Zahvaljujem.

Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu? (Ne.)

Pošto smo završili pretres o amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, u pojedinostima i u celini.

Prelazimo na Osmu tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O USTAVNOM SUDU.

Primili ste amandmane koji su na predlog zakona podneli narodni poslanici.

Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.

Pošto je Narodna skupština obavila načelan pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, mr Aleksandar Jerkov, Dragan Šutanovac, Goran Ćirić, Balša Božović, Vesna Martinović.

Da li se neko javlja za reč? (Ne.)

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Miroslav Marinković i Ivan Karić.

Reč ima dr Miroslav Marinković. Izvolite.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.

Da li neko želi reč? (Da.)

Zahvaljujem se gospodinu Vujoviću na današnjoj sednici.

Izvolite, gospodine Petriću.

Što se tiče člana 1. i izmene člana 89. Zakona o Ustavnom sudu, koji se faktički dopunjuje, predlog je opravdan u suštini. Jedino što mi ovde vidimo da bi moglo da se izmeni jeste da bi se rok mogao skratiti, umesto prikazanih četiri meseca, na dosadašnjih dva. To je jedina izmena koju mi tražimo. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Petriću.

Na član 1. amandmane, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanik Zoran Živković i narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Reč ima dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvažena gospođo Bogosavljević Bošković, poštovani ministre Sertiću, mi narodi poslanici Nove stranke predlažemo da se u Predlogu zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu u članu 1. rok za dobrovoljno plaćanje naknade štete po odluci Ustavnog suda, da taj rok bude 15 dana, umesto četiri meseca kako je predložila Vlada.

Ja sam pripremio argumentaciju. Bilo bi primereno da je ovde sada u našoj Narodnoj skupštini kao gost ministar pravde, gospodin Selaković, da sasluša tu argumentaciju i da saopšti svoj odgovor. Ministra Selakovića nema i ja sada ne znam ko bi mogao tako stručno u toj oblasti da odgovori na ovu argumentaciju.

Evo šta je moj argument, poštovana gospodo. Ne postoji razlog da rok za plaćanje naknade štete po odluci Ustavnog suda bude duži od roka za plaćanje naknade štete po presudama redovnih sudova. To je već jedan argument. Ministar Sertić sigurno nije sada toliko upućen u ovu oblast da može da mi odgovor zašto će možda ostati ovako kako je Vlada predložila. Tospođa Bošković Bogosavljević takođe.

Druga stvar, situacija u kojoj Ustavni sud određuje obavezu naknade štete podrazumeva i dužio period tokom kojeg je građanin trpeo protivpravno postupanje države. Upravo zbog toga rok dobrovoljnog plaćanja ne treba odrediti u predugačkom periodu. Ja mislim da imamo vrlo razumnu argumentaciju koja se tiče poštovanja našeg Ustava i pravnog sistema.

Sada nema ministra Selakovića da nam odgovori zašto je ovaj jedan predlog kroz ovaj amandman neprihvatljiv za Vladu? Veoma je dobro obrazložen i nema nikakvog razloga da ne bude usvojen, poštovana gospodo. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Izvinjavam se, gospodine Jovanoviću, vi ste se javili po prethodnom amandmanu.

Izvinjavam se, gospodine Veselinoviću.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se, predsedavajući. Naravno da prihvatam.

Samo bih želeo u kratkim crtama da iznesem stav koji se ne može dovoditi u sumnju, jer je predlagač očigledno pročitao nešto što mu je pravnim instrukcijama dao neko ko je krajnje stručan za ovu temu, tako da nije uspeo da obrazloži ono što je trebalo da se obrazloži.

