Zahvaljujem, gospodine Jovanoviću.

Na član 28. amandman je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Reč ima ministar Selaković.

Izvolite, gospodine Selakoviću.

Prihvata se amandman Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Hvala.

Konstatujem da je predstavnik Vlade prihvatio amandman Odbora.

Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Da li neko želi reč? (Ne)

Zahvaljujem.

Na član 31. amandman je podnela narodi poslanik Dubravka Filipovski.

Izvolite, reč ima mr Zlata Đerić.

Poštovani gospodine ministre, poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moja koleginica je odsutna i imam obavezu ispred poslaničkog kluba NS da obrazložim ovaj amandman za koji smo smatrali da je trebao biti usvojen jer je amandman podnet na član 31. stav 1. tačka 9), u obrazloženju uz njega detaljno su navedeni razlozi zašto smatramo da je potrebno da bude prihvaćen. Bilo bi dobro da se obrati pažnja na predlog zakona i uporedi se sa rešenjem predloženim u amandmanu. Iskreno rečeno, ne vidim nikakvu logiku u obrazloženju za odbijanje ovog amandmana. Kaže se – Vlada na prihvata amandman zbog toga što je stanje na računima finansijskih instrumenata stroga tajna.

Pročitaću vam kako ta odredba glasi u izvornom tekstu predloga zakona. Dakle, državni organi imaoci javnih ovlašćenja, druga pravna lica i preduzetnici dužni su da u sudu javnom izvršitelju besplatno dostave, na njihov zahtev, sledeće podatke o izvršnom dužniku, pa, između ostalog, i brojeve računa finansijskih instrumenata i stanje na njima, to naglašavam, i stanje na njima.

Dozvolićete da primetim da je u Predlogu zakona već propisano da su pravna lica, preduzetnici, da ne nabrajam dalje, dužni da na zahtev suda, odnosno javnog izvršitelja, dostave podatke o broju računa finansijskih instrumenata i stanju na njima. Pa, kako sada odjednom u obrazloženju stoji da je u pitanju stroga tajna? Složićete se sa mnom da nije baš najlogičnije.

Amandmanom smo, u suštini, dodali samo jedan detalj, a to je dostavljanje podataka o eventualnim plenidbama na računu finansijskih instrumenata, što je s jedne strane u potpunosti po analogiji sa vašim predlogom, kada su u pitanju novčani računi u banci, a sa druge strane, kako je već navedeno u obrazloženju uz amandman, uređuje se uobičajena situacija u praksi, da se i akcije i druge hartije od vrednosti daju u zalogu i da su predmet izvršenja u postupku namirenja poverilaca.

Smatram da je trebalo i poslanička grupa NS smatra da je trebalo usvojiti ovaj amandman.

Zahvaljujem, gospođo Đerić.

Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Velimir Stanojević.

Da li neko želi reč? (Ne)

Zahvaljujem.

Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.

Reč ima dr Blagoje Bradić.

Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre, koleginice i kolege, član 31. govori o dužnosti davanja podataka. Mi smo predložili da se u članu 31. stav 5. briše.

Naime, stav 5. člana 31. normira da su državni organi, imaoci javnih ovlašćenja, druga pravna lica i preduzetnici dužni da izvršnom poveriocu koji navede potraživanje radi čijeg namirenja ili obezbeđenja namerava da vodi izvršni postupak ili postupak obezbeđenja i priloži izvršnu ispravu u kojoj je sadržano potraživanje, besplatno dostave sve podatke koje su dužni da dostave i sudu i javnom izvršitelju, izuzev podataka iz poreske prijave za poslednje tri godine, te da pod istim uslovima dužnost dostavljanja podataka postoji i prema advokatu, kao punomoćniku izvršnog poverioca. Dobijane podatke izvršen poverilac i advokat izvršnog poverioca mogu da koriste samo za potrebe izvršnog postupka, a podatke o pravnim poslovima i radnjama samo za pobijanje pravnih radnji izvršnog dužnika u svrhe sprovođenja izvršenja.

Ovo rešenje Predloga zakona otvara prostor za zloupotrebu prava, zloupotrebu podataka do kojih izvršni poverilac dođe, što je neprihvatljivo sa stanovišta ustavih i zakonskih normi o zaštiti podataka o ličnost. Smatramo da bi primena ove odredbe u praksi stvorila pravnog haosa, te amandmanom predlažemo njeno brisanje. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Izvolite, gospodine Antiću.

Dame i gospodom, malo je nelogičan ovaj predlog, počevši od toga da izvršni poverilac i njegov advokat ipak moraju da imaju uvid u materijalno stanje dužnika, ako već daje neki predlog za namirenje. Ukoliko bismo usvojili ovaj predlog koji se odnosi na dostupnost podataka, koju obavezu imaju državni organi koji imaju javno ovlašćenje, pravna lica i preduzetnici, stvarno bismo došli u situaciju da poverilac nema uvid u to kako i na koji način može da se namiri i da jednostavno ne može ni da da predlog za namirenje.

Mislim da je i sledeći član, član 32, koji sledi ipak stavio izvesno ograničenje kada je u pitanju dostupnost podataka i advokatu i izvršnom poveriocu jer ih je ograničio samo do onog iznosa za koji, znači, dostupnost tih podataka u onom iznosu sa kojim može da se namiri izvršni poverilac, pa smatram da neće biti zloupotrebe. Ukoliko ih i bude, a moguće je u svim oblastima, postoje i načini da se to sankcioniše i da onaj ko zloupotrebi te podatke snosi sankcije. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 34. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Vesna Marjanović, Dragoljub Mićunović, Dragan Šutanovac, Jovan Marković i Jovana Jovanović.

Reč ima narodna poslanica Jovana Jovanović.

Izvolite, gospođice Jovanović.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, ovaj amandman smo predložili jer smatramo da odredbe člana 34. st. 3, 4. i 5. Predloga zakona su kontradiktorne odredbe sa članovima 196. i 199. stav 1, koje predviđaju da se troškovi postupka prijavljuju do donošenja zaključka o namirenju i namiruju zaključkom o namirenju.

Ostaje nejasno da li će se o troškovima odlučivati rešenjem ili zaključkom. Kako je zaključak o namirenju izvršna radnja koja se može osporiti zahtevom za otklanjanje nepravilnosti, smatramo da nema potrebe u ovoj situaciji o troškovima postupka odlučivati rešenjem. Dakle, kada se izvrši postupak, izvršni postupak okonča zaključkom, usled namirenja izvršnog poverioca, troškove postupka treba utvrđivati zaključkom o namirenju, a ne posebnim rešenjem.

Samo u situaciji kada se izvršni postupak okončava obustavom, postoji potreba da se o troškovima postupka odluči naknadno posebnim rešenjem na koje se može izjaviti prigovor. U slučaju okončanja postupka zaključenjem, potraživanje izvršnog poverioca mora biti u celosti namireno, pa i na ime troškova izvršnog postupka, te isti moraju biti utvrđeni prilikom izvršne radnje namirenja. Hvala vam.