Reč ima narodni poslanik Zoran Živković, replika.

Hvala vam.
Za slučaj iz Kragujevca, rekao sam samo da sam dobio, to je moja obaveza kao poslanika, dobio sam dopis, nisam ni stručan niti imam nameru da se time bavim zato sam od vas tražio izjašnjenje o onome što je Aleksandar Petrović poslao meni i čuli smo to izjašnjenje, ono ostaje upisano.
Niste i dali dobar odgovor na pitanje – zašto Vlada nije izabrala jednog kandidata za tužioca za ratne zločine i jednog kandidata za tužioca za organizovani kriminal. Podela odgovornosti je jedna vrsta bežanja od odgovornosti, tako da se tu potpuno slažemo. Ali, vi ste ovde potpuno pobegli, vi ste samo kao, neko bi rekao kao protočni bojler, kao transmisija, ono što je tužilaštvo poslalo vama poslali ste nama.
Mi odlučujemo na osnovu biografija kandidata, što je posebno za ta dva najvažnija tužilaštva malo činjenica da može jedno laičko telo kao što je parlament, a svaki parlament na svetu je laičko telo, da donese adekvatnu odluku. Bez sugestije Vlade, ne moramo mi da glasamo za predlog Vlade, ali treba da vidimo šta Vlada predlaže, koga predlaže i zašto. Ovde mi nemamo ni ocenu rada, nemamo nikakvu drugu činjenicu osim toga ko je gde rođen, kad je rođen, kad je upisao fakultet, završio, položio pravosudni i šta radi u zadnjih pet, šest, deset godina, zavisi koliko je ko star. Mi biramo ljude koji treba da se bave organizovanim kriminalom ili ratni zločinima. Tako da slažem se da ima dobrih kandidata na obe liste, ali ono što fali to je preuzimanje odgovornosti od strane Vlade, a to je da predloži jednog kandidata.

Zahvaljujem gospodine Živkoviću.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega poljoprivrednik je miljenik tužilaštva, a to ću u nastavku diskusije i obrazložiti.
Na početku, u uvodu, s obzirom da sam prošao pored cara Dušana u obavezi sam da vam pročitam šta je on govorio o pravdi u tom dalekom 14. veku. Naredba carska – Ako car napiše pismo ili iz srdžbe ili iz ljubavi ili iz milosti za nekoga, a to pismo narušava Zakonik i nije po pravdi i po zakonu, kako piše zakon sudije tom pismu da ne veruju, samo da sude i vrše po pravdi.
Drugi stav – Sve sudije da sude po zakonu pravo kako piše u Zakoniku, a da ne sude po strahu od cara.
Car Dušan, 14. vek, naši čestiti preci. Da li smo mi danas dostojni svojih predaka? Da li imamo ono što je car Dušan imao u 14. veku? Mislim, da još uvek nemamo. U samom uvodu ću reći i zašto nemamo. Državu koju smo 2012. godine zatekli bila je potpuno teritorijalno razvaljena, politički obezglavljena, nacionalno ponižena, vojno polu nemoćna, ekonomski devastirana, socijalno nemoguća, neodrživa, moralno, što je najgore, moralno razorena što u ovom Zakoniku nije stajalo.
Država bez šansi da bude zapuštena, napuštena država, država bogata prirodnim bogatstvima, država sa najplodnijom zemljom u kojoj su živeli siromašni radni ljudi, često gladni ljudi, bez ikakvih prava na pravdu, mi to pravo njima postepeno vraćamo.
Ali, da bi se držao strogo tema, imam mnogo zamerki na tužilaštva, posebno imajući u vidu predmete koje smo dobili. Kada sam rekao da moj kolega, poljoprivrednik miljenik pravde, nisam mislio na one stare slučajeve koje sam izneo po prilično upečatljivo i na koje tužioci, verujem da će posle promena reagovati.
