Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, a neka se pripremi Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala lepo.
Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovane kolege, ne mogu da ne počnem sa jednom stvari koju je ovde predsednik Vlade otvorio. Pošto, kao što je manje-više svima poznato, živim u Šapcu, a on je danas ovde rekao da će u Šabac doći jedna ogromna investicija, koja bi trebalo da zaposli u početku 1700 ljudi, želim da samo nekoliko reči kažem o tome.
Pošto je cela ova stvar u nekakvom statusu poverljivosti, niko pre predsednika Vlade o tome nije govorio, neću ni ja baš previše o detaljima, nisam siguran šta tu sme da se kaže, a šta ne, ali želim da odam priznanje gradonačelniku Šapca, Nebojši Zelenoviću i njegovom timu, koji su u ovih prethodnih više od pola godine napravili izvanredan odnos poverenja sa ovim velikim investitorom. Očekujem da sada Vlada Republike Srbije završi svoj deo posla, pošto oni pregovaraju o onome što spada u nadležnost Vlade Republike Srbije i Šabac, kao grad koji ima svakako najveću industrijsku zonu u Srbiji, verovatno najbolje uređenu ili jednu od najbolje uređenih industrijskih zona na celom Balkanskom poluostrvu, je sa odličnom upravom, na čelu sa gradonačelnikom Zelenovićem, napravio jedan veliki iskorak koji će svakako građanima već od iduće godine otvoriti prostor za značajan i bolji život. To je rezultat jedne dugogodišnje dobre politike koja se u tom gradu vodi.
Stranka Zajedno za Srbiju će glasati protiv budžeta, zbog toga što ovaj budžet predstavlja u stvari jedan brojčani iskaz ekonomske politike. Ništa nemam naročito novo da kažem u odnosu na ono što govorim već četvrti put. Moje je uverenje da se u Srbiji ne vodi dobra razvojna ekonomska politika. Šteta je što je predsednik Vlade otišao, ali tu je ministar finansija, tu je i gospođa Kori Udovički, pa mislim da za njih dvoje imam nekoliko stvari za koje držim da su jako važne. I gospodin Sertić je negde nestao u međuvremenu.
Smatram da ne postoji jasna ekonomska razvojna ideja. Gospodine ministre, meni i dan danas nije jasno, kao što mi nije bilo jasno i pre četiri godine, zbog čega Srbija ne uđe u jedan snažan projekat navodnjavanja koji bi trebalo da dovede do toga da imamo preko milion hektara zemljišta pod navodnjavanjem. Svaki hektar koji ima sistem za navodnjavanje i odvodnjavanje ima i do pet puta veću zarađivačku sposobnost nego što ima kad je u ovakvom stanju.
Vode se velike bitke oko Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Naravno, te bitke su utemeljene na interesima ekonomskim. Neko kaže da Vlada nema legitimne interese, neko kaže da poljoprivrednici koji protestuju nemaju legitimne interese, a ja postavljam pitanje – zbog čega mi ne ulazimo u projekat navodnjavanja? Ko god da je vlasnik zemljišta, sad je negde preko 200 hiljada hektara zemljišta pod navodnjavanjem, možemo da imamo milion i 200 hiljada hektara. O tome smo pričali dok vi niste bili ministar na raznim mestima, a jednog se baš sećam. Ja nemam objašnjenje zbog čega četiri godine, a godine 2012. smo radili ono koliko je u budžetu bilo para i napravili smo velike iskorake.
Druga velika stvar, energetska efikasnost. Milion i 500 hiljada kuća i stanova u Srbiji greje se na gas, daljinsko grejanje, i što je najvažnije, na električnu energiju, što je najlošiji način grejanja. Gospođa Udovički je bila i ministar energetike i radila je mnoge druge stvari, bavi se time i zna da je to tako. Dve i po milijarde evra treba da bismo izolovali kuće i stanove.
Moje uverenje je da bi Vlada sa dobrim pristupom mogla da subvencioniše kredite i da jako podstakne građanstvo da uloži svoj novac. Računi za grejanje mogu da budu i do 50% niži nego što su sad, sa ogromnim posledicama pozitivnim za makroekonomske sve pokazatelje. Multiplikatori u građevinarstvu su ogromni, 70% od ove dve milijarde evra treba da su poslovi koje bi trebalo da izvedu građevinske firme, 30% je vrednost materijala koji bi trebalo da bude proizveden, izolacionog. Slovačka je ovaj posao završila za četiri godine, ja mislim pre deset ili dvanaest godina. Slovačka je zemlja manje-više sa istim performansama kao Srbija.
