Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, ova Vlada nema šta da krije, ona dolazi sa kvalitetnim predlozima zakona i radi punim kapacitetom od dana kada je formirana, na čelu sa Aleksandrom Vučićem i sve ono što predstavnici bivšeg režima nisu uspeli, sada im je valjda krivo kad vide da ova Vlada to vrlo uspešno i energično sprovodi.

Danas ću se zadržati najviše od svih ovih predloženih zakona u zajedničkom načelnom jedinstvenom pretresu na Zakonu o zadrugama, s obzirom da smatram da je to jedan od zbilja veoma važnih zakona, pogotovo u delu poljoprivrede, s obzirom da će ovaj Zakon o zadrugama i te kako uticati i na samu organizaciju, na povećanje zapošljavanja i na povećanje bruto-domaćeg proizvoda.

Ovaj zakon po sebi uređuje mnoge stvari i donosi novine, po ugledu na zakone u EU, gde je zadrugarstvo i te kako razvijeno i gde zadrugarstvo ima značajnu ulogu u privredi većine zemalja EU, kojoj mi težimo, i gde smo na dobrom putu, s obzirom da smo svedoci da smo otvorili prva poglavlja upravo 14. decembra 2015. godine, a otvorena su radom Aleksandra Vučića, Vlade koju on predvodi i ne puno obećanja. Za kratko vreme, koliko je Aleksandar Vučić na čelu te Vlade, puno je uradio, a valjda nekome to smeta, što je upravo on taj koji snažno ovu zemlju vodi ka EU.

Isto tako, ovaj Zakon o zadrugama je doneo mnogo novina u pozitivnom smislu, tako da samo počevši od toga da će sada moći da osnuju zadruge pet članova, ali oni koji nisu članovi iz istog domaćinstva. Tu se posebno vodilo računa na naše centralne delove južne i istočne Srbije, takođe i pogranična sela u Vojvodini, a oni zapravo i jesu ciljna grupa gde treba da se osnivaju zadruge kako bi se poboljšao privredni ambijent i kako bi naši ljudi dolazili do posla i kako bi bolje živeli.

Postojeće zadruge sa višedecenijskim pravnim kontinuitetom su takođe imale problem sa rešavanjem društvene svojine i ovaj zakon upravo rešava i taj veoma bitan segment, gde će negde oko 50 hiljada hektara zemljišta koje se vodilo kao društvena svojina biti vraćeno zadrugama, tj. vratiće se u zadružnu svojinu, a samim tim će doći do određenih površina gde će zadrugari moći da se bave onim što je njima osnovna namena.

Da spomenem i ostale zadruge, gde se ovim zakonom, koji je krovni zakon za zadruge, vodilo računa i o omladinskim zadrugama, stambenim, zanatskim, a takođe, novina su i socijalne zadruge, što će i te kako doneti jednu dobru, humanu i, rekao bih, jednu vrlo značajnu organizacionu strukturu u rešavanju socijalnih problema.

Da se razmišljalo strateški i ne samo da je ovaj zakon izolovan za sebe, ovaj zakon strateški je osnov i za uređenje i razvoj zadruge i zadrugarstva u Republici Srbiji, sadržan je u Strategiji za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period od 2015. do 2020. godine, sa Akcionim planom za sprovođenje navedene Strategije 2015-2016. godine.

Takođe, bitna stvar, da prvi put zadrugari znaju, a to je da posebna zaštita u članu 12. Zakona kaže: „Zadruga uživa posebnu zaštitu Republike Srbije, AP, jedinica lokalne samouprave u obavljanju njene pretežne delatnosti“. Posebna zaštita iz stava 1. ovog člana ogleda se u podsticanju zadrugarstva merama ekonomske, agrarne i stambene politike, kao i drugih razvojnih politika, uključujući i davanje odgovarajućih olakšica i pogodnosti, koje se utvrđuju posebnim propisima, kao i mogućnost osnivanja posebnih fondova za razvoj zadruga od strane jedinica lokalne samouprave ili AP Vojvodine ili obezbeđivanje sredstava u budžetu jedinica lokalne samouprave, AP i Republike.

