Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Kada neko pokušava da bude kredibilan, pa upotrebi rečenicu – dok ste bili potpredsednik Skupštine, ja sedim živa u mandatu potpredsednice Skupštine i sada, onda uz činjenicu da je dodatni kredibilitet potkrepljen sposobnošću da se izmisli ceo jedan državni udar, sav ostali kredibilitet ima jako klimave osnove.
Za 2.500 evra za koje je narodni poslanik, kao član poslaničke grupe SRS, uništavao inventar, sprečavao narodnog poslanika Tomislava Nikolića da govori, sprečavao narodne poslanike poslaničke grupe Napred Srbijo da imaju svoja poslanička prava, sprečavao rad Narodne skupštine i pokušavao da spreči, delimično i uspeo, dva puta dolazak bilo kojih predstavnika stranih država da se obrate u Narodnoj skupštini do trenutka kada je to kršenje reda bilo takvo da je, uz moje veliko žaljenje, morao biti kažnjen isključenjem sa sednice.
Ako postoji trenutak na koji nisam ponosna ili na koji sam najmanje ponosna, onda je to isključenje sa sednice članova poslaničke grupe SRS, ali to vam je u onoj teoriji – kakve mere, takvi i odgovori.
Da li je u pitanju narodni poslanik koji sve druge opominje šta su zaboravili, a sam se ne seća sa kakvim se rečima, smatrajući to politikom, obraćao poslaničkoj grupi Napred Srbijo, ja tu ne mogu ništa.
Izvinite za repliku. Ja stvarno nisam htela ovu repliku.

Hvala, gospođo Čomić.
Ma šta rekli, ja sam ponosan, vi koji ste uspostavili pravilo u Narodnoj skupštini i potpisali saglasnost za moje razrešenje, na to.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Jerkov.

Firma „Bačka“ Sivac koja je prodata jednom od poslovnih partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je 2014. godine na izvesne urgencije dobila od Fonda za razvoj Republike Srbije 878 miliona dinara kao kredit za otkup sopstvenih akcija i za sejanje. Garant inače za realizaciju tog kredita je Republika Srbija, odnosno može nam se vrlo lako desiti da, kao juče u slučaju „Srbijagasa“, jednoga dana vi donesete ovde zakon da se u javni dug Republike Srbije pretvara dug firme vaših prijatelja koja je taj kredit dobila za otkup sopstvenih akcija.
Tako da, nemojte da nam pričate o favorizovanju stranih investitora, jer to prvo nije istina. Drugo, sve i da je istina, zašto vi to isto radite? Zašto vi to još gore radite? I zašto vi danas ovde nudite zakon i pozivate narodne poslanike da zajedno sa vama podrže zakon kojim će se na potpuno netransparentan način, bez kriterijuma definisanje zakonom, samo na osnovu biznis plana davati 30% poljoprivrednog zemljišta nekim pravnim licima, za koja mi ne znamo, ni ko su, ni koja komisija će davati, ni kako će davati, ni da li su to uopšte investicije?
Ponovo vas pitam, ako se radi o investicijama, zbog čega ovde ne postoji kriterijum da se zaposli toliko i toliko ljudi po hektaru, da se uloži toliko i toliko sredstava?

Vreme.

Kako mi uopšte znamo da su to investicije, kada mi ne znamo, čak ni koja komisija će o tome odlučivati, a kamo li na osnovu kojih kriterijuma.

Zahvaljujem.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Replika.)
Pošto na listama poslaničkih grupa…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Replika.)
Nemate prava na repliku gospodine Martinoviću, vrlo su vešto i gospođa Čomić i gospođica Jerkov izbegli da pomenu vaše ime i prezime ili SNS. Tako da nemate po kom osnovu, imate samo po osnovu…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Pomenuta je stranku.)
Pominjali su?
Ne, SNS nije pomenuta.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Pomenuta je bivša stranka, SRS.)
Tu ne mogu da vas prepoznam.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje prava iz člana 96. Poslovnika?
Da li će te vi gospodine Martinoviću ili gospodin Rističević?
Gospodin Rističević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih voleo da vidim biznis plan mog kolege, ne samo Ivice Todorića, već mog kolege vinodelca, koji je dobio na 30 godina za 60 evra hektar, na Fruškoj Gori, na najelitnijem delu pored Dunava, 52 hektara u zakup i to na način da je zemljište zakupio u novembru 2007. godine, a navodno vinograd zasadio u proleće 2007. godine i tako od novembra napravio proleće.