Postoji firma u Nišu koja se zvala „Impresa“ čiji je direktor bio moj kolega, u kojoj je, po izveštaju i zapisnicima iz same firme, evo, ovde sa bar kodovima, posle njegovog odlaska ustanovljeno da je nestalo 138 hiljada 714 boca flaširanog vina, bez ikakve dokumentacije, otpremnice itd, u vrednosti od 89 miliona dinara, zbog čega su organi te firme, posle njegovog odlaska sa mesta direktora, podneli odgovarajuće prijave o kojima se najverovatnije do sada ne postupa.
Ne radi se o onom domaćem vinu proizvedenom na Fruškoj Gori, nego se radi o uvoznom vinu, jel ono na Fruškoj Gori, nije proizvedena ni jedna boca.
Kolega Babić je govorio o tome, ne mogu oni mene gospodine predsedavajući zbuniti, ja sam već rekao da pametnog i mudrog čoveka ne može niko zbuniti…

U pravu ste gospodine Rističeviću, ali morate samo da povežete to sa temom.

…Molim? Ja sam u temi. Ja govorim o tužilaštvu i govorim da ovaj tužilac nije sankcionisao ovaj slučaj, bez obzira što je dobio krivičnu prijavu, vrednu 89 miliona dinara, što je protivvrednost za 138 hiljada 714 boca vina, jel ono na Fruškoj Gori, nije to vino, jer tamo nije proizvedeno ni nekoliko kapi za pričest, a kamo li nekoliko boca ili nekoliko stotina hiljada. Dakle, to su razlozi zašto neki tužioci gube poverenje, a neki novi to pravo dobijaju.
Takođe sam u obavezi štedeći vaše vreme da iznesem slučaj jednog od kandidata koji se zove Mladen Nenadić sa kojim sam sarađivao, dostavljao materijale od 2001-2004. godine, koliko se sećam. Radi se o šećernoj aferi, o finansijskom direktoru stranke bivšeg režima koji je kupio tri šećerane za po tri evra, da je samo u Kovačici, bilo 181 hektar zemlje, što znači 20 evra centi po hektaru plus šećerana pride sa šećerom od 13 hiljada i nešto tona koje vrede osam miliona evra.
Znači, da vam pokažem koja je dimenzija tog kriminala, da je neko za nešto što je platio tri evra Udruženju malih akcionara, to procenio na 20 miliona evra. Da je to vredelo više od tri evra, dokazuje prva godina rada gde se novi vlasnik zadužio kod banaka osam miliona evra, na imovinu od tri evra. Šta su ti tužioci radili? Ne znam, ali znam ovo ko je radio.
Zvao se Mladen Nenadić sad piše da je advokat. Da li je još uvek u tužilaštvu? Koliko sam ja video iz njegove biografije on više nije tužilac.
On je otvorio sasvim ozbiljno u Čačku, pričam o šećernoj aferi. Kad je došao do finansijskog direktora DS, stranke bivšeg režima, Milorada Kostića, gle čuda, njemu je slučaj oduzet.
Znate ko mu je oduzeo slučaj? Tužilac, on je bio zamenik, a njegov pretpostavljeni je bio Zoran Pešić, gospodine ministre pravde, to zapišite negde. Čovek koji je gonio kriminal zvao se Mladen Nenadić, a čovek koji je zaštitio kriminal, želeći valjda da zaštiti bogate i prebogate, zvao se Zoran Pešić koji je na mesto tužioca okružnog, došao sa mesta sekretara odbora DS.
To je bilo vrlo reprezentativno. To je tužilac koji je preuzeo predmet po ovlašćenjima od gospodina Mladena Nenadića, imamo valjda pravo da govorimo o kandidatima, kome je taj slučaj oduzet i najverovatnije da je radila fioka, uglavnom iz tog slučaja Mladen Nenadić je, izgleda izašao u advokate, nisam siguran, njemu je slučaj oduzet, a ovaj bogati, koji je bio predmet istrage postao je još bogatiji.
Da kažem samo da je Vlada Mirka Cvetkovića na jednoj sednici donela odluku da kupi 15 hiljada tona šećera, baš od tog bivšeg finansijskog direktora stranke bivšeg režima za 13 miliona evra, jel bože moj mogu nekad nastati neke velike nestašice, čisto da se nađe, a pri tome je i novac i šećer ostao kod bivšeg finansijskog direktora stranke bivšeg režima. Zadržao je jedno i drugo.
