Dame i gospodo ministri, poštovani članovi Vlade, gospodine predsedniče Vlade, nismo se mi nešto ovde u Skupštini nečega novog naslušali u prepodnevnom delu zasedanja, pogotovo od narodnih poslanika, predstavnika bivšeg režima i mogli smo da čujemo da je ovo najgori budžet Republike Srbije, možda najgori u poslednjih 20 godina, da su prihodi budžeta nerealni, da su transferi fondovima smanjeni, da su rashodi politizovani.
Ja bih to sveo na dve vrste poslanika. Prve koji čitaju cifre a ne znaju šta znače i druge koji su postavljali pitanja a ne žele da čuju odgovore i to po onoj njihovoj matrici koju već imaju nekoliko godina otkad su izgubili njima tako značajnu vlast.
Da se podsetimo samo kada je bio Zakon o Narodnoj banci, pričali su kako ćemo da štampamo dinare, kako ćemo da izazivamo nezaposlenost, kako će sve u Srbiji da propadne ako se jedan zakon promeni. To su njihova dostignuća bila.
E sada, ja bih razumeo da neke stvari kaže neki narodni poslanik kome je ovo prvi mandat, hajde neka bude i drugi, ali ne mogu da razumem poslanike koji su poslanici više od jedne decenije, a neki su bili čak i ministri u Vladi Republike Srbije, da ne znaju da se recimo fondovi pune na dva načina.
Jedan je iz doprinosa na fond zarada, a drugi iz budžeta Republike Srbije. Ako imate manje transfere iz budžeta Republike Srbije a masa koja se isplaćuje iz tih fondova je ista ili veća, znači šta? Da se ti fondovi bolje pune iz zarada, iz javnog sektora sumnjam zato što smo ograničili i smanjili plate. Izgleda mi da je to iz realnog sektora i to po dva osnova. Po osnovu povećanja broja zaposlenih i po osnovu povećanja zarada u realnom sektoru i to bi jedan poslanik koji je to već 10 godina i jedan bivši ministar u Vladi Republike Srbije, trebao da zna. Njima je lakše tako da nastupe.
Ja ću da pokušam građanima da objasnim zašto. Recimo, stalno spominju investicije iz budžeta Republike Srbije kako se sprovodi. Navode razne cifre. Toliko je bilo 2008, 2009, 2010, 2011. godine. Kako su oni super savršeni?
Recimo, niko neće da kaže da u budžetu po konsolidovanom računu treba investicije na teritoriji Republike Srbije da budu u 2016. godini 136 milijardi dinara, to neće da kažu. Ali će zato da pričaju kako su pravili neke puteve koji su meni ličili na Skadar na Bojani. Pare su potrošili, puteva nema, a izvođači javnih radova otišli u stečaj.
Valjda zbog toga nama pričaju kako je ovaj budžet nerealan i loš. Navešću još jedan primer kako to izgleda kada neko uhvati vlast pa ili ne zna da vlada ili neće da zna da vlada, zato što kada je novac u pitanju, ja u slučajnosti ne verujem.
Mnogo je priče bilo oko toga koliki je naš spoljno-trgovinski deficit, ne pričam o javnom dugu, nego o spoljno-trgovinskom deficitu. Navode se razni primeri kako su investicije male, strane pogotovo, direktne, indirektne, itd.
Ja sam izvadio neke podatke. Godine 2008. platni deficit sa inostranstvom je bio 21% bruto dohotka, odnosno šest milijardi i 300 miliona evra.
Ili, recimo, 2011. godina, tada su bili nešto malo uspešniji, spoljnotrgovinski deficit je bio 12% BDP, odnosno tri milijarde i 600 miliona evra. Ovo pričam da bismo došli do toga kakva je struktura budžeta, ovoga danas o kome raspravljamo.
