Molim vas, nemojte sada replicirati.

Podneo sam ostavku na sve to. Tvrdim da su i ostale kolege tako nešto uradile.
Radeći ovaj posao ovde na ovim amandmanima i danas kao ovlašćeni predstavnik SNS, što mi čini veliku čast, hoću da kažem da moja profesija, advokatska, mnogo trpi zbog toga što sam ja u ovoj Skupštini. Ali sam u ovoj Skupštini zato što hoću da svima nama bude bolje, zato što hoću da Srbija iz dana u dan ide sve…

Ja vas molim, vratite se na amandman.

Vraćam se na amandman.
Zato ćemo usvojiti sve amandmane koji su ovakvi, koji ne menjaju suštinski zakon zato što je dobar, ali idu u dobrom pravcu i znakovi interpunkcije naravno čine da zakon bude puno bolji i na tome sam zahvalan predstavnicima opozicionih stranaka. Hvala.

Vidite šta znači samo jedna strelica kada ode u jednom momentu i sada o jednom amandmanu koji je usvojen od strane Vlade, mi ovde raspravljamo skoro 10 minuta, molim vas.
Zato vas molim, vodite računa kako se obraćate jedni drugima. Ja mislim, sve se može kazati ali na jedan dostojanstven način i ja vas u tom smislu stvarno molim da se tako i ponašamo.
Na kraju, svi ste vi ovde malte ne akademski građani, imate izuzetan rečnik i mislim da možete sve reći na jedan pristojan i dobar način i kritičan da bude i oštar u tom smislu.
Izvinite na ovaj komentar koji nisam možda, i ja tako kršim Poslovnik.
Na član 110. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Goran Ćirić, Balša Božović i mr Aleksandra Jerkov.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na naziv iznad člana i član 122. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Home, Miroslav Marinković, mr dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo iz ministarstva, poštovane kolege, ne bih želeo da budem dosadan u današnjem izlaganju, ali opet moram da govorim o nečemu što se tiče same efikasnosti ovog zakona, odnosno Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
U prethodnim amandmanima koje smo podneli, tražili smo da zarad efikasnosti se briše institut žalbe u izvršnom postupku kada postoje, naravno, izvršne isprave potvrđene u sudskom postupku, a sada dolazimo do još jednog instituta koji može da ugrozi efikasnost postupka, a ovaj institut dolazi i posle žalbe.
Ja bih samo još jednom zbog javnosti ponovio kako izgleda zaista taj postupak i koliko je besmisleno postojanje ovog instituta. Znači, nakon prvostepene i drugostepene presude, vanrednih pravnih lekova, nakon dobijanja statusa izvršne isprave od stane sudske odluke, mi ulazimo u izvršni postupak.
Od suda očekujemo da donese rešenje o izvršenju. Na to sada ovaj zakon dozvoljava još jednu žalbu. Pričamo još šest meseci ili godinu dana i kada se sve to završi i kada izvršni postupak potvrdi faktički odluku parničnog postupka, da ona zaista može da se sprovede, da smo iscrpeli i ovu žalbu, konačno dolazimo do postupka izvršenja.
Nažalost, ovaj zakon tu predviđa još jednu glavu koja može biti kamen spoticanja, odnosno daljeg odugovlačenja ili umanjenje efikasnosti samog ovog izvršnog postupka, odnosno Zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Gospodine ministre, o ovome sam pričao i u načelnoj raspravi, znate o čemu se radi. Ja sam spreman da, u stvari, generalno, moje mišljenje jeste da uopšte ova glava, odlaganje izvršenja ne treba da bude u zakonu, ali hajde da to pojednostavimo i da vidimo da li imate razumevanja da usvojite naša naredna tri amandmana. Prihvatam, neka ostane odlaganje izvršenja kao što predlažete, to je odlaganje na predlog izvršnog poverioca, u redu, jer neko ko je poverilac ima pravo da traži da se odloži ili da se ne odloži izvršenje, pa čak i kada je sporazum stranaka o odlaganju. Opet izvršni poverilac je tu pitan, nemam ništa protiv, neka se odloži izvršenje, jer imamo saglasnost poverioca koji je toliko dugo čekao da se naplati.