Znači, date mi novac 13 miliona za 15 hiljada tona ili 15 miliona kilograma šećera. Znate li koliko to danas vredi? Još im plaćate i skladišninu. Date mu i novac i šećer i platite mu skladišninu. Znate li koliko to sada vredi?
To sad vredi maksimalno sedam i po do osam miliona evra. Znači, da ga je država častila čistim profitom pet miliona evra. Lako je državnim parama kupovati firme po Srbiji.
E, tako je to radila stranka bivšeg režima. Znači, opštinski sekretar opštinskog odbora stranke bivšeg režima povlači predmet svog finansijskog direktora, cele stranke. To je tad moglo, ali sada najverovatnije više neće moći.
Što se tiče tužioca za ratne zločine, falim te bože, kad smo se rešili Vladimira Vukčevića, trebao je da ide u penziju, a rekao je ima nešto kapitalno, pa smo navrat na nos produžavali njegov staž, i ja sam bio protiv, jer je rekao da će nam otkriti „žutu kuću“.
Ja mislim da je još ranije otkrio šarenu kuću žute boje, iz te „žute kuće“ je imenovan. Vama je to smešno, ali nije za smeh, zato što je vrlo brzo po isteku mandata ministarke pravde koja je bila član i funkcioner stranke bivšeg režima omogućio da se privremeno zaposli baš u tom tužilaštvu ili se ja varam gospodine ministre. Vi ćete odgovoriti. Radi se o Snežani Malović. Da li jeste ili nije bila? Odmah posle razrešenja sa mesta ministra pravde, da li jeste ili nije bila zaposlena u Tužilaštvu za ratne zločine?
Imamo tu i suprugu bivšeg premijera. Bojim se da je to bilo političko krilo jedne stranke, i sa tim se mora prestati ma koja stranka da je u pitanju. Tužilaštvo za ratne zločine nikako, jer to je jedan malo osetljiv organ, nikako ne može da bude stranački obojeno jer naše stranke imaju različite pristupe po pitanju ratnih zločina. Neki bi da sve pošalju u Hag, celu Srbiju i tako dobiju izbore, a neki opet ne bi ni psa isporučili Haškom tribunalu. Ja sam bliži ovim drugima.
Dakle, taj isti tužilac nam je rekao da njegovo najveće dostignuće, pazite, niko nije tražio da podnese ostavku, ovo je gore nego ono „ala volim kad kleknu“. On je rekao otprilike ovako – da je on naterao Karlu Del Ponte da puši pored wc-a.
Ja se te njegove izjave jako dobro sećam. To je rekao tužilac za ratne zločine, koji srećom po godinama starosti više neće biti tužilac, a kakve smo mi gromade imali za tužioce, to pokazuje ta izjava.
Takođe, protiv tog tužioca sam podneo krivičnu prijavu i ostalih osoba zbog sastanka 10. 11. 2010. godine sa Kendel Dejom, pravnim savetnikom ambasade SAD u Beogradu, sa njim je bio i pravni savetnik ambasade SAD, Vladimir Vukčević o kome sam već govorio, Dragoljub Stanković, Bruno Vekarić, supruga bivšeg premijera i Bojan Lapčević sekretar Tužilaštva za ratne zločine. Na tom sastanku se razgovaralo o slučajevima Beli Manastir, Ćuška itd.
Ovaj zapisnik koji su oni sačinili, ja sam predao Višem tužilaštvu. Ono što sam ja načuo da je ta prijava završila u fioci. Ja još nisam obavešten da je odbijena, da bi mogao privatno da gonim gospodina Vukčevića, s obzirom da je za mene ovo klasičan primer špijunaže sopstvene države u korist predstavnika druge države. Dakle, predstavnika SAD, ambasada SAD, u tom slučaju za mene su SAD.
Svako ko je, pa su se između ostalog bavili i Natašom Kandić, o njenom doprinosu u određenim slučajevima, svako ko je ovo radio je morao da bude predmet ozbiljne istrage, jer ova država je povratila svoj suverenitet, ili deo svog suvereniteta, više niko nema pravo da gazi, ispituje na ovaj način na koji je to radio Kendel Dej.