Razna čuda su se tada mogla dešavati. Ja ne znam šta je gospodin Martinović uradio u prošlom sazivu, ali mislim da ni izbliza nije uradio ono što sam ja danas doživeo i meni je drago što se, kada su neki drugi ljudi vodili vlast, kada neko drugi predsedava to nije odrazilo na budžet i džep narodnog poslanika koji je prema meni nastupio na način da nismo razmenjivali mišljenje, već je on pokušao da razmeni vatru, a ja ovde neću da razmenjujem vatru, već ću razmenjivati mišljenja.
Želim da kažem da poljoprivrednici nemaju razloga nikakav strah i jedino poljoprivredno zemljište koje se prodaje, moći će da se proda malim poljoprivrednim gazdinstvima i nikome drugom. Što se ratara tiče, oni takođe nemaju razloga za strah, mogu čak zemljište da dobiju po povoljnijim uslovima s tim, da kupe nešto stoke i iskoriste pravo da se na povoljniji način bave stočarstvom nego do sada i na takav način da posgignemo ono što želimo da postignemo ovim zakonom. Želimo da postignemo to da smo prošle godine, a prošli smo pored Karađorđa, Srbija je ibla zemlja šljiva, njiva i izvoza svinja, dakle, prošle godine smo uvezli 348 hiljada tovljenika i 18 hiljada tona mesa koji menjaju 360 novih tovljenika, znači ukupno 700-800 hiljada tovljenika smo uvezli više u mesu i živih svinja nego što smo izvezli. To je za jednu agrarnu zemlju kao što je Srbija sramota.
Ako ne možemo ljude da nateramo da gaje stoku na svom imanju, makar možemo na onom državnom delu poljoprivrednog zemljišta, pokušati olakšicama da deo ratara pod olakšanim uslovima pretvorimo u stočare i na takav način napravimo dodatni prihod.
U toj godini uvezli smo 700 hiljada svinja, ove godine smo izvezli svega 370 tona više goveđeg mesa nego što smo uvezli. To su razlozi za poboljšanje ovog zakona. Želim da se oni bave stočarstvom, kao što ja sam kao ratar moram da menjam svoju delatnost iz razloga što smo izvezli kukuruza tri i po miliona tona, više stotina hiljada tona raznih proizvoda i stočnog brašna od soje, što daje ukupan bilans za milion tona mesa smo mogli proizvesti time ili milijardu kilograma, što u živoj vagi vredi dve milijarde dolara, prerađeno ne u konačnu fazu, vredi najmanje četiri milijarde.
Za kukuruz koji smo izvezli dobili smo ukupno 800 stotina miliona dolara, razlika od tri milijarde i dvesta miliona je otišla drugim farmerima, tuđim stočarima, tuđim klaničarima.
Pomoću onog famoznog SSP koji je prerano dozvolio liberalizaciju i prerano dozvolio kupovinu zemljišta, naprosto je zbrisana poljoprivreda, uvezeno je meso sumnjivog kvaliteta sa željom da se Srbija pretvori u kafeleriju i umesto da punimo farme, obore, klanice, mi smo punili onkologiju i imali povećane troškove za zdravstvo.
To su razlozi zašto želimo da poljoprivrednici uz pravo prvenstva zakupa, a na onih 30%, Vlada me je uverila da će biti usvojen amandman, ima pravo više pravnih lica, usvaja novi Zakon o zadrugama da bi nove zadruge stekle zemljište koje je proćerdano za vreme vladavine bivšeg režima, država ima način da im ustupi pravo prvenstva onih do 30% da i oni sami kao zadruge mogu u tome da učestvuju, koriste sredstva IPA fonda i na takav način ponovo živi zadrugarstvo, da se bave investicijama, da se bave preradom, da zapošljavaju sami sebe, da selo živne, da profit koji otpada od poljoprivrede, otpada na selo, a ne na jahte, Maldive itd.
To su razlozi zašto smo pristupili promenama i izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Nikakve druge skrivene namere Vlada nije imala. Mislimo da ima prostora za sve, mislimo da se vredi posvetiti tome, ne želim sa političkim neistomišljenicima da razmenjujem vatru, niti ću na one ružne postupke odgovarati ružnim rečima. Mislim da iz ovog treba da izađemo ujedinjeni, da glasalo za zajednička rešenja, da oplemenimo ovaj zakon amandmanima.
