Zahvaljujem gospođo Đoković.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Malušić, a neka se pripremi narodni poslanik Miloš Tošanić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, gosti iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine.
Ovim Zakonom se predlaže put tržišnog restrukturiranja i tehnološke modernizacije energetike Republike Srbije kako bi se bolje pripremila za period rasta opšte tražnje dobara i usluga.
Strateški pristup energetici podrazumeva da se procesu privredi i državi, kao i u životu građana, odvija uz niže ekonomske troškove i viši stepen socijalne i ekološke održivosti, viši standard stanovništva uz smanjenje zagađenja i bolju zaštitu prirode.
Pre svega, treba reći da je energetika kičma kompletne privrede, nažalost ona je i najveći zagađivač Republike Srbije. S obzirom, na porast stanovništva koji je u 20. veku dostigao 3,7 puta veći prirast, samim tim potrošnja energije povećana je za 30 puta. Zato se i pravi ova Strategija. Naime, ona ističe 2015. godine, znači za mesec dana, a nova upravo ima projekcije prvo 2020, pa 2025, pa 2030. godine što je jako bitno.
Ono što treba reći je da strategija treba da doprinese uz ekonomsku i socijalnu politiku, kao i ostale politike, pre svega zaštitu životne sredine, boljem standardu, boljitku kompletnog društva.
Međunarodne agencije za energetiku su procenile, na osnovu istraživanja da će u periodu od 2005. do 2025. godine naglo porasti potrošnja energije i da će se to povećati za 40%, to je veliki procenat. Zato treba racionalno odraditi i dobro odraditi ovu strategiju. Treba misliti i na buduće generacije.
Energetika predstavlja jednog od najvećeg zagađivača. Nažalost, imamo poprilično zastarelu tehnologiju, nadam se da će se to u nekom doglednom periodu poboljšati.
Šta treba još reći kapitalno za ovu strategiju? Pre svega, globalni razvoj pretpostavlja ekonomsku, ili ekonomiju zasnovanu na efikasnom korišćenju na relativno čistim izvorima energije. To je ono najbitnije. Zatim, treba se bazirati i to je projekcija za do 2020. godine, na obnovljive izvore energije. Zatim, treba obratiti pažnju na životnu sredinu, u smislu zaštite životne sredine.
Kada smo kod životne sredine upravo je sada u toku, odnosno već dva dana veliki samit u Parizu, gde se skupilo 147 državnika i Vlada. Naime, postoje dva kapitalna pitanja u svetu, odnosno evo tri. To su zaštita klime, odnosno klimatskih promena, ratovi i terorizam.
Ono što bih ja naglasila je da, o ratovima ne mogu da pričam, nisam kompetentna i ne želim ni da čujem o njima, ali o klimi, da je neophodna, koristiti obnovljive i čiste energije. To je i poenta ove čitave strategije.
Šta još reći? Pre svega, treba obratiti pažnju na cene. Naravno, energija je roba i kao takva mora biti konkurentna na tržištu i mora imati svoju maloprodajnu cenu. Poenta priče oko maloprodajne cene je da u tu cenu moraju ući i sve vrste taksi, porezi koji se odnose na ekologiju, odnosno na zaštitu životne sredine.
Energetski resursi, naravno delimo ih na četiri osnovne vrste. To su, pre svega fosilni, zatim konvencionalne, tu spadaju ugalj, nafta i prirodni gas, zatim nekonvencionalne uljne škriljce i spomenula bih onu najvažniju, obnovljive izvore energije, to je i poenta čitave naše strategije, a to su energije vodotokova, vetar, ne akumulirana sunčeva energija, zatim bio masa, bio masa životinjskog porekla, geotermalna energija, bio goriva, bio gas, sintetički gas, itd.
Što se uglja tiče, najveći procenat uglja u Srbiji koji je zastupljen, to je lignit ili mrki, mekani ugalj, nega ima 97%, samo 3% otpada na ostale vrste uglja. Najveći procenat rezervi se nalazi u Kosovsko-metohijskom basenu, sa 4,5 milijardi tone, a ostatak je u Kostalačkom i Kolubarskom basenu, sa četiri milijarde tona.