Ove dve stvari samo bi, po mom uverenju, potpuno nas stavile u jednu drugu situaciju, a ne da pričamo o tome da li smo napravili epohalan uspeh zato što imamo 0,8% rasta, kad smo imali 1,8% pad u protekloj godini i da ovde potrošimo silnu energiju oko toga da li je 2009. godine kriva svetska ekonomska kriza ili loša ekonomska politika Vlade. To je bio pad nešto manje od 4%. Tu energiju, ukoliko bismo uložili u neke od ovakvih stvari, mislim da bismo imali sasvim drugačiju situaciju i da bismo mogli da govorimo o rastu koji je svakako negde od 5%, pa na više.
Gospodin Antić i on je negde, ako dobro vidim, a, ne, tu ste, gospodine ministre, zaklonjeni ste pa vas ne vidim. Isto pitanje kao prošle godine – napravili ste mali progres. Zašto ne vršite pritisak na Naftnu industriju Srbije. Ja vidim da oni beže od hidrokrekinga kao đavo od krsta, pa će da, po svoj prilici, rade neku tehnologiju koja je manje dobra za nas, mislim na državu kao suvlasnike, manje dobra za NIS, kao kompaniju. Duboko verujem, a bio sam u Upravnom odboru NIS-a svojevremeno, da postoji ozbiljna mogućnost da napravite pritisak, vi, predsednik Vlade, ministar finansija, ministar privrede. Čujem sada da ste napravili neki progres oko ovog produktologa ovde prema Rumuniji. Kapitalna stvar, otvara se tržište od najmanje novih dva miliona korisnika za Naftnu industriju Srbije. Pa to je i političko pitanje. Opet možemo ovde da potrošimo silne sate polemišući da li je dobro ili nije dobro što je NIS prodat „Gaspromnjeft“-u. To sad nije važno. Važno je da možemo da napravimo ozbiljne iskorake. Pet stotina miliona evra bi trebalo da bude ta investicija, četiri godine. Pa koliko je to procenata sa multiplikatorima povećanja bruto društvenog proizvoda samo po ovom osnovu?
Gospodin ministar, kao i ja i kao svako ko ima nekakva saznanja o ovome, zna vrlo dobro da NIS, ako ne bude sproveo tu investiciju, će da bankrotira, sa svim, gospodine Vujoviću, posledicama na fiskalne prihode. To je među ljudima koji imaju dodira sa ovom oblašću opšte poznata stvar.
Druga velika tema, zaboravio sam oko biomase takođe, meni nije jasno zbog čega ne podstičemo produkciju biomase. Sve toplane, uključujući i beogradske koje su verovatno više od polovine svih instalisanih kapaciteta, sve toplane u Srbiji mogu da koriste biomasu. Neko je ovde pričao o trgovinskom deficitu, o platnom, bilansnom deficitu, pa kao što, naravno, svi dobro znate, suština ili najveći deo tog deficita jeste uvoz nafte i gasa, to je direktno smanjenje deficita, sa direktnim olakšanjem posla koji centralna banka ima i tu ste, gospođo Udovički, bili ste i guverner banke, pa znate i kako to izgleda. To su proste stvari. Ne znam zašto država to ne radi.
Druga velika politička stvar jeste posledica politike koju vodi Vlada Republike Srbije. Sistematski, korak po korak, kroz razne zakonske projekte, vi centralizujete Srbiju. Suština politike stranke Zajedno za Srbiju jeste decentralizacija, zbog toga što moje uverenje i ljudi koji su u stranci Zajedno za Srbiju jeste da, dok ne budemo otvorili prostor za milione ljudi da imaju pravo da odlučuju i da tako dosegnu najveći mogući stepen slobode, mi ne možemo da imamo razvoj održiv.
Vlada centralizuje zemlju iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Vi ste danas, gospođo Udovički, imali težak sastanak u Stalnoj konferenciji gradova i opština. Treba da objasnite taj zakon ovde, videćemo kada će da dođe, verovatno vrlo brzo, zbog čega bi trebalo da bude smanjen, evo, sad ovde znaju, mnogi su ljudi, bez obzira da li su u vladajućoj većini ili su u opoziciji, treba da bude smanjen procenat poreza na zarade, koji u ovom trenutku ostaje lokalnim samoupravama, a onda ćete da povećate transfere.