Mnoga od rešenja opozicije, čak i amandmana pokrajine smo uvrstili u amandmane koji su prihvatljivi da na takav način napravimo što bolji zakon da tako jedinstveni sa svojom verom damo sebi smisao da ujedinjeni konačno ekonomski dignemo ovu državu na noge, da nam svima bude bolje, da budemo ujedinjeni. Tako ujedinjeni da ne budemo korišćeni jedni protiv drugih, ukoliko suprotna strana,naši politički neistomišljenici to žele, ja ostajem za saradnju, a dragi moji poljoprivrednici, ako verujete da će vas u bolje sutra odvesti oni koji su vas opljačkali juče, grdno se varate. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Ne bih želela da ponovo otvaramo raspravu o pitanjima o kojima smo danas dosta razgovarali, ali prosto želim da kažem na samom kraju današnjeg zasedanja, opet se moglo čuti nešto što nije tačno. 
Možda bismo ponovo mogli reći nije lepo menjati teze, nije lepo govoriti neistine, ali biće prilika da kada budemo razgovarali o amandmanima da još jednom kažem da nije tačno da će nešto biti netransparentno, da nije tačno da ćemo mi davati zemlju zato što su to neki naši prijatelji zainteresovani za tu zemlju, da nije tačno da je „Al rabapeb“ kompanija kojoj smo mi opet nešto poklonili, da je to kompanija koja jednim delom učestvuje sa svojim kapitalom, drugi deo smo mi kao država Srbija učesnici i da prosto ne razvijam sada tu temu, biće prilika prekosutra kada budu amandmani ili kada budu, da na ta pitanja damo detaljne odgovore.
Na kraju želim da se zahvalim svim poslanicima koji su danas učestvovali u raspravi. Mislim da je izuzetno dobro što su u ovolikom broju razgovarali i govorili o zakonima, jer su svakako i nama na taj način pomogli da ove zakone javnosti prikažemo na najbolji mogući način.
Mislim da smo danas dobili podršku ogromne većine poslanika da radimo na tome da državno poljoprivredno zemljište kao dobro od opšteg interesa svih građana Republike Srbije bude korišćeno znatno više, znatno bolje, u interesu poljoprivrede, u interesu naših poljoprivrednika i svih građana. Nedopustivo je trenutno stanje. Nedopustivo je da se samo jedan manji deo, 30% raspoloživog zemljišta obrađuje, odnosno izdaje zvanično u zakup. Nedopustivo je i da onaj drugi deo koji ne tretiramo kao zvanično izdat u zakup, da se taj drugi jedan manji deo doduše koristi na nezakonit način, da pojedinci imaju od toga korist, da godinama izbegavaju plaćanje naknade. Nedopustivo je da uvek jedni isti računaju da će oni biti ti pobednici na tenderu i da će oni uvek baš dobiti u zakup državno zemljište, pa na bazi te svoje ubeđenosti i uverenosti da investiraju u svoju poljoprivrednu proizvodnju.
Mi smo zaista odlučni. Uložili smo veliki rad, veliki trud. Puno su nam pomogli naši poljoprivrednici. Radili su sa nama. Sa terena su nam govorili kakvo je stanje i zajedno sa njima mi smo uspeli da zaista sagledamo izuzetno probleme. Nećemo dozvoliti više korupciju. Nećemo dozvoliti da lokalne samouprave budu neažurne. Nećemo dozvoliti da nadležni budu u sprezi sa moćnima. Nećemo dozvoliti da oni mali, srednji poljoprivrednici ili nemaju priliku da učestvuju u nadmetanju ili ako i učestvuju da dobiju neko zemljište sumnjivog kvaliteta, odnosno manjeg kvaliteta zemljište jer ono najbolje je već otišlo.
Dakle, povećaćemo površinu koja je obrađena. Sve što može da bude obrađeno daćemo u zakup. Ono što je slabijeg kvaliteta daćemo poljoprivrednicima besplatno. To je ono što smo danas rekli nula dinara početna cena i znamo da oni umeju i da od onog zemljišta slabijeg kvaliteta kada ulaže određena sredstva naprave zemljište sa koga se mogu proizvesti brojni poljoprivredni proizvodi.
Drugo, tačno je to da ćemo ponuditi u zakup zemljište, ali zato što imamo dosta već neobrađenog i zato što hoćemo opet da pomognemo malom poljoprivredniku i srpskoj poljoprivredi jer moramo da obnovimo i prerađivačke kapacitete i mlekare i hladnjače i objekte za preradu voća u sokove itd, sve ono što je stvarano decenijama, generacijama, što je nestalo mi moramo na ovaj način polako da podižemo i neće biti ugroženi mali poljoprivrednici. Naprotiv, mi njima hoćemo da pomognemo time što ćemo imati plasman za svoje proizvode, time što će moći da obezbede kooperaciju i saradnju. Da su nama na prvom mestu naši poljoprivrednici, a naši su mali, oni koji imaju 20, 30 hektara, a 97% je takvih u Srbiji, da su nam oni na prvom mestu to govori i ovo što smo ponudili i što vidim da je naišlo na odobravanje. Ponudili smo im deo državnog bogatstva da kupe, da ojačaju. Znači, da ekonomski budu spremniji.
