Mora neposredno. Danas je sreda. Dakle, o tome ćemo u četvrtak.

Danas je četvrtak, gospođo Gojković.

Hvala.
Nije povređen Poslovnik. Nisam mogla da povredim Poslovnik zato što… Sačekaću da se od srca nasmejete, pa da nastavim. Da li može još malo smejanja, pa da nastavim? Smejanje je zdravo, bar smo atmosferu od jedne apsolutno negativne jutros, malo prebacili na nešto pozitivnije, pa ćemo nastaviti da radimo.
Dakle, nisam mogla, uz najbolju želju, ja strašno želim da vam dam repliku, ali premijer dok ste vi govorili je bio u automobilu od Nemanjine 11 do zgrade parlamenta. Tih pet minuta on vas nije slušao i to mogu da dokažem.
Prema tome, ništa se nije odnosilo na vaš govor. Drugi put. Ono obećava da će doći kasnije, ako niste potrošili vaših pet minuta, vrlo rado ćete polemisati.
Sada dajem reč narodnom poslaniku Ljubiši Stojmiroviću, da nastavimo da pričamo.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Nema replika na povredu Poslovnika. Razumem vas da želite, ali premijer se izvinio svima vama i građanima Srbije, da će doći kasnije, kada završi sastanak. Evo, doći će u 18,00 časova i nastaviće vrlo rado da polemiše sa vama. Zapamtite sve.
Izvolite.

Ja sam baš hteo nešto da zamerim predsedniku Vlade. Biće mi neprijatno kada izađe da pričam o tome. Nema veze.
Mene čudi od strane predsednika Vlade da je on u neku ruku mazohista. Zašto to kažem? Oni koji ga najviše napadaju, koji najgore govore o njemu, koji o njemu iznose neistine i laži, imaju njegovu najveću naklonost. Kolege iz opozicije su tražile da dođe predsednik Vlade i on je odmah ispunio njihov zahtev. Pokazao je da su mu u neku ruku oni miliji nego mi sa ove strane, jer nas stalno kritikuje da malo radimo, da nedovoljno radimo, da se ne trudimo dovoljno, a ovi koji o njemu pričaju sve najgore, samo što ne dobiju milovanje po kosi. Ali, da pređem sa te strane na ono što je tačka dnevnog reda.

Molim vas, samo da se kolege malo smire, ko želi da ostane, ko da izađe, da možete da izlažete. Molim sve koji žele da izađu da to učine u tišini.
Nastavite, molim vas, poslaniče.

Koliko vidimo danas ovde na ovoj sednici, a tako je bilo i na Odboru za prosvetu, uglavnom se svi slažemo i svi kažemo da ćemo glasati za ovaj predlog Vlade da se zaposlenima u prosveti omogući da dobiju po 7.000 dinara. Da li je to mnogo? Normalno da nije mnogo. Da li je dovoljno? Nije ni dovoljno. Ali, mora da se napravi prvi korak da bi nešto mogli tim ljudima da pružimo, jer ako želimo da pređemo određeni deo puta, moramo da napravimo prvi korak. Ako želimo da ostvarimo neki cilj, moramo isto da uradimo prvi korak. Tako je i u ovom slučaju.
Sećam se, svojevremeno, kad su mi moja deca tražila da im dam neku paru, ja ih pitam koliko vam treba, jedan moj prijatelj kaže – što više daš, manje ćeš da se obrukaš. Evo u takvoj situaciji je sad i naša Vlada. Kesa nije bez dna, ta kesa ima dno, ima određenu sumu novca koja stoji na raspolaganju Vladi i u ovom trenutku Vlada i resorni ministar su videli da je to iznos koji su predložili Skupštini.
Ja se nadam da ćemo u budućnosti svi zajedno i kolege iz opozicije i sindikati i zaposleni u prosveti zajedničkim snagama naći modus kako da popravimo njihov položaj vezani za plate i za uslove rada.
Da li smo se ogrešili o prosvetu i ljude zaposlene u prosveti? Jesmo, i to mnogo. Nije se ogrešila samo ova Vlada, to je nešto što je, ljudi, unazad 20, 30 godina i više. Mi smo uporno unazad 20, 30 godina urušavali taj obrazovni sistem i sada nema tog čarobnjaka koji će jednim pokretom, čarobnom palicom da to popravi, da sve odjednom bude onako kako valja. Neka ovo bude prvi korak. Neka ovo bude nada za te ljude i da oni mogu da vide da neko vodi računa o njima i da će u budućnosti biti sve više i više ovakvih pokušaja. Hvala.

