Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, Narodna skupština je 2011. godine usvojila Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, ali je praksa pokazala da često banke ne sprovode do kraja ovaj zakon, jer nigde nije kvantifikovano šta je to zelenašenje i koja je to kamatna stopa koja treba da bude ne dozvoljena.
Mnoge zemlje u EU su ograničile kamatne stope banaka, a naročito kada se radi o građanima i malim i srednjim preduzećima. To kod nas nije slučaj i ovim predlogom sam želeo da ograničimo kamatnu stopu na koju banke obavezuju građane i privredu na 1% ispod zakonske zatezne kamatne stope.
Mislim da na ovaj način možemo da sprečimo zelenašenje i nelegalno bogaćenje banaka na račun građana i na račun oslabele privrede. Zakon su, odnosno predlogom izmena i dopuna zakona obuhvaćena su, dakle i mala i srednja preduzeća, zato što su ona i najslabija u procesu pregovaranja sa bankama.
Zemlje u regionu Hrvatska, Crna Gora i Makedonija su ograničile kamatne stope bankama različitim merama i na različitim nivoima. Tako je urađeno i u Španiji na potrošačke kredite, u Holandiji, u Poljskoj. Mislim da je primereno da i u Srbiji, imajući u vidu materijalni položaj građana koji je izuzetno loš, da se ograniče kamatne stope.
Od 2006. do 2012. godine, privreda Srbije je na ime kamata i kursnih razlika platila skoro 27 milijardi evra. Značajan deo ovih sredstava bi predstavljao uštedu i ogroman investicioni potencijal, a poznato je da samo investicije obezbeđuju brži privredni rast i nova radna mesta. U toj situaciji privreda je samo protočni bojler za isplaćivanje kamata bankama i poreza državi.
Imamo najviše kamatne stope u Evropi u situaciji kada su svi ekonomski agregati u silaznoj putanji. Imamo najviše kamatne stope i u trenutku kada Narodna banka Srbije smanjuje referentnu kamatnu stopu. To se na odgovarajući način ne implicira na kamate koje banke određuju za kredite građanima i mislim da ne postoji nijedan razlog da mi kao najviši zakonodavni organ ne donesemo zakon koji će banke na neki način ograničiti u tome koliku će kamatu uzimati građanima.
Paradoks je da građanin koji na bankomatu druge banke, recimo hoće da podigne hiljadu dinara, može da plati i 200 dinara minimalne kamate, što je nekih 20% za samo jednu transakciju. To ovaj zakon takođe želi da ograniči. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 127 od ukupno prisutnih 139 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Borislav Stefanović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

  Još jedan pokušaj izmene i dopune Zakona o finansiranju političkih stranaka kojim bi se omogućilo da u Srbiji sve stranke imaju približno jednake mogućnosti u kampanji.
Ovim izmenama i dopunama zakona predlažemo i levica Srbije predlaže da suštinski postoje jasna ograničenja na republičkom nivou, na lokalnom nivou i pokrajinskom nivou, koliko maksimum donacija politička partija može da primi od pravnih lica. Dakle, od preduzeća i preduzetnika u Republici Srbiji, od fizičkih lica, ne sme da pređe određeni iznos koji smo mi naveli u predlogu izmena i dopuna zakona. Ukoliko se pređe iznos, dali smo kratak rok od sedam dana u kojem mora da se vrate ta sredstva onome ko ih je donirao, i ako se to ne ispuni predviđena je i zatvorska kazna.
Ovo je jedini način da u situaciji ovako nestabilne demokratije, ovako autoritarnog režima kakav postoji danas u Srbiji, stranke imaju određenu zakonsku limitiranu mogućnost preko koje ne mogu skupljati sredstva i ne mogu imati novac više od onoga koliko je zakon propisao.
Inače, ako ovo ne usvojimo i ako se o ovome ne raspravlja u Srbiji, uključujući i obavezu medija sa nacionalnom frekvencijom da daju potpuno jednake uslove stranačkog predstavljanja u predizbornoj kampanji što je isto predmet naše sledeće izmene i dopune zakona.