Što se tiče, pak, nafte ona je poprilično eksploatisana. Najveći procenat se nalazi u AP Vojvodini. Najveća nalazišta su u Panonskom basenu. Naučnici su, odnosno naši stručnjaci su došli do saznanja da je u 2000, radili su istraživanja i rezerve nafte u 2010. godini su iznosile oko, tačnije 10,14 miliona tona. Poprilično eksploatisana je nafta, zato je i pala proizvodnja nafte.
Što se tiče uljnih škriljaca, najveći procenat, ili rezerve, se nalaze u Aleksinačkom basenu, zatim u Kruševačkom i Vranjskom basenu. Što se tiče uljnih škriljaca njihove rezerve su 4,8 milijardi tona škriljaca.
Republika Srbija ne raspolaže nuklearnim ili bilansnim rezrevama nuklearnih sirovina. Pretpostavlja se da u čitavoj Srbiji postoji samo oko hiljadu tona urana.
Šta još reći? Treba reći da potencijali obnovljivih izvora energije, najveći procenat je takođe u AP Vojvodini. Resursi su 6,65 miliona tena godišnje, što se tiče potencijala izvora energije.
Zatim, bio masa predstavlja značajan energetski potencijal. Nje ima oko 3,448 miliona tena. Od toga najveći deo čine drvne bio mase, 1,57 miliona tena i potencijal poljoprivredne bio mase koji iznosi 1,67 miliona tena.
Energija vetra je izuzetno povoljna. Nadam se da će u bliskoj budućnosti ta energija da se koristi mnogo više, kao i sunčeva energija, jer imamo izuzetno veliki broj dana. Naravno, energija vetra tamo gde duva košava. Znači, deo Kopaonika, Zlatibor, južni Banat.
Što se tiče geotermalnih energija , Srbija je puna termalnih voda. Ne zna se koja je od koje banje lepša u Republici Srbiji, od Vranjske Banje, Bogutovačke, Vrnjačke Banje, Sijarinske Banje, mase divinih banja i ne samo da će to biti, ne samo da su to resursi i to čiste energije za budućnost nego i potencijali za turizam i to pre svega zdravstveni turizam.
Energetski sistem Republike Srbije čine sektor nafte, sektor prirodnog gasa, sektor uglja naravno i elektroenergetski sektor. Elektroenergetski sektor sačinjavaju elektroenergetski izvori za proizvodnju električne energije, zatim termoelektrane, termoelektrane toplane i hidroelektrane i sistemi za prenos električne energije preko kojih se vrši prenos efektivne energije.
Ono što treba reći da trenutno u Srbiji 57. gradova ima daljinsko grejanje, što je jako dobro, sa tendencijom proširenja toga.
Ukupna potrošnja finalne energije u Republici Srbiji u 2010. godini je iznosila 9,696 miliona tena.
Šta bih još naglasila? Ključni prioriteti energetskog razvoja Republike Srbije su obezbeđenje pre svega energetske bezbednosti, zatim razvoj tržišta energije, ono što je jako važno, sveukupna tranzicija ka održivoj energetici.
Republika Srbija je prihvatila i potpisala, ratifikovala ugovor o osnivanju energetske zajednice, što je jako dobro, pre svega zbog intersektorskog poslovanja, a zatim i zbog bezbednosti Republike Srbije i stabilnosti naše zemlje.
Možda još reći da je pet osnovnih prioriteta razvoja energetike u Republici Srbiji, to su pre svega tehnološka modernizacija energetskih sistema, efikasno korišćenje energije, prednosti korišćenja energetskih objekata koji istovremeno proizvode električnu i toplotnu energiju, upotreba obnovljenih izvora energije, to je i projekcija za 2020. godinu i možda izgradnja energetske infrastrukture, tako da se konkretnije oslanja na plan evropske infrastrukture i infrastrukturne sisteme.
Probleme koje bi strategija trebalo da reši, to su pre svega smanjenje emisije gasova staklene bašte, povećanje proizvodnje električne energije, povećanje nivoa energetske efikasnosti, a cilj donošenja, već sam rekla i to treba naglasiti, to je u stvari i kompletna poenta ove strategije bazirati se na čiste i obnovljive energije.
Ono što bih ja rekla za kraj, hvala na pažnji i naravno da će SNS glasati za oba ova zakona. Nisam spomenula, drugi zakon je Zakon o rudarstvu i istraživanjima. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem se.
Reč ima mr Miloš Tošanić. Izvolite.