Znači, sada, gospodine ministre, bolje ćete vi da gazdujete sa politikom u Vranju, Valjevu, Šapcu, Beogradu, nego što će to da rade gradonačelnici. To je samo jedan pokazatelj, doduše, vrlo važan i vrlo bitan, pošto se radi o velikim parama. Zašto Vlada na sebe uzima prava, kaže sad predsednik Vlade ovde da ste neke pare delili. Ja ne znam, grad Šabac nikakve pare ne dobija, duguje mu država. Milion i po evra, po osnovu duga za izgradnju bazena, i tri miliona evra ne može grad Šabac da naplati svoja potraživanja, zato što, evo, sad nije tu gospodin Sertić, ne može da se sprovede kako treba stečajni postupak nad fabrikom ili holdingom „Zorka“, sada da to dalje ne obrazlažem.
Znači, sada od milosti, volje, dobre volje, lože volje Vlade zavisi da li ćete imati transfer ovakav ili onakav, a porez na zarade, pošto je politika usmerena, bogami, skoro celu deceniju, da gradovi i opštine, što je i normalno, poboljšavaju uslove za investiranje, atmosferu, efikasnost, administrativni kapacitet, itd. Znači, sada ono što bi trebalo tu da bude za one koji su dobra posledica, povećanje broja zaposlenih, da poveća opštinske prihode, sada ćete da uzmete 30%. To nije fer, to nije dobro, to nije korisno, to je loša politika.
Vidim, predsednik Vlade sada govori o tome da treba obdaništa da pređu u nadležnost države, domovi zdravlja imaju nekih problema. Ja mislim da je valjda normalnije da napravite pravila, pa ko je dobar - da ga podržite i nagradite, bez obzira kakva je politička većina u kojem gradu, a ko je loš - da ima sankcije, pa ko nije sposoban da vodi domove zdravlja, dakle, mislim na gradove i opštine, i ko nije sposoban da vodi predškolske ustanove, pa onda neka mu država privremeno oduzme upravljanje tim institucijama i ustanovama, a ko je sposoban, zašto biste to radili? Eto, dakle, to su neka pitanja na koja ja nemam odgovore iz godine u godinu.
Razvoj i činjenica da nema suštinskih ideja za ekonomski razvoj i činjenica da Vlada centralizuje zemlju su razlozi zbog kojih Zajedno za Srbiju neće glasati za ovaj budžet, kao što je to bio razlog i pre godinu dana i pre dve godine i pre tri godine. Videćemo šta će biti iduće godine. Hvala najlepše.

Ministar Vujović ima reč.

Hvala lepo.          
Sem poslednje rečenice, sve sam vaše ideje razumeo. Ne razumem kakve veze ove ideje imaju, koje inače podržavam sa glasanjem za ovaj budžet, gde, nažalost, čini mi se da nema prostora da se ovo sada u ovoj fazi aktivira. Pre godina dana ste tačno rekli iste stvari i svaku od njih podržavam i pojedinačno, i kao ideju i kao projekte. Problem je u tome što kod nas postoji razjedinjeno upravljanje investicionim projektima. Mi trenutno pokušavamo, i sami i u saradnji kolega iz EU i uz saradnju drugih konsultanata, da objedinimo upravljanje investicionim projektima, da bismo mogli da ih sagledamo u celini, da pogledamo gde su prioriteti i da preusmerimo resurse.
Vaše ideje su jako dobre, i navodnjavanje i biomasa i energetska efikasnost, ja to takođe navodim kao primere. Znači, svuda u svetu se ogromne uštede ostvaruju time što se prelazi na efikasne prozore, na efikasne izolacije, na sve ostalo, šta više, kolega koji vodi tu kancelariju u okviru Vlade predlaže da se ovim projektima škola i bolnica uvede i energetska efikasnost, kao sastavni deo.
Treba da nađemo resurse i taj deo možemo odmah da krenemo da realizujemo pošto on ne zahteva ogromna sredstva. Navodnjavanje to je već mnogo krupniji projekat. Ja vam predlažem da mi napravimo poseban radni sastanak oko toga koji bi projekti bili prioriteti, kako da se ti projekti kandiduju, kako da se razrade i kako da se o tome radi. Mislim, da prostor koji sada imamo u budžetu, u ovom trenutku kada je budžet već napravljen, nažalost, prekasno.
