Evo, gospodine predsedavajući, slušali smo ovde mnogo diskusija. Spominjale su se mnoge stvari, mnoge Vlade, mnogi političari, mnogi predsednici političkih stranaka. Vi se sigurno sećate da je Vojislav Koštunica potekao iz DS. Jeste bilo davno, ali to je detalj DS, pa tako dok su se oni razmnožavali, što sad rade i ovde, ali ne uvećavaju broj glasova, napraviše neku veliku štetu po Srbiju. Ni dan danas neće da mi budu jasne dve stvari – da li je Vojislav Koštunica doveo DS na vlast ili je DS dovela na vlast Vojislava Koštunicu? To je prva stvar koja za života neće da mi bude jasna.
Druga stvar koja za života neće da mi bude jasna jeste ko je više upropastio Srbiju, da li jedni ili drugi? Ja mislim da su zajedno i to jedno slovo apsolutno ništa ne igra, gospodine predsedavajući, zato što je prvi Zakon o privatizaciji napisao Vlahović iz DS, bio je poslanik, a sprovodio Bubalo iz DSS.
Dok su ljudi u privatizaciji gubili posao, gospoda iz DS su ih ubeđivali da nisu ni imali posao, gospodine predsedavajući, ubeđivali su ih da njihove fabrike ne postoje, da njihova radna mesta ne postoje, da njihove porodice ne postoje, da bi mogli da završe to što su započeli, a to je da se dočepaju te imovine koja za sve druge nije postojala, osim za njih, i koja je za sve druge bila bezvredna, osim za njih.
Sad govorimo, recimo, o jednom malom zakonu koji se tiče mikro preduzeća i kaže neko od poslanika ovde – evo, donosite poreske olakšice za tajkune. Oni su imali mikro preduzeća 2000. godine ti tajkuni, a sad imaju velike kompanije. Ne znaju koliko novca imaju i ne znaju koliko su ljudi unesrećili, ali dok su DS ili njena deca drmali, vladali Srbijom.
Spominju, recimo, sadašnjeg guvernera Jorgovanku Tabaković, pa kaže i ona je bila ministar privatizacije. Po njenom zakonu, govorim o primerima koje znam, ne nešto apstraktno, privatizovano je samo jedno preduzeće u Požarevcu. Da li treba da vam kažem da samo to jedno preduzeće danas radi? To je „Bambi“. Sve ostalo što je privatizovano po Vlahovićevom i po Koštuničinom modelu privatizacije više ne postoji.
Onda neko ustane i kaže – hajde da vidimo šta je sa tom čuvenom, recimo, evo, televizijskom pretplatom? Onda kaže – kako vas bre nije sramota naplaćujete od građana 150 dinara televizijske pretplate, znate li vi koliko je to? A kad povećate penzije 500 dinara, ništa im niste povećali. Odlučite se bre jedanput. O čemu se radi? Potpuno pomešan sistem vrednosti ili valjda kad dajete po onom principu tada je mnogo, a kad uzimate od ljudi tad vam je malo, pa se predstavljate ovde kao uspešni.
Nemam ništa, recimo, protiv gospodina Krkobabića. Čestitam mu što je uspešan direktor, ali ja bih prestao da se bavim politikom da on bude bolji direktor, kao penzioner, od mene koji imam 46 godina, a od nekih je ispao bolji. Sada oni pričaju šta mi treba da radimo, oni koji su imali svoju priliku.
Pričamo o „Srbijagasu“, pa jedan od kolega poslanika kaže – evo, taj dug je nastao 2013. godine. Nije. Dug je nastao 2008. godine do 2013. godine. . Tačno je kada je rekao jedan kolega - mnogo više potražuje „Srbijagas“, nego što duguje. Recimo, jedan od najžešćih dužnika „Srbijagasa“ – Azotara u Pančevu. Što neki bivši ministar provede malo u zatvoru vremena zbog Azotare, što su pljačkali veštačko đubrivo?
