Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Gospodine Bečiću, pre nego što obrazložim amandman, mi smo svi dobili materijal koji je zaheftan i gde se tačno zna redosled…

Gospodine Šutanovac to je mišljenje Vlade, to nije materijal koji ima predsedavajući. Morate da shvatite razliku i morate da shvatite razliku da po članu 109. opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne Skupštine.

Ja sam vam pretio, kažete?

Takođe, neću da ponovim ono što ste izrekli ovde i pretnje koje ste izrekli, ali ja vas molim da se vratite na amandman.

Drage kolege, moj amandman je na član 15. koji se tiče upravo u vezi amandmana kolege koji je malopre pričao, a tiče se javnih preduzeća.

Naime, poštovani poslanici, uvaženi građani, u budžetu za 2016. godinu, Vlada je predvidela prihode po osnovu dobiti javnih preduzeća od osam milijardi.

Neko će reći da je to velika suma i naravno da jeste, međutim, to je katastrofalno mala suma u odnosu na godinu pre, kada je Vlada u budžetu imala 15 milijardi i 300 miliona dinara.

Tada smo upozoravali da ta cifra od 15 milijardi i 300 miliona dinara može da devastira javna preduzeća i da umesto da ona mogu da reinvestiraju dobit, došli smo u situaciju da bi peglali budžetske prihode i rashode i pokazali kako nam je deficit smanjen, da tim preduzećima uzmemo svu dobit i da praktično ih ostavimo bez mogućnosti investicija za iduću godinu.

Koristiću vreme i kao ovlašćeni ispred stranke.

Dakle, lošom politikom, zahvatanje koje je bilo enormno u prošloj godini zarad političkih poena, smo došli u situaciju da u sledećoj godini imamo duplo manji prihod po osnovu poreza na dobit javnih preduzeća, odnosno dobiti.

I šta će se desiti ukoliko dođu do situacije da se privatizuje „Telekom“? U toj situaciji, naravno da će Vlada imati puno novca za svoju političku kampanju, ali ovih osam milijardi će biti još manje.

Dakle, smatramo da je ovo loš način vođenja ekonomske politike, odnosno javna preduzeća. Siguran sam da svi direktori javnih preduzeća, sindikati, zaposleni u javnim preduzećima bez obzira šta o njima mislili su protiv toga da imaju tolika zahvatanja i da to nije dobro. Logično bi bilo možda da mi podržimo, da im uzmete sve, ali oni koji se razumeju malo u privredu znaju da na taj načine ne može da funkcioniše.

Naime, u Srbiji se hvalimo kako imali smo do skoro 61% penzionera koji su imali 25.000 penziju, a danas imamo 61% penzionera koji imaju 25.375 dinara penziju. Znači, više nije 25.000 nego ovih 375 dinara, znači da imaju po 12 dinara više neki.

Da bi se napravila jedna dobra prihodna strana, mislim da ova suma treba da se definiše i da se preduzećima omogući da kroz rad ostvare veću dobit, pa tek onda da im se oduzima, a ne na načine na koji to predviđeno. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Šutanovac.

Reč ima ministar gospođa Jadranka Joksimović.

Izvolite, gospođo Joksimović.

Zahvaljujem.

Pa, dakle kada smo već onda na terenu javnih preduzeća i čini mi se straha koji postoji kod vas da će biti devastirana, meni je onda zaista žao što moram da kažem da o toj devastaciji najbolje možete vi da govorite, ne mislim mad personom sada na vas lično, ali vi ste svesni da Vlada Srbije završava veoma težak proces privatizacije preduzeća u državnom vlasništvu koje nije završeno u poslednjih ni 15 ni 10 godina.

U međuvremenu su se, čini mi se, dugovi koji su napravljeni samo za ova preduzeća koja treba da privatizujemo, nagomilali na oko četiri milijarde evra, više nego vidljiva tehnološka zaostalost, višak radne snage, gubitak tržišta, to su sve stvari koje su tekovina i rezultat rada jedne neodgovorne Vlade kakve jesu bile vlade pre nas, uopšte neću sada da ih imenujem, bilo ih je više. Uglavnom ste bili uvek stožer u toj vlasti.

Prema tome, ta briga za javna preduzeća gde su gomilani partijski kadrovi, dakle koja su postala najveći teret naše države i našeg budžeta, nije lako rešiti, vi to vrlo dobro znate.