Moj predlog, svakako da to uradimo, ali nemojte da čekamo ponovo sledeću budžet da dođe, molim vas da što pre napravimo taj sastanak. Sazovite sastanak, pozvaćemo sva ministarstva koja su povezana i krenućemo o tome da pričamo.
Druga tema, Zakon o finansiranju lokalnih samouprava. Šest meseci pripremamo taj zakon. Šest meseci pripremamo program koji je stavljen na sajt pre tri, četiri dana. Ostavili smo tri nedelje po zakonu, biće duže. Pozivamo sve koji imaju sugestije kako to da se unapredi da nam kažu – nije u redu iz konteksta vaditi.
Znači, predlog je bio da se poprave korekcije tog zakona koji je urađen pre četiri, pet godina, koji je napravio ogromne razlike u veličini transfera pojedinim lokalnim samoupravama. Cilj nam je da taj, ciljevi su nam vrlo jasni, da li smo to dobro uradili to je na svima koji su sudelovali u ovom procesu da nam kažu.
Cilj je, da bi se izvršila preraspodela mora da se poveća deo kolača koji se preraspodeljuje. Znači, drugim rečima ovaj porez na dohodak koji se sada deli u procentu 20% Republici, 80% lokalnoj samoupravi, odnosno u slučaju Beograda 30%, 70%, da se taj deo poveća da bi se napravio veći kolač iz koga može da se preraspodeli po opštinama. Ako ostajemo u okviru ovog malog dela, tu nema šta da se raspodeljuje i onda imamo opštine koje su strašno neravnomerno raspoređene.
Želimo da prepoznamo poreski napor opština, a to ćemo meriti tako što ćemo gledati kako opštine realizuju ustupljene poreze u one koji su njihovi sopstveni izvori prihoda. Kako opštine razrezuju poreze, nepokretnosti i ostalo itd, i želimo da preispitamo validnost nekih oblika izvora prihoda na lokalnom nivou gde čini mi se da postoji neverovatna raznolikost i postoji nešto što mimo želje opština u stvari tera biznise, projekte iz opština.
Pomenuli su danas ovde i premijer i drugi da tzv. firmarina se pretvorila u svoju suprotnost. Da se procenjuje ko ima koliku sposobnost da plati i onda se naplaćuje firmarina. Neka opština naplaćuje firmarinu 800 hiljada, milion, itd, a neke opštine su o tome vrlo razumne. Interesantno je da su razumne one opštine koje imaju najviše investicija, a vrlo nerazumne opštine koje nažalost, čini mi se, u grču svog nemanja se hvataju, to je u stvari teraju biznise odatle. Najgore od svega što velike firme kao što su državne firme, kao što su EPS, kao što je „Pošta“, kao što je „Telekom“ itd, plaćaju ogromne troškove na te firmarine. Predlažemo da se i to preispita i da se to drugačije definiše. To je smisao diskusije ovog zakona, aktivirajte se i vi, možemo da pravimo i posebnu sesiju Odbora za privredu i finansije i da u okviru toga vidimo šta može da se uradi.
Znači, drugim rečima, e, sad ovako, ovo sve što ste rekli je za mene savršeno prihvatljivo, ali ne razumem kakve to veze ima u ovoj fazi pripreme budžeta, drugim rečima za mene savršeno bi bilo u redu da iz ovoga proizađe jedna serija sastanaka kojom bi se sve te stvari, o kojima bi se razgovaralo i videlo kako može. Neki od ovih projekata su vrlo ozbiljni, ali zahtevaju mobilizaciju resursa na mnogo široj bazi. Ne može se 500 miliona prikupiti tek tako. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima ministarka Kori Udovički.

Ja bih da odgovorim na komentar o centralizaciji koja se intenzivira ili sprovodi u prethodnom periodu.
Činjenica je da ima određene centralizacije koja je po mom mišljenju logičan i u kratkom roku potreban odgovor na činjenicu što je u prethodnom periodu decentralizacija urađena polovično na takav način da je jednostavno vrlo često u najvećem broju slučajeva nemoguće odlučiti, odnosno u potpunosti staviti odgovornost za odluke koje se donese na jednog aktera. U svemu što je decentralizovano na odlučivanje lokalnim samoupravama ostavljena je neka veća ili manja diskrecija, prostor za intervenciju, ograničenja, u propisima i slično, u odlučivanju na nivou Republike.
