Molim vas gospodine Šutanovac. Pa, i sami prihvatate da ste veoma neozbiljni.
(Balša Božović, s mesta: Samo sam se namejao.)
Molim vas gospodine Božoviću, ne možete tako da se ponašate u Velikoj sali Narodne skupštine.
Ja to tako nisam video.
Reč ima ministarka, gospođa Jadranka Joksimović. Izvolite.

Dakle, ako se postavlja pitanje šta piše u budžetu i ako se na jedan zaista neumesan način komentariše način na koji se objašnjava budžet i to na način da građani nisu u stanju da razumeju, zaista smatram da je to krajnje neumesno, posebno od strane narodnog poslanika koji bi trebalo, ako ništa drugo, da učestvuje u pojašnjavanju, ako već smatra da nešto nije jasno.
U Predlogu zakona o budžetu pišu brojevi, uglavnom brojevi. Brojevi su najteža forma kojom možete da prikrijete bilo šta. Jako je teško brojeve pogrešno tumačiti. Ako ćemo već da tumačimo, onda i da ih deskriptivno opisujemo, onda možemo da kažemo da u budžetu piše sledeće – da neće biti dužničke krize u koju su prethodne vlade, delom ste nekad i vi učestvovali, nekad ne, ali u svakom slučaju, dakle, koje su gurale zemlju u dužničku krizu.
Podsetiću od 2008. godine do 2012. godine da je bio ubrzan rast javnog duga, praktično udvostručen u tom periodu, veoma loša struktura dugova, visoke kamatne stope. To se manifestuje visokim godišnjim anuitetima. Šta znači javni dug? Ko otplaćuje javni dug? Građani. Vi ste ga od 2008. do 2012. godine udvostručili. Svaka država, znači je država kontinuiteta. Izvinjavam se, dozvolite mi da objasnim predsedavajući.
Dakle, svaka država preuzima određene obaveze, da li je jedna stranka na vlasti, da li je jedan režim na vlasti ili drugi, ima obaveze koje je neko drugi ostavio. To je u redu i to je legitimno. Mi smo morali da uvažimo sve to što su nam prethodnici ostavili. Sigurna sam da će neka nova vlada moći samo da koristi pozitivne efekte koje će ova Vlada svojim odgovornim i promišljenim pristupom kreirati.
Da li ćemo zbog toga trpeti manjak popularnosti ili manjak podrške građana, vrlo je moguće. To uvek ide onima koji su trenutno u statusu opozicije na republičkom nivou, nisu, koliko ja znam potpuno opozicija, imaju 20 godina vlasti u Vojvodini, prema tome, nisu baš ni opozicija, pa skoro pa 20.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kakvih 20 godina?)
Od kada? Od 1998. godine, 1999. godine? Dobro. Evo izračunajte vi, možda sam ja pogrešila neku godinu, izvinjavam se ako nije 20, izvinjavam se skoro da ste blizu.
U svakom slučaju, dakle, vi sada morate da ulažete činjenicu da ova Vlada vaše loše rezultate pokušava da sanira. To nije lako i to nije jednostavno. Vrlo je komplikovano. Vrlo je komplikovano, komplikovano je izgleda pojasniti sopstvenu odgovornost pred samim sobom. Ali, to je već druga tema.
Dalje, u budžetu piše, da neće biti zaduživanja sa preskupim kreditima, po visokim kamatnim stopama, da će se sačuvati markoekonomska stabilnost, da će se dovršiti proces privatizacije za koju su sami, dakle, predstavnici bivših vlasti, neću da citiram sada nikoga, ali imam i te citate, rekli da je bila loša privatizacija, neoliberalna privatizacija, skoro divljačka privatizacija. Šta se sada dešava? Da li možemo mi u kratkom roku da saniramo stanje tih preduzeća koja imaju dugove koja su veća od četiri milijarde evra, koja su tehnološki zaostala, gde ima viška radnika, gde ima izgubljenih tržišta.
