Po Poslovniku, narodni poslanik Janko Veselinović.
Izvolite, gospodine Veselinoviću.
(Zoran Babić, s mesta: I bez Poslovnika, može da povuče amandman.)

Ja vas molim predsedavajući, pre reklamiranja ovog stava da kažete gospodinu Babiću da ne dobacuje dok ja pokušavam da reklamiram Poslovnik, član 107.
Dakle, rečeno je da je ovaj amandman proizvod hipokrizije, a gospodin Selaković je rekao, da je on proizvod licemerja, pozivajući se na 2011. godinu i postavljanje meni pitanja, zbog čega tada nisam predložio nešto…(isključen mikrofon.)

Gospodine Veselinoviću, ja neću dopustiti da vi zloupotrebljavate Poslovnik. Javljanjem za Poslovnik replicirate gospodinu Ministru ili gospodinu Babiću.
Morate to da razumete, vi prvi imate primedbu na moje predsedavanje i onda morate poštuje onda vi, da bih ja mogao da poštujem vas.
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja mislim da ovakav jedan amandman ne treba prihvatiti.
Ovde se stvara jedna lažna slika da je država jedini poverila i da su oni koji imaju najmanja primanja jedini dužnici. Postoji privatan dug, postoji dug iz poslovanja, postoji dug obavljanja delatnosti.
Da li neko ima predstavu koliko tih nenaplativi dugovi zbog jedne loše zakonske regulative opterećuju privredu Srbije, koliko opterećuju njenu efikasnost, koliko je ljudi izgubilo posao zbog raznih mešetara u privredi, i zbog jedne jako loše zakonske regulative, kako ti dugovi da se naplate, a postoje.
Uvek možemo da nađemo primere kako je nekome nešto teško da izvrši neku svoju obavezu. Postavljam pitanje, tamo gde država nije poverilac – kako su nastali ti dugovi? Da li je bilo namere da se ti dugovi ikada vrate? Šta je sa novcem od tih dugova? Kako je potrošen?
Hoćete, podnosioce amandmana pitam, da odete u realni sektor da vam poslodavci izvade spiskove nenaplativih potraživanja zato što imaju lošu zakonsku regulativu, da vam pokažu koliko su morali zbog toga radnika da otpuste, zato što su bili prevareni?
Da se manemo više jedne demagogije, zakon je nešto što nikoga ne stavlja u povlašćen položaj nego uređuje jednu oblast, stavlja u ravnopravan odnos i poverioca i dužnika, poverilac da dođe do svojih sredstava, dužnik da mora da izvrši svoju obavezu koju je napravio sam, niko nikoga ovde nije terao da rade neke stvari.
Ako se poslanici stavljaju samo na jednu stranu onda ih pitam – da li je u pitanju čisto politički interese, jedna politička demagogija ili želja da se stvarno nešto pomogne? Ali ta njihova želja da nešto pomognu zasniva se na tome koja je grupacija veća i u to ime te grupacije da pričaju bez obzira da li nanose štetu ili ne, zato i mislim da ovakve amandmane treba odbijati.

Zahvaljujem.
Na član 258. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Da li neko želi reč? (Da)
Magistar Zlata Đerić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, poštovani predsedavajući, bez ikakve političke i hipokrizije i bez demagogije, ja sam jedan od poslanika koji je u ovoj sali sedeo i 2011. godine kada je zakon donošen i bila sam tada poslanik opozicije. Imala sam isti stav koji sam danas iznela. Podržavam sve ono što je do sada iznešeno.
Dakle, imala sam isti stav koji zastupam i sada ovim amandmanom kojim sam predložila izvršenje na zaradi ili plati, naknadi zarada, odnosno naknadi plate i penzije može da se sprovede u visini do polovine zarade, naknade zarade plate, naknade plate i penzije, ne svrstavajući se na taj način ni na jednu ni na drugu stranu, jednostavno da se lakše i fleksibilnije premosti ovaj težak period.
Svakako da ni poveriocima nije lako da naplate svoja potraživanja. Svesni smo koju to problematiku rađa u ovom društvu, ali polovina i polovina je jednak rizik na obe strane i mislim da bi ovo bilo dobro rešenje dok društvo ne bude imalo neku čvršću i efikasniju politiku naplaćivanja potraživanja.
U svakom slučaju, kažem, ja sam jedan od onih poslanika koji je 2011. godine zastupala ovaj stav tada iz opozicionih klupa, ali poštujem sve dosadašnje iznete tvrdnje, pa čak i ovo što moj amandman nije usvojen.

Zahvaljujem.
Reč ima Nikola Selaković, ministar. Izvolite.

Vrlo kratko, dakle ja uvažavam rad i uvažene prethodnice kao narodnog poslanika i principijelnost naravno u ovom slučaju. Ja bih ovde skrenuo pažnju samo na jednu stvar. Malo pre se postavilo pitanje oko dve trećine. Kako to da nikome ne padne na pamet koliko imamo potraživanja samohranih majki, razvedenih za neplaćene alimentacije koju neodgovorni očevi ne plaćaju? Da li je u tom slučaju opravdano sprovesti izvršenje na dve trećine zarade ili nije? Po meni svakako jeste.
Ovde je reč zaista o zadržanoj jednoj formulaciji koja je već do sada postojala. Možemo da prosuđujemo na ovaj ili na onaj način, uvek i na kraju koliko god da to bilo teško, najjeftinije je vratiti dug, a najteža stvar za nekoga jeste zadužiti se.
Ovaj zakon kao i mnogi drugi treba da ima za cilj da ljudi dobro promisle pre nego što se zaduže, da dobro promisle pre nego što preuzmu na sebe neku obavezu, naročito ako su u situaciji da znajući u tom trenutku kada se zadužuju, da znaju da neće moći da je vrate.
Dakle, svaki zakon ima za cilj upravo to da uvede pravnu predvidivost, red i disciplinu u živote građana, tako i ova odredba, braniti ovakvu odredbu nije jednostavno, ali je zato zakon zakon koji je jednak prema svakom.
Dakle, uvek ćete naći vrstu potraživanja za koju ćemo moći da tvrdimo – e vidite, ovde je možda i nehumano postupiti na ovakav način, ali na tu jednu naći ćemo dve, tri ili pet onih da je ovo i te kako opravdano.
Po meni je ovo rešenje dobro, izdvaja kategoriju lica sa najnižim zaradama. On ovde i poštuje pristup ovog amandmana kada su u pitanju oni sa višim primanjima od toga, u pitanju su dve trećine. Hvala.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima mr Zlata Đerić. Izvolite.

Poštovani gospodine ministre, zaista ste me prijatno iznenadili ovom sugestijom i to treba da bude sugestija pre svega u traženju rešenja oko naplate potraživanja dugovanja prema samohranim roditeljima, koji su posebno osetljiva kategorija u ovom društvu i možda je moglo da bude jedno od rešenja i zakonski predlog upravo kako se prema takvim potraživanjima odnositi na jedan ozbiljno strog i principijelan način do kraja. Hvala.