Predsednice, poštovana ministarko, saradnici Ministarstva, danas nam se zamera što o poljoprivrednom zemljištu pričamo politički, i to je možda zamerka koju ministarka govori svakom poslaniku iz opozicije. Liga socijaldemokrata Vojvodine u nekom segmentu i govori politički. Pokazali ste flajer i rekli ste da tu ima jako puno neistine na njemu. Ja bih volela da posle mene kažete koje su to neistine na onom flajeru koji ste pokazali, a kojim mi predstavljamo vaš zakon i sve ono što je u njemu.
Ja možda danas neću govoriti, na neki način, politički, ali ću govoriti o zemlji emotivno, ali ne na taj način na koji su govorili drugi poslanici, ali sa nekom dozom emotivnosti, jer dolazim stvarno sa sela, dolazim iz opštine gde je zemlja izdata, u stvari prodata „Al Dahri“ , prodata je stranom investitoru koji se za sada, može se reći, nije baš nešto pokazao u tim nekim investicijama o kojima se govori u ovom zakonu i koji treba da dovede nove investitore.
Jednostavno, bila sam protiv toga i kada se ta zemlja prodavala, u stvari tih četiri hiljade i 200, ne znam koliko, 270 hektara, u kulskoj opštini, iz koje dolazim, u Sivcu, a znam i šta se dešava u Gajdobri.
Bila sam jednostavno protiv toga i govorila sam da će stotine mladih porodica ostati bez zemlje, odnosno ostaće bez posla. To se na neki način i desilo. Jer, na četiri hiljade hektara i više nije zaposleno puno ljudi. Tamo radi oko 30 ljudi. Od te zemlje, od četiri hiljade hektara, živi 30 porodica. Bila sam zato i LSV je onda bila za to da se ta zemlja izda pod zakup mladim paorima koji žive u ovoj opštini. Onda bi živelo, ne 30 porodica, nego 130 porodica od te dobre zemlje koja pripada Zapadno-bačkom okrugu, a zna se da je to najkvalitetnija zemlja možda i u celoj Srbiji.
Drugo o čemu bih govorila jeste da su ovu godinu UN, 2015. godinu, proglasile kao međunarodnu godinu zemljišta. Mi ovoj godini, nažalost, završavanjem ove godine na neki način, ja ću reći slobodno, uništavamo mlade paore u svojim selima.
Govorite da će svima biti obezbeđeno da kupe tu zemlju. Ne vidim od kojih novaca će mladi paori da kupe tu zemlju, kako da uzmu kredite? Oni su već na neki način uzeli kredite, znamo za traktore, znamo da naši traktori imaju već po 30 godina, itd. Naši mladi paori neće moći da kupe tu zemlju. To je jedan problem.
Drugo, o tome se i govorilo, oni će ostati bez posla, bez onoga što će ih zadržati na selu. U opštini iz koje dolazim je nekada, 1988. godine, 17 hiljada ljudi bilo zaposleno u privredi, a sada ima zaposlenih 820. To su prosveta, zdravstvo, itd. Ljudi koji su na neki način ostali u toj sredini da žive su mislili, imali su jedinu nadu da će moći da žive od poljoprivrede.
Generacije koje su došle u Vojvodinu pre 260 godina nisu došli u ovu oplemenjenu zemlju, već su došli u zemlju koja je bila močvara. Preživeli su i po sedam kuga, tih 13, 14 generacija, do sada da bi ovu zemlju oplemenili. Zato nemojte da nam zamerate da o ovoj zemlji govorimo mi koji dolazimo iz Vojvodine u nekom drugom tonu ili nekoj drugoj emociji od nekih drugih poslanika koji možda dolaze iz krajeva gde zemlja nije toliko rodna i gde možda nisu toliko vezani za plodnu zemlju, kao što su vezani Vojvođani, mi koji dolazimo iz Vojvodine.
Zato mi je jako žao što se sve politizuje. Ne, ne politizuje se. Jednostavno, mislim da se radi o životu mladih ljudi i nekoliko generacija. Ako se ova zemlja izda na 30 godina, deca koja sada imaju 10 godina, oni će za 30 godina imati 40 godina, pa kako oni da počinju neki život u poljoprivredi? Neće nikako. Oni će ili otići napolje iz ove zemlje, ili će jednostavno morati da odu u grad, ili će biti najamna radna snaga, što će biti jako strašno.
Govori se da se zemlja prodaje samo u jednom porodičnom problemu, a to jeste ako je neko u porodici bolestan. U drugim slučajevima se zemlja ne prodaje. Znači, za zdravlje se jedino zemlja prodaje. Za sve ono drugo zemlja se ne prodaje. Sledeće godine će zemlja roditi. Mogu novci da se pozajme i jednostavno da se održi porodica. Zato oko ovoga treba biti jako obazriv.
U odgovoru na diskusije ste rekli da niko nije ništa predložio i da smo mi, poneki, huškali paore. Ne možete nahuškati nikoga na nešto o čemu normalan čovek, čovek koji je možda neobrazovan ne može se nahuškati ni na šta. Znači, ako mu se radi o životu, on razmišlja svojim zdravim razumom.
Mislim da je jako pogrešno što niste više pažnje posvetili ljudima. Javne rasprave su dobre, sve je to možda donelo neke rezultate, ali su na neki način paori uvređeni što niko nikada nije sa njima stvarno popričao i za ono što su oni pričali se govorilo da nije istina, da jednostavno zakon to neće uraditi.
Mogu da kažem da će u Vojvodini biti jako malo, kada smo izračunali koliko će zemlje moći paori da kupe, to je oko 60 hiljada hektara. Ako imate 360 hiljada hektara na teritoriji Vojvodine, po novom zakonu, na 30 godina, 30% je 120 hiljada hektara, jednostavno ono što se uzme za restituciju, itd. To smo računali da će jako malo ostati našim mladim paorima da kupe, a na kraju krajeva neće imati za čega da kupe zemlje.