Znači, za samo dve godine deset milijardi evra je naš deficit u platnom prometu s inostranstvom za vreme vlasti Borisa Tadića i DS. Kako su nadoknađivali taj spoljnotrgovinski deficit? Postoji više načina. Jedan od načina su strane investicije. Nije ih bilo, nije ih bilo ni približno da pokriju ovaj iznos. Drugi način su krediti. Bogami, bilo ih je, sada ih vraćamo. Treći način je prodaja deviznih rezervi, i toga je bilo. Četvrti, najgori, koji ste takođe koristili dok ste bili na vlasti, je štampanje novca.
Sada se vi kao brinete za građane Srbije. Šta ima kao posledica štampanje novca? Inflacija, a onda date navodno povišice penzionerima i javnom sektoru od 2-3%, imate inflaciju 14-15%, pa ste vi kao nešto nekome povećali, samo ne znam kome.
Druga posledica jeste rast skoka evra. Dobro, da kažemo da to ima veze samo sa kreditima, ali ko sve te kredite ima? Građani - gube na životnom standardu, privreda – ona je realni sektor, gubi kapital i zatvara se. Zato smo imali za vreme vaše vlasti 200.000 novo nezaposlenih, odnosno ljudi koji su imali posao, pa su ga izgubili zbog toga što ste se igrali s državom. Igrate se i sad kad iznosite podatke.
Ovo su sve tačni podaci, vaši zvanični, nismo ih uopšte promenili. Ili, da pokažemo kako to radi sada Vlada Republike Srbije. Očekivani spoljnotrgovinski deficit za 2015. godinu je negde oko milijardu i 500 miliona evra, što je u odnosu na bruto proizvod 4,7%, a zaključno sa 10. mesecom 2015. godine, tačno u dinar strane investicije, milijardu 231 milion i 400 hiljada evra, skoro potpuno ispeglan u ovom trenutku platni deficit sa inostranstvom, znači da je nula. Nema primarne emisije, nema novih kredita i vidite da može sve da se uradi kada se hoće, samo je problem što to niste hteli.
Sada imamo jednu drugu situaciju, to je da neko kaže – zašto mi podižemo kredit za izgradnju termoelektrane u Kostolcu? Pa, dobro, kaže - Elektroprivreda ima para, ali nije rekao da pravimo sami tu termoelektranu, koštalo bi nas negde oko dva miliona evra jedan megavat, a sa ovim kreditom nas košta milion i 440 hiljada. Ušteda je preko 200 miliona. Da li je problem taj što ste navikli da uvek imate neke provizije? Sa ovim namenskim kreditima, to je nemoguće. Zato postavljate i takva pitanja.
Ili, recimo, kažu – rast bruto proizvoda u Srbiji skoro nikakav. Navedite mi zemlju u okruženju, navedite mi zemlju na svetu koja je imala mere štednje, odnosno stabilizacije javnog duga da je imala porast bruto dohotka. Nema je.
Sada mi objasnite i jednu drugu stvar – kako to kada nisu bile mere štednje, imate pad bruto proizvoda u 2008. godini za 4%? Šta vam je tada smetalo? Šta vam je smetalo da napravite rezultat kojim možete da se ponosite? Šta, svetska ekonomska kriza? Pa, još uvek traje. Samo, vama je bilo lakše, imali ste 200.000 više radnih mesta nego mi sada. Imali ste šta da prodajete, da rasprodajete i čega god ste se uhvatili, to ste upropastili.
Što niko nije rekao, kad se brine za penzionere, pa prete ovde podnošenjem ocena ustavnosti zakona, šta je sa 60.000 vojnih penzionera? Pa, Vlada Borisa Tadića i Mirka Cvetković, pljačkali su ih četiri godine. Što se tada niste brinuli za njih. I te dugove koje ste napravili, čija to Vlada vraća? Vaša svakako ne.
