U redu, predsedavajući. Ja bih vas zamolio da više ne trošite ovih mojih dragocenih 20 minuta na to što niste odradili svoj deo posla.
Znači, ja sam pažljivo slušao sva ova obrazloženja, osim ova dva i jedini zakon koji smo spremni kao poslanička grupa Boris Tadić-SDS-ZZS-ZS da podržimo je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o republičkim i administrativnim taksama, gde se na predlog MUP uvodi oslobađanje od takse za prijavu prebivališta novorođenog deteta u iznosu od 300 dinara.
Znači, to malo olakšanje za građane Srbije je jedino što možemo da prihvatimo. Zašto to kažem? Zato što svi ovi drugi zakoni stavljaju nove troškove na leđa građana. Znači, ministar onako prođe, priča o porezu na dohodak građana, ne spomene da sada prihod od nekretnina postaje deo poreza na lična primanja i da će se to oporezovati stopom od 20%. Znači, to je jedna novina o kojoj ministar nije rekao ni jednu jedinu reč.
Kao što ministar finansija, u ovom slučaju mislim na njega, nije rekao ništa o razlozima zašto se pomeraju rokovi za elektronsku prijavu poreza. On je obrazložio da poreska uprava još nije spremna, da su potrebna dodatna hardverska ulaganja, osposobljavanje itd, itd, ali da podsetim ministra i građane koji ovo gledaju, ministar finansija, ovaj prisutni sada ovde, je, čini mi se, negde u oktobru mesecu prošle godine bio sa istim ovim zakonom u Skupštini i tada je tražio rokove koji iznose, recimo, da se za akcize od 1. januara 2016. godine vrši elektronska naplata prijave poreza, a sada traži da se to pomeri za godinu dana. Gde je obrazloženja zašto? Gde je odgovornost ministra za posao koji nije završen za godinu i nešto dana od kada ste bili ovde i tražili taj rok?
Pre vas je bio jedan genije koji je negde u maju mesecu rekao da će do oktobra 2016. godine to da ide elektronski, pa ste onda vi došli ovde, nekoliko dana pred taj rok, da kažete da nije moglo za četiri, pet meseci, nego idemo još godinu dana. Sada niste uspeli za godinu dana, hajmo još godinu dana, pa ćemo verovatno sledeće godine još godinu dana, jer neko neće biti spreman, a ništa se neće desiti i niko neće biti odgovoran.
Ta stvar odgovornosti je posebno važna kada gledamo ovo preuzimanje duga za „Srbijagas“. Znači, građani Srbije će plaćati dug za „Srbijagas“ koji je nastao, kako je napisano, od 1. decembra 2011. do 1. marta 2013. godine, u šest rata, dug koji iznosi 23 milijardi i nešto dinara, da za okružimo na 200 miliona evra, kako bismo se lakše razumeli. Znači, ceo onaj iznos za koji je u budžetu potrošeno manje na isplate penzija, Vlada sada sve to časti isto ono rukovodstvo koje je bilo kada je nastao taj dug, koje je bilo u prethodnim godinama kada je stvaran neki raniji dug, koji je i dan danas tu, koji se ponaša kao da dugova nema i kao da je sve u najboljem redu. Jedino što je za njih olakšavajuća okolnost jeste što je nafta danas na rekordno niskom nivou od 2009. godine na ovamo, pa po formuli kako se računa cena gasa, i cena gasa pada. To je njima jedina olakšavajuća okolnost što je ta cena gasa danas 50% manja nego pre godinu dana i onda će oni verovatno da kažu – sada imamo super rezultate poslovanja, jer niko nije smanjio cenu. Građanima koji koriste gas smanjena je 23%. Građanima koji koriste daljinsko grejanje, gde se u najvećem delu koristi gas, nije smanjeno ni dinara. Naprotiv, negde je povećano, i to je politika ove Vlade. Znači, samo novi nameti, novi troškovi, nikakvog olakšanja nema i zato je za nas sve ovo neprihvatljivo.
Taksa za javni medijski servis. Znači, ja sam gledao razne izjave predsednika Vlade, sadašnjeg, koji je govorio kako će TV pretplata biti ukinuta, odnosno on je izjavio u maju 2013. godine da je ona ukinuta, iako je ona zakonom ukinuta tek godinu i nešto dana kasnije. Tada je rečeno – nema više pretplate, ali će biti od 1. januara 2016. godine taksa. Sada 1. januar kuca, tu je pred vratima, nema, na žalost, novogodišnjih poklona za decu zaposlenih u državnoj upravi, jer mora da se štedi, ali to nema veze, nego sada Vlada dolazi sa predlogom i kaže – privremeno uređenje načina naplate takse za javni medijski servis.
