Gospodine Babiću, potpuno ste u pravu, ali gospodin Nikolić je sada u bolnici sa bolesnim detetom i molim vas da ne spominjete njegovo ime, ja vas to molim. Izvolite, nastavite.

Izvinjavam se i neću upotrebiti, nisam znao za gospodina Nikolića i želim mu svu sreću i brz oporavak.
Šta u ovom trenutku radi Dragan Šutanovac? Koji važniji i preči posao ima nego prisustvo i ovoj temi koja se nalazi na dnevnom redu Narodne skupštine?
Šta sada radi Borko Stefanović? Gde se nalazi Zoran Živković? Kojeg prečeg posla ima Vladimir Pavićević, pa nije u sali i ne radi ono za šta su ga platili građani Republike Srbije? Gde je Marko Đurišić? Gde je Balša Božović? Šta sada važnije ima nego što je tema, a to su 7.000 dinara prosvetnim radnicima, što se daje iz budžeta Republike Srbije.
Gde je Aleksandar Senić, gde je gospođa Aleksandra Jerkov? Šta radi Ivan Jovanović, gde je Jovan Marković? Šta je sa Dušanom Petrovićem i šta je sa ostalim narodnim poslanicima i meni je drago što evo još su dva narodna poslanika Demokratske stranke došla da udostoje koliko-toliko ovu Narodnu skupštinu i temu koja se danas nalazi na dnevnom redu.
Neću tražiti da se glasa o tome, gospodine Bečiću.

Zahvaljujem se gospodine Babiću.
Takođe, zahvaljujem se, vaš efekat, sada imamo više poslanika nego ministara u sali i da je tu čak i šef poslaničke grupe Demokratske stranke, gospođa Vučković, tako da smatramo da nisam prekršio Poslovnik, a vama hvala na pozivu da poslanici uđu u salu.
Da li želite u danu za glasanje da se izjasnimo?
(Zoran Babić, s mesta: Ne.)
Ne. Hvala.
(Nataša Vučković, s mesta: Poslovnik.)
Po Poslovniku? Gospođo Vučković, kako možete da se pozovite na Poslovnik, kada ste u ovom trenutku ušli u salu.
(Nataša Vučković, s mesta: Ja sam čula vaš komentar…)
To ne može gospođo Vučković. Zahvaljujem se.
(Nataša Vučković, s mesta: Pomenuli ste me…)
Želite da povredu Poslovnika ukažete zato što sam vas ja pomenuo da ste se vratili u salu, umom objašnjenju gospodinu Babiću da ne treba da vas prozove, jer ste se vratili u salu. Izvolite.

Povredili ste član 107. Poslovnika Skupštine.
Nije ni vaše, ni kolege Babića da proziva poslanike, to je na kraju krajeva predsednica Skupštine rekla juče našoj koleginici gospođi Jerkov, te vas molim da se ponašate u skladu i na jednak način prema svim poslanicima. Nemate pravo da prozivate narodne poslanike.
Dejan Nikolić je pre svega toga objektivno odsutan sa razlogom iz Skupštine.

Zahvaljujem se gospođo Vučković.
To sam i rekao. Kao što sam mnogo puta dozvolio gospođici Jerkov da pominje narodne poslanike u sali, nikada je nisam prekinuo, tako da iz istog razloga nisam prekinuo ni gospodina Babića, a samo sam pomenuo rečenicu da je gospodin Babić prozvao narodne poslanike koji nisu bili u sali i koji su sada u sali. Ništa više nisam rekao. Smatram da nisam prekršio Poslovnik.
Da li želite da se izjasni Skupština.
(Nataša Vučković, s mesta: Da.)
Da. Hvala.
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić, po dnevnom redu. Izvolite.

Zahvaljujem.
Interpretacija o tome da li je ovo rebalans ili nije su naravno svakome na volju. Rebalans jeste zbog toga što dopunjavate član, zato što vam brani član 17. da se novac troši mimo onoga kako je u Zakonu o budžetu određeno. To je rebalans.