Dolazimo do člana 122. to je odlaganje izvršenja na predlog izvršnog dužnika. Ovaj izvršni dužnik već pet godina nešto duguje, ili 10, pet godina najmanje od kad imamo sudsku odluku i došli smo do izvršenja i opet sad postoje jedni razlozi, doduše, vi ste rekli samo jednom može da traži odlaganje. Ja zaista smatram da ne treba niti jednom da traži odlaganje, jer zaista, posle toliko godina i posle toliko raznih sudskih instanci koje su potvrdile ovu odluku, da mi opet ulazimo u uvođenje jednog instituta koje će makar za 10 dana, pet dana, mesec dana, opet odložiti samo izvršenje. Zaista mislim da ne treba da bude u zakonu. Nema nikakve svrhe u realnom životu, osim da, kao što samo ime kaže, dalje odlaže izvršenje.
Ovde pričamo o članu 122. znači, amandmanu na član 122. Zatim usaglašavanje člana 124. i 126. sa brisanjem člana 122. Molim vas da razmislite. Složićete se da su ovo retke situacije, ali da zaista nema potrebe da se posle svih ovih postupaka i posle ožalbenog postupka, opet postoji mogućnost odlaganja izvršenja, jer, verujte mi, gospodine ministre, sledeće godine, kada zakon stupi na snagu, vi ćete biti ministar već četiri godine, vrednovaće se vaši rezultati, a pogotovo rezultati u efikasnosti samo sudskog, odnosno izvršnog postupka. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Homen.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poslanička grupa SNS se protivi ovakvom amandmanu. Mislim da je on pokušaj da se razvodni ideja zakonodavca. To je pokušaj da se raspravlja o nečemu što je po meni suvišno i nepotrebno. Radi se o institutu odlaganja izvršenja. Taj institut je uveden i predstavlja tri subjekta koji mogu da predlože odlaganje izvršenja. To može da učini sam poverilac, može sporazumom između poverioca i dužnika i može sam dužnik.  Prva dva subjekta ili subjekti zajedno, mogu da se sporazumeju i da se odloži izvršenje zbog nekih razloga.
Što se tiče odlaganja na zahtev dužnika, tu je toliko restriktivno navedeno da je nepotrebno da se bilo koji amandman na ovu temu daje ovoj Skupštini, zato što se taj zahtev može napisati samo jednom i nikada više. Za sve to vreme postupak traje, procesne radnje se izvode. Nigde u zakonu ne stoji da se povodom zahteva za odlaganje bilo koja procesna radnja u izvršenju sprečava da teče i kaže se, to naravno, hoću zbog javnosti, da izvršenje može u tom slučaju da se odloži ako izvršni dužnik učini verovatnim da bi usled izvršenja pretrpeo nenadoknadivu ili teško nadoknadivu štetu, koja je veća od one koju bi zbog odlaganja pretrpeo izvršni poverilac i ako odlaganja opravdavaju naročiti razlozi koje izvršni dužnik dokaže javnom, ili po zakonu, overenom ispravom. Restriktivnije od ovoga ne može da bude. Dužnik ni na koji način ne može da zloupotrebi ovu normu, a pošto zakon i vredi u jednoj državi i vredi jednom narodu, onda je potrebno da predvidimo i jednu situaciju koja će se možda desiti, a sud će na najresriktivniji način imati u vidu kada donosi odluku o tome da li će dužniku dozvoliti odlaganje rešenja. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem.
Želim samo da još jedared podvučem i podržim naš amandman. Obrazloženje koje sam čuo od ovlašćenog ispred SNS mislim da je nelogično, jer se insistira na odbrani prava nekog ko je tužen, ko nije želeo da izvrši svoju obavezu zbog koje je tužen, da posle svih mogućih žalbenih rokova, suđenja i presuda i vremena koje je proteklo, dajete mu pravo kada nešto postaje izvršno za naplatu, da može ponovo da se žali. Malo je nelogično. Ja nisam pravnik, ali mislim da tako nešto uopšte ne treba da postoji u zakonu. Onaj koji je izgubio presudu i ko je dužan i ko je tužen, nema prava više da se žali, jer sve što je imao da kaže, rekao je kroz sudski postupak.