Dakle, Vlada Srbije sada mora da rešava problem u kratkom roku u veoma teškim ekonomskim uslovima. Mislim da je propuštena prilika da se taj posao završi u mnogo povoljnijim okolnostima.
Aranžman sa MMF prethodni je raskinula i nije uspela da ispuni obaveze iz poslednjeg aranžmana, dakle, prethodna Vlada. Time je urušila dodatno i kreditni i investicioni rejting zemlje. Mislim, da je sada jasno građanima, da i ako niko nije srećan kad mu finansije uređuje i kontroliše MMF, to u ovim okolnostima daje izvesnu stabilnost i daje izvesnu sigurnost. Ako neko misli drugačije, volela bih da čujem koji je to argument.
Sledeća stvar koja piše u budžetu, to je da će upravo zbog problema koje sam prethodno opisala Vlada Srbije morati kroz socijalne programe da zbrine sve radnike koji ostaju bez posla u preduzećima koja moraju u stečaj. Stečaj nije uvek kraj, nije uvek gašenje i moguće je da u tom procesu intenzivno radimo na tome da se svako radno mesto zadrži, ali ne bilo koje radno mesto, već održivo radno mesto, gde će radnici znati zašta rade i da će imati redovne plate. Za sve ostale Vlada pokušava da nađe strateškog partnera koji bi mogao da omogući nastavak poslovanja i tog održivog poslovanja.
To su sve stvari koje pišu u budžetu. Ako ga dobro čitate i ako možete da razumete brojke, a ja verujem da možete, a kao što vi možete mogu i građani Srbije. Prema tome, nema razloga da se o budžetu govori na tako ispolitizovan način. Može da se na stručnom nivou, dakle, da se predoče činjenice, šta nije u redu, gde je moglo više, gde je moglo manje. To je sve u redu, ali da na demagoški način govorite o tome kako je budžet projektovan da bi građani živeli lošije, pa to zaista prevazilazi čak i dobar ukus, jer o platama moramo da pričamo na način da nivo plata u našoj zemlji zavisi od privrednog rasta, a Predlog zakona o budžetu postavlja osnove, dakle, i srednjoročnog, pa ako hoćete i dugoročnog ambijenta za privredni rast.
Znači, mi ne možemo da trošimo više nego što proizvodimo. Ta pogrešna filozofija o neracionalnom povećanju zarada za koje takođe moram da kažem da je ovo bivši predsednik Republike rekao - nismo bili u pravu kada smo neosnovano i neutemeljeno povećavali plate i penzije. Popustili smo pod nekim pritiskom. Mi nismo popustili pod pritiskom, iako ga nije ni bilo, ali i da ga je bilo ne bismo popustili pod pritiskom, zato što je to u interesu stabilizacije javnih finansija i stabilizacije ekonomije ove zemlje.
Da li ćemo platiti zbog toga političku cenu, kao što su, ne zaboravite, svi danas hvalimo ekonomiju Nemačke i Angelu Merkel kao zaista moćne i uticajne osobe, a temelj toga je postavio Šreder, koji je izgubio vlast zbog neefikasnih, u tom trenutku rezultata koje građani nisu osetili u tom trenutku, ali je zato nakon izvesnog vremena kada su ljudi videli šta je zapravo značio taj srednjoročni i ne tako lako opipljiv u tom trenutku potez, videli su ko je zapravo imao rešenje, ko je pokazao posvećenost, ko je pokazao hrabrost, ko je pokazao odlučnost i glasali su ponovo i dugo će glasati za odgovorne ljude. Hvala

Zahvaljujem se.
Još jednom se izvinjavam, nisam očekivao takvo nevaspitanje od pojedinih poslanika prema jednoj dami.
Po Poslovniku, narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Smatram da je povređen član 107 – povreda dostojanstva Narodne skupštine, zato što se po ko zna koji put priča da je neko doveo ovu zemlju pred bankrot, govoreći netačne podatke. To se ponavlja ceo današnji dan. Ja vas molim, predsedavajući, da reagujete na to, jer zaduženje iz 2011. od …. (Isključen mikrofon)

Ja ću da reagujem, gospodine Đurišiću, i neću dozvoliti da kršite Poslovnik.
Reč ima ministar dr Dušan Vujović.

Zahvaljujem se na upozorenju da neki građani ne znaju šta je agregatna tražnja. To je lako ispraviti. Vrlo ću kratko reći. To se nalazi u udžbenicima i trebali bismo da edukujemo narod, ali lako je objasniti. Agregatna tražnja su elementi potrošnje stanovništva, potrošnje države, javne investicije, privatne investicije. Vrlo prosto. Znači – hrana, usluge, gorivo, trajna potrošna dobra, frižideri, televizori itd, sve je to potrošnja stanovništva. Država takođe troši automobile, gorivo, papir, kompjutere i sve ostalo što trošimo. Vrlo je prosto. Znači, to nije problem. Hvala vam na upozorenju i vrlo ćemo lako objasniti, a možemo da objasnimo svaki put na početku. Ja sam iz nehata to pomenuo, verujte, i to van konteksta budžeta, kao razne izvore. Nije problem u tome.
Problem je u tome što je sedam, osam godina ta potrošnja finansirana ne iz dohotka, nego iz pozajmica, iz poklona, iz grantova. Bilo je para, ali to nije održivo. Bilo je lepo dok je trajalo, ali to nije održivo. Onda smo se navikli da toliko trošimo, pa kad su prestali grantovi, kad smo se zadužili, onda smo nastavili to da delimo i onda smo se zadužili mimo onoga i sad samo nastavljamo to.
Ono što mi želimo da kažemo – bilo je to lepo dok je moglo, ali je to neodrživo. I zato je ovaj budžet bolan. Ali, ovaj budžet, kao što je koleginica Joksimović rekla, nije tačno da će građani biti siromašniji zbog ovog budžeta. Sama činjenica da ovim budžetom planiramo 1,75% rast društvenog proizvoda, znači da će biti veći dohoci, da će biti bogatiji. Sama činjenica da ulazimo u situaciju da smanjujemo sistematski deficit, da povećavamo investicije, a rekao sam već da povećavamo sa 50 koje nismo ostvarili na 30, pa povećavamo na 40, pa tome dodamo 12 i po plus šest i po plus 9,6, dobijate cifre od 70 milijardi za investicije. Samim tim što sebi možemo da priuštimo tolike investicije, bićemo u boljoj situaciji. Nećemo biti siromašniji.
Time stvaramo, nadam se, mnogo uspešnije završavanje projekata koji godinama čekaju da budu završeni i ja nikoga ne optužujem, samo konstatujem da putevi iz njive u njivu nikome ne pomažu. Pokušavamo da to završimo, da ljudi mogu brže da putuju, da brže transportujemo robe, da brže i efikasnije funkcionišemo. Logistika, putevi, transport su ukazani kao jedan od glavnih problema razvoja privrede Srbije, pored ovih problema koje smo nasledili.
Drugo, moram još jednom da se vratim na dilemu. Vi stvarno imate izgleda problem da razumete osnovne stvari o kojima se ovde radi, a moramo svi da znamo. Znači, nema tu nikakve tajne. Veći je uvoz, ali još veći izvoz, i prema tome, imaćemo veći uvoz i imaćemo veću naplatu PDV-a iz uvoza, odnosno na uvozna dobra, ali ćemo imati još veći izvoz, pa zbog toga neto domaći PDV ne raste onoliko koliko očekujete.
Prema tome, mi smo rekli da se smanjuje trgovinski deficit i da se smanjuje tekući deficit platnog bilansa i da se on finansira trajnim izvorima. To smo sve rekli i to su činjenice. Ako sporite neku od njih, molim vas kažite, ali nemojte da bacate prašinu u oči nikome i da kažete da je to sada neka dilema da li će veći uvoz, a ja kažem – da, veći uvoz, ali ne veći deficit, ne veći trgovinski deficit i ne veći tekući bilans koji pored trgovinskog uključuje i doznake radnika, plaćanje kamate i sve ostalo što ide u tzv. faktorskim dohocima. Možemo da držimo predavanje o svemu, ali nema smisla da govorimo nešto što nije logično i ni do kraja kazana činjenica, jer parcijalne činjenice nisu dobar pokazatelj bilo čega.
Treća netačna konstatacija odnosi se na pare za poljoprivredu. Ima para za poljoprivredu, i to isto kao i ove godine. Da korigujem sebe, mali taj procenat 0,1%, 0,2%, manje, ali je 28 milijarde zaokruženo potpuno isto i menjamo način na koji ćemo deliti subvencije o poljoprivredi i imamo poseban zakon kojim ćemo to da predložimo, da se zna unapred lista onih koji će imati pravo na subvencije u poljoprivredi i želimo da dimenzionišemo da time ne narušavamo budžetsku ravnotežu.
Cilj nam je, kao u Evropi, da imamo učešće, to su subvencije za poljoprivredu u društvenom proizvodu, ali da poboljšamo strukturu tih subvencija, ali nemojte molim vas da prodajemo priču kako su subvencije ekstenzivne poljoprivredne proizvodnje, kako su one pravi način upotrebe dinara poreskih obveznika u Srbiji. Nisu.
Pravi način upotrebe tih istih, ne želimo da smanjujemo pare, iste količine, jeste da podstiču intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju koja će omogućiti podizanje produktivnosti za pet, šest, 10 puta. Pomenuo sam primer, kada ljudi prave prvoklasne jabuke, kada prave lešnike, kada prave orahe, ostale intenzivne kulture, onda zarađuju sedam, osam hiljada evra po hektaru, a kada rade ekstenzivne kulture, onda im je ovih 100 evra ili 50 evra nužno da bi sastavili kraj sa krajem.
Ako neko radi na malim parcelama, neadekvatnom tehnikom, takve proizvode ekstenzivne kao što su žito, kukuruz, koji su nekada bili presudni, a danas više uopšte nisu, jer Srbija ima višak tih proizvoda, onda mi na izvestan način arčimo pare naroda Srbije. Trošimo te pare na nešto što daje mnogo veći efekat, nego da ulažemo te pare kao što predlažemo ovde po IPA programu koji će ljudima refundirati investicije u zaštitu protiv mraza, protivgradnu zaštitu, navodnjavanje i sve ono što ste i vi sami ovde predlagali. Znači, mi to želimo.
Ne želimo da smanjimo, da štedimo, nego da novac bude upotrebljen za ono što ima smisla, da imamo poljoprivredu gde će biti bogate farme, 10-ak hektara zemlje ili 20 i od toga može jako dobro da se živi ako imate pravu poljoprivrednu proizvodnju. To nam je cilj.
Konačno, kao što rekoh, više para za investicije, više para za sve. Apsolutno je bez osnova tvrdnja da će građani biti siromašniji, jer građani će biti bogatiji i ne samo što će biti bogatiji, nego će ovo biti put u stabilnu i održivu budućnost i to je suština. Mi to radimo krupnim koracima, ostvarujemo. Najteži deo smo već prošli.
Molim vas, jutros sam rekao, nemojte da širite defetizam bez ikakve osnove. Mi smo najteži deo već završili, a sada se povećava stopa privrednog rasta, sada ulazimo u period gde moramo da završimo strukturne reforme i posle toga se nalazimo na mnogo jednostavnijem delu puta. Biće teško, ali se vidi izlaz i vidi se perspektiva. Hvala lepo.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Gospodine Božoviću, dobićete reč posle gospodina Martinovića, prijavio se pre vas.
Reč ima dr Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo ministri, nije ovde problem u tome što se ministar Vujović navodno ne izražava jezikom koji narod ne razume, ovde je gospodine Vujoviću problem mnogo teži. Problem je u tome što oni koji vas danas kritikuju su državu doveli u stanje u kakvom je ona zatečena 2012. godine. Oni su je opljačkali, i kao što su opljačkali Republiku Srbiju, tako i dan-danas pljačkaju AP Vojvodinu.
Kada im srpski kažete da su kriminalci, lopovi, onda su se dosetili da vas tuže.

Ja vas molim, gospodine Martinoviću.

Evo, gospodine Bečiću, da vam objasnim o čemu se radi.
Dakle, kada kriminalcu u Srbiji kažete da je kriminalac, a to je vrlo jasna srpska reč, onda vas taj kriminalac tuži i kaže da je pretrpeo duševne bolove visokog intenziteta. Neka me isprave gospoda iz DS-a. Na konferenciji za novinare vlade u senci, gospodin Bojan Pajtić je rekao da će da tuži gospodina Aleksandra Jovičića zbog pretrpljenih duševnih bolova, jer mu je rekao da je kriminalac, da je lopov, da vodi kriminalni režim u AP Vojvodini, ne baš 20 godina, ali bogami punih 15 godina.
Dakle, tužiće gospodina Jovičića na iznos od milion dinara, tako je rekao. Dakle, nema tu ni agregatne tražnje ni bilo kakvih teških ekonomskih pojmova. Čovek mu je rekao da je na čelu kriminalnog režima, tužiće ga i za to traži milion dinara.
Mene je već tužio, u junu mesecu ove godine. Tražio je malo manje para, 500.000 dinara opet zbog pretrpljenih duševnih bolova i to kaže pretrpljenih duševnih bolova visokog intenziteta zato što sam ja takođe tvrdio i kao što tvrdi naravno SNS da je Bojan Pajtić koji je predsednik DS zaista na čelu jednog kriminalnog i korumpiranog režima, koji je u velikoj meri doprineo teškoj ekonomskoj i finansijskoj situaciji u kojoj se nalaze svi građani Republike Srbije.
Kolega iz DS kaže da gospodin Vujović se ne izražava tako da ga srpski narod razume. Ja koliko znam srpski narod za onog ko ima duševne bolove kaže da je duševni bolesnik, da li je tako? E sad, ti koji trpe jake duševne bolove zato što im na srpskom jeziku kažete da su opljačkali, da su na čelu kriminalnog režima, ovde optužuju Vladu Republike Srbije da je navodno ona odgovorna za situaciju u kojoj se građani Srbije danas nalaze, što jednostavno nije tačno.
Evo ja ću vam pokazati kako predsednik DS, kako je DS, između ostalog opljačkala i to sistematski i sa namerom opljačkala građane AP Vojvodine, a mogli smo ovih dana da čujemo priče o tome kako se budžetom Republike Srbije za 2016. godinu uskraćuju sredstva AP Vojvodini da, razvlašćuje se Pokrajinska vlada, građani Vojvodine će zbog ovog budžeta navodno teško da žive. Podstiču se poljoprivrednici da traktorima dolaze u Beograd, da se navodno spreči donošenje kriminalnog zakona o poljoprivrednom zemljištu, itd.
Evo, ja ću vam sada na prostom srpskom jeziku, koji nadam se svi razumeju, da vam objasnim kako je čovek koji je trpeo duševne bolove visokog intenziteta zbog Jovičića, zbog mene, zbog Zorana Babića, itd, kako je on zajedno sa svojim partijskim drugovima opljačkao građane Vojvodine o kojima toliko brine i građane Vojvodine koje podstiče, pre svega poljoprivredne proizvođače, da traktorima dolaze u Beograd.
Ja da sam na njegovom mestu, pozvao bih paore iz Vojvodine da dođu pred Pokrajinsku vladu, jer građane Vojvodine i seljake iz Vojvodine nije opljačkala Vlada Republike Srbije nego Bojan Pajtić i DS.
Kako? Evo vrlo jednostavno. Opljačkali su Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, koji je formiran 2006. godine.
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Gospodine Bečiću?)
Od 2006. godine …
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Ima li Poslovnik? Šta je ovo?)
Evo vidite, čim spomenete pljačku …