Zahvaljujem na datoj reči, predsedavajući.
Gospodo i dame iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče ovog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, razlog za donošenje i za usvajanje istog zakona ima višestruki benefit koji on donosi.
Prvi razlog jeste bolje uređenje materije, koju ovaj zakon reguliše u smislu jasnijeg i preciznijeg definisanja samih odredbi.
Sve je to rađeno u cilju što bolje efikasnosti i što bolje primenljivosti samog zakona. Jedna od stvari koja pokazuje ozbiljnost u izradi ovog zakona je i to što je rađen sistematski i što je najbitnije, ispitivani su rezultati delovanja dosadašnjeg zakona.
Ono što je na mene ostavilo najjači pozitivni utisak, jeste to što se ovim zakonom vrši i detaljna regulacija pravila koja se odnose na rekultivaciju zatvorenih rudarskih objekata, odnosno površina.
Na ovaj način se od napuštenih i beskorisnih površina stvara nešto što je sušta suprotnost, uširokom spektru delatnosti i to može biti na primer obradiva površina, površina za pošumljavanje, prostori za neke fabrike i tome slično.
Takođe, ovaj zakon donosi bitne izmene i dopune u oblasti kao što su pravo na korišćenje prirodnih resursa, nezavisno da li su to geotermalni izvori, podzemne vode i tome slično. Takođe, ukida se naknada za korišćenje geotermalne energije, radi podsticanja korišćenja istih zbog smanjenja zagađenja, ekonomske isplativosti, kao i privlačenja investicija u cilju privrednog razvoja Republike Srbije.
Svi napori koji su uloženi u izradu ovog zakona su usmereni ka cilju da rudarstvo bude što produktivnije, efikasnije i ekološki prihvatljiva delatnost, sa krajnjim ciljem koji seže daleko u budućnost.
Generalno gledano, ovaj zakon na jedan pravi način pokazuje nastojanje ove Vlade da se oblast rudarstva što je moguće više unapredi i modernizuje i ono što je jako bitno da bude primenljiv, ne samo u smislu kaznenih odredbi, već svih onih koji omogućavaju rad na novim poljima, što do sada nije bio slučaj.
Još nešto što na pozitivan način karakteriše rad radne grupe, koju ovom prilikom želim da pohvalim, koja je pripremila ovaj zakon, je to što nije bilo pukog prepisivanja zakona EU, već je na jedan sistematski način rađen korak po korak, potpuno u skladu sa onim čime Srbija raspolaže a nalazi se u domenu rudarstva. Na taj način je izbegnuta preobimnost samog zakona, kao i uvrštavanje nekih pojmova iz oblasti rudarstva koje nisu ostvarene kod nas.
Nadam se da će se uz donošenje podzakonskih akata, koji će dati pun smisao i vrednost ovog zakona, ovaj zakon biti podrška kako postojećim sistemima koje već posedujemo u zemlji, tako i za otvaranje novih. Upravo ovom rečenicom završavam diskusiju što se tiče ovog zakona.
Prelazim na strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijom do 2030. godine. Ovom strategijom je predviđena i detaljno regulisana buduća struktura energetskog sistema u smislu koliko će koji energenti biti zastupljeni, npr. za proizvodnju električne energije. Svako ko je pročitao ovu strategiju jasno može zaključiti da je prednost data dobijanju energije putem korišćenja obnovljivih izvora, hidrocentrala i korišćenju energenata koji najmanje zagađuju životnu sredinu poput prirodnog gasa.
Iz svega navedenog, može se zaključiti da je ova strategija u potpunom skladu sa propisima i regulativama ne samo EU, već i svih ostalih zemalja koje se bore za očuvanje životne sredine i zdravog ekosistema uopšte.