Osim što sada smatram da je potpuno detinjasto pričati – jao super je godina bez rebalansa. Niko srećniji od svih nas da imate ovde rebalans sa suficitom budžeta, kao što je bilo u Skupštini Srbije 2006. godine. Kratko pamćenje i dosta klevetanja i laganja je odlika našeg folklora i u javnosti i ovde pa nikom ništa. Dakle, imamo rebalans i to nije nikakav minus.
(Zoran Babić, s mesta: „Laganje je deo folklora“. Bečiću, slušate li vi ovo?)
Ono što je minus je da nam je Vlada poslala poruku da ne zna da računa. Petog novembra ste poslali predlog sa iznosom od 6.000, u utorak iz objektivnih razloga nije bilo sednice, juče je taj iznos 7.000. Koliko ozbiljno iko može da shvati ikakve priče o budžetu, ako u roku od četiri dana menjate iznos jednokratne pomoći kojom se ponižavaju prosvetni radnici sa 6.000 na 7.000?
Znam tačno u kakvim teškoćama je ministar finansija. Dakle, ovo ne govorim zato što mislim da on ne zna da računa, naprotiv. Govorim vam o činjenicama o kojima smo svi svedoci.
Pre četiri dana ne znamo kome će sve da bude poklonjena ta jednokratna pomoć, pa onda ne znamo kriterijume. Danas imamo ne priču o jednokratnoj pomoć, nego priču o budžetu za 2016. godinu. I to ja razumem. To se zove kontrola štete, zbog toga što javnost Srbije vrlo sa negodovanjem reaguje na poruku - budite srećni, čestitamo vam što dobijate 6.000 ili 7.000, to se još uvek ne zna.
To je sve legitimno, ali nije legitimno pokušavati da ozbiljne manjkavosti koje ovaj Predlog dopuna Zakona ima i našu želju da poboljšamo i da razjasnimo građanima Srbije o čemu se u stvari radi, nije legitimno pokrivati to i zatrpavati čuvenim rečenicama o prethodnoj vlasti.
Nije etički i ja se unapred izvinjavam kolegama iz Socijalističke partije Srbije, ali je neophodno zbog ovakvog načina folklorne komunikacije, pa pitajte ministra prosvete o tome šta je bio problem, pa pitajte ministra saobraćaja šta je bio problem.
Mi nemamo nameru da išta loše i da ikakvu odgovornost tražimo od Socijalističke partije Srbije, ali je neukusno sedeti u Vladi u koaliciji, osim što ja lično smatram da je neukusan način na koji se u koaliciji u javnosti stvari prikazuju kao što samo pola sale aplaudira nekome koga smatra da treba da aplaudira, predsedniku Vlade ili Skupštine, to je sve izbor, nije važno. Neukusno je insistirati na tome da je Demokratska stranka sama bila u Vladi od 2008. do 2012. godine, ali opet vaš izbor. To ništa, apsolutno ne pomaže činjenici da mi imamo rebalans budžeta danas na dnevnom redu sa omalovažavajućom sumom i sa zahtevom političara da prosvetni radnici budu srećni.
Ministar je potpuno u pravu što se tiče predškolskih ustanova, ali mi ministre ne možemo da amandmanom na budžet na bilo koji način omogućimo da i predškolske ustanove dobiju, odnosno zaposleni, dobiju ovu istu pomoć.
Nedostatak poštovanja i uvažavanja pri dijalogu u ovoj instituciji je ono što ljudi vide, nedostatak prihvatanja da svako ima pravo na različito mišljenje ono što ljudi vide, a ono što neće osetiti u svom standardu je bilo kakvo poboljšanje i to neće biti ni do kraja ove godine, ni do kraja 2016. godine. To je naš zajednički problem. Ali, naš zajednički problem ne može da se reši tako što će se umesto razgovora o rebalansu budžeta upotrebljavati jezik diskvalifikacija, tehnike zatrpavanja prave teme i optuživanja drugih za odgovornost koju skoro četiri godine nosi ova Vlada. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović. Izvolite gospodine Đukanoviću.

Hvala predsedavajući.