Kada dobijem, ili ne dobijem, ili šta će se desiti, od nadležnog tužilaštva koji se bavi ovim, odgovor, da li će da gone po privatnoj liniji ili ne, da li će da gone po službenoj liniji, da bi ja mogao privatno da ga gonim, u tom slučaju ću preduzeti ovaj drugi korak i privatno ću goniti ne samo ja, već i još neke kolege poslanici.
Što se tiče drugih tužilaca, ja sam zadovoljan višim tužiocem Sremske Mitrovice, Osnovnim sudom u Pazovi i ovom po Sremu, očekujem, kolege poslanici svakako najbolje poznaju slučajeve u svojoj sredini i sa punim pravom ja dozvoljavam bilo kom narodnom poslaniku da podržava, ili opovrgava predloge za tužioce onako kako oni procenjuju na svojoj teritoriji.
Na kraju će broj glasova odlučiti o tome ko će biti izabran, a ja bi mojim kolegama predložio na iskustvo sa gospodinom Nenadićem da ozbiljno razmisle o tome da mu ukažu poverenje prilikom glasanja, jer se radi o čoveku koji je, pazite, tih ranih 2000. godina imao petlju da se upusti u ozbiljan obračun sa kriminalom i korupcijom i to treba ceniti, s obzirom da najverovatnije mora otplatiti neku cenu zbog profesionalnog bavljenja svojim poslom.
Mi moramo da se sećamo svih profesionalnih žrtava tužilaca i da pokušavamo da ih vratimo da ponovo na časan način vrše svoju službu i progone kriminal.
Po meni, a i želim time da završim, mi moramo taj kriminal progoniti iz razloga slobode i pravde. Pravda se ne da simulirati. U koliko ne budemo progonili kriminal imaćemo simuliranu pravdu i simuliranu državu, imaćemo iluziju pravde i iluziju države, to nam nije nastojanje. Tužioci treba da proganjaju. Poruka za sudije je da kažnjavaju krive, da štite nevine, posebno ove milione, da ne štite milionere, kao što je bio slučaj u Čačku, već milione, ove siromašne, otpuštene, slabo plaćene, to je moja poruka njima.
Sudovi moraju to da rade, ne zato što je neko loše postupao, već da bi sprečio da u buduće neko loše postupa. Mi moramo mnogo toga da menjamo. Ja verujem da ovo nisu idealna rešenja, da postoje možda i neke greške, sistem nije savršen, ali ja ne odustajem od namere da promenim taj sistem.
Ja pozivam kolege da glasamo za rešenja. Verujem da će ona druga strana radije glasati za probleme, nego za rešenja, a sa tim u vezi da završim, opet sa Carom Dušanom od koga sam pošao, kao i svi vi, i da kažem, da nažalost među našim kolegama ima onih koji da se danas primenjuje Dušanov zakonik ne bi za ovo glasali rukama, već nogama. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Rističeviću.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. Izvolite, gospodine Đurišiću, a neka se pripremi narodni poslanik Milovan Drecun.

Hvala predsedavajući.
Gospodine ministre, mislim da je prethodna diskusija i aplauz koji je dobila, šalje najbolju poruku onim tužiocima koji će danas ili sutra ili kad god već biti izabrani i onima koji neće biti izabrani, odnosno onima koji će tek biti izabrani šta i kako treba da rade i kojim poslom treba da se bave.
To jeste uplitanje politike u izbor tužioca, a ne samo formalna diskusija o tome da li su odluke koje donosi Skupština političke ili ne. Naravno gospodine ministre da su sve odluke koje donosi Skupština političke jer smo mi ovde, jer se bavimo politikom, kao i u uostalom članovi Vlade.
Znači, nismo mi osporavali legitimitet ni u jednom trenutku jer je zakon ispoštovan, ali smo govorili o političkim uticajima kako su predlozi koji su danas pred nama došli u ovom obliku u kome su došli.