Takođe treba napomenuti da se svi rezultati, barem ne ovako visoki, ne mogu ostvariti, kako narod kaže, preko noći, već je za to potrebno vreme. Zbog toga ova strategija razvoja obuhvata i taj period do 2025. sa projekcijom do 2030. godine. U tom periodu koji je pred nama treba raditi vredno i ulagati u ono za šta sigurno znamo da će nam se isplatiti. Jer, još jedna pozitivna stvar koja se stvara je i ta da ćemo u jednom trenutku kada energetika dostigne određene kapacitete moći da izvozimo električnu energiju, što nam je i cilj.
Što se tiče rudnih bogatstava, odnosno rezervi uglja, gasa i tome slično, urađena je detaljna analiza stanja. Ta analiza podrazumeva preciznu procenu količine ruda. Takođe, urađen je i plan koji podrazumeva način upotrebe ruda, odnosno fosilnih goriva, obazirući se na sve aspekte koji moraju biti ispunjeni. Konkretno se misli na redukciju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, kao i svih drugih štetnih uticaja koji nastaju korišćenjem fosilnih goriva.
Ono što bi takođe moglo da se istakne jeste i to da ova strategija razvoja zadaje dugoročne ciljeve u pogledu razvoja proizvodnih kapaciteta koji imaju funkciju da obezbede sigurnost u snabdevanju energijom. Svi postavljeni ciljevi su naravno u skladu sa svim ekonomskim i tehnološkim kriterijumima, kao i onima koji se odnose na zaštitu životne sredine. Ovaj dokument, ova strategija predstavlja jedan ozbiljan plan, studiju kretanja energetskog sektora u periodu od jedne decenije i više.
Ona se naslanja na prethodnu Strategiju, a takođe će pružiti i buduće planiranje i planiranje energetskog sektora. Svakako ima veliku ulogu u praćenju svih energetskih resursa, kao i njihovu eksploataciju, kako kod neobnovljivih, tako i kod obnovljivih izvora energije, pa sve do njihove krajnje potrošnje.
Pomoću jedne ovakve strategije se može doći do prave analize svih parametara, koji učestvuju pri proizvodnji finalne energije, i na osnovu toga napraviti energetski budžet ulaganja iz koga će se jasno videti profit na osnovu tržišta koje se može proceniti na osnovu prethodnog perioda ponude i potražnje. Taj bilans, ne samo da mora da bude pozitivan, već taj energetski novčanik mora da zadovolji i da odvoji sredstva za što veća ulaganja u obnovljive izvore, efikasnije korišćenje, kao i čuvanje ekologije.
Ova strategija mora da postane jedna dinamična aplikacija sa svim relevantnim podacima koje će praviti stanje u energetskom sektoru, počev od raspoloživih resursa, zaliha, objekata, pa sve do konačne potrošnje finalne energije.
Za kraj, moglo bi se reći da ova strategija razvoja obuhvata sve elemente od značaja za ostvarivanje svih ciljeva energetske politike. Prema tome, zaključak je samo jedan, a to je da je ova strategija, u svakom pogledu, razrađena po sistemu detalja i da će, kao takva, sigurno doprineti jednom boljem, sigurnijem, stabilnijem, ekonomski isplativijem i zelenijem ekonomskom sistemu Republike Srbije.
Ministarstvu i Vladi Republike Srbije želim puno uspeha u daljem radu i izražavam zahvalnost što ste uložili toliko da se ova strategija dovede dovde i Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima. Moja malenkost će glasati za oba ova predloga, kako za zakon, tako i za strategiju. U to ime vas pozdravljam i svima ostalima se zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine Tošaniću.
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić, a neka se pripremi narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Bečiću, poštovani gospodine ministre Antiću sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas, po meni, nalazi vrlo bitan, ako ne i najbitniji, zakon – Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima.