Znači, ovim se jasno daje do znanja da ovaj zakon nije izolovan sam za sebe. Ovaj zakon je samo deo sistema zakona koji su neki doneti, neki će biti doneti ovih dana, upravo zbog toga da bi poslao snažnu podršku za sve one koji su već članovi zadruga i za novoosnovane zadruge.

Takođe, veza ovog zakona je i sa Zakonom o ulaganjima. Zašto? Zato što kod Zakona o ulaganjima smo izjednačili domaće i strane investitore i u tom zakonu isto vidimo ovaj Zakon o zadrugama, gde će buduće zadruge, kao pravno lice, imati isti tretman kao što su i strane kompanije koje su osnivale ovde firme u državi Srbiji.

Ne mogu da se otmem utisku a da se ne vratim unazad, koliko je zadrugarstvo u državi Srbiji na selu značilo ne samo kao privredni subjekat, nego je zadruga bila i kulturni i socijalni i sportski centar dešavanja svega onoga što se dešavalo u selima, gde u stvari i jeste uloga i najveća dominacija zadruga, što želimo na jedan savremen i moderan način kroz ovaj zakon da vratimo.

Isto tako, uloga zadružnih saveza je i te kako bitna u organizaciji, spajanju i rukovođenju, uvođenju novih tehnologija i svega onoga što bi unapredilo poslovanje zadruga. Posebno bih tu istakao ulogu zadružnih saveza, najvećih zadružnih saveza, Zadružnog saveza Srbije i Zadružnog saveza Vojvodine, koji su zbilja dominantni, pored 24 aktivna zadružna saveza u Republici Srbiji.

Sve u svemu, očekujem od ovog zakona, kao što sam i rekao da je ovo samo jedan segment u svemu onome što ova Vlada radi, što Ministarstvo privrede, kao resorno ministarstvo radi, i te kako značajne pomake i efekte ovog zakona kroz povećanje zaposlenih lica, kroz povećanje broja zadruga i da nam godišnji bruto promet zadruga ne bude oko 59 milijardi dinara, nego da bude u neko vreme i 10 puta veći, što su sigurno potencijali i mnogi veći države Republike Srbije.

Mislim da je Ministarstvo privrede uradilo jedan značajan korak sa ovim zakonom i svim onim predstojećim zakonima u spletu i nizu onih zakona koji će i te kako poboljšati privredni ambijent.

Osvrnuo bih se još na ovaj Zakon o privrednim komorama, s obzirom da ministar Sertić ima veliko iskustvo u komorskom sistemu i zbilja je za pohvalu da se doneo jedan izuzetno kvalitetan zakon, da privredni subjekti više ne plaćaju tri članarine, da nemaju više tri adrese, itd, nego da se ovim zakonom na jedan kvalitetan način uređuje i komorski sistem. Komorski sistem, koji je izuzetno efikasan, može da bude… Nažalost, kod nas se decenijama nije niko u tom delu bavio time, ali opet kažem, Aleksandar Vučić na čelu sa Vladom, vama ministrima i te kako je pokazao da samo kad se hoće da se može sve menjati na bolje, kao što i jeste.

Svakako da u Danu za glasanje ću podržati sve ove zakone koji su na današnjem jedinstvenom pretresu. Ništa mi tajno ne radimo. Sve se ovo snima, sve javno radimo. Sve će ovo građani Srbije da vide, da čuju. Sve će ovo građani Srbije na narednim izborima, lokalnim i pokrajinskim, da ocene, da procene, pa da mi možemo da imamo ovu komociju da svako od nas priča po jednom ili dva zakona. Šta da radimo kad su nam građani dali toliko poverenje da možemo da se podelimo i da adekvatno obrazlažemo iz domena svoje struke. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine Novakoviću.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.

Izvolite.

Gospodine predsedavajući, povređen je član 27. Neću tražiti da se glasa, naravno.

Mislim da je obaveza svakog narodnog poslanika kada izostaje sa sednica Narodne skupštine da se javi predsedniku Narodne skupštine. Da li vam se neko od narodnih poslanika DS javio da neće prisustvovati? Da li vam se neko u međuvremenu javio, gospodine predsedavajući, od narodnih poslanika DS da neće prisustvovati?