Šta je u pitanju to što će, recimo, da se vrati iz budžeta i garancija, odnosno kredit JAT-a? Pazite, JAT ne postoji već više od dve godine, 26 meseci tačno. Ne možete nikako da kažete da je to naš dug. Ja sam u ovoj istoj sali pitao i uvek pitam, kada su bile te garancije, nije problem, imate većinu, izglasaćete, samo vas pitam – ko će te dugove da vraća? Sad znam odgovor, vraća Vlada Aleksandra Vučića, ali vi koji ste napravili dugove, posipate se pepelom i mislite da nemate nikakvih obaveza i nikakvih krivica za jedno ovakvo stanje i kako vi kažete, za najgori budžet u istoriji Srbije.
Sve ove mere koje je Vlada predvidela Zakonom o budžetu za 2015. godinu su ispunjene i planovi prebačeni, čak su i mnogo bolji nego što smo to očekivali ovde u raspravama. Budžet za 2016. godinu neće nimalo biti lakši od budžeta za 2015. godinu, pogotovo za Vladu koja mora da vrati 139 milijardi kamata vaših kredita, ili da pretvorimo u evre, ako vam je lakše.
Još jedno pitanje da postavim pre nego što završim, a to je, neko reče da su mala povećanja zaposlenima u prosveti, zdravstvu, MUP. Što ne kažete koliko to košta državu? Što ne kažete da je to 10 milijardi i više dinara? Što ne kažete da je to više od 100 miliona evra? Koliko su to za vas velike pare kada vam je 100 miliona evra malo? Na šta ste to bre navikli?
Mi ćemo svakako iz SNS podržati ovaj budžet, jer je budžet koji obećava da ćemo Srbiju da izvučemo iz svega onoga u šta ste je vi uvalili, a sad se pravite nevešti.

Zahvaljujem.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Gospodine Đurišiću, zašto smatrate da imate pravo na repliku?
(Marko Đurišić, s mesta: Dva puta je pomenuo Borisa Tadića.)
Izvolite, imate repliku zbog pominjanja predsednika stranke.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, potpredsedniče.
Poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, pošto se ovde više puta ponavljaju stalno iste netačne informacije, ja ću sada, koristeći isključivo informacije koje stoje na sajtu Ministarstva finansija, u jednoj tabeli koju svako može da otvori, da govorim kako su izgledale finansije kada je ta većina predvođena Borisom Tadićem usvajala četvrti budžet u toku svog mandata 2011. godine i kako izgledaju danas kada druga većina usvaja svoj četvrti budžet. Znači, ovo je četvrti budžet koji većina usvaja. Nisu svi ministri bili sve četiri godine ovde, ali neki jesu bili, ali izgleda imaju amneziju na to vreme.
Znači, BDP, 2011. godine – 33,4 milijarde evra. Isti taj, danas – 32,8 milijarde evra, manji, znači, posle četiri godine Srbija proizvodi manje ukupno i to je podatak koji stoji evo ovde u ovoj tabeli Ministarstva finansija.
Direktne strane investicije, čuli smo od ministra, 1,6 milijardi. Broj nezaposlenih 2011. godine – 753.000, broj nezaposlenih 2015. godine – 751.000. Dug 14,8 milijardi spoljni, danas preko 24 milijarde evra. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Đurišiću.
Reč ima predsednik Vlade.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Isti osnov.)
Gospodine Šutanovac, imate prava na repliku, ali prednost ima predsednik Vlade.
Predsednik Vlade Aleksandar Vučić, izvolite.

Da bi ljudi samo razumeli, poštovani gospodin Đurišić, evo malo kasnije ću vam čitati šta je sve on izgovorio samo pre godinu dana, ne neko drugi, je birao stvari iz više različitih godina, ali najbolje moguće rezultate, ne govoreći punu istinu.
Naime, dame i gospodo dragi prijatelji, nije vam rekao da je tri milijarde investicija, dve milijarde investicija Miroslava Miškovića, odnosno prodaja Miroslava Miškovića „Delezeu“. Samo je to sakrio, a da je pri tome porez plaćen, sem jednog malog poreza, svi ostali plaćeni van naše zemlje, te Srbija od toga nije imala gotovo ništa. Šta da radite? To je valjda nešto čime se ponosite, samo je trebalo narodu da kažete da je u pitanju Miroslav Mišković, a ne vaša sposobnost. Da li će Miroslav Mišković to da kupi ponovo, kao što se priča, ili ne, to je druga stvar? Samo da ljudi znaju o čemu vi govorite.