O čemu ja želim da govorim? Vama je nekoliko puta ovde bilo postavljeno pitanje na koji način, odnosno kojim kriterijumima se vodila Vlada kada je Skupštini dostavila predlog za 51 osnovno i više tužilaštvo, kako je odlučila da sa predložene liste kandidata koje je dostavilo Visoko veće državnih tužilaca, izabere jednog kojeg nam je predložila danas? Koji su to kriterijumi?
Mogli smo da čujemo ovako, da to nije bio kriterijum, predlog programa organizacije, to ste vi rekli, znači da su ova razlika u bodovanju, nastala je zato što su određeni kandidati u skladu sa tim kriterijumom dobili više poena u odnosu na neke druge, a da kada se gledao kao stručnosti, dostojnosti i slično, da 95% kandidata imaju isti broj bodova, to ste rekli.
Mene zanima, ako se vi niste vodili ovim kriterijumom, program organizacije, kojim ste se vodili? Šta je to opredelilo da vi dajete nekom kandidatu, recimo za izbor Višeg javnog tužilaštva u Beogradu od pet predloženih, da ne date onom ko je imao najviše poena, bodova, kako god se to zove, nego date nekom drugom?
Druga stvar, rekli ste ovde komentarišući ovaj kriterijum, da oni koji su već bili, imali su eto prilike u prethodnih šest godina da nešto urade i hajde sada da damo priliku novim i onda bi bilo u redu da ste u tome dosledni bili od prvog do poslednjeg slučaja. Međutim to nije slučaj. Osam tužioca koji su do sada bili su predlog da se izaberu opet tužilac u Smederevu Višeg tužilaštva, u Jagodini i osnovni i viši, u Požegi osnovni i u Šapcu viši, kao i u slučajevima tužilaštva u Kikindi, gde je predlog da dođe tužilac iz Zrenjanina, u Senti dosadašnji tužilac iz Kikinde i u višem u Kragujevcu da dolazi predlog tužioca iz Čačka, kao i u Subotici gde u Više tužilaštvo treba da dođe kandidat koji je do sada bio na funkciji tužioca u Somboru. Znači, nije ni taj kriterijum.
Ono što mene najviše interesuje i molim vas da probate da odgovorite, zašto ste u slučaju izbora za Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine, niste odlučili da nam predložite kandidata, nego ste nam predložili listu kandidata? Imate pravo po zakonu, sve je po zakonu, zakonitost ne osporavam. Zakon kaže – Može Vlada da predloži jednog kandidata, može listu kandidata. Meni taj odgovor da delimo odgovornost ne zadovoljava.
Ne zadovoljava me ni to što ja danas ne mogu da čujem od predstavnika vladajuće koalicije za koga će oni za glasaju. Bio bi red, ovo je objedinjena rasprava o svim predlozima, da čujemo ko su kandidati koje će za Tužilaštvo za organizovani kriminal i Ttužioca za ratne zločine predložiti vladajuća težina, odnosno podržati vladajuća većina. To nije vaš posao ministre, to je posao sada političkih poslanika u Narodnoj skupštini.
Rekli ste kako 25 plus pet, znači tužilaštvo ako sam dobro zapamtio i 31, dva podatka su bila pa nisam do kraja siguran, danas nema predloga. Mene zanima i rekli ste u najskorijem vremenu treba da Visoko veće tužilaca da dostavi predlog. Koji je to sada rok?
Mi ovaj predlog danas usvajamo po hitnom postupku, sa obrazloženjem kako je važnost obavljanja, značaj izbora nosioca javno-tužilačke funkcije za funkcionisanje pravosudnog sistema u Republici Srbiji je značajna. Zato ovaj izbor mora po hitnom postupku. Ja se slažem da je značajna, ali šta je onda u ovih 30 tužilaštava? Zašto tamo nije toliko značajno, da nećemo ni po redovnom, nego da ćemo u nekom roku koji vi niste rekli koliki je taj rok? U kom roku će u Narodnu skupštinu doći predlozi za ta ostala tužilaštva? Naravno, siguran sam da će posle ove diskusije i podrške koju su dobili određeni kandidati mnogi kandidati biti destimulisani da se prijave.