Ja zaista ne vidim, osim gospodina Ćirića, zaista ovde vidim jedno krajnje omalovažavanje Narodne skupštine i Vlade Republike Srbije od strane DS, jer ako su umorni od pisanja amandmana, red je da kažu narodni poslanici su umorni od pisanja amandmana, ali mislim da nas građani ne plaćaju za umor i za odmaranje, već za rad i za angažovanje.

Prema tome, gospodine predsedavajući ja vas molim da sa predsednicom vidite, da li su vam se narodni poslanici DS javili da danas neće učestvovati u radu i da neće debatovati sa nama i sa predstavnicima Vlade Republike Srbije o veoma važnim predlozima zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu?

Gospodine Babiću, smatram da nisam prekršio Poslovnik, a i kako očekujete da mi se jave poslanici koji su tražili moju smenu?

Zahvaljujem, da li želite da se skupština izjasni u danu za glasanje?

Ne. Hvala.

Gospodin Ćirić, povreda Poslovnika. Izvolite gospodine Ćiriću..

Reklamiram povredu člana 107. Poslovnika.

Dakle, govornik na sednici Narodne skupštine dužan je da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine. Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenice itd.

Dakle, imali ste i pogrešili ste, prekršili Poslovnik zbog toga što niste upozorili gospodina Babića kada se meni lično obraćao sa ovom reklamacijom Poslovnika.

Inače, to pitanje može da se uputi grupi SNS i vi ste u pravu, dali ste odličan odgovor gospodinu Babiću. Poslanici DS su pokazali svoj stav prema načinu na koji vodite Skupštinu, gospodine Bečiću, jer imate dvostruke aršine za predstavnike opozicije i predstavnike vladajuće koalicije. Mislim da je vrlo važno da opomenete gospodina Babića, jer vidimo koliko je poslanika i SNS u sali, jer taj spisak onih koji nedostaju u ovoj skupštinskoj sali bi bio mnogo duži da su se oni javili i da su prijavili svoj izostanak sa ove sednice.

Zahvaljujem gospodine Ćiriću.

Ako sam razumeo, vi hoćete da kažete da poslanici DS nisu ovde u raspravi, zato što, kako sam razumeo, bojkotuju mene, kao predsedavajućeg?

A, zašto ste vi onda tu?

Ali, malo pre je predsedavala predsednica Skupštine, zašto nisu bili u tom trenutku, gospodine Ćiriću?

Tako da to vaše objašnjenje, mislim da nije tačno. Ali, dobro, vaše pravo.

Da li želite da se skupština izjasni u danu za glasanje?

Da. Zahvaljujem.

Po Poslovniku narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, 108. stav 1. ni u jednom jedinom trenutku se nisam obratio ni jednom drugom narodnom poslaniku osim vama, jer jedino vama mogu i imam pravo da se obratim, ili predsednici Narodne skupštine, ili predsedavajućem. Tako da je potpuna neistina da sam se bilo kome, čak ni pogledom, a kamoli rečima obratio bilo kome drugom u ovoj sali.

Sa prethodnim govornikom bi se složio samo u jednoj stvari, a to je da je ponižavanje i gaženje po dostojanstvu Narodne skupštine kada narodni poslanici koji su plaćeni da rade posao narodnog poslanika, da debatuju o zakonima, da podnose amandmane, da glasaju na kraju krajeva, ako ne za zakonske predloge, onda makar za svoje amandmane koje su predložili. E, sve to ne rade narodni poslanici DS i malopređašnja kritika, i malopređašnje pozivanje na Poslovnik, na član 107. je više okrenut prema svojoj poslaničkoj grupi, odnosno prema poslaničkoj grupi gospodina Ćirića, a to je DS.

Ja i dalje pitam, a gde su narodni poslanici DS? Šta je to preče? Možda, miran san, možda sve čari beogradskih noći? Ali, u svakom slučaju građani Srbije nas ne plaćaju za to, već da radimo posao u plenumskoj, u odborskim salama i sve ono što radi poslanička grupa SNS.

Zahvaljujem se gospodine Babiću.

Smatram da nisam prekršio Poslovnik.