Znate, svašta smo čuli danas ovde, međutim, ono što ste vi gospodine Vujoviću izneli je jedan zaista zastrašujući podatak, a to je da, čini mi se, 2011. godine mi smo u administraciji kao država povećali za 10% plate, a recimo prosveti samo 3%. To je najbolji pokazatelj kako je neko mislio na naše prosvetne radnike, pošto danas imamo salve žalopojke na njihov težak život. On jeste težak, to je zastrašujuće težak život, ali zahvaljujući vama, jer ste im upropastili svaku budućnost i normalan rad.
Znate, danas slušamo ovde i kritiku kako ljudi u agencijama nekakvim, recimo, pa ste spomenuli Agenciju za borbu protiv korupcije, imaju visoke plate. Slažem se, ali gomila tih agencija ste vi izmisli, a kada im se pomene plata svim tim nezavisnim telima, pa prvi skočite ovde da branite da im ostanu ista primanja.
Setite se šta je bilo za Zaštitnika građana kada mu je neko pomenuo primanja. Prvi ste skočili da branite toliko primanje. Danas kritikujete ovu vlast zato što pokušava prosvetnim radnicima da da platu, odnosno jednokratnu pomoć, kako se to zove.
Prosto ne mogu da verujem koje je to licemerje. Vi koji ste naduvali administraciju do eksplodiranja i zaduživali zemlju po nenormalnim kamatama od 7,5%, vi danas nama pričate kako je ovo milostinja. Ovo nije milostinja, ovo je nešto što smo mi zaradili.
Ne može milostinja da bude kada date nekome kad nešto zaradite. Milostinja je ono što ste vi činili, zaduživali ste državu da biste kupovali glasove i prosvetnih radnika i ljudi u zdravstvu, itd. Tim zaduživanjem upropastili ste nas sve. Zato to danas vraćamo.
Neko se smejao ovde, pa kaže – jao, samo vam je privredni rast 0,9%. Pa, koliki je bio kod vas? Pa, 0,9% znači da smo mi nešto proizveli, neka novostvorena vrednost je stvorena, negde nešto izvozimo, negde nešto radi, neko prima platu, negde je smanjena neka nezaposlenost. To kod vas nije bio slučaj nikada. Mi smo imali zastrašujuće negativan trend. Mi smo u vaše vreme doživeli da monopolska preduzeća državna budu u minusu. To se nikada nije dogodilo. Mi smo imali Elektroprivredu u minusu, „Srbijašume“, „Lutrija“ u minusu. To je jedina lutrija na svetu, čini mi se, koja je bila u minusu.
Vi sada nekom pričate kako je ovo loše, kako je ovo milostinja. Šta ste vi dali prosvetnim radnicima? Videli smo kakve smo škole imali. Dobro nam deca na panjevima nisu sedela. E, mi sad hoćemo da obnovimo škole zato što želimo da uložimo u prosvetu. Želimo da taj prosvetni radnik bude poštovan. Želimo da učitelj bude persona, da mu se deca dive, a ne kao što smo imali u vašem periodu zaista jednu degradaciju prosvete gde je moglo da dođe učenik, sin nekog bogatog tajkuna i da dođe i da išamara profesora i to smo imali. Izvinite, ovde mora da se poštuje profesor. Možda je to retrogradno. Znate, ja svog učitelja i nastavnika kad me popreko pogleda, nisam smeo ni da pisnem, a danas deca kako se ponašaju prema tim prosvetnim radnicima, zahvaljujući toj degradaciji koju ste vi uveli, to je zaista strašno. E, mi hoćemo da promenimo taj sistem. Učitelj mora da vam bude drugi roditelj i da poštujemo te ljude.
Kažete da je milostinja, ne znam, univerzitetskim profesorima što se daje plata. Pa, mi želimo da pokažemo tim ljudima neko poštovanje, što im povećavamo za 2.000, koliko će im se povećati plata, odnosno primanja.
Vi često kritikujete danas razne diplome, pa i ja to mogu da vam kritikujem, ali sve te fakultete privatne, što bih ja nazvao, izvinite, džigi bau fakultetima, pa to ste im vi davali licencu. Pa, vi ste ti koji ste uveli degradaciju u naše visoko školstvo, zato što ste mogli da odete na neki fakultet za popodne i da to završite za, ne znam, godinu, dve. To je vaš proizvod. To nije proizvod sadašnje vlasti. Mi konačno uvodimo neki red. Sad se može objektivno nekim izmenama i dopunama Zakona o visokoškolskom obrazovanju, ako ništa, zna se kriterijum šta je fakultet, što u vaše vreme nije bilo tako.
