po kvalitetu od onih oko sebe. Znači, nije nagrada. Da li je ovo pomoć? Naravno da nije pomoć, jer nisu svi prosvetni radnici u istom statusu. Neki imaju bračnog druga koji je dobrostojeć ili su bogati po nasleđu ili po nekom drugom osnovu iz nekih normalnijih vremena. Ovo ne može da bude socijalna pomoć, jer opet je ne zaslužuju svi. A nekima iz tog reda prosvetnih radnika, ne da treba socijalna pomoć, nego nekoliko desetina puta veća nego tih šest ili sedam hiljada dinara.
Dakle, koji je osnov ovoga? Ljudi rade za platu i platu primaju na osnovu toga šta daju na tom svom radnom mestu. Nagrade su posebna priča, a socijalna pomoć je posebna priča. Molim ministra da se izjasni konačno, šta je ovo? Ukupan iznos neto, naravno, pošto to što se vrte doprinosi kroz budžet, to je nebitno za celu računicu, je negde oko milijardu dinara. To deluje jako mnogo. Milijarda dinara je 8,3 miliona evra, koliko se ja razumem u današnji kurs, a marke su zato što je deset miliona maraka na nekoj bunovnoj jutarnjoj sednici juče Vlada Srbije poklonila Srebrenici u nameri da opere prljavi obraz nekih svojih članova iz devedesetih. Znači, to je mera vrednosti. To je nekih 50% više nego što je pokušaj pranja prljavog obraza. To je strašno.
Javljaju se, naravno, sindikalne organizacije prosvetnih radnika i neki kažu – hvala, ne treba, nama ne treba milostinja, nama treba sistemsko rešenje, mi nismo prosjaci, mi smo prosvetni radnici koji treba da obrazuju buduće generacije u ovoj državi. Rekli su da će se odreći ove bedne naknade, nagrade ili pomoći. Ja im preporučujem da osnuju fond, ako već to ne postoji, za pomoć najugroženijim kolegama i da oni koji to opravdano, ja njih potpuno razumem, ne žele da prime, bez obzira što im možda to i treba za neku malu potrepštinu, jer sa tim parama ne možete ništa važno da uradite, da se skupi u tom fondu dovoljno para da se pomogne onim prosvetnim radnicima kojima ne bi pomoglo ni da im se vrate otete plate, a kamoli da im se daje ovakva bedna pomoć.
Unapređenje procesa rada u srednjim i osnovnim školama, pa sad čujemo i na višim i na visokim, teško da može da se uradi sa pet-šest evra godišnje pomoći prosvetnim radnicima. Teško da može da se uredi i pomeri napred i obećanim krečenjem škola. To je novi reformski potez koji predsednik Vlade Srbije nudi za sledeću godinu, da će da budu okrečene sve škole.
Naravno da treba da budu okrečene, naravno, da je to obaveza, koliko se sećam to je obaveza lokalnih samouprava, ali naravno dobro je da to pomogne i država ako može osim u slučaju da to krečenje ne bude povereno jednoj umetničkoj radionici koja je skoro krečila „Lutriju Srbije“, jer bi to onda bila teška korupcija i ponovno teško vređanje intelekta srpskog naroda i ostalih građana Srbije.
Ministre, ovaj zakon je loš, a ja od vas tražim da kažete šta planirate za sledeću godinu, kakva će biti sledeća godina?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, a neka se pripremi narodni poslanik Blagoje Bradić.
Izvolite gospodine Rističeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj prethodni kolega poljoprivrednik i ekonomista, barem tako tvrdi mada ta njegova školska sprema meni više liči na onu višu oko ekonomske a ne na višu ekonomsku. Liči mi pomalo na višu uzaludnu kad na način na koji je tumačio povećanje, meni to izgleda kao da smo i umanjili za 50%, po načinu na koji je on tumačio ovaj Predlog zakona.
On je govorio o prljavom obrazu, gospodine predsedavajući, a kada o prljavom obrazu govore pendžetirani obrazi, od čijih obraza može da pravi vojničke cokule onda je za mene to malo dirljivo. Možda bi ovo povećanje bilo značajnije da nije nestalo 2000. godine 700.000 radnih mesta i da imamo 700.000 doprinosa …

Molim vas gospodine Rističeviću o temi.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Tema.)

Molim vas, on mene ne može da omete, ovaj docent tamo što dobacuje, čovek koji je doktorirao, koji prilikom predavanja skače po stolovima ni malo me ne iznenađuje kada dobacuje jednom zemljoradniku.
(Vladimir Pavićević, s mesta: Tema.)