Rekli ste, takođe, da je izbor sada i 2009. godine, naravno, po istom Ustavu se radi i po istoj zakonskoj proceduri, i rekli ste kako su sada predloženi najveći broj kandidata koji se sada predlaže na izbor su kandidati koji su 2009. godine izabrani za tužioce ili zamenike tužioca. Mene to raduje kada čujem od nekog predstavnika vladajućih stranaka da kaže nešto pohvalno što je tada rađeno vezano za pravosuđe. Stalno postoje neke kritike. Vi ste sada rekli da je taj izbor bio dobar, jer kandidati koji danas dolaze pred nas su tada izabrani. To je dobro.
Očekujem pre glasanja da ćemo čuti ko su kandidati vladajuće većine za Tužilaštvo za organizovani kriminal i za Tužilaštvo za ratne zločine, jer jedino što smo uspeli da čujemo, to je da će biti novi specijalni tužilac, kako je rekao ovlašćeni predstavnik SNS. On je rekao – imaćemo novog specijalnog tužioca za organizovani kriminal. To je jedino što smo čuli vezano za opredeljenje najveće parlamentarne stranke i poslaničke grupe čiji, sasvim sigurno, izbor će biti odlučujući pri izboru, o kome se radi. Znači, novi, to verovatno znači da nije onaj stari. To je neka elementarna logika.
Ja vas molim, ministre, ja mislim da nisam bio preopširan, imao sam nekoliko vrlo konkretnih pitanja, da probate kratko i koncizno da mi odgovorite, ako ste u mogućnosti, na ta pitanja koja su, da ponovim, kriterijum koji je primenjen kada je Vlada odlučivala koga će izabrani sa liste koju je DVT poslalo Vladi, pošto ste rekli šta nisu bili kriterijumi, mene zanima šta je bio kriterijum da se Vlada opredeli i zanima me zašto taj kriterijum niste upotrebili kada ste nam poslali listu kandidata za Tužilaštvo za organizovani kriminal i za ratne zločine? Zvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, na prvom mestu, želim da istaknem zadovoljstvo što je uvaženi prethodni govornik rekao, citiram – nismo osporavali legitimitet, jer je zakon ispoštovan do kraja. Kraj citata. Ja mislim da je to izuzetno važno.
Drugo je postavljeno pitanje – koji su to kriterijumi ispoštovani? Vrlo pažljivo sam, što može i uvaženi kolega da vidi, pratio izlaganje i trudim se da dam odgovore na postavljena pitanja, koji je to kriterijum ispoštovan ako je već rečeno, kaže, da ocenjivanje programa organizacije rada javnog tužilaštva nije bio odlučujući kriterijum? Pa, svakako, kriterijume je propisao zakon, a zakon kaže – kriterijumi su: stručnost, osposobljenost, dostojnost.
Kao primer uvaženi prethodnik je rekao – šta nas je opredelilo da za Više javno tužilaštvo u Beogradu ne predložimo osobu sa najvećim brojem bodova? Verujem da se potkrala greška, ali ovo je potpuno neistinito. Reč je o kandidatu koji je imao najviši broj bodova. To je nešto što je nesumnjivo.
Takođe, kada su navođena mesta gde su predloženi za obavljanje funkcije isti oni nosioci javno-tužilačke funkcije sada, verovatno omaškom, ali po značaju veoma važno, nije naveden čitav Beograd. Osoba koja je bila vršilac funkcije prvog osnovnog tužioca je predložena za to mesto, drugog osnovnog tužioca je predložena za to mesto, trećeg osnovnog tužioca je predložena za to mesto, osnovnog javnog tužioca u Obrenovcu je predložena za to mesto, osnovnog javnog tužioca u Lazarevcu predložena za to mesto.
Mislim da ovo nisu nebitne stvari. Šta je opredelilo ovde za Beograd? Krivo mi je što uvaženi prethodnik nije bio u sali prisutan kada sam govorio o nečemu što je svega 10 meseci rada u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu kvalifikovalo i osobu koju smo predložili za tu funkciju da na to mesto i dođe, odnosno da bude predložena Narodnoj skupštini.