Neko je danas govorio ovde koliko to košta. Tačno je, skupa je zemlja, negde je skuplja, negde je jeftinija ali nisu svi naši poljoprivrednici sada spremni da kupe 20 hektara i to tamo gde je najveća cena. U Srbiji se cene kreću u velikom dijapazonu. Poljoprivrednici nisu svi zainteresovani za 20 hektara, neki će kupiti pet hektara, a neki će kupiti sedam, a u nekoj sledećoj godini kupiće možda još pet ili sedam hektara, nebitno. Kažem, ovo je zaista iskrena namera ove Vlade i ovog Ministarstva da pomogne srpskog poljoprivrednika. Tačno je, da je inicijativa potekla od njih.
Takođe, kada se radi o zakupu, neko kaže, mi smo sad smislili zakup ali to nije tačno, ja sam pokazivala danas podatke, odnosno dokumentaciju gde se jasno vidi ko je to prvi inicirao taj zakon 30 godina, to su naši stočari. Vi znate da smo mi svi saglasni da nema tu među nama razlika kada se govori o tome koju granu poljoprivrede treba najviše podržati. Naravno, nama su sve one važne. Važno nam je i ratarstvo i voćarstvo, ali je stočarstvo to koje je generator razvoja celokupne poljoprivrede koje je u Srbiji zaista bilo ugroženo i sada smo mi uspeli pomalo da ga oporavimo.
Mi prosto ono što smo uradili u prethodnom periodu nikako ne možemo da dovedemo u pitanje. Hoću da kažem, da neko ne shvati pogrešno, mi imamo mali udeo onih većih gazdinstava, oko 2%, 2,3% su veliki posedi, oni koji imaju više od 30 hektara. Neki imaju 100 hektara, neki 150, itd. Oni su za naše uslove veliki, ali ja kažem, recimo u Holandiji oni nisu veliki. I, da neko ne shvati pogrešno, ne odričemo se mi njih, oni su nama takođe potrebni, oni su nama važni, ali oni su ti koji mogu sasvim sigurno prvi da apliciraju za sredstva iz evropskih fondova. Oni su ti koji mogu da učestvuju u nadmetanjima za pravo prvenstva i svi su bitni i svi su važni.
Prosto, želim da vam se svima još jednom zahvalim da sam shvatila danas da ste vi razumeli ono što Vlada želi i ono što mi želimo kroz ovaj zakon. I, da ne ostane da sam svima odgovorila, a nisam odgovorila Zelenima, želim i njima da se zahvalim što su ovom drugom zakonu koji je nekako ostao u senci ovog prvog, posvetili dužnu pažnju. Prosto, nam znači vaša pohvala, u smislu spremnosti i namere ministarstva da se podjednako dobro i kvalitetno pobrine i za pitanja zaštite životne sredine. Zaštita životne sredine, ekologija, je važna i mi smo puno i u toj oblasti i u tom segmentu radili. Ovaj zakon je jedan u nizu zakona koji smo pripremili, neke smo i branili. Zahvaljujem vam se, i ova zelena radna mesta, to su ta radna mesta koja interesuju i naš sektor.
Moram da se pohvalim sa rezultatima koji su ostvareni u oblasti klimatskih promena, zaista smo dobili sve pohvale, i od okvirne konvencije i od delegacije Evropske komisije, tako da radimo prosto koliko se može.
Klimatske promene, zelena ekonomija, borba za očuvanje životne sredine, sve je to na neki način, jedna celina i ja vam se zahvaljujem za podršku i naravno sve vas poslanike očekujemo na raspravi o amandmanima.
Čula sam da ima dosta amandmana i to me raduje, jer je to još jedna prilika da razgovaramo i da prosto sve ove nedoumice koje su se danas čule u toj amandmanskoj raspravi i otklonimo, tako da i amandmane koje ste vi uputili ćemo vrlo pažljivo razmotriti i u svakom slučaju, sve ono što bude u duhu zakona, što smatramo za konstruktivnu sugestiju i primedbu ćemo i prihvatiti. Pri tom, kao što ni ranije nismo učinili, nećemo ni u buduće praviti razliku između amandmana opozicije, pozicije ili partija, da ne kažem Socijalističke partije ili SNS-a.
Još jednom svima hvala i prosto, vidimo se vrlo brzo.