Sa druge strane, rekli ste prodaćete „Telekom“ pa ćete imati novca za kampanju. Ja ću da vas podsetim da tad kada ste raskinuli aranžman sa MMF 2011. godine, to je bila predizborna godina, znate, sve obaveze i flagrantno kršenje obaveze koje ste imali iz aranžmana sa MMF i probijanje i pravnih ograničenja vezanih za javni dug, su doveli do toga da je zapravo vaš izborni rezultat trebao da bude upravo proporcijalan visini javnog duga.

To se neće desiti sa ovom Vladom i visina javnog duga neće biti upravo proporcionalna sa brojem glasova koje ćemo dobiti na izborima. To je lekcija koju smo od vas naučili, odnosno od čega smo se odučili. Hvala.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika.)

Redom da pročitam.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika.)

Repliku, samo da pročitam redom – Zoran Babić, Mira Petrović, Dragan Šutanovac.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Repliku imam na...)

Nema replike.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako nema?)

Pratila sam diskusiju. A šta ministri ne treba da odgovore uopšte ili ako odgovore, odmah se…

(Dragan Šutanovac, s mesta: Sekundu samo.)

Dobro, Zoran Babić, Mira Petrović, Dragan Šutanovac.

(Dragan Šutanovac, s mesta: Nije pitanje odgovora.)

Zoran Babić, Mira Petrović, Dragan Šutanovac.

Zahvaljujem se gospođo predsednice i zahvaliću se i gospodinu Bečiću malo pre na intervenciji. Nema potrebe gospodine Bečiću, iako ste dobro videli taj prst u vazduhu, te pretnje, ali ne plašim se ja Dragana Šutanovca ni sada. Nisam ga se plašio ni kada je bio mnogo moćniji zbog partijske funkcije i funkcije u državi.

Međutim, ono zbog čega sam želeo da intervenišem, a to je totalna pogrešna interpretacija. Kolega koji je podneo amandman je rekao – Evo, na ovaj način ja ovim predlogom budžeta gotovo sva dobit javnih preduzeća ide u budžet Srbije.

Nema razloga za odmahivanje glavom. Jako sam pažljivo slušao predlagača amandmana i rekli ste gotovo sva dobit ide u budžet. Kako može 50%, kako može 50% dobiti da bude gotovo sva dobit? Polovina je polovina, a gotovo sva dobit, a polovina nije gotovo sva dobit.

Tako da su to još jedna u nizu onih vrlo loših interpretacija, valjda u želji za nekom političkom dobiti.

Međutim, po shvatanju SNS, po shvatanju običnog normalnog čoveka u Srbiji, javna preduzeća su osnovana, da li su lokalna ili republička, osnovale su ih jedinice lokalne samouprave, a republička osnovala je Vlada Republike Srbije.

Dobit koju ta javna preduzeća prave, za koga prave? Za sebe, za partijski zaposlene ili prave za budžet i prave za sve građane Republike Srbije? Ja mislim da oni prave dobit, ne da dele trinaestu ili četrnaestu platu, ne da dele plate onako pred izbore, možda intenzivnije samo da bi neka opcija dobila podršku kod zaposlenih u javnom preduzeću, nego prave dobit za sve građane Republike Srbije, koji su im dali priliku, čast da rade u tim javnim preduzećima, da rade u interesu i za interes građana Republike Srbije. Gde će da vrate dobit ako neće da vrate u budžet Republike Srbije? Da li u budžet nekog privatnog? Naravno da ne.

Sa druge strane, ova Vlada Republike Srbije se trudi da podigne rezultate i da rezultati javnih preduzeća budu daleko bolji. Pogledajte sada rezultate aerodroma „Nikola Tesla“. Pogledajte kolika je vrednost sada u ovom trenutku aerodroma „Nikola Tesla“. Pogledajte kolika je dobit aerodroma „Nikola Tesla“ bio u 2014. godini.

Ja ću vam reći. Tri zarez četiri milijarde dinara.

Kada je aerodrom u vreme bivše vlasti pravio takve rezultate? Četiri zarez dva miliona putnika je prevezeno, odnosno bili su na aerodromu „Nikola Tesla“. U oktobru mesecu smo dočekali četiri milionitog putnika. Kada su takvi rezultati postignuti na aerodromu „Nikola Tesla“ u prošlosti za vreme bivšeg režima?

I sada to elementarno shvatanje rada javnih preduzeća, da li će raditi za one koji ne znaju šta znači anomalija? Dovoljno je da odu do toaleta ili do najbližeg ogledala pa će saznati šta znači anomalija, ali i sada ne žele da vide i okreću glavu od takvih rezultata koje postižu javna preduzeća. Naravno da će dobit vratiti onima koji su ih i osnovali, a to su građani Republike Srbije i budžet Vlade Republike Srbije.