Ništa nije bilo urađeno kako treba do kraja što dovodi do toga da je odgovornost u poslovanju lokalnih samouprava stvar lične sklonosti i zapravo velike borbe pojedinaca koji odluče da preuzmu na sebe odgovornost i da se ponekada zapravo bore sa nelogičnošću sistema u kom su zatečeni. U takvoj situaciji je ponekad bolje centralizovati odluku pa da je bar jasno ko je donosi i da je donosi do kraja, a bez ikakve sumnje na srednji rok, a pogotovo na duži rok Srbija mora da se decentralizuje. Sasvim se slažem sa vama da vi ne možete da zamenite inicijativu, energiju, kreativnost, miliona ljudi kojima je vlast na lokalnom nivou tu pri ruci da se sprovode inicijative i politike kakve su potrebne i kakve najviše odgovaraju uslovima koji oni najbolje poznaju.
U svakom slučaju ja sam baš danas na stalnoj konferenciji gradova i opština pozvala stalnu konferenciju da organizujemo jedan dijalog upravo o ovoj temi. Srbija mora da donese strategiju decentralizacije do sredine naredne godine. Mi smo se na to obavezali svojim akcionim planom za reformu javne uprave. Najbolji način da se na sistematičniji, konzinstentniji način decentralizuje uz jačanje finansijske odgovornosti uz jačanje jasnoće sistema odlučivanja kako bi se znalo ko kome polaže račune zašto mora da se odredi upravo u jednom dijalogu. Neće moći i ne sme da niko pokuša da ovog puta taj proces uradi na način na koji je to rađeno u prošlosti, u pet minuta, odlukama sa kojima se prosto odjednom išamara lokal.
U tom kontekstu smo se dogovorili da ćemo ići u detaljniju diskusiju Zakona o finansiranju lokalnih samouprava. Ciljevi zakona su jasni, a sredstva sigurno mogu da budu popravljena. Imala sam prilike već danas da čujem neke dobre sugestije sa nivoa rukovodstva lokalnih samouprava.
Najvažnije je sada da svi koji uđu u taj dijalog budu načisto, da mi ne možemo da napravimo sistem u kome neko, u ovom slučaju, lokalne samouprave stalno očekuju da će neko drugi, u ovom slučaju Republika i republički budžet da ih nekako spašava. Mi imamo resursa koliko imamo i mi moramo da napravimo sistem u kome će od tih resursa jasnom podelom odgovornosti, jasnom podelom nadležnosti, jasnim podsticajima da svaka lokalna samouprava učini za sebe najviše što može. Povećati taj kolač, a ne gledati kako da ga preraspodeljujemo.
I to je ono što sada, ta rešenja koja će da budu na takav način i podsticajna i istovremeno jasna, sa jasnom disciplinom i odgovornošću za uspehe lokalnih samouprava moraju da se iznedre sada iz diskusije i kako Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, tako i jedne vizije diskusije kako da se vlast u Srbiji nadalje decentralizuje na sistematičan način, na dosledan način. Vaša sugestija koju ste spomenuli da u krajnjoj liniji oni koji su neodgovorni budu kažnjeni time što im se oduzme kapacitet odlučivanja, jeste upravo jedno od rešenja o kojima razmišljamo kao o srži istinskog dovršavanja ili zatezanja finansijske discipline u lokalnim samoupravama. Mi moramo da uvedemo neku vrstu koncepta, ako treba u krajnjoj liniji i stečaja lokalne samouprave kojom je loše finansijski upravljano tako što se zapravo stavlja pod jednu vrstu prinudne finansijske uprave, uz minimalno smanjivanje suverenosti građanskog odlučivanja o pitanjima koja nisu finansijske prirode, ali bez toga nećemo moći da izađemo iz lošeg finansijskog stanja i prebacivanja odgovornosti koja trenutno postoji između lokalnih samouprava i Republike.