Svaki narodni poslanik u ovoj sali ima i dužnost i obavezu i ako smatra da su zakoni važni za građane Republike Srbije da prisustvuju toj raspravi, tako da to je dovoljan odgovor.

Da li želite da se skupština izjasni?

Ne. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milan Petrić. Izvolite gospodine Petriću.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, ministri, poštovane kolege i koleginice, Zakon o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis je podelio javnost.

Jedan strana traži da se dve medijske kuće skinu sa budžeta Republike Srbije zbog uticaja političkih struktura na uređivačku politiku, dok druga strana, brani građane od novih troškova i protivi se taksi. Bilo je tu i političkih obećanja za rešavanje ove situacije.

Ono što je zanimljivo napomenuti je da su tokom plaćanja TV pretplate postojale dve grupe korisnika, oni koji su izmirivali ovu obavezu i oni koji nisu. Oni koji su izmirivali ovu obavezu nakon ukidanja TV pretplate uvideli su da se ponovo stimulišu oni koji to nisu radili. Iz toga proizilazi sumnja u realizaciju ovakvog zakona.

Takođe, ovakav predlog zakona dovodi u nezavidan položaj i EPS, jer ukoliko se zna da je naplata bila 25%, uzimam uzorak iz 2013. godine, da li je u tom slučaju EPS u obavezi da iz svojih sredstava namenjenih u ostalih 75% i na koji način će to biti namireno ukoliko on to ne odradi?

Matematičkim prikazima dolazimo do enormno velike sume na godišnjem nivou, čak 18 miliona evra. Zato smo uložili amandman na član 5. da se reč fakturisan zameni rečju naplaćeni.

U Srbiji postoji veliki broj ljudi koji ima potpisane ugovore sa kablovskim operaterima i svi operateri u svojim standardnim paketima nude programe dva medijska servisa pa građani sa pravom postave pitanje – da li dva puta plaćaju iste TV kanale?

Javni servis je dužan da ima nezavisnost uređivačke politike i SNP smatra da ne sme biti političkog uticaja i kontrole uređivačke politike i nadamo se da neće biti povećanja visine taksi, barem dok je na snazi Zakon o smanjenju plata i penzija.

Povodom predloga Zakona o privrednim komorama, moram napomenuti da u eri opšte decentralizacije svih oblika organizovanja upravo se centralizuje sistem organizovanja komora. Efikasnost postojećeg sistema se ogleda u lošoj organizaciji unutar samih komora, lošoj kadrovskoj politici, nepostojanju prave saradnje između komora, velikom uticaju politike na rad i odlučivanje o samim komorama.

Po važećem Zakonu PKS treba da bude već dokazani privrednik, regionalne privredne komore i Privredna komora Beograd gube samostalnost pripajanjem PKS i mogu da se organizuju samostalno ukoliko za to imaju uslova, a to je velika retkost ili da prestanu da postoje. Uvodi se i obavezno članstvo koje je do sada bilo dobrovoljno i naravno obavezno plaćanje članarine. Mi to vidimo kao novu mesečnu materijalnu obavezu eventualnih preduzeća i to u uslovima otežanog poslovanja i SNP je mišljenja da o ovako ozbiljnom predlogu zakona je trebala da se izjasni srpska privreda kroz javne rasprave.

Danas je na dnevnom redu i dug „Srbijagasa“ NIS-u, u visini od 23,4 milijardi dinara. Taj dug bi bio isplaćen iz budžeta republike novcem poreskih obveznika. Takvim načinom će se anulirati sve ovogodišnje uštede ostvarene smanjenjem plata i penzija. Da li takav scenario možemo očekivati i za druga javna preduzeća?

Potrebnu je napraviti realnu reviziju poslovanja javnih preduzeća da bi se izbegle ovakve situacije da građani, odnosno radnici plaćaju loše poslovanje ili kadrovsku nesposobnost vođenja preduzeća? I koja je garancija da se sledeće godine neće desiti ista ovakva situacija, jer već smo na granici neke prezaduženosti?

S obzirom na kratku minutažu, ne mogu izneti analizu svih predloženih zakona, a ima ih 17 danas, pa ću pokušati amandmanski da ih popravim. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Petriću.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.