Ovde je suštinsko pitanje da li Ministarstvo pravde treba da bude talac bilo kog drugog organa koje je skrivio ili, kako je to predlagač rekao, protivpravno delovao prema bilo kom građaninu Republike Srbije? Očigledno da Ministarstvo pravde ne treba da bude talac, a do sada je bilo. Očigledno da Ministarstvo pravde ne treba da trpi ono što čine bilo koji drugi organi, počev od ministarstava, drugih institucija i državnih organa, a to je do sada činjeno i kada je u pitanju naknada materijalne i kada je u pitanju naknada nematerijalne štete.

Činjenica je da u konkretnoj situaciji Ministarstvo pravde ima jedan jedini problem, a to je da se odredi odgovarajući rok jer je, bez obzira što je formalni predlagač Ministarstvo finansija, ipak suštinski iza ovog predloga zakona Ministarstva pravde. Ustavni sud, i to je odlično rešenje koje je predloženo u ovom zakonu, ima obavezu da odredi i identifikuje koji je to organ, odnosno državna institucija, učinio bilo šta što podrazumeva protivpravnost u postupanju, a samim tim i uzročnu vezu između takvog postupanja i štetne posledice po građanina.

Na kraju ostaje pitanje da li je adekvatan rok od četiri meseca, jer se radi o paricionom roku ili roku za dobrovoljno izmirenje obaveze, ili je taj rok trebao da bude kraći? Ako bi se uzeo za stav stav sudske prakse, da je to rok od 15 dana kao rok koji se definiše u odlukama suda, onda bi to možda i mogao da se prihvati kao paricioni rok. Međutim, Ministarstvo pravde, ili bolje reći predlagač u formalnom smislu reči, je zauzelo rok koji podrazumeva nešto što se vezuje za kvartalni period. Kvartalni period na nivou koji je inače Ministarstvo pravde definisalo u smislu obaveza koje se vezuju za izmirenje obaveza.

Prema tome, ovde ostaje jedna jedina dilema – da li je rok predugačak ili nije? U konkretnom slučaju poslanička grupa SPS ipak će podržati kao paricioni rok rok koji je predložio predlagač. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.

(Neđo Jovanović, s mesta: Ja bih samo zamolio da se ovo vreme, s obzirom da sam ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, oduzme od vremena ovlašćenog predstavnika.)

Biće oduzeto. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Izvolite, gospodine Veselinoviću.

Ja imam isto pitanje kao i moj kolega Pavićević – ko će mi dati odgovor na ovo pitanje, pošto ni gospodin Sertić ni gospođa Snežana Bogosavljević nisu stručni za ovo pitanje. Makar mislim, gospođo Snežana Bogosavljević, da vaše ministarstvo nije poljoprivreda, ekologija i zakonodavstvo, nego samo ministarstvo ekologije.

Dakle, evo, ako ste stručni za ovo, odgovorite mi na pitanje – kako može odluka Ustavnog suda da ima neobavezni karakter, odnosno da se daje dobrovoljnost u izvršenju odluke? Dakle, to nije za jednu pravnu državu normalno.

Odluka Ustavnog suda da ima nižu pravnu snagu od drugostepene odluke bilo kog drugog suda, meni je to sporno. Dakle, ovo o čemu je gospodin Jovanović govorio, to meni nije sporno, dakle, tu bi se mogli složiti. Međutim, ne može se jednoj presudi Ustavnog suda, odluci Ustavnog suda dati dobrovoljnost u izvršenju. Dakle, to jednostavno nije Ustav, pogotovo imajući u vidu činjenicu da se ova izmena Zakona o Ustavnom sudu donosi uz budžet. Kakve ovo veze ima sa budžetom?

Moj amandman, predlog Pokreta za preokret, jeste da se odredi organ koji će izvršavati odluku Ustavnog suda i to ima smisla, ali da se odredi dobrovoljnost u izvršenju i da se daju neki rokovi za izvršenje, pa to zaista podriva osnove pravnog sistema. Ja mislim da ovde postoje dublji razlozi, a to je mogućnost da se preko Ustavnog suda utiče na poništavanje pravosnažnih i drugostepenih odluka. To je jako opasno.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.