Zaista vas molim, kad vi kažete - to je malo što je neko dao, pa, zađite malo u vaš džep, pa dajte vi. Pošto sam čitao sinoć neverovatne komentare na portalima, pa kaže – jao, 250 dinara je nekom povećana penzija, pa to je, kaže, za jednu pljeskavicu sa prilozima. Vi ni to niste dali tim ljudima. Ti ljudi koji će primiti tih 250 dinara više, govorim o penzionerima, oni nisu imali nikakvo povećanje, nije im se ni sada uzimalo, ali ovde se izbegava jedna neverovatna stvar da se kaže, a to je da ste nam vi ostavili da 61% penzionera u ovoj zemlji prima ispod 25.000 dinara i nije vas sramota da vi nekome nešto danas pridikujete. To je vaša zaostavština.
Mi danas isplaćujemo penzije iz realnih izvora zato što nemamo penzione fondove, jer ste ih opljačkali, jer ste ih upropastili, jer ste ih uništili. Mi danas iz realnih izvora trudimo se da podignemo ekonomiju koliko možemo, ali nećemo da zadužujemo zemlju, nećemo po cenu da nas i smene sa vlasti. Ako se narodu to ne sviđa, neka glasa na izborima protiv nas, ali da zadužujemo državu, da uništavamo zemlju kao što ste vi to radili, mi to nećemo da radimo. Nije nam vlast tako slatka.
Izvinjavam se, ako vi mislite da neko vodi računa samo o svom rejtingu, pa koji bi to premijer nekome smanjivao penziju? Pa, to je krajnje nepopopularan potez. Što vi to niste uradili, nego ste podizali penzije iz nerealnih izvora tako što ste nas zaduživali, da biste kupovali naklonost birača? E, mi to nećemo da radimo, po cenu i da padnemo sa vlasti, ali izvinite, hoćemo zdravu zemlju, na zdravim osnovama i zdrave finansije. Zato naravno da ovako nešto podržavam, zato što je ovo pokazatelj da smo negde nešto uspeli da imamo od nečega da izdvojimo zato što smo to zaradili, za razliku od vas koji za sve vreme vaše vladavine niste ništa zaradili, apsolutno ništa. Sećam se vašeg ministra svojevremeno, kada je davao izjave u novinama, radi se o gospodinu Đeliću, koji je rekao jednom prilikom, dobro se to sećam, kaže – uzeli smo fantastičan kredit, imaćemo da pokrijemo plate i penzije.
To je bilo vaša ekonomska logika, a Bogu hvala da se više nikada neće događati. Zaista želimo da ova zemlja krene napred.
Molim ljude, znam da im je teško, za razliku od vas zađem među narod. Nisu ljudi ovim zadovoljni, nisu, zato što je ovo zaista nešto što ne može da im pokrije osnovne potrebe, ali razume narod, nije narod ni glup ni lud. Shvata gde smo i shvata da je ovo ipak nečiji trud i da smo ovo nečim zaradili, a nismo zadužili državu. To je ono što je glavno.
Ja vas molim da vi nama objasnite, upravo ovo što sam vas pitao – kako ste uspeli da naša javna preduzeća, odnosno monopolska preduzeća dovedete do minusa? To samo može ekonomski genije da uradi, niko drugi. Zašto ste, recimo, godišnje trošili po 300, 400 miliona evra na preduzeća u restrukturiranju? Eto, možda su mogla da budu i plate i penzije da ne pričam o korupciji koja je bila jezivih razmera. Izvinite, našem ni jednom ministru ne pada na pamet da dobija subvenciju od države da pravi vinograde, a to su vaši neki ljudi radili.
Molim ove ljude ovde, moje kolege iz SNS, da budu ponosni što će danas da glasaju za nešto što pokazuje da je zemlja krenula napred, a gospodi preko puta mogu samo da poručim da ljubomora nije zdrava stvar. Znam koliko je teško kada nemate rezultat, a pokušavate da prikažete da neko ko ima rezultat ne ume dobro da radi. To jako teško ide i mislim da narod to i ne kako dobro shvata. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri, drago mi je da vas češće vidim ovde u ovoj sali, što govori o vašem predanom poslu i posvećenosti poslu koji obavljate.