Mi nećemo imati ravnopravnu demokratsku utakmicu i nećemo imati takmičenje u idejama, programima i politikama, već ćemo imati takmičenje u novcu, a pošto ste tu šampioni i zato što u ovom trenutku vaša stranka nezvanično ima preko dva miliona evra na tekućem računu, preko dva miliona evra imate na tekućem računu danas, ko će se sa vama takmičiti na izborima i na koji način? Sa zarobljenim, zatvorenim medijima, o elektronskim medijima govorim, bez mogućnosti da se takmičimo na ravnopravan način, bez mogućnosti da građani čuju jednake ideje i programe koje stranke danas u Srbiji predstavljaju?
Vi ćete verovatno ponovo ignorisati naš predlog izmena i dopuna zakona, jer očigledno, voleo bih da nisam u pravu, nije vam stalo da stranke imaju zakonsko ograničenje koliko novca mogu da dobiju. Ako se to usvoji, to će biti važan korak u uspostavljanju demokratije u Srbiji i u uspostavljanju ravnopravnosti, jednakosti političkih subjekata.
Ovo što danas imamo je sve samo ne to i zato vas molim i apelujem na vas da ipak podržite ovaj predlog i da se o ovim izmenama i dopunama zakona raspravlja u Narodnoj skupštini, gde je i mesto da se o tome raspravlja. Hvala.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 126 od ukupno prisutnih 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Janko Veselinović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Krivičnog zakonika.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Ovaj zakon je nužan za opstanak demokratije u Srbiji, odnosno za povratak demokratije u Srbiju.
Zakon o izmeni Krivičnog zakonika sankcioniše kupovinu glasova, sankcioniše pretnje, ucene, sankcioniše sve ono što se danas dešava u Srbiji, kako bi se vlast osvojila kupovinom, zastrašivanjem, a ne na slobodnim izborima. Tim pre, što je prošle nedelje devet opozicionih stranaka stalo iza zahteva da traži poštene izbore i da traži da državne institucije preuzmu svoju ulogu, preuzmu ulogu koju je preuzeo od njih jedan čovek.
Tražili smo u tom smislu i sastanak sa predsednikom te najveće stranke, ali danas ovde od vas u ime Pokreta za preokret, ali i od svih devet opozicionih stranaka i pokreta tražim, zahtevam da vratite institucijama mogućnost da deluju, da donesete odluku da se izdignete iznad stranačkih interesa i da podržite ovaj zakon, da sankcionišete sve ono što ugrožava slobodnu volju građana da se kandiduju i da budu birani. Ta volja danas je u Srbiji ugrožena. To kažu izveštaji međunarodnih institucija.
Međutim, to nam kažu i građani. Na Starom gradu u Beogradu, gde za pakete kućne hemije i hrane kupujete glasove. Prestanite sa tim, vratite institucijama njihovu nadležnost, pustite građane da slobodno biraju. Nemojte građane zastrašivati. Bilo je ovih dana priča i o postojanju partijskih vojski, tužilaštava, sudova. I to treba ispitati, ali je neophodno da se sankcionišu ona dela koja ugrožavaju slobodu izbora, slobodu koja je danas u Srbiji ugrožena.
Predlažem da pritisnete taster, da prihvatite ovaj zakon o izmenama Krivičnog zakonika, da prihvatite da naredni izbori budu pošteni. Ni jedno od ovih krivičnih dela koja treba da se sankcionišu ne idu ka bilo čemu, već ka slobodnim izborima, da se onemogući slikanje glasačkih listića na izborima.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nisu glasala 128 od ukupno prisutnih 135 narodnih poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvaćen ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o prestanku važenja zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala predsedavajuća.
Poštovane kolege poslanici, od 1. oktobra na početku svake sednice redovnog zasedanja u ime poslaničke grupe Boris Tadić – Socijaldemokratska strana,ZS,ZS pokušavamo da stavimo u dnevni red Zakon o prestanku važenja Zakona o privremenom utvrđivanju načina isplate penzija.
Motiv za podnošenje ovakvog Predloga zakona je to što smatramo da je metod fiskalne konsolidacije kome je pribegla Vlada pre više od godinu dana nepravedan, zato što sav teret štednje stavlja i prebacuje na leđa građana, a država se ne odriče nijednog svog troška. Naprotiv, troškovi države kada se pogleda realizacija budžeta za 2015. godinu su narasli. Jedino smanjenje koje je napravljeno je smanjenje zbog manjeg transfera za isplatu penzija, kao i umanjenje za isplatu zarada zaposlenima u državnoj upravi.