Zašto je za Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine prosleđena lista kandidata, a ne jedan predlog? Zvuči malo čudnovato. Narodnoj skupštini se daje za pravo da ona sama opredeli ko će biti na toj funkciji. Meni nije jasno zašto bi se neko u Narodnoj skupštini bunio što je dobio priliku da o tome odlučuje. Mislim da je to dobro, izuzetno dobro, imajući u vidu da osoba koja dođe na to mesto obavljaće funkciju u narednih šest godina, znači punu 2016, 2017, 2018, 2019, 2020. i celu 2021. godinu. To je izuzetno važno, izuzetno značajno mesto. Reč je o tužilaštvima posebne nadležnosti. Kada govorimo o Tužilaštvu za organizovani kriminal, nadležnost pokriva čitavu teritoriju Republike Srbije. Kada govorimo o Tužilaštvu za ratne zločine, tu je promovisan princip univerzalne nadležnosti, koji se od strane određenih država i njihovih organa Republici Srbiji osporava. Za to postoje argumenti za, postoji i argumenti protiv. Ja mislim da je taj princip nadležnosti dobar.
Da li nekoga zadovoljava ili ne zadovoljava odgovor o podeli odgovornosti, to je stvar ličnog utiska. Mnoge nas stvari zadovoljavaju ili ne zadovoljavaju, ali ja mislim da je ova stvar, kada je ovo u pitanju, kada je u pitanju izbor na ove važne funkcije, veoma principijelna. U kom roku će biti prosleđeni predlozi kandidata za izbor na javno-tužilačku funkciju za tužilaštva za koja ovog puta nije prosleđeno Narodnoj skupštini, zavisi na prvom mestu od DVT, jer je DVT to koje tako definisane predloge treba da pošalje Vladi.
Jedna stvar u kojoj imam pravo, ako nekome nije jasno, a ono detaljno protumačim svoje reči, ja mislim da sam bio potpuno jasan, kada sam rekao da je ubedljiva većina predloženih kandidata izabrana na javno-tužilačku funkciju da li 2009. ili 2010. godine, u svakom slučaju pre dolaska SNS na vlast. Ovde se govori u suštini o nečemu drugom. Daleko od toga da ja izražavam radost načinom izbora 2009. godine. Niko pravno pismen sa time ne bi izrazio radovanje, niti bi se složio da je to urađeno odlično.
Ovde se govori o nečemu drugom i krivo mi je što niste naveli taj drugi deo mog obraćanja, gde sam rekao – da li je moguće ukloniti sada u ovom trenutku za ubuduće neke buduće političke uticaje na izbor sudija ili zamenika javnih tužilaca? Od sada pa ubuduće da. A, šta ćemo sa svima onima koji su po političkom kriterijumu birani? Da li mislite da će oni tokom noći biti lišeni svih onih političkih uticaja koji su postojali kada su ti ljudi birani na određene funkcije? Nisam toliki altruista i znam da je to nemoguće.
Da li predlažem neko drugo rešenje? Ne predlažem ga. Neko je pokušao da izrodi takvo rešenje, pa se to pokazalo kao politička čistka ili isključivo politički izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Da se potpuno liši svake vrste političkog uticaja srpsko sudstvo i srpsko tužilaštvo potrebne su decenije. Mi danas pravimo jedan korak, korak unapred posle mnogo skokova unazad, da to uradimo.
Znate, recimo, ne znam, da je ijedan od predloženih kandidata u krvnom srodničkom odnosu sa bilo kim ko je u ovoj grupi ljudi koja obavlja zakonodavnu ili izvršnu vlast u Srbiji. Godine 2009. su izabrani mnogi rukovođeni samo tim kriterijumom, i to je tad bilo u redu. Neću da idem u pojedinačne slučajeve, ali toga je bilo mnogo. Ovde niko ne može da vam izvadi spisak ili papir mišljenja opštinskog ili gradskog odbora bilo koje od vladajućih stranaka i lične karakteristike kandidata da bi se gledao odnos tog kandidata prema vladajućoj stranci, pa eto kao zbog je on predložen. Ne može to niko da vam izvadi zato što toga nema, zato što takva vrsta mišljenja nije tražena. Dakle, ovde su primarni kriterijumi bili stručnost i osposobljenost, naravno, dostojnost. Ja nisam ni čuo da je ikome dostojnost osporena ovde.
