Ako mislite da nisam, čak sam vas i gospodina Božovića, da ne kažem sada koga sam, ne samo na ovoj sednici, nego i na ranijim sednicama, ali ako smatrate da je to veliki greh, ja se izvinjavam.

Ne insistiram na povredi Poslovnika.

Da li je gospodin Martinović govorio pet minuta ranije ili kasnije, mislim da je potpuno svejedno.

Za repliku sam se javila.
Dakle, gospodin Martinović mislim zna šta se dešava svaki put kada nekoga u ovoj sali optuži da je lopov, da je prao pare, da je kriminalac, da je krao, itd. Dobiće priliku da sve te svoje navode, kao i do sada, objasni na sudu. Svaki put kada kaže na takav način da je neko kriminalac, imaće priliku da dokaže na sudu. Mislim da je to peta ili šesta tužba za ovog narodnog poslanika iz identičnih razloga.
Svaka vlast koja četiri godine nekoga optužuje da je kriminalac ili je nesposoban da ga uhapsi ili to radi iz čisto marketinških potreba i zna da ne govori istinu kada to govori.
Gospodin Martinović mora da nam objasni kako je to Ivica Todorić kriminalac kada investira u Srbiju za vreme DS i strani tajkun, hrvatski tajkun itd, a kada pokupuje sve maloprodaje u Republici Srbiji od „Rode“, „Ideje“, „Merkatora“ itd, onda je poželjan investitor. Ne može Ivica Todorić nekada da bude hrvatski tajkun, a nekada da bude poželjni investitor. Malo mora da se opredeli na koji način.
Niko ne preti da će doći traktorima ispred Vlade Republike Srbije. Poljoprivrednici i vojvođanski paori su jedina kategorija u ovoj zemlji kojoj je zabranjeno da dođe u Beograd da protestvuju. Ono što će oni uraditi jeste da će, pošto ministarka koja se ovde hvali kako vodi konstruktivan dijalog sa svima, nije uspela da im objasni koliko je ovaj predlog zakona dobar…

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović, replika.

Zahvaljujem se, gospodine Bečiću.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne plašim se ja tužbi Bojana Pajtića i DS. Vaša uvažena koleginica, Gordana Čomić, dok je bila potpredsednik Skupštine i dok je imala priliku da predsedava kaznila me je u periodu između 2008. i 2012. godine sa, brat bratu, jedno 3.500 evra, tako da sam navikao da mi DS zavlači ruku u džep.
Ono što je mnogo važnije jeste da je DS pokazala svo licemerje koga inače ima u neograničenim količinama. Kada su Ivica Todorić, Emil Tedeski, Ivan Ergović, Branimir Glavaš kupovali zemlju po Vojvodini, to je bilo evropski, to je bilo u duhu dobrosusedskih odnosa, a sada su odjedanput problem strane investicije u srpskoj poljoprivredi.
Ja vas pitam – kako vam to nije smetalo 2001, kako vam to nije smetalo 2003, kako vam to nije smetalo 2009. godine? Kako to da vam strane investicije u srpsku poljoprivredu smetaju u 2015. godini, i to baš u godini kada vi niste na vlasti? Onda vam je to zgodna prilika da plašite srpske poljoprivrednike kako će navodno Vlada Srbije oteti zemlju i dati je nekom strancu, a to nigde u zakonu ne piše.
Nije tačno da Bojan Pajtić nije najavio da će doći sa traktorima ispred Skupštine Srbije. Ne znam da li zna ili ne zna da vozi traktor, ali je danas, za vašu informaciju, to možete da proverite na internetu, održao sastanak sa navodno 17, da li je tako, raznih asocijacija paora iz Vojvodine i rekao kako će on za dva dana da dođe ispred Skupštine Srbije i da blokira rad Skupštine Srbije, zamislite, to je sila, Bojan Pajtić ima 5% glasova, i pozvao predsednika Republike da ni slučajno ne potpisuje ovaj zakon zato što je, po njegovom mišljenju, protivustavan. Prema tome, konsultujte vašeg predsednika oko toga čime se bavi i šta radi u radno vreme.

Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Kada neko pokušava da bude kredibilan, pa upotrebi rečenicu – dok ste bili potpredsednik Skupštine, ja sedim živa u mandatu potpredsednice Skupštine i sada, onda uz činjenicu da je dodatni kredibilitet potkrepljen sposobnošću da se izmisli ceo jedan državni udar, sav ostali kredibilitet ima jako klimave osnove.
Za 2.500 evra za koje je narodni poslanik, kao član poslaničke grupe SRS, uništavao inventar, sprečavao narodnog poslanika Tomislava Nikolića da govori, sprečavao narodne poslanike poslaničke grupe Napred Srbijo da imaju svoja poslanička prava, sprečavao rad Narodne skupštine i pokušavao da spreči, delimično i uspeo, dva puta dolazak bilo kojih predstavnika stranih država da se obrate u Narodnoj skupštini do trenutka kada je to kršenje reda bilo takvo da je, uz moje veliko žaljenje, morao biti kažnjen isključenjem sa sednice.
Ako postoji trenutak na koji nisam ponosna ili na koji sam najmanje ponosna, onda je to isključenje sa sednice članova poslaničke grupe SRS, ali to vam je u onoj teoriji – kakve mere, takvi i odgovori.
Da li je u pitanju narodni poslanik koji sve druge opominje šta su zaboravili, a sam se ne seća sa kakvim se rečima, smatrajući to politikom, obraćao poslaničkoj grupi Napred Srbijo, ja tu ne mogu ništa.
Izvinite za repliku. Ja stvarno nisam htela ovu repliku.

Hvala, gospođo Čomić.
Ma šta rekli, ja sam ponosan, vi koji ste uspostavili pravilo u Narodnoj skupštini i potpisali saglasnost za moje razrešenje, na to.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov.

Firma „Bačka“ Sivac koja je prodata jednom od poslovnih partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je 2014. godine na izvesne urgencije dobila od Fonda za razvoj Republike Srbije 878 miliona dinara kao kredit za otkup sopstvenih akcija i za sejanje. Garant inače za realizaciju tog kredita je Republika Srbija, odnosno može nam se vrlo lako desiti da, kao juče u slučaju „Srbijagasa“, jednoga dana vi donesete ovde zakon da se u javni dug Republike Srbije pretvara dug firme vaših prijatelja koja je taj kredit dobila za otkup sopstvenih akcija.
Tako da, nemojte da nam pričate o favorizovanju stranih investitora, jer to prvo nije istina. Drugo, sve i da je istina, zašto vi to isto radite? Zašto vi to još gore radite? I zašto vi danas ovde nudite zakon i pozivate narodne poslanike da zajedno sa vama podrže zakon kojim će se na potpuno netransparentan način, bez kriterijuma definisanje zakonom, samo na osnovu biznis plana davati 30% poljoprivrednog zemljišta nekim pravnim licima, za koja mi ne znamo, ni ko su, ni koja komisija će davati, ni kako će davati, ni da li su to uopšte investicije?
Ponovo vas pitam, ako se radi o investicijama, zbog čega ovde ne postoji kriterijum da se zaposli toliko i toliko ljudi po hektaru, da se uloži toliko i toliko sredstava?