Osećam potrebu, a i moralnu obavezu da o njemu govorim, jer sam rođen i osnovnu školu sam završio na Aleksinačkom rudniku, što će reći da sam detinjstvo proveo životom „Žerminala“ Emila Zole.

Razlozi zbog kojih se predlaže donošenje novog Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima ogledaju se u potrebi potpunijeg regulisanja obavljanja delatnosti geoloških istraživanja i rudarstva. Naime, analizom efekata primene Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, „Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 88/11, uočena je potreba za izmenom i dopunom pojedinih normi, kako bi se na što bolji i efikasniji način dostigli ciljevi koji su se želeli postići njegovim usvajanjem.

Ovim zakonom, u članu 1, pored toga što se uređuju mere i aktivnosti mineralne politike i načina njenog ostvarivanja, politike razvoja geoloških istraživanja i rudarstva, definiše se i upravljanje rudarskim otpadom, kao i postupci sanacije i rekultivacije napuštenih rudnika, rudarskih objekata, što će biti i moto mog današnjeg izlaganja.

Novine u predloženom tekstu zakona je da se potpunije definiše postupanje sa napuštenim rudnicima i rudarskim objektima koji su nastali do dana stupanja na snagu ovog zakona, a usled nepropisnog obustavljanja rudarskih radova i napuštanja rudarskih objekata bez primenjenih tehničkih i tehnoloških postupaka sanacije i rekultivacije, a za koje nije poznat ili više ne postoji nosilac odobrenja za eksploataciono polje i ne može se utvrditi vlasništvo nad predmetnim prostorom.

U cilju jasnijih sagledavanja efekata izmena i dopuna važećeg zakona ovaj zakon treba da reši pitanje u vezi postupanja sa napuštenim rudnicima i rudarskim objektima koji su nastali do dana stupanja na snagu ovog zakona, usled nepropisnog obustavljanja rudarskih radova i napuštanja rudarskih objekata i pitanja vezana za rekultivaciju zemljišta nakon završetka rudarskih radova koji su od značaja za zaštitu životne sredine i bezbednost zdravlja ljudi.

Takođe, prema predloženim izmenama privredni subjekat će snositi troškove vezane za aktivnosti pribavljanja finansijskih sredstava potrebnih za saniranje rudarskih radova, uključujući i troškove biološke i tehničke rekultivacije, te se kao troškovi za iste privredne subjekte može očekivati potreba obezbeđivanja 30% od iznosa predviđenog glavnim rudarskim projektom za poslove sanacije i rekultivacije, s tim da u ovom trenutku 30% prosečnih troškova saniranja istog terena iznosi oko 5.000 evra po hektaru u dinarskoj protivvrednosti na dan izvođenja radova.

Upravljanje rudarskim otpadom, zapušteni rudnici, privremena obustava rudarskih radova, trajna obustava radova, planirana trajna obustava radova, kao i sanacija i rekultivacija definisana je članovima od 144. do 153. ovog zakona. Posebno podvlačim da će Vlada utvrditi uslove, kriterijume, programiranje, postupak i način vršenja sanacije i rekultivacije napuštenih rudnika i rudarskih objekata iz člana 146. stav 1. ovog zakona.

Sredstva potrebna za rešavanje vršenja sanacije i rekultivacije napuštenih rudnika i rudarskih objekata se obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije. Sa socioekonomskog aspekta kada javno preduzeće koje vrši eksploataciju u slučaju planirane obustave rudarske aktivnosti, član 152, dužno je da prethodno izradi program zatvaranja rudnika. Program sadrži između ostalog vrlo značajne mere kao što su pod jedan – potrebu rešavanja problema lokalnih zajednica nastalih usled obustave rudarskih aktivnosti na prostoru rudnika koji se zatvara. Pod dva – donošenje programa rešavanja viška zaposlenih u skladu sa zakonom, pod tri – rešavanje problema zaštite životne sredine nastalih usled zatvaranja rudnika.

Na kraju, radi zaštite života i zdravlja zaposlenih, privredni subjekat je dužan da se pridržava zaštitnih mera član 129. do 143. da bi se izbegle rudarske nesreće kao što se to dogodilo u Aleksincu na Aleksinačkim rudnicima 1989. godine 11. novembra kada je život izgubilo 90 rudara.

Svoje izlaganje završiću rudarskim pozdravom, pozdravom kamarada – SREĆNO. U danu za glasanje, kako se kaže, oberučke ću glasati za ovaj zakon.

Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je danas jedan vrlo važan zakon, zakon koji ima kapitalni značaj za energetiku, ali sem za energetiku on ima kapitalni značaj i za ekonomski razvoj naše zemlje, što svakako jeste jedan od strateških opredeljenja i prioriteta kako Vlade tako i nadležnog ministarstva.

U pitanju je Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima i moje kolege su već istakle da ovaj zakon ima veliki značaj pre svega sa ekonomskog aspekta upravo iz razloga što otvaranjem novih rudnika, zapošljavanje u rudnicima jednog radnika povlači za sobom još sedam do deset radnika raznim uslužnim delatnostima, tako da je donošenje ovog zakona svakako značajno i sa aspekta pobošljanja, odnosno povećanja broja zaposlenih ljudi što sve ide u prilog ekonomskog razvoja naše zemlje.

Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima i te kako je važan i sa aspekta utvrđivanja mineralnih sirovina i ovim zakonom su utvrđene mineralne sirovine koje su od strateškog značaja za Republiku Srbiju, ali utvrđena su i geološka istraživanja kada su u pitanju hidro geotermalne vode i podzemne vode koje takođe predstavljaju veliki značaj i veliki potencijal u energetskom razvoju Srbije.

Svakako da su u izradi ovog zakona učestvovali mnogi stručnjaci, pre svega sa Rudarsko geološkog fakulteta, da su učestvovali predstavnici ministarstva, da je bilo dosta javnih rasprava, da su bili uključeni svi relevantni činioci i da su svi oni mogli da daju svoje primedbe, a one primedbe koje su bile od uticaja na poboljšanje samog teksta zakona su i prihvaćene.

Pored ovog zakona ono što posebno želim da istaknem kao značajno, to je Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijom do 2030. godine. Zašto? Zato što je Strategija proizašla iz Zakona o energetici koji je usklađen sa trećim paketom direktiva EU i koji je ova Narodna skupština usvojila krajem 2014. godine. Strategija je značajna i sa aspekta što tačno utvrđuje strateške ciljeve koji su zasnovani na realnim i ostvarivim osnovama. Naravno nakon Strategije doneće se plan aktivnosti gde će tačno i precizno biti predviđene aktivnosti i konkretne mere sa dinamikom preduzimanja tih konkretnih mera, kako bi 2025. godine pri razmatranju efekata realizacije ove Strategije došli do pozitivnih rezultata, odnosno došli do onih efekata koji su ovom Strategijom i zacrtani.

Ovom Strategijom je zacrtano da učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj finalnoj potrošnji bude 27%, a učešće obnovljivih izvora energije u transportnom sistemu bude 10%. Takođe se pošlo od realnih pretpostavki, osnova na kojima Srbija danas počiva, a to je da će se ukupni energetski potencijali, pre svega termoelektrana i u ovom momentu se radi obnova, sanacija TE „Kostolac“ u kome se inače nalaze jako značajne rezerve mrkog uglja i povećanje njenog kapaciteta na 300 megavata. Do 2025. godine to povećanje kapaciteta trebalo bi da ide na 700 megavata.

Ono što posebno želim da istaknem to je korišćenje potencijala hidro geotermalnih izvora. Moram da navedem da u Srbiji postoji 238 geotermalnih izvora. Po nekim podacima koje sam videla to je da se objekat Bundestaga u Nemačkoj greje i hladi upravo na osnovu hidro geotermalnih izvora. To je obnovljiv izvor energije. Srbija raspolaže velikim potencijalima, u 60 opština i gradova u Republici Srbiji utvrđeno je postojanje hidro geotermalnih izvora sa temperaturom većom od 30 stepeni. U šest opština ta temperatura je preko 40 stepeni. Izdašnost vode na izvoru je takođe velika, npr. u Pribojskoj banji izdašnost je, gde je temperatura takođe preko 30 stepeni, izdašnost je 50 litara a u Banji Koviljači je 100 litara u sekundi. Svakako da hidrogeotermalni izvori treba da budu dobra osnova za kasniji energetski razvoj, upravo kada se tiče korišćenja kapaciteta obnovljivih izvora energije.

Ono što moram da napomenem je i to da su rezerve uglja, i to uglavnom mrkog lignita, takve da one zadovoljavaju potrebe do kraja ovog veka, da su rezerve nafte i rezerve gasa znatno manje i da, naravno, Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima daje mogućnost i za istraživanja u toj oblasti.

Na kraju, jedan od ciljeva strategije svakako jeste smanjenje gubitka u prenosnoj mreži. Ja moram da pomenem otvaranje trafostanice Beograd 20 u naselju Mirijevo 2. novembra 2015. godine. Moram da kažem građanima Srbije da Republika Srbija raspolaže sigurnim i stabilnim izvorima energetskog snabdevanja pre svega električne energije, i ne samo sigurnim i stabilnim izvorima, nego je Srbija u tom pogledu i lider što se tiče ovog regiona.