Gle čuda, to privremeno uređenje predviđa da se taksa za javni servis sada plaća uz račun za električnu energiju. Ne znam da li vam to zvuči poznato? Kako se plaćala pretplata? Uz račun za električnu energiju. Koja je razlika? U imenu. Nije ni 250 dinara, nego 350 dinara, jer je Vlada predvidela 150 dinara za 2016. godinu, videćemo dalje, ali je problem što se ovim zakonom stavljaju neke ključne tačke zakona o javnom medijskom servisu van snage. Šta će onda upravni odbor da radi ako on ne donosi odluku o visini takse? To je zakonska obaveza upravnog odbora. Zar nemate toliko poverenja u upravni odbor da im kažete – ako ove i sledeće godine, četiri milijarde dobija javni servis iz budžeta, pretplatu koju ste predvideli za 2016. godinu sa 500 dinara smanjite na 150 i napravite onaj način naplate takse za javni medijski servis, kako ste predvideli, da se pošalje građanima u toku januara 12 uplatnica i da oni u nekom roku, svakog petnaestog u mesecu, plate to? Šta je bio problem?
Nećete sada valjda da ne poslušamo premijera koji je rekao – samo preko mrtvog može pretplata da se vrati. Šta je ovo sada, ako nije vraćanje na isto ono što je bilo do kraja juna meseca 2014. godine, ali samo što se zvalo drugačije i što će za sledeću godinu da bude nešto manji iznos.
To je najbolji primer na koji način se ova Vlada poigrava sa građanima. Kaže – povećaćemo penzije 1,25%, a onda taksa 150 dinara i onda ode celo to povećanje. Znači, nikakvog povećanja nema, a da ne govorim o tome kako je cela ova ideja u stvari došla od MMF, jer MMF izgleda više brine o socijalnoj i platežnoj moći građana, pa su oni rekli – ljudi, oni tu taksu od 500 dinara ne mogu da plate, dajte nađite neko drugo rešenje. I evo ga rešenje Vlade.
Predlog zakona o obnovi nakon elementarnih i drugih nepogoda. Ništa nisam čuo o njemu, ali šta sam hteo da pitam. Hteo sam da pitam kada je bila rasprava o budžetu, ali na žalost nisam mogao da dođem do reči. U budžetu za 2016. godinu, koji smo usvojili pre nedelju dana, bio je određen neki iznos, čini mi se, 23 miliona za Kancelariju za pomoć i obnovu poplavljenih područja. Ta kancelarija, kao što ovaj zakon konstatuje, prestaje da postoji krajem ove godine i mi smo hteli da pitamo – zašto su ta sredstva planirana u budžetu za 2016. godinu? Ovaj član zakona, između ostalog, govori o tome da će kancelarija, ona se sada zove malo drugačije, za upravljanje javnim ulaganjima preuzeti zaposlene i sve obaveze i ne izvršene poslove Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja. Znači, u ovom zakonu samo fali ime direktora Kancelarije Marka Blagojevića, da to stavite ovde u zakon i da sve bude u redu, jer je ovaj zakon pisan isključivo za jednog čoveka, da se njemu nađe zakonska forma kako će raditi posao u Vladi.
Sada malo o zakonu o zadrugama. Zakon o zadrugama, ministar je govorio kako se jedanaest godina pokušava da se oživi zadrugarstvo, kako je bilo raznih predloga, nije se uspelo i onda je Vlada 17. decembra konačno došla sa predlogom zakona, poslala ga nama kasno uveče u parlament i danas, u ponedeljak, 21. mi o tome treba da raspravljamo. Znači, nešto što je bilo na raspravi godinu dana, što se sprema 11 godina, Vlada donosi u parlament po hitnom postupku sa sledećim obrazloženjem. Hitno donošenje se nalaže u potrebi jedinstvenog pravnog i institucionalnog regulisanja ove oblasti, čime bi se omogućilo što brže oživljavanje zadrugarstva i pružila pravna sigurnost i predvidivost poslovanja, a ujedno rešilo višedecenijski nerešen status društvene svojine u zadrugama.