Reč ima narodna poslanica Jadranka Joksimović, izvinjavam se, pre toga reč ima ministar Aleksandar Antić. Izvinjavam se Jadranki Joksimović.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko komentara vezano za ovo o čemu je gospodin Petrović govorio. I ja bih krenuo od onoga o čemu je premijer, a i gospodin Petrović, govorio vezano za investicije i industrijsku zonu u Šapcu, samo u pravcu toga da je to jedna, da kažem, aktivnost koja zahteva zaista široku akciju i lokalne samouprave, Vlade i javnih preduzeća i u sklopu toga, jedan od važnijih segmenata razvoja te lokacije, koji treba da omogući priliv tih investicija, jeste upravo, da kažem, i energetsko opremanje tih lokacija i obezbeđivanje neophodne količine električne energije. Upravo iz tog razloga, u dogovoru sa lokalnom samoupravom i gradonačelnikom, smo u program za 2016. godinu stavili značajno povećanje te transformatorske, odnosno distributivne stanice u Šapcu, koja treba da omogući da se priključe novi korisnici, pogotovo veliki korisnici koji se najavljuju. To je bilo u planu za neke tamo kasnije godine, 2017. i 2018, ali smo zajednički prepoznali to kao prioritet.
Po pitanju ovih tema koje je gospodin Petrović naveo, u potpunosti se slažem da su to izuzetno značajne teme, pri čemu ne mogu da se složim samo oko toga da nije napravljen značajan ili nikakav ozbiljniji iskorak. Pre svega, sa stanovišta energetske efikasnosti se uporno čine neki koraci koji treba da nas uvedu u neke ozbiljne aktivnosti. Podsetio bih da prošle godine i ove godine u budžetu Ministarstva energetike se nalaze stavke koje upravo podstiču i stimulišu projekte iz oblasti energetske efikasnosti.
Nažalost, ta sredstva su mala. Ni ja neću da se žalim poput kolege Dačića, ali budžet Ministarstva energetike je izuzetan i skroman, pogotovo skroman u tim projektima koji treba da dovedu do razvoja neke nove vrednosti, ali objektivno, takav je trenutak i ostaje nam onda da budemo kreativni. Ta kreativnost u ovakvim situacijama se ogleda u privlačenju određenih projekata koji mogu da imaju što donacija od strane, pre svega KFW, povoljne kreditne stope ili određene aranžmane koje treba da aktiviraju i privredni kapital u takve projekte.
Jedna od onih stvari koja je za nas izuzetno značajna i bitna su ti
Ministarstvo rudarstva i energetike učiniti u prvoj polovini 2016. godine jesu izmene i dopune Zakona o racionalnom korišćenju energije. To je taj zakon o efikasnom korišćenju energije, koji će biti pravo mesto i vreme i prilika da mi kao Ministarstvo i Vlada, i vi kao parlament, napravimo taj okvir koji će nam omogućiti da se te stvari zaista sistemski i ozbiljno rade, jer upravo i mi definišemo kao jedan od ključnih problema u našem energetskom sektoru, to što mi, da kažem, ne samo na nivou Evrope, nego i u regionu, zaista najviše se rasipamo energijom i što ocenjujemo da bi se svaki dinar, koji se uloži u energetsku efikasnost, najbrže i najbolje vratio.
Mi nismo to mogli da uradimo brže i bolje u kraćem vremenu, jer smo za ovih godinu i po dana kao Ministarstvo doneli tri izuzetno značajne strateške stvari – Zakon o energetici, Zakon o rudarstvu i Strategiju razvoja energetike do 2025. godine, sa projekcijom do 2030. godine. Upravo smo u svemu tome predvideli nekoliko kapitalnih stvari, a jedna od tih kapitalnih stvari je ono za šta smo se obavezali, što nam nameće energetske direktive EU da do 2020. godine za 9% smanjimo finalnu potrošnju energije.
Za to ima određenih projekata, napredaka, a ja mislim da smo mi do sada 1,5% smanjili u odnosu na referentnu 2010. godinu, ali ima još uvek puno posla pred nama.
Naravno, taj segment energetske efikasnosti jeste značajan, ali ima tu prostora i u daljinskim sistemima grejanja, u prenosnoj i distributivnoj mreži kada je električna energija u pitanju.
Znači, mi smo prepoznali to, znamo šta su nam parametri, znamo šta su nam ciljevi i dajte da napravimo svi zajedno ozbiljne izmene i dopune zakona kojima ćemo postaviti taj okvir i definisati zajedničke ciljeve.
