Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja, 22.12.2015.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/557-15

2. dan rada

22.12.2015

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 09:15 do 18:35

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim studente Univerziteta „Džon Nezbit“ u Beogradu, koji prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale. Molim vas da ih pozdravimo.
Reč ima narodni poslanik Nenad Čanak, replika. Ministar je rekla da nije razumela vaše izlaganje.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Nenad Čanak

Liga socijaldemokrata Vojvodine
Da, u pravu ste, rekao sam da ćete dobiti predlog zakona, no, dobili ste niz amandmana o kojima ćemo razgovarati u nastavku sednice. Žao mi je što to nije jedan koherentan zakon kakav sam očekivao. Međutim, uspeli smo da barem amandmane dostavimo na vreme.
Hteo sam nešto drugo da vas podsetim. Vi ste sami sada rekli da šest puta više građana, tj. poljoprivrednika u Vojvodini uzima zemlju u zakup nego što to rade van Vojvodine, ako sam dobro razumeo vaše izlaganje. U tom svetlu, ovaj zakon se odnosi, znači, 6:1 na građane, tj. poljoprivrednike u Vojvodini. Vi ste mi sami rekli, pogledajte u tačci 4 – period korišćenja poljoprivrednog zemljišta iz stava 5. ovog člana može se produžiti do 25 godina ako poljoprivredni inspektor utvrdi da korisnik to zemljište obrađuje na površini od preko 10 hektara, na period korišćenja poljoprivrednog zemljišta može se produžiti samo ako korisnik za investiciono ulaganje dobije saglasnost ministarstva.
Podsetiću vas, u razgovoru koji smo imali, vi ste rekli, ljudi iz vašeg ministarstva, da imate ukupno 18 inspektora za celu Srbiju, da li se dobro sećam, a za Vojvodinu četiri, „Eć-Keta-Harum-Neđ“.
Sve u svemu, ako ima samo četiri inspektora, kako vi mislite da se to sprovede? Kako vi mislite da paori kupe zemlju kada im još nisu isplaćene u najvećem delu ni subvencije? To je bila vaša obaveza da im isplatite subvencije, pa onda da razgovaramo dalje, ako već pričamo o obavezama.
Ja se potpuno slažem da ovakav zakon mora… Samo da završim rečenicu… Ali, u svakom slučaju, u ovom trenutku mislim da nije zreo za glasanje. Molim vas, povucite ga.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Ministre, samo dve minute replika.
...
Socijalistička partija Srbije

Snežana Bogosavljević-Bošković

Samo kratko.
Kažete – više se izdaje u Vojvodini zemlje državne. Tačno je to, ali prema podacima na teritoriji Vojvodine, državnog poljoprivrednog zemljišta je 460 hiljada hektara, od toga u zakupu 230 hiljada hektara, što znači da je 50% siva zona.
Što se tiče inspektora, tačno je da ne možemo da se pohvalimo brojem inspektora, ali nije tačno da je njih četiri. Njih je 18 i oni pokrivaju po potrebi i oni iz centralne Srbije su u Vojvodini, kao što su iz Vojvodine u centralnoj Srbiji.
Što se tiče isplata subvencija, sve ono što ste vi prošle godine kao parlament izglasali i što ste opredelili kao agrarni budžet, gospodine Čanak, u 90% je isplaćeno, a ostalo će biti isplaćeno u narednim danima, zahvaljujući želji Vlade da i dodatno pomogne poljoprivredne proizvođače.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Arpad Fremond.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Arpad Fremond

Savez vojvođanskih Mađara
Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovana ministarko, poštovani saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu se nalaze dva izuzetno važna zakona – Predlog zakona o zaštiti zemljišta i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu.
Što se tiče Predloga zakona o zaštiti zemljišta, glavni razlog za donošenje ovog zakona je da u Republici Srbiji ne postoji zakonska regulativa u oblasti praćenja stanja i zaštite zemljišta kao prirodnog resursa. Zbog toga moramo da uredimo ovo pitanje.
Predlog zakona predstavlja značajan napredak, jer na celovit način uređuje sistem planiranja, upravljanja i korišćenja zemljišta, zaštitu od zagađenja i praćenja stanja i kvaliteta zemljišta.
Poslanička grupa SVM podržava ovaj Predlog zakