Ja bih samo da još jednom ponovim i razjasnim. Gospodin Božović je, ako sam tačno čula, u nekom trenutku spomenuo da sam ja najavila najveća otpuštanja u zdravstvu i školstvu.
Godine 2009. je samo iz zdravstva otišlo onoliko hiljada, možda koja hiljada manje nego ovih 14.500 smanjenja zaposlenosti, koje nisu otpuštanja. Očekujemo bar trećina, ako ne i više da od toga bude penzionisanje, a u svakom slučaju još dobar deo da budu ljudi koji će dobiti otpremnine, jer nisu želeli u penziju, ali su ipak stekli uslov za penziju.
Dakle, u svakom slučaju bilo je većeg otpuštanja u prošlosti, urađeno je kao jedna gluma, racionalizacija, zapravo pošto se išlo linijom manjem otpora i pošto se nije promišljalo kakva nam organizaciona struktura, kakve nam zapravo usluge trebaju, koje su najprioritetnije od usluga koje su potrebne i šta mora da se zaštiti, a gde može da se smanji broj radnih mesta.
Dobili smo zapravo narušenije sisteme i u zdravstvu i u prosveti. U prosveti se nije smanjio broj efektivnih radnih sati, nego je racionalizacija pod navodnicima odglumljena. Ljudi su otišli sa otpremninama, a neko drugi je došao na njihova mesta, jer su nisu menjali načini na koji je posao organizovan.
Ovog puta radimo nešto drugačije, to uzima vremena, to uzima pripreme i najvažnije od svega je da budemo zaista posvećeni tome da razmišljamo šta je ono što građanima Srbije treba kao usluge, kako da ih zaštitimo, koje su to zdravstvene usluge, kako pružane. Isto tako i u prosveti, kakvi nam kadrovi trebaju, kakve nam škole trebaju i da se na to skoncentrišemo, posao može bolje da se organizuje i može da se smanji broj radnih mesta, ali na kraju balade nije najvažnije da smanjimo broj radnih mesta.
Najvažnije je da podignemo produktivnost države Srbije, jer bez države koja bolje podržava i građane i privredu, nećemo moći da ubrzamo privredni rast i da postignemo napredak koji su nam potrebni.