Da naslonim na to priču o biomasi, a pretpostavljam da je vam promaklo, kao što je i većini javnosti promaklo da smo mi pre nekoliko nedelja potpisali kao Vlada Ugovor o donaciji od 1,6 miliona dolara za razvoj šest projekata, za proizvodnju kombinovanih objekata, za proizvodnju električne i toplotne energije. Znači, 1,6 miliona dolara smo dali bespovratnih sredstava za razvoj šest takvih objekata na teritoriji Vojvodine, polazeći od toga što procenjujemo da je to veliki potencijal.
U Strategiji razvoja energetike, mi smo definisali da je godišnji potencijal iz biomase oko 3,3 miliona tona ekvivalenta nafte, otprilike je to 50:50, što iz poljoprivrede, što iz onog našeg šumskog potencijala. To zaista predstavlja veliki potencijal. Vi znate da je ukupna potrošnja nafte i naftnih derivata na teritoriji Srbije, otprilike tri i nešto miliona litara, otprilike sve ono što potrošimo nafte, naftne derivate, TNG-a, dizela, kerozina, sve je to negde na nivou našeg potencijala za proizvodnju energije iz biomase.
Ja verujem da tu postoji ogroman potencijal i verujem da ćemo znati da taj potencijal stavimo u određenu funkciju. Verujem da na teritoriji istočne Srbije, trebalo bi da prebacimo sisteme daljinskog grejanja na te kombinovane energetske objekte, koji bi proizvodili i električnu energiju i toplotnu energiju i naravno, na tome treba raditi. Znate da za razvoj takvih projekata je potrebno ozbiljno vreme.
Konačno, mislim da smo u proteklom periodu zaista napravili ogromne korake, to nisu iskoraci, to su koraci, vezano i za naše ruske partnere iz „Gasproma“, rešavanje svih onih višegodišnjih nerešenih problema vezano za dugovanja, međusobne odnose i imovinu i slično. Jedan od tih segmenata gde smo već pri kraju, odnosno radna grupa, a ja očekujem da će u toku sledeće nedelje taj posao okončati, jer to su polazne osnove za razvoj NIS, na osnovu koje će se napraviti strategija razvoja NIS-a do 2025. odnosno do 2030. godine, gde su definisani svi prioriteti i svi razvojni projekti koji treba da se realizuju.
Premisa celog tog dokumenta upravo leži na tome da NIS mora biti profitabilna kompanija, bez obzira koju naftu koristi, da li je to domaća, uvozna nafta. Mi postavljamo jedan takav sistem i jedan od segmenata postavke tog sistema je u okviru one neke planirane prerade u rafineriji od nekih pet miliona tona godišnje, da se uspostavi sistem duboke prerade, a mi smo je definisali i ona ulazi u investicionu fazu. Postoji ozbiljna polemika i mislim da to dobro znamo i vi i ja na temu da li je to hidrokreking ili koksovanje, postoje razlozi i za jedno i za drugo. Hidrokreking, bez ikakve dileme jeste efikasnija metoda duboke prerade.
Sa druge strane je značajno veća investicija i sa treće strane postoje određene rezerve kod strane Gaspromnjefta sa stanovišta pouzdanosti te tehnologije.
Sa druge strane određene strukture, odnosno određeni organi u okviru Nafte industrije Srbije su se u ranijem periodu već izjasnili za koksovanje, kao metodu. U tom izjašnjavanju su svoj glas dali i pojedini predstavnici Republike Srbije u tim organima upravljanja. Mi pokušavamo da tu stvar i dalje analiziramo sa našim partnerima iz Gaspromnjefta, ali je u ovom trenutku to teško vratiti tih nekoliko koraka unazad.
U svakom slučaju, ono što je za nas, u ovom trenutku, najznačajnije je da upravo duboku preradu stavimo u prioritet Naftne industrije Srbije i da to kao država, Vlada i politika uguramo u finansijski i operativnu realizaciju, a stručnjaci nek se još malo ispolemišu na temu da li je to hidrokreking ili koksovanje.
Ono što ste dobro primetili da u toj strategiji, odnosno tim polaznim osnovama i verujem sutra u strategiji ima dosta nekih dobrih elemenata u odnosu na raniji period. Jedan od njih jeste i finalizacija i stavljanje u potpunu funkciju produktova između Pančeva i Temišvara, koji, pre svega, predstavlja taj razvojni korak, jer mi osećamo, nadam se, i imamo dobre analize da taj region zapadne Rumunije gravitira ka našem tržištu i da je sa stanovišta transporta to najbrža, najpouzdanija, najefikasnija linija snabdevanja tog regiona, jer su druge rafinerije u Rumuniji po 300-400 kilometara udaljene od te oblasti.