Poštovani narodni poslanici, mi danas raspravljamo o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu i to samo jednom članu 17, sa namerom da se zaposlenima u osnovnim školama, srednjim školama i visokom obrazovanju isplati jednokratna novčana pomoć u iznosu od 7.000 dinara.
Poštovani narodni poslanici, ovo je lepa vest za sve prosvetne radnike, a ja ću obrazložiti zbog čega je do kraja svoje diskusije.
Ako su vaspitanje i obrazovanje primarni resurs društva u uslovima tranzicije, a oni zaista jesu, onda ono zasigurno može doprineti modernizaciji Srbije samo ako se stvore uslovi za njegovo optimalno funkcionisanje. Zato su reforme vaspitano-obrazovnog sistema ključne tačke, rekao bih imperativ projekta modernizacije Srbije, kojeg je promovisao predsednik Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić u ekspozeu prilikom izbora Vlade 27. aprila gospodnje 2014. godine.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, da ne zaboravimo, ekspoze predsednika Vlade Aleksandra Vučića je najsveobuhvatniji, najkonkretniji, najtransparentniji i najveći, 52 gusto kucane strane i najbolji. Ovih pet elemenata priključio sam danas i šesti – najviše realiziran u godinu i po dana od svih 75 prethodnih ekspozea predsednika vlada Srbije od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije Prote Mateje Nenadovića 1805. godine do danas.
Poštovana gospodo narodna poslanici, znanje, tj. vaspitanje i obrazovanje svih građana Republike Srbije su pretpostavka demokratije. Oni je jačaju, a ne znanje pogoduje diktaturi. Vaspitanje i obrazovanje spadaju u red onih delatnosti koje su u tranziciji pod strankom bivšeg režima doživele najveće poremećaje, tako da smo od jednog evropski prestižnog nivoa vaspitanja i obrazovanja potonuli pod strankom bivšeg režima u najveću krizu u čitavoj nacionalnoj istoriji školstva i pedagoških ideja. Tu ocenu dali su i naši stručnjaci koji se bave istorijom školstva i pedagoških ideja.
Mnoge evropske i svetske Vlade su u svojim programima dale vaspitanju i obrazovanju veoma značajno mesto, i to je dobro. I naš predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, dao je vaspitanju i obrazovanju značajno mesto u ekspozeu.
Samo, dame i gospodo, evo ga ovde kod mene, da vas podsetim, vaspitanju i obrazovanju posvetio je pet stranica teksta, od 32. do 37. To je više od polovine ukupnog ekspozea nekih prethodnih predsednika Vlada Republike Srbije, a od nekih ne polovinu nego čak čitav ekspoze. Proverite, dostupno vam je u arhivi.
Na stranici 32. ekspozea, predsednik Vlade Republike Srbije, gospodin Vučić pored ostalog je rekao, citiram: „Ova Vlada će reformisati obrazovni sistem. Znanje je temelj od kojega krećemo da gradimo našu zajedničku kuću, našu Srbiju“, završen citat. Na stranici 13, govoreći o fiskalnoj konsolidaciji, predsednik Vlade je rekao, citiram: „Smanjenje plata u javnom sektoru za 10%, a plate će nastaviti da rastu po fiskalnim pravilima od 2015. godine“, završen citat.
Izvinjavam se, gospodo ministri i gospodo narodni poslanici, ja ću ovo još jedanput pročitati zbog građana Republike Srbije: „Smanjenje plata u javnom sektoru za 10%, a plate će nastaviti da rastu po fiskalnim pravilima“, podvlačim, „od 2015. godine“, završen citat. Plate će rasti normalno sa fiskalnim pravilima, a ne kao ranije bez fiskalnih pravila i kako napisano, gospodo iz opozicije, u ekspozeu, tako, evo vidite danas, ostvarujemo i od 2015. godine. Tako, to radi Vlada Republike Srbije, tako to radi predsednik Vlade Republike Srbije i tako to radi SNS.
Gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, po sistemu napisano i ostvareno u ovom programu Vlade kojeg treba da držimo kao svetu knjigu svi, bar mi narodni poslanici.
Premijer kada je ove reči izgovorio u ekspozeu, kao da je imao na umu Erazma Roterdamskog koji je rekao, citiram: „Najveća nada svake zemlje leži u primerenom školovanju mladosti“, završen citat.
Nastavnički poziv, složićete se sa mnom, jedan je od najstarijih poziva koji svoje korene ima u vremenu pre ustanove škole, kao institucije. Svako društvo, za ovaj časni poziv, biralo je ljude u koje su imali najviše poverenje i koji su bili najcenjeniji u društvu. Građani Republike Srbije dobro znaju da od nastavnika, njegovog stručnog kvaliteta, njegovog stila rada umnogome je zavisilo da li će dostignuti nivo pedagoškog znanja adekvatno sprovesti u praksi i tu nema dileme. Zato uvek imaju razumevanja za svaku pomoć, pa makar i jednokratnu, kada je Vlada daje, jer time želi skrenuti pažnju na važnost učiteljskog poziva.
Dozvolite da vam citiram, jednog starogrčkog filozofa, Platona, koji je već tada naglašavao važnost učiteljskog poziva, a naša Vlada za 2016. godinu je to izuzetno dobro prepoznala. Citiram: „Država neće biti na štetu, ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atenjani biti loše obuveni, ali ako učitelji budu rđavo vaspitavali decu, buduće generacije biće neznalice koje će upropastiti zemlju“, završen citat.
Ko je našu zemlju upropastio neka građani procene i kakvi su bili oni koji su je vodili za vreme dok je ona došla na grčki scenario. Napominjem da sam kod izbora Vlade izrekao jednu rečenicu, citiraću sebe, nije zgodno, „ako ova Vlada zaustavi propadanje grčkog scenarija, trebalo bi joj dati Nobelovu nagradu“, završen citat. Zato je posao nastavnika jedan od najplemenitijih poziva. Učiti i vaspitavati decu velika je obaveza za koju treba mnogo ljubavi, žrtve, truda i odricanja.
Celokupnu ekonomsku situaciju u koju nas je dovela stranka bivšeg režima i prevazilaženje tog stanja reformama osetili su svi građani i prosvetni radnici, ali ljubav prema pozivu, ljubav prema deci i razumevanje stanja ekonomsko-finansijskog i države u celini nadjačala je ipak te probleme. Zato je Vlada REpublike Srbije odlučno nagovestila da će 2016. godina biti u znaku prosvete, tj. vaspitanja i obrazovanja, ne samo u pogledu povećanja plata nastavnicima, nego i u pogledu materijalnog opremanja naših škola i transformaciji čitavog sistema vaspitanja i obrazovanja na novim savremenim osnovama.
Kakve su to nove savremene osnove? Osnove u kojima će nastavnik biti taj koji posreduje između brzo razvijenog sveta i učenika koji su na putu ulaska u taj svet.
Dozvolite jednu rečenicu da citiram, gospodo predsedavajući. Veliki filozof Lajbnic je govorio koliko je važno vaspitanje i obrazovanje za budućnost. Citiram u jednoj rečenici: „Dajte nam vaspitanje i obrazovanje i mi ćemo za kraće vreme, nego što je jedno stoleće, promeniti karakter Evrope“, završen citat. Zato Predlogom zakona o dopunama budžeta za 2015. godinu da se prosvetnim radnicima dodeli jednokratna pomoć od 7.000 dinara znak je zahvalnosti Vlade Republike Srbije prosvetnim radnicima za njihovo razumevanje koje su pokazali u konsolidaciji naših finansija, odnosno sređivanju teškog ekonomskog stanja u zemlji u koju nas je dovela stranka bivšeg režima, a ne ova Vlada koja tu situaciju sređuje.
Ova jednokratna isplata prosvetnim radnicima je znak da će Vlada Republike Srbije, vodeći računa o ukupnim finansijsko-ekonomskim odnosima, kod povećanja plata u narednoj godini 2016. povesti računa o prosvetnim radnicima kojima će biti najveće povećanje u javnom sektoru. To je rečeno i u ekspozeu predsednika Vlade i ta obaveza se ispunjava. To će prosvetni radnici znati da cene, devedeset i pet posto prosvetnih radnika. Ona manjina nikad to neće želeti ili neće hteti. To će motivisati naše nastavnike, nije tačno da neće, na bolje i kvalitetnije stručno i pedagoško usavršavanje koje nije na zavidnom nivou.