Zahvaljujem, profesore Stojmiroviću.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre sa članovima vašeg kabineta, poštovane kolege poslanici, Zakon o budžetu je najvažniji zakon koji parlament donosi u toku godine. Važni su takođe u istoj meri, čini mi se, i njegove dopune. Moram da priznam da sam čitajući ga najblaže rečeno bila zatečena ovim i ovakvim predlogom zakona. Očekivala sam u najmanju ruku pristojno obrazloženje sa valjanim razlozima za njegovo donošenje. Vaše obrazloženje se sastoji od par šturih rečenica i stiče se utisak da je ovaj i ovakav Predlog zakona reda radi poslat poslanicima u Skupštinu na razmatranje.
Nedopustivo je, gospodine ministre, da ovako važni zakoni ne sadrže u svom obrazloženju činjenice koje bi nas poslanike uverile da zaista Vlada zna šta radi. Pogledajte obrazloženje i sami ćete se uveriti u to.
Rečenica u kojoj su navedeni razlozi za donošenje zakona nam ne kazuje ništa. Šta znači zaista vaša rečenica – zakon se donosi radi unapređenja kvaliteta procesa rada srednjih i osnovnih škola? Da li je ovaj predlog zakona možda posledica štrajka u najavi, možda dogovora ministra prosvete i sindikata prosvetnih radnika? Poslanici koji će odlučivati o ovom zakonu žele to da znaju.
Gospodine ministre, ko je i na osnovu kojih činjenica procenio ili odlučio da treba unaprediti, kako vi kažete, samo rad osnovnih i srednjih škola? Zar materijalna pomoć nije bila potrebna zaposlenima, recimo, u predškolskim ustanovama. Podsetiću vas i oni su deo celokupnog sistema obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji, a izostavljeni su ovom prilikom ili možda za njih nema materijalne pomoći zato što nema štrajka ni u najavi ili možda Vlada misli da zaposleni u predškolskim ustanovama rade manje odgovoran posao od posla koji obavljaju zaposleni u osnovnim i srednjim školama.
Reći ćete da oni ne primaju plate iz budžeta Republike Srbije, da su u nadležnosti lokalnih uprava i time ćete se ograditi od zahteva 22.000 zaposlenih u predškolskim ustanovama. Rešenje za njih se takođe moglo naći u izmenama u članu 17. Zakona o budžeta. Znate to dobro i vi.
Mislim da je ovo izostavljanje zaposlenih u predškolskim ustanovama ogroman propust, obzirom da će se, pretpostavljam, usvojiti amandman kojim se traži da osim zaposlenih u osnovnim i srednjim školama isplatom jednokratnog iznosa budu obuhvaćeni i zaposleni u visokoškolskim ustanovama i ustanovama studentskog standarda.
Gospodine ministre, iz ovakvog obrazloženja ne možemo saznati koliki je broj prosvetnih radnika koji će dobiti ovu jednokratnu isplatu, kako je vi nazivate, kolika visina sredstava je neophodna za isplatu ove pomoći, ni tog podatka nema u Predlogu zakona. Dakle, bilo je neophodno da nam predočite kako se došlo baš do cifre od 7.000 dinara ili od 6.000 dinara. Da li je cifra od šest hiljada, odnosno sedam hiljada dinara rezultat potrebne i neophodne analize ili rezultat nečije dobre volje, naravno ne mislim tu na MMF.
Kažete da su sredstva obezbeđena u budžetu Republike Srbije, ali nam niste rekli, odnosno niste nam naveli da li se ona nalaze u tekućoj budžetskoj rezervi ili negde na nekoj drugoj poziciji za koju mi ne znamo. Previše pitanja koja se odnose na zakon u kome se praktično dodaje samo jedan stav u jednom članu.