Ja lično mislim da taj projekat će doneti jednu dodatnu injekciju i vetar u leđa NIS i verujem da će NIS nizom ovih mera koje mi zajedno sa njima realizujemo uključujući i mere koje treba da obezbede da više ne dugujemo, koliko smo im dugovali u proteklom periodu, da će ostati stabilna, efikasna kompanija i jedan od stubova naše ukupne privrede i ekonomije. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine ministre.
(Dušan Petrović: Replika.)
Gospodine Petroviću, morate da sačekate.
Reč ima ministar Jadranka Joksimović.
Izvolite, gospođo Joksimović.

Zahvaljujem predsedavajući.
Mislim da je vrlo važno pitanje koje ste vi postavili vezano za prioritizaciju projekata i upravljanje strateški najvažnijim projektima i samo bih dopunila kolegu Vujovića, pošto mislim da je možda zaboravio da pomene da je Srbija zapravo prva država u regionu koja je formirala Nacionalni odbor za investiciju u oblasti infrastrukture.
Mi smo održali već dva, treći sastanak će biti u januaru, koji zapravo kroz jedinstveni pregled infrastrukturnih projekata tzv. „singl prodžekt pajplajn“ znači vrši, da kažemo, ili analizira koji su to projekti koji zaista mogu da budu spremni za finansiranje, jer nažalost, u prethodnom periodu, dešavalo se da smo čak veoma velike kreditne linije povlačili za projekte koji nisu bili spremni za finansiranje.
Prema tome, ova metodologija koja postoji za selekciju i prioritizaciju projekata i koja se primenjuje kroz jedinstveni pregled infrastrukturnih projekata, a koordinira na Nacionalnom odboru za investicije i tu kao predsedavajući smo ministar Vujović, kao ministar finansija, i ja kao nacionalni IPA koordinator, s obzirom da ste svesni da brojni od ovih projekata sigurno ne mogu biti iz budžeta finansirani, već povlače ili kreditne linije ili bespovratna sredstva, određene grantove itd.
Prema tome, vrlo je važno da razumemo da je Srbija prepoznala značaj, dakle važnih strateških infrastrukturnih projekata, ali pre svega onih koji su u toj zreloj fazi da mogu biti spremni za finansiranje.
Ja takođe mislim da uloga parlamenta može da bude tu značajna, jer se s obzirom da je Srbija aktivan učesnik Berlinskog procesa, znate koliko je taj konektiviti favorizovan u okviru Berlinskog procesa.
Na poslednjem Samitu u Beču, usaglasili smo 10 veoma važnih prioritetnih, regionalnih projekata, šest infrastrukturnih i četiri u oblasti energetike. Od toga su tri projekta koja se finansiraju i rade u Srbiji ušla i to zahvaljujući tome što smo zapravo imali spremne projekte, a čak pet od deset projekata se naslanjaju na naše transportne mreže. Znači, na Koridor 10, Aerodrom Beograd i luke Beograd – Novi Sad.
Uloga parlamenta može da bude takođe interesantna, s obzirom da će se u ovom regionalnom kontekstu i tu je važna možda i regionalna saradnja parlamenata, analizirati zakonodavni okvir, dakle pripreme i prioritizacije projekata koji imaju tu regionalnu komponentu, regionalnu važnost. Mi smo o tome čak i govorili na jednoj parlamentarnoj konferenciji nedavno u BiH, koja je organizovana.
Ja zaista mislim da ima ulogu i u ovom delu, kao što je i ministar Vujović rekao i da može i parlament da učestvuje, ali da naglasimo da smo mi prepoznali značaj toga, prvi u regionu napravili ovakvu i metodologiju i Vladino telo koje uključuje sva relevantna ministarstva i da apsolutno radimo na tome da smo projekti koji su zaista zreli za finansiranje, budu i finansirani.
Da li će da budu finansirani delom iz bespovratnih sredstava, da li iz nekih povoljnih kreditnih linija, da li ih nekih grantova ili delom iz budžeta, to je zapravo posao Nacionalnog odbora za investicije.