Govorite o BDP koji će ove godine biti na nivou 35 milijardi, što nije dovoljno, što nije dobro, ali je rast. Vi pričate o rastu BDP-a. Posle 3,6% pada u 2009. godini, koji niste uspeli do kraja svoje vladavine da vratite na nivo iz 2009. godine. Nemojte da gledate jednu, već gledajte više godina zaredom, jer bih vam ja onda mogao da kažem koliko je bila uspešna 2013. godina, a nije, jer su nam nedostajale, bez obzira na rast od 2,3%, fiskalne reforme i mnoge druge reforme.
Ono što je mnogo veći problem u svemu tome, to je uvaženi, gospodine poslaniče, što je danas 717.000, a tada je bilo mnogo više, i to je raslo sve vreme geometrijskom progresijom. Ogroman je napor potreban da se taj rast broja nezaposlenih zaustavi, i to smo uspeli. Za razliku od vas koji ste ušli, kada je bilo 300.000 nezaposlenih, i doveli nas do skoro 800.000 nezaposlenih. Danas to više ne raste na 900 i na milion. Danas to pada i padaće sve više i padaće ubrzano.
Malopre sam vam obećao, uvaženi gospodine poslaniče, mi ćemo u naredne četiri godine imati ubrzani dinamični ekonomski rast. Ja sam pročitao sve vaše dileme i nevericu, spremajući se za današnju sednicu iz prošle godine, sednice oko budžeta. Sve što ste sada rekli, sve ste promašili od prve do poslednje stavke, kao i većina poslanika koji sa vama sede, o tome koliko ćemo rebalansa da imamo, o tome šta sve nećemo da izdržimo. Sve smo unapredili, sve smo izdržali, rebalans nismo imali, prihode smo imali veće, a rashode manje od onih koje smo predvideli. U tome je razlika.
Pri tome, pogledajte, zaboravili ste još jednu važnu stavku da kažete narodu, koliki je deficit bio te godine, pa ćete da vidite da je bio gotovo dvostruko veći i više nego dvostruko veći u odnosu na današnju godinu.
Jeste, evo daću vam ja tačan podatak. Sa minus 4,8 i minus 6,8 palo je na minus 4,1, govorim vam u opštoj državi, ili na minus 3,3. Ja mislim da je to gotovo dvostruko niže, Marko. Tako da, oprostite, pa dobro u pravu ste, 3,3 u odnosu na 6,8 nije dvostruko niže, nego je malo više nego dvostruko niže i u odnosu na 4,8 je 50% niže. U pravu ste. Nije dvostruko, ali 50%, malo više od 50% je niže. Ja mislim da je to ogromna razlika.
Nemojte da potcenjujete građane Srbije, nemojte da potcenjujete MMF, nemojte da potcenjujete Svetsku banku, nemojte da potcenjujete EU. Bolji su rezultati, radujte se tim rezultatima. To su rezultati, Marko, i za vas i za vašu porodicu i biće još bolji i biće mnogo bolji i tome ćete i vi da doprinesete i tome će svi da doprinesu. I to je nešto što je važno za budućnost naše dece, a ne da se govori o nečemu da je loše, tek da bi se govorilo.
Dobri su podaci, odlični su podaci, a mogu da budu još mnogo bolji. Za to nam je potrebna ta vrsta stabilnosti i ta vrsta odgovornosti kojoj ćete i vi i svi ostali u ovoj zemlji da doprinesete.
Dakle, ja vas samo molim, videćete kasnije kada budem pročitao sve šta su svi govorili pre samo godinu dana i u kakvoj buli su videli Srbiju za godinu dana i dobićete precizne podatke kako to izgleda danas. Cela Srbija će moći da vidi ko je zaista govorio istinu. Ja im to ne zameram. To je posao opozicije. Nemojte da govorite o brojevima, ako iza tih brojeva ne stojite. Ako ja kažem danas da ćemo da izgradimo Koridor 10 i južni i istočni krak najkasnije do aprila 2017, ako vam kažem da ćete ići od Beograda do Čačka auto-putem, najkasnije u martu, aprilu 2017. godine, a malo je ostalo, godinu i tri meseca do tad, godinu i četiri meseca do tad, onda za to odgovaram. To znači da ćemo da uradimo sve ono što nismo uradili u prethodnih 68 godina od kada smo krenuli da gradimo autoputeve i koridore, i to ćemo da uradimo za dve i po godine ove Vlade.
Možete da me volite, možete da me ne volite, možete da volite ili da ne volite ovu Vladu, ali ja mislim da je to dobar, odličan rezultat i mislim da građani Srbije imaju čime da se ponose i ne treba im govoriti da je nešto lošije nego što jeste, kao što ne treba da se hvalimo da je nešto bolje, ako to zaista nije. Zato smo izašli sa konzervativnom procenom budžeta, sa konzervativnom procenom naših prihoda i potpuno sam siguran da ćemo takve procene imati, dobre procene, imati ubuduće i dobre rezultate. Najskuplje nas je koštala, Marko, 2009. godina i pad, ogroman pad, jeziv pad, dramatičan pad od kojeg se nismo oporavili čak ni sa 2013. godinom, kada smo imali rast od 2,3%. Hvala još jedanput na pažnji.

Zahvaljujem se, predsedniku Vlade, gospodinu Vučiću.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac, replika na izlaganje gospodina Arsića.
Izvolite, gospodine Šutanovac.
(Marko Đurišić, s mesta: Replika.)
Molim vas, gospodine Đurišiću, morate da sačekate, pre vas ima prednost gospodin Šutanovac.

Ako bi mi hteli danas da budemo nekorektni, da ne razgovaramo o budžetu, da otvorimo sve teme koje su ovde otvorene, ja bih pitao – izvinite, premijeru, šta je sa nacionalnim stadionom, nema ga nigde u budžetu, šta je sa stanovima od 380 evra po kvadratnom metru u Beogradu, koje ste obećali da će biti gotovi do kraja godine, obećali ste i fabriku čipova, obećali ste i fabriku za boing delove, ali nije to tema.

Molim vas, gospodine Šutanovac, vi ste dobili repliku na izlaganje gospodina Arsića i možete da se obraćate samo gospodinu Arsiću.

Koji je pričao o prošlosti od 1884. godine do danas.
Dakle, da budem vrlo precizan, porez na dobit pravnih lica predviđa se da bude manji za gotovo osam milijardi. U isto vreme, prihod po osnovu akciza se predviđa da bude veći za 40 milijardi. Ko plaća akcize u zemlji? Građani Srbije. Ceo budžet će biti jedno dranje kože s leđa građanima Srbije koji moraju da plate uvećane akcize za struju, koju ste uveli, uvećane akcize za energente, uvećane akcize za alkohol, za cigarete itd.
Meni je rečeno da ja ne razumem, možda ne razumem, ali porez na dobit u zemlji je bio 104 milijarde, a projektovani je 90. Znači, to je pad, kako god vi to nazvali. Ministar finansija je želeo da drži neku instruktažu, što nemam ništa protiv toga, ali me zanima kako mislite da nadomestite takve padove? Takođe, imate situaciju u kojoj porez na dodatu vrednost, to sam rekao, iz uvoza raste sa 292 milijarde na 333, kao i carina za 14%. Šta to Srbija planira da uveze u toj količini, a što nije uvozila 2015. godine. Znači, vrlo egzaktna pitanja postavljam.
Ovde nema ni jedan realni porez, prihod po osnovu

Vreme.