Prema tome, daleko od toga da sam ja rekao da je taj izbor, citiram, bio –top, kraj citata. To nisam ni rekao, ni pomislio. Mislim da će nam decenija biti potrebne da ispravimo sve manjkavosti i teškoće koje su nastale tim izborom.
Znate, Broz kad je došao na vlast zadržao je preko 80% sudija koje je imenovao pre toga kralj, ceneći na prvom mestu njihovu profesionalnost. Nažalost, početkom 21. veka u Srbiji se postupalo na mnogo nazadniji način i ta zla krv, koja tada uneta u naše sudstvo i naše tužilaštvo, još mnogo, mnogo vremena će nažalost zagađivati međuljudske odnose i stvarati ozbiljne probleme u procesuiranju.
Još bih jednu stvar dodao. Kada je reč dakle o kriterijumima, stručnost i osposobljenost su apsolutno na prvom mestu. Šta više, postoje kandidati kod kojih ona nije cenjena po automatizmu, proverom rezultata rada na mestu zamenika tužioca ili javnog tužioca koji su polagali ispit, i to je veliki pomak.
Još jednu stvar želim da zaista još malo razjasnim. Pomenuli ste ocenjivanje Programa organizacije rada javnog tužilaštva. To je jedna od stvari za koju, prilikom promene zakona u budućnosti, smatram da treba da bude uneta u zakon, pošto je u zakonu nema. Ona postoji u pravilniku. Kao što dobro znate određena strukovna udruženja su osporavala taj tekst pravilnika. Pravilnik je dobio pozitivno mišljenje Brisela, ali u određenim delovima, iako je reč o tekstu koji je išao u Brisel, vratio se iz Brisela, on nema utemeljenje u zakonu. Jedna, ne jedna od stvari, nego glavna stvar koja nema utemeljenje u zakonu jeste Program organizacije i unapređenje rada javnog tužilaštva. Zbog toga to nije obavezujući zakonski kriterijum, već je reč o kriterijumu, ne kriterijumu, nego već je reč o jednom merilu koje se imalo u vidu kada su ovde kandidati predlagani ili nisu.
Mene, kao što sam uveren, i svakog od narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini najviše zanima kako će ovi kandidati koji su predloženi, ako budu izabrani, obavljati svoj posao. Ja mislim da nam je to svima najvažnije i da nam je to svima najveći interes. Ne budu li ga radili u skladu sa Ustavom i zakonima, ne budu li ga radili čestito i dostojno, postoji zakonom predviđena procedura da budu razrešeni. Ministar pravde, kao i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu mogu da iniciraju takve postupke. Ti postupci su propisani zakonom, mogu da se sprovedu i opet je Narodna skupština ta koja će dati svoj konačni sud da li je za nečije razrešenje ili nije.
Mislim da smo pokazali jednu stvar u ovom prethodnom periodu, od kad obavljamo izvršnu vlast, a to je da zakone onakvi kakvi su, donosila ih je neka druga skupštinska većina… Nije suštinski tu važno ni koja, ako imamo korektan odnos i jedni drugima zaista korektno govorimo – ej vi radite ovo, a mi radimo ono. Mi smo počeli da primenjujemo zakone u njihovom punom obimu. Mi smo počeli da primenjujemo Ustav. Koliko god neko pričao da je Ustav loš, da ima manjkava rešenja, da je neprecizan, pa dajte samo jednom da počnemo da ga primenjujemo.
Podsetiću vas, u ovoj Skupštini je na neustavan način izabran predsednik Vrhovnog kasacionog suda, i to je utvrdio Ustavni sud. Znači, počeli smo te pravne akte, najviše pravne akte, ključne za ovu oblast, da primenjujemo i mislim da je to dobro.
Ako sam propustio neko pitanje koje ste mi postavili, nemojte uzeti za zlo, spreman sam da odgovorim i na to. Zahvaljujem.