Zahvaljujem se na upozorenju da neki građani ne znaju šta je agregatna tražnja. To je lako ispraviti. Vrlo ću kratko reći. To se nalazi u udžbenicima i trebali bismo da edukujemo narod, ali lako je objasniti. Agregatna tražnja su elementi potrošnje stanovništva, potrošnje države, javne investicije, privatne investicije. Vrlo prosto. Znači – hrana, usluge, gorivo, trajna potrošna dobra, frižideri, televizori itd, sve je to potrošnja stanovništva. Država takođe troši automobile, gorivo, papir, kompjutere i sve ostalo što trošimo. Vrlo je prosto. Znači, to nije problem. Hvala vam na upozorenju i vrlo ćemo lako objasniti, a možemo da objasnimo svaki put na početku. Ja sam iz nehata to pomenuo, verujte, i to van konteksta budžeta, kao razne izvore. Nije problem u tome.
Problem je u tome što je sedam, osam godina ta potrošnja finansirana ne iz dohotka, nego iz pozajmica, iz poklona, iz grantova. Bilo je para, ali to nije održivo. Bilo je lepo dok je trajalo, ali to nije održivo. Onda smo se navikli da toliko trošimo, pa kad su prestali grantovi, kad smo se zadužili, onda smo nastavili to da delimo i onda smo se zadužili mimo onoga i sad samo nastavljamo to.
Ono što mi želimo da kažemo – bilo je to lepo dok je moglo, ali je to neodrživo. I zato je ovaj budžet bolan. Ali, ovaj budžet, kao što je koleginica Joksimović rekla, nije tačno da će građani biti siromašniji zbog ovog budžeta. Sama činjenica da ovim budžetom planiramo 1,75% rast društvenog proizvoda, znači da će biti veći dohoci, da će biti bogatiji. Sama činjenica da ulazimo u situaciju da smanjujemo sistematski deficit, da povećavamo investicije, a rekao sam već da povećavamo sa 50 koje nismo ostvarili na 30, pa povećavamo na 40, pa tome dodamo 12 i po plus šest i po plus 9,6, dobijate cifre od 70 milijardi za investicije. Samim tim što sebi možemo da priuštimo tolike investicije, bićemo u boljoj situaciji. Nećemo biti siromašniji.
Time stvaramo, nadam se, mnogo uspešnije završavanje projekata koji godinama čekaju da budu završeni i ja nikoga ne optužujem, samo konstatujem da putevi iz njive u njivu nikome ne pomažu. Pokušavamo da to završimo, da ljudi mogu brže da putuju, da brže transportujemo robe, da brže i efikasnije funkcionišemo. Logistika, putevi, transport su ukazani kao jedan od glavnih problema razvoja privrede Srbije, pored ovih problema koje smo nasledili.
Drugo, moram još jednom da se vratim na dilemu. Vi stvarno imate izgleda problem da razumete osnovne stvari o kojima se ovde radi, a moramo svi da znamo. Znači, nema tu nikakve tajne. Veći je uvoz, ali još veći izvoz, i prema tome, imaćemo veći uvoz i imaćemo veću naplatu PDV-a iz uvoza, odnosno na uvozna dobra, ali ćemo imati još veći izvoz, pa zbog toga neto domaći PDV ne raste onoliko koliko očekujete.
Prema tome, mi smo rekli da se smanjuje trgovinski deficit i da se smanjuje tekući deficit platnog bilansa i da se on finansira trajnim izvorima. To smo sve rekli i to su činjenice. Ako sporite neku od njih, molim vas kažite, ali nemojte da bacate prašinu u oči nikome i da kažete da je to sada neka dilema da li će veći uvoz, a ja kažem – da, veći uvoz, ali ne veći deficit, ne veći trgovinski deficit i ne veći tekući bilans koji pored trgovinskog uključuje i doznake radnika, plaćanje kamate i sve ostalo što ide u tzv. faktorskim dohocima. Možemo da držimo predavanje o svemu, ali nema smisla da govorimo nešto što nije logično i ni do kraja kazana činjenica, jer parcijalne činjenice nisu dobar pokazatelj bilo čega.
Treća netačna konstatacija odnosi se na pare za poljoprivredu. Ima para za poljoprivredu, i to isto kao i ove godine. Da korigujem sebe, mali taj procenat 0,1%, 0,2%, manje, ali je 28 milijarde zaokruženo potpuno isto i menjamo način na koji ćemo deliti subvencije o poljoprivredi i imamo poseban zakon kojim ćemo to da predložimo, da se zna unapred lista onih koji će imati pravo na subvencije u poljoprivredi i želimo da dimenzionišemo da time ne narušavamo budžetsku ravnotežu.
Cilj nam je, kao u Evropi, da imamo učešće, to su subvencije za poljoprivredu u društvenom proizvodu, ali da poboljšamo strukturu tih subvencija, ali nemojte molim vas da prodajemo priču kako su subvencije ekstenzivne poljoprivredne proizvodnje, kako su one pravi način upotrebe dinara poreskih obveznika u Srbiji. Nisu.
Pravi način upotrebe tih istih, ne želimo da smanjujemo pare, iste količine, jeste da podstiču intenzivnu poljoprivrednu proizvodnju koja će omogućiti podizanje produktivnosti za pet, šest, 10 puta. Pomenuo sam primer, kada ljudi prave prvoklasne jabuke, kada prave lešnike, kada prave orahe, ostale intenzivne kulture, onda zarađuju sedam, osam hiljada evra po hektaru, a kada rade ekstenzivne kulture, onda im je ovih 100 evra ili 50 evra nužno da bi sastavili kraj sa krajem.
Ako neko radi na malim parcelama, neadekvatnom tehnikom, takve proizvode ekstenzivne kao što su žito, kukuruz, koji su nekada bili presudni, a danas više uopšte nisu, jer Srbija ima višak tih proizvoda, onda mi na izvestan način arčimo pare naroda Srbije. Trošimo te pare na nešto što daje mnogo veći efekat, nego da ulažemo te pare kao što predlažemo ovde po IPA programu koji će ljudima refundirati investicije u zaštitu protiv mraza, protivgradnu zaštitu, navodnjavanje i sve ono što ste i vi sami ovde predlagali. Znači, mi to želimo.
Ne želimo da smanjimo, da štedimo, nego da novac bude upotrebljen za ono što ima smisla, da imamo poljoprivredu gde će biti bogate farme, 10-ak hektara zemlje ili 20 i od toga može jako dobro da se živi ako imate pravu poljoprivrednu proizvodnju. To nam je cilj.
Konačno, kao što rekoh, više para za investicije, više para za sve. Apsolutno je bez osnova tvrdnja da će građani biti siromašniji, jer građani će biti bogatiji i ne samo što će biti bogatiji, nego će ovo biti put u stabilnu i održivu budućnost i to je suština. Mi to radimo krupnim koracima, ostvarujemo. Najteži deo smo već prošli.
Molim vas, jutros sam rekao, nemojte da širite defetizam bez ikakve osnove. Mi smo najteži deo već završili, a sada se povećava stopa privrednog rasta, sada ulazimo u period gde moramo da završimo strukturne reforme i posle toga se nalazimo na mnogo jednostavnijem delu puta. Biće teško, ali se vidi izlaz i vidi se perspektiva. Hvala lepo.