Molim vas, gospodine Pavićeviću, nemojte da dobacujete, omogućavate onda gospodinu Rističeviću da komentariše vaše dobacivanje. Molim vas, da ne dobacujete.

Gospodine predsedavajući, nemojte prekidati sednicu zbog dobacivanja jednog docenta i doktora nauka jednom zemljoradniku jer on pokušava da ospori moje pravo, demokratsko pravo da budem ravnopravan sa svim drugim poslanicima. I te kako sam u temi i kažem da bi ovo povećanje od 7.000 dinara koje je veoma značajno, reći ću čak spektakularno iz prostog razloga što država koju smo zatekli nije ličila na državu, ličila je na ruševinu od države. Ekonomija je bila potpuno devastirana, ekonomija nije pravila viškove već manjkove.
Dakle, kada jedna vlada, jedna država uštedi u jednoj godini sredstva kojima po meni veoma značajno može da poveća prihode prosvetnim radnicima kojih ima 145.000 za njih je to malo, ali to malo je veliki uspeh i njih samih i nas. Dakle, da oni nisu štedeli kao poreski obveznici uplaćivali, da kao budžetski korisnici nisu uštedeli zajedno sa svima drugima, povećanja ne bi bilo. Da oni nisu oborili vlast stranke bivšeg režima sada ne bi bilo povećanja, bilo bi umanjenja. Da je ova vlast kao što je njihova bila, oni bi pustili inflaciju od 10% pa njima povećali platu 7%, pa bi oni realno imali 3%.
Zato je za mene ovo značajno, zato što pokazuje da uporedo sa povećanjem da se isplati štedeti, jer je štednja dobra zarada, da svi zajedno ujedinjenih treba da damo doprinos da oporavimo svoju ekonomiju. Kada je oporavimo i kada je stavimo na noge onda će nas poštovati i oni koji su nas podeljene koristili jedni protiv drugih. Nije lepo, nije korektno nečiji uspeh ma koliko on bio mali, a ja tvrdim da je značajan, jer sva velika značajna dela počinju jednim korakom ma koliko on bio mali i zato tvrdim da je ovo uspeh i zato preporučujem svi prosvetnim radnicima da ovo prihvate, da potroše sa svojim porodicama, da ne daju ni u kakve fondove kao što je to moj kolega poljoprivrednik predložio. On bi najverovatnije želeo da se osnuje neki fond vinogradara gde bi on bio na čelu pa koristio ta sredstva.
Predlažem im da potroše to sa svojim porodicama, da veruju u Vladu, da veruju u državu, da veruju u štednju, da veruju u to da kada se država razduži, kad ne budemo morali plaćati 130 milijardi kamate za suludo podignute kredite sa velikim kamatnim stopama u periodu kada se živelo od zaduženog, a ne od zarađenog, kada je glavni proizvod u državi bio javni dug, ja im zato preporučujem da ovo prime kao veliku stvar jer je država raskinula sa onom vrstom politike koje su razne varalice u poslednjih 12 godina do 2012. godine servirale narodu, gde su tobož oni delili sa narodom dobro i zlo tako što su sebi uzimali dobro, a narodu ostavljali zlo. Narodu su pričali bajke, a sebi dizali dvorce, gde sad narod živi kao u basni, a oni kao u bajci.
Dakle, da znaju da ova izmena i dopuna budžeta jeste velika stvar, znači raskid sa takvom vrstom politike koju je sprovodila stranka bivšeg režima. Ovo je dobar znak da se u ovoj državi pojavljuje država, da se pojavljuje njena ekonomija, da ova država vraća suverenitet uporedo sa tim stvarima. Sebe i njih i vas, i vas gospodine predsedavajući, pitam koliko bi danas mogli da povećamo plate i penzije da nije u divljoj, predatorskoj privatizaciji uspostavljen divlji, suludi kapitalizam koji je počistio 700.000 radnih mesta.
Pitam vas, da imamo 700.000 doprinosa na plate, da imamo iz toga i PDV, mi bi danas mogli ponosno da kažemo da ćemo im povećati plate za 10, 15, 20, 30%. To što ne možemo više jeste proizvod toga što moramo da vraćao dugove iz perioda kada neodgovorno vladalo državom, kada je uzimao ko je koliko hteo, kada su pravili razne kombinacije i iz toga sve njih molim da ovo prime kao značajno delo, zajedničko delo svih nas i da ne veruju onima koji su ih opljačkali, a sada ih pozivaju da izađu na ulice, da ponovo pljačkaše vrate na vlast, valjda ponovo žele da ih dopljačkaju. Hvala.