Nema kvalitetnog nastavnika bez kvalitetnog stručno-pedagoškog usavršavanja. To usavršavanje treba biti dobro izanalizirano i izvući usavršavanje nastavnika iz duboke i opasne krize, volonterstva, opšte haotičnosti, improvizacije, komercijalizacije, rasipanja sredstava i vremena u koje nas je dovela stranka bivšeg režima.
Kod usavršavanja nastavnika treba odustati od dugogodišnje prakse realizacije svih akreditovanih programa od strane nevladinih organizacija dok ne dobiju pedagošku transformaciju. Podvlačim ovo – to traže naši roditelji.
Kolika je važna ličnost nastavnika u vaspitanju i obrazovanju najbolje pokazuju i reči koje ću sada izgovoriti: „Idućih 50 godina neće biti, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, važno koje automobile vozimo, u kakvoj kući živimo, koliko novca imamo u banci ili kakvu odeću nosimo. Svet može barem malo biti bolji ukoliko odigraju učitelji onu važnu ulogu koju im je društvo poverilo.“
Još je čuveni Dostojevski rekao, citiram: „Samo stalno usavršeni učitelj može biti sposoban da istinski poučava i vaspitava“, završen citat. Pošto je Vlada Republike Srbije najavila da će 2016. godina, pored ostalog, biti u znaku prosvete, a i zdravstva, imam osećaj da se držala pouke Adama Smita, koji je rekao, citiram: „Dobro obrazovanje je najplemenitija državna ekonomija“, završen citat.
Drugim rečima, dobro obrazovanje zavisi u prvom redu od nastavnika. Zato, verovali ili ne, ali je istina, učitelji u svojim rukama drže budućnost sveta. Još je Babef rekao, citiram: „U budućem društvu glavna ličnost će biti učitelj, a ne general“, završen citat.
Poštovana predsednice, čak je i Evropska komisija u Veću evropskog parlamenta izjavila 3.8.2007. godine da, citiram – nastavnička profesija postaje sve složenija, zahtevi joj sve više rastu, okolina u kojoj radi je sve raznovrsnija, završen citat. Znajući ovo, ova Vlada Republike Srbije u budžetu za 2016. godinu je odlučila da krene tim putem, normalno u uslovima ekonomsko-finansijske situacije u kojoj se nalazimo, a u koju nas je dovela stranka bivšeg režima.
Ono što je najvažnije, dozvolite, da sve građane Republike Srbije, Srbija je iz ponora finansijskog kolapsa u koji nas je dovela stranka bivšeg režima prekinula taj trend pod vođstvom Aleksandra Vučića i ove Vlade i trasirala put boljitka koji niko više ne može zaustaviti, na sreću građana Republike Srbije i budućnosti naše dece, a nadam se i stabilnosti ne samo ekonomske nego ukupne stabilnosti naše zemlje.
Na kraju, u ime najvećeg broja prosvetnih radnika zahvaljujem Vladi Republike Srbije što je prepoznala da bez obrazovanja nema ekonomski stabilne Srbije. Prosvetni radnici daju punu podršku Vladi Republike Srbije da istraje, da se reforme zarad budućnosti naše dece i zemlje u celini do kraja sprovedu.
Pozivam i vas gospodo iz slabašne opozicije, iz vaših slabašnih opozicionih klupa, jer vidim da vas ima samo četvoro, da i vi glasate, makar i vas četvoro za ovaj zakon jer ćete, makar i na ovaj način bar malo demonstrirati da ste za modernizaciju Republike Srbije za koju se tako zdušno zalaže i sprovodi predsednik Vlade Srbije i čitava Vlada Republike Srbije podpomognuta od predsednika Republike Srbije gospodina Tomislava Nikolića, najvećeg broja narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini i najvećeg skoro plebiscitarnog broja građana Republike Srbije. Hvala.