Moram da pomenem ponovo trafostanicu Beograd 20, koja je otvorena upravo iz razloga što će se ovde uštede na prenosnoj mreži na godišnjem nivou ostvariti od milion evra, a to upravo i jeste jedan od strateških ciljeva strategije razvoja energetike. Moram da napomenem i još jednu bitnu stvar, a to je da je ova trafostanica u iznosu od 17,9 miliona evra izgrađena iz sredstava Elektromreže Srbije. Znači, nije izgrađena ni od kakvih kredita, ni od kakvih velikih kamata koje su pratile kredite, negde je izgrađena iz sredstava Elektromreže Srbije.

U Danu za glasanje, s obzirom da je energetika vrlo važan pokretač ekonomskog razvoja Srbije, Srpska napredna stranka glasaće za predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo Jevtović Vukojičić.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković, a neka se pripremi narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite, gospodine Tošković.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa svojim ljudima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću ispoštovati dogovor poslaničkog kluba i njenog predsednika, gospodina Zorana Babića, da skratim diskusiju zbog vremena u kojem se nalazimo, pa ću svesti to sve na nekih tri minuta.
Dakle, kao i svi drugi zakoni koji su doneseni i uređuju svoju oblast, tako ćemo i ovaj Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima doneti kako bi se do potpunog regulisanja obavljanja geoloških istraživanja u rudarstvu došlo, uzimajući u obzir sve različitosti raznih vrsta mineralnih i prirodnih resursa, tako da bismo jasno odredili uslove pod kojima isti mogu da se koriste. Time bismo zaštitili javni interes Republike Srbije u toj oblasti sa ovako regulisanim zakonom i verovatno privukli strane investitore.
Primera radi, u Srbiji ima više kompanija koje su u potrazi za raznim rudnim mineralima. Samo nalazište zlata stranci istražuju na čak 50 lokacija, a litijuma na 22 lokacije. Srbija ima više od 200 rudnih nalazišta različitih geoloških resursa, kao i desetine rudnika metala, što treba da opravda svako ulaganje u tu oblast. Srbija je bogata rudnim bogatstvom i to treba iskoristiti.
Mnogo su važne novine u predloženom tekstu zakona, a te novine su u ovom zakonu predvidele da su mineralna bogatstva i bogatstva podzemnih voda, geotermalnih resursa i drugih prirodnih bogatstava, da su u državnoj svojini. Tako da, ovim zakonom su prirodna bogatstva od strateškog značaja za našu zemlju i ovim načinom se omogućava sprovođenje postupka eksproprijacije prema posebnim uslovima. To zahteva uvođenje mera i mnogo rada na realizaciji mineralne politike. Neophodno je odrediti mere i veliki trud na realizaciji politike i razvoja geoloških istraživanja, kao i prirodnih resursa, da bi se dobila strateška politika dugoročnih ciljeva.
U oblasti geoloških istraživanja svih vrsta mineralnih resursa se radi sve u svrhu da bi se mineralni resursi koristili na adekvatan način i da bi Republika Srbija imala koristi od toga. Zato je Geološki zavod Republike Srbije formira kao posebna organizacija koja obavlja osnovna geološka istraživanja i finansira se iz budžeta. Zavod može da obavlja i druga geološka ispitivanja na osnovu posebnih odluka koje donosi Vlada na predlog ministra. Bliže su definisani uslovi koje privredni subjekti treba da ispune da bi vršili geološka ispitivanja, kao i uslove za koje vrše tehničke kontrole, projekte i stručni nadzor nad izvođenjem geoloških istraživanja.
Dozirane su količine mineralnih sirovina koje se mogu uzeti za ispitivanje u toku geoloških ispitivanja, zarad utvrđivanja tehnoloških svojstava i dokazivanja rezervnih mineralnih sirovina. Ovim zakonom će se omogućiti efikasno vršenje geoloških istraživanja svih mineralnih resursa i to posebno geoloških sredina za potrebe prostornog i urbanističkog planiranja i projektovanja.
Usvajanjem ovog zakona i njegovim sprovođenjem biće javno izdavanje odobrenja za vršenje geoloških istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina, čime se obezbeđuju uslovi da te aktivnosti zauzimaju poziciju koja bi omogućila da se postigne veći doprinos, a ujedno će se i stimulisati ekonomski razvoj Srbije.
Kao i moja poslanička grupa, i ja ću glasati za ovaj zakon. Hvala.