Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre sa članovima vašeg kabineta, poštovane kolege poslanici, Zakon o budžetu je najvažniji zakon koji parlament donosi u toku godine. Važni su takođe u istoj meri, čini mi se, i njegove dopune. Moram da priznam da sam čitajući ga najblaže rečeno bila zatečena ovim i ovakvim predlogom zakona. Očekivala sam u najmanju ruku pristojno obrazloženje sa valjanim razlozima za njegovo donošenje. Vaše obrazloženje se sastoji od par šturih rečenica i stiče se utisak da je ovaj i ovakav Predlog zakona reda radi poslat poslanicima u Skupštinu na razmatranje.
Nedopustivo je, gospodine ministre, da ovako važni zakoni ne sadrže u svom obrazloženju činjenice koje bi nas poslanike uverile da zaista Vlada zna šta radi. Pogledajte obrazloženje i sami ćete se uveriti u to.
Rečenica u kojoj su navedeni razlozi za donošenje zakona nam ne kazuje ništa. Šta znači zaista vaša rečenica – zakon se donosi radi unapređenja kvaliteta procesa rada srednjih i osnovnih škola? Da li je ovaj predlog zakona možda posledica štrajka u najavi, možda dogovora ministra prosvete i sindikata prosvetnih radnika? Poslanici koji će odlučivati o ovom zakonu žele to da znaju.
Gospodine ministre, ko je i na osnovu kojih činjenica procenio ili odlučio da treba unaprediti, kako vi kažete, samo rad osnovnih i srednjih škola? Zar materijalna pomoć nije bila potrebna zaposlenima, recimo, u predškolskim ustanovama. Podsetiću vas i oni su deo celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji, a izostavljeni su ovom prilikom ili možda za njih nema materijalne pomoći zato što nema štrajka ni u najavi ili možda Vlada misli da zaposleni u predškolskim ustanovama rade manje odgovoran posao od posla koji obavljaju zaposleni u osnovnim i srednjim školama.
Reći ćete da oni ne primaju plate iz budžeta Republike Srbije, da su u nadležnosti lokalnih uprava i time ćete se ograditi od zahteva 22.000 zaposlenih u predškolskim ustanovama. Rešenje za njih se takođe moglo naći u izmenama u članu 17. Zakona o budžeta. Znate to dobro i vi.
Mislim da je ovo izostavljanje zaposlenih u predškolskim ustanovama ogroman propust, obzirom da će se, pretpostavljam, usvojiti amandman kojim se traži da osim zaposlenih u osnovnim i srednjim školama isplatom jednokratnog iznosa budu obuhvaćeni i zaposleni u visokoškolskim ustanovama i ustanovama studentskog standarda.
Gospodine ministre, iz ovakvog obrazloženja ne možemo saznati koliki je broj prosvetnih radnika koji će dobiti ovu jednokratnu isplatu, kako je vi nazivate, kolika visina sredstava je neophodna za isplatu ove pomoći, ni tog podatka nema u Predlogu zakona. Dakle, bilo je neophodno da nam predočite kako se došlo baš do cifre od 7.000 dinara ili od 6.000 dinara. Da li je cifra od šest hiljada, odnosno sedam hiljada dinara rezultat potrebne i neophodne analize ili rezultat nečije dobre volje, naravno ne mislim tu na MMF.
Kažete da su sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije, ali nam niste rekli, odnosno niste nam naveli da li se ona nalaze u tekućoj budžetskoj rezervi ili negde na nekoj drugoj poziciji za koju mi ne znamo. Previše pitanja koja se odnose na zakon u kome se praktično dodaje samo jedan stav u jednom članu.
Gospodine ministre, podatke koje ste nam ovde na početku svog izlaganja izneli trebalo je prikazati u Predlogu zakona. Sve u svemu, navrat nanos rađen Predlog zakona, gotovo onako usput bez valjanog obrazloženja sa ogromnim propustima i ovoga puta bi sreću trebalo da imaju samo neki zaposleni u prosveti, ako se to uopšte može nazvati srećom. Uzmeš im 50.000, a vratiš im šest ili eventualno 7.000.
Da li će donošenje ovog zakona izazvati donošenje novih dopuna Zakona o budžetu, a u korist svih onih koji mogu sindikalno da se organizuju? Gospodine ministre, šta je sa ostalim korisnicima javnih sredstava, zdravstvenim radnicima, zaposlenima u kulturi, policiji, Vojsci, lokalnim upravama i najugroženijim i najoštećenijim penzionerima? Da li je njima potrebna pomoć? Naravno da jeste. Vratite svim korisnicima javnih sredstava ono što im je uzeto leks specijalisom.
Kako slušamo ovih dana, upravo smo imali prilike i sada da čujemo od strane Vlade, da je sistem javnih finansija stabilan, da je budžetski deficit daleko niži od planiranog, zaposlenost je po rečima Vlade u porastu, te je logično da se svima, koji su obuhvaćeni leks specijalisom, vrati iznos i primanja koji su im oduzeti. Jedino je to ispravno i neophodno radi unapređenja kvaliteta života svih onih koji svoje plate i penzije primaju iz budžeta Republike Srbije. Nadam se da ste u ovoj rečenici prepoznali i deo vašeg obrazloženja ovog zakona.
Poslanička grupa Boris Tadić, SDS, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, neće podržati ovaj predlog zakona, ne zato što ne misli i ne želi dobro prosvetnim radnicima, već zato što mislim da svim zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima koji su oštećeni primenom „leks specijalisa“ treba vratiti onoliko koliko im je uzeto, ni više ni manje.
I na kraju, uzgred onako, ministar prosvete Srđan Verbić danas je izjavio da je jednokratna pomoć zaposlenima u prosveti od sedam hiljada dinara realna i da oni predstavnici sindikata koji smatraju da takva odluka nije fer mogu da vrate novac u republički budžet. Naravno, ponovio je ono što je premijer u sredu izjavio, ja ću ga citirati – ako je za nekog to sitnica, molim vas dajte nam tu sitnicu, vratite u budžet, bićemo vam zahvalni, poručio je Vučić. Toliko o brizi i poštovanju ove Vlade o zaposlenima u prosveti, ove dve izjave govore sve i suviše da ja njih komentarišem. Zahvaljujem.