Ko drugi najviše duguje „Srbijagasu“? Mislite građani koji korite gas? Ne. S njima je bilo najlakše, njih su odmah isključivali, a naši građani su redovne platiše. Najviše im duguju toplane. Kao što su građani plaćali gas, tako su plaćali toplanama, dok su njihovi predsednici opštine i gradonačelnici vedrili po lokalnim samoupravama. Kad su građani platili, gde su bre pare? Gde je taj novac kojim su građani plaćali usluge daljinskog grejanja? Nema. Nestalo. Kao što je nestao novac iz Razvojne banke Vojvodine, kao što je nestao novac iz Agrobanke, kao što je nestao novac iz Galenike i svih drugih sistema. Gde god ste bili i sad se vi brinete za građane. Brinuli ste se toliko da ste ostali još koju godinu na vlasti nastavili bi onaj put od 2000. godine, kad smo bili Savezna Republika Jugoslavija, pa smo bili Državna zajednica 2003. godine, pa smo postali samostalna Srbija sa KiM, pa smo došli dotle da budemo samostalna Srbija i da se borimo za KiM. Šta je bilo sledeće? Da raselimo ljude iz Srbije i da kažemo – izvolite?
Brige oko privredne komore. Sistem, koji je taj isti bivši režim uspostavio kada su privredne komore bile u pitanju, jeste bio samo taj da se ona dobra i zdrava preduzeća nateraju da plaćaju njihovim funkcionerima sa kojima nisu znali šta će, članarinu. Zato taj zakon menjamo.
Zakon o zadrugama mora da se promeni. Jeste jedna koleginica rekla da se na prvi pojam misli na zemljoradničke zadruge i da ima drugih zadruga, ali zemljoradničke jesu najvažnije. One su najvažnije. Srbija je poljoprivredno-agrarna zemlja koja je ostala bez prerađivačke industrije, kao što je vaš bivši direktor Republičke uprave za veterinu Mićović i sada probao da zatvori jednu klanicu.
Tako ste uništavali, kroz klanicu, kompletno i zadrugarstvo i stočarstvo i primarnu poljoprivrednu proizvodnju, da bi tajkuni, koji su vas finansirali, za mali novac otkupljivali žitarice, jer Srbija je jedan od najvećih proizvođača žitarica, i prodavali na berzama po svetu. Zato moramo da imamo nov Zakon o zadrugama da olakšamo tom sitnom, malom poljoprivrednom proizvođaču da se udružuje i da bude konkuretan na tržištu. Pošto ove zadruge koje ste nam ostavili, ovakve kakve jesu, ne služe više za nabavku repromaterijala u poljoprivredi i za otkup poljoprivrednih proizvodi, već su postale najobičnije samostalne trgovinske radnje u 99% slučajeva. Znači, potrebno je nešto novo.
Kad god su ovakve rasprave, neko se dotakne i teme izbora. Ne bojimo se izbora, ni ove Skupštine. Nemamo ništa protiv da cela izborna kampanja bude ovde u Skupštini. Što god budete više pričali i sprovodili svoju kampanju, naše diskusije će ići samo u tom pravcu da vas podsetimo kakvu smo državu zatekli i koliko smo je promenili.
Kada su u pitanju samo pristupni pregovori EU, za dve godine smo više postigli, nego vi za 12. Tako i u privredi. Samo ste privredu toliko upropastili da će biti potrebno malo više vremena da se konačno vide opipljivi rezultati.
Ovi poreski zakoni, koji se donose sada pred kraj 2015. godini, nisu u svrhu toga da nećemo smeti da držimo sednice Skupštine u 2016. godini. U pitanju je jedan čist tehnički razlog, a to je da poreski obveznici počnu da koriste i pogodnosti zakona koje dajemo, jer nije tačno da se porezi povećavaju, nego se smanjuju, pogotovo kada je u pitanju zapošljavanje. Daje se prilika malim, odnosno mikro preduzećima da zaposle dva nova radnika i da 75% poreza imaju pravo na vraćanje. To nije povećanje. To je smanjenje.
Kada je u pitanju taj čuveni porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara, koji je takođe vaša izmišljotina, i koji bi, kada se konačno stabilizuju javne finansije, trebalo ukinuti, jer je to jedini zakon gde plaćate više puta za jednu te istu stvar, što smo pričali da radite. Takođe, taj porez korisnik dobara, koja se oporezuju, plaćaće srazmerno onoliko vremena koliko to koristi, a ne kao sada – plati sada, pa celu godinu, bez obzira da li koristi ili ne.
Tako da sam siguran da ovim setom zakona ulazimo konačno i u određene poreske olakšice prema građanima Srbije. Nema nikakvih problema da nastavimo sa radom i u 2016. godini, a u 2015. godini ovaj posao oko zaokruživanja poreskih propisa mora da se završi i glasaćemo u danu za glasanje, kao i za ove poreske zakone, tako i za ove koji regulišu i privredne komore i zadruge.