Država nastavlja da troši na posebne usluge po ugovoru potpuno netransparentno nekih 50 milijardi dinara. Samo za narednu godinu je predviđeno da se potroši po tom osnovu preko 400 mesta u budžetu. Mogli smo da vidimo da će se na specijalizovane usluge i usluge po ugovoru trošiti novac. To je više nego duplo nego što je Vlada „uštedela“, tako što je umanjila određenom broju penzionera njihove penzije zarađene pošteno, četrdesetogodišnjim radom.
Ono što je dodatno obespokojavajuće za te građane Srbije je činjenica i danas da će država preuzeti dug „Srbijagasa“ nastao u prethodnim godinama u iznosu blizu 200 miliona evra. Znači, otprilike onolika suma za koliko će se uštedeti tako što će biti umanjene i u 2016. godini penzije. Smatramo da treba da se prekine sa ovom lošom politikom. Smatramo da je ona štetna po više osnova, time što su građani kojima su umanjene penzije životno ugroženi zbog takve situacije, ali i zbog činjenice da će pre ili kasnije, verujem, biti utvrđeno da je Zakon o privremenom uređenju načina isplate penzija protivustavan i protivzakonit i da će država dug koji je nastao po ovom osnovu morati kad-tad da isplati.
Zato vas pozivam da što pre stavimo van snage ovaj štetan zakon. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 130 poslanika od ukupno prisutnog 141 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.
Izvolite.

Hvala poštovana predsednice.
Kolege poslanici, i ovaj zakon od 1. oktobra na početku svake sednice redovnog zasedanja u ime poslaničke grupe Boris Tadić-Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju i Zeleni Srbije, pokušavamo da stavimo na dnevni red. Predlog zakona uputili smo Skupštini još krajem juna meseca kada su poreska rešenja za 2015. godinu krenula da stižu građanima RS, a bila su uvećana za 20, 30, 40, u nekim slučajevima i nekoliko puta veća nego što su bila za prethodnu godinu.
Vlada je to, odnosno nadležni organi lokalnih samouprava su obrazlagali to zakonskom mogućnošću da se promene zone na osnovu kojih se utvrđuje vrednost objekta na koji se plaća poreza, kao i činjenicom da se po prvi put obračunavao i porez na pravo svojine zemljišta.
Naš predlog ima nekoliko izmena vezano za pravo na zemljište, svojine na zemljištu. Smatramo da jasno treba da se promeni u zakonu da se porez naplaćuje na razliku površine veće od 10 ari, tako što se površina do 10 ari ne oporezuje.
Naime, u sadašnjem Predlogu zakona napisano je da se površina do 10 ari ne oporezuje, a da se površina preko 10 ari oporezuje, a naš predlog je da se oporezuje samo razlika. Zbog ovakvog tumačenja zakona poreska rešenja građanima Srbije koji su dobili rešenja da plaćaju porez na zemljište su ogromna i mnogi od njih su dovedeni u situaciju da ne mogu da plate i da im se sada zbog neplaćanja poreza preti oduzimanjem imovine.
Druga stvar koju tražimo da se promeni je način obračuna poreza na pravo svojine na zgradi ili stanu, tako što bi se neoporezivim smatralo 25 kvadrata po članu domaćinstva. Smatramo da je to primereno situaciji u Srbiji, da najveći broj građana živi u objektima, odnosno stanovima ili kućama koje su u proseku do 25 po članu domaćinstva ili ako kažemo da jedna prosečna porodica ima četiri člana, to je sto kvadrata i smatramo da to treba da bude osnova za neoporezivi deo i da se kvadratura preko toga oporezuje.
Poslednja važna stvar je da se u budućnosti porez na imovinu ne može povećavati za više od 7% godišnje kako ne bi došli u situaciju kao ove godine kada su poreska rešenja bila i po nekoliko puta veća u odnosu na 2014. godinu. Hvala.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 13, protiv - niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 128, od ukupno prisutnog 141 narodnog poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Marko Đurišić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost.
Izvolite.