Znači, gde je tu ta hitnost? S kojim se mi rokom suočavamo, šta je to toliko važno ministre da ni javnost ni narodni poslanici nisu mogli da se upoznaju sa ovim Predlogom zakona makar onih 15 dana koliko propisuje naš Poslovnik i Ustav. Ne možemo sve gurati pod hitan postupak samo zato što neko u Vladi misli da to tako može i da ima većinu s kojom to može da izglasa.
Ali, sve ovo meni govori jednu drugu stvar, mislim da je to poruka ovakve rasprave koju večeras treba da vodimo gde dođu tri ministra, pa čak ni oni ne mogu da kažu o svim zakonima koji su na dnevnom redu, nego preskoče dva, a mi sada imamo ne znam koliko kao poslanička grupa 13 minuta, ja kao ovlašćeni 20 minuta da nešto kažem o svim ovim zakonima, što je nemoguće.
I ja se neću upuštati, ja bih bio neozbiljan da sada govorim ministru o Zakonu o naučno-istraživačkoj delatnosti za ovo malo vremena koliko mi je preostalo ili da govorim o privatizaciji Zakon o komorama i svim onim lepim željama koje je ministar tamo napisao, ali ja izražavam ozbiljnu sumnju da će se to što je vezano, recimo, za komore ostvariti i pogotovo mislim da je nekorektno da taj zakon bude poslat u Skupštinu 18. decembra. Znači, tri dana nismo imali da ga pogledamo i da se spremimo da diskutujemo o njemu.
Ovako spojene tačke dnevnog reda, koje nemaju nikakve veze jedna sa drugom, govore samo jedno, pa ako ste samo to naučili loše ste naučili, lošu lekciju. Ali, s druge strane to je dobro. Jel to znači da ćete napraviti iste greške, odnosno pravite iste greške koje smo pravili mi. E, hoćete. I treba građani da znaju o čemu se ovde radi i zašto nije ovakvu raspravu danas imamo ovde. Vlada završava sve poslove, pre vanrednih izbora.
Znači, Vlada se spremila da raspiše izbore u aprilu mesecu naredne godine, ne želi da parlament radi od Nove godine do tada i želja je da se sada do Nove godine ovih nekoliko dana koliko po Poslovniku možemo da radimo da završimo sve poslove, kako bi se Vlada posvetila predizbornoj kampanji.
To je dobro, mene to raduje jer na tim izborima će Vlada da se neprijatno iznenadi. Kada stignu rezultati glasanja biće to neprijatno iznenađenje, jer građani sve ovo što se dešava vide, bez obzira na nameru da se to sakrije, bez obzira na gušenje slobodnih medija, bez obzira na to što se opozicionim strankama dozvoljava normalan rad, bez obzira na to što se dešavaju nezavisne institucije, sve to građani ipak vide.
Čak i Vlada to zna i promenila je taktiku, do pre nekoliko meseci Vlada se trudila da proširi svoju bazu birača. Imala je jednu progresivnu politiku, politiku koja je trebala da pronađe nove birače, ali tome je kraj. Vlada je rešila da odbrani i onih milion i po glasova koliko smatra da je potrebno da bi osvojila još jedan amandman. I možda će uspeti, mada ja mislim da neće. Ali, to može da uspe samo jednom i to je put gde se vidi kraj.
Znači, sa ovog mesta vidi se kraj ove Vlade i to je dobro, to građani treba da znaju i da svi ovi marifetluci i sve ovo danas, o čemu mi treba da raspravljamo na ovaj način bez mogućnosti da se poslanici upoznaju na pravi način, znači hitan postupak tamo gde nema nikakve potrebe sem potrebe da od 1. januara se Skupština ne sastaje, kako recimo ne bi možda konstatovala ostavku ministra Gašića, koji će to verovatno uraditi pred Novu godinu da bi poslušao premijera, neće se parlament sazivati, pa nećemo moći da konstatujemo tu ostavku.
Znači sve je to jedna igranka, koja označava poslednji ples ove Vlade, odlazak u mračnu prošlost, nikad se ne ponovilo i građani to treba da znaju, zato treba da se raduju i Novoj godini i praznicima i izborima koji nas čekaju, jer ovakve stvari ja verujem da se više neće ponavljati. Hvala vam.