Gospodine ministre, podatke koje ste nam ovde na početku svog izlaganja izneli trebalo je prikazati u Predlogu zakona. Sve u svemu, navrat nanos rađen Predlog zakona, gotovo onako usput bez valjanog obrazloženja sa ogromnim propustima i ovoga puta bi sreću trebalo da imaju samo neki zaposleni u prosveti, ako se to uopšte može nazvati srećom. Uzmeš im 50.000, a vratiš im šest ili eventualno 7.000.
Da li će donošenje ovog zakona izazvati donošenje novih dopuna Zakona o budžetu, a u korist svih onih koji mogu sindikalno da se organizuju? Gospodine ministre, šta je sa ostalim korisnicima javnih sredstava, zdravstvenim radnicima, zaposlenima u kulturi, policiji, Vojsci, lokalnim upravama i najugroženijim i najoštećenijim penzionerima? Da li je njima potrebna pomoć? Naravno da jeste. Vratite svim korisnicima javnih sredstava ono što im je uzeto leks specijalisom.
Kako slušamo ovih dana, upravo smo imali prilike i sada da čujemo od strane Vlade, da je sistem javnih finansija stabilan, da je budžetski deficit daleko niži od planiranog, zaposlenost je po rečima Vlade u porastu, te je logično da se svima, koji su obuhvaćeni leks specijalisom, vrati iznos i primanja koji su im oduzeti. Jedino je to ispravno i neophodno radi unapređenja kvaliteta života svih onih koji svoje plate i penzije primaju iz budžeta Republike Srbije. Nadam se da ste u ovoj rečenici prepoznali i deo vašeg obrazloženja ovog zakona.
Poslanička grupa Boris Tadić, SDS, Zajedno za Srbiju, Zeleni Srbije, neće podržati ovaj predlog zakona, ne zato što ne misli i ne želi dobro prosvetnim radnicima, već zato što mislim da svim zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima koji su oštećeni primenom „leks specijalisa“ treba vratiti onoliko koliko im je uzeto, ni više ni manje.
I na kraju, uzgred onako, ministar prosvete Srđan Verbić danas je izjavio da je jednokratna pomoć zaposlenima u prosveti od sedam hiljada dinara realna i da oni predstavnici sindikata koji smatraju da takva odluka nije fer mogu da vrate novac u republički budžet. Naravno, ponovio je ono što je premijer u sredu izjavio, ja ću ga citirati – ako je za nekog to sitnica, molim vas dajte nam tu sitnicu, vratite u budžet, bićemo vam zahvalni, poručio je Vučić. Toliko o brizi i poštovanju ove Vlade o zaposlenima u prosveti, ove dve izjave govore sve i suviše da ja njih komentarišem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Koliko vidim nije u sali.
Naredni govornik, kolega Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim pre svega, gospodine Vujoviću da je pogrešno da se škole zatvaraju, to ste danas rekli, i smatram da je ta politika pogubna po dalji razvoj Srbije.
Sve ono što smo danas imali prilike da čujemo nije nas uverilo da je to ono što je potrebno prosvetnim radnicima koji žele da se njihove plate vrate na staro, a ne da im se na bilo koji način izlazi u susret.
Srpska napredna stranka kada oduzima, ona ponižava. Gospodine Vujoviću, vi kada dajete vi ponižavate.
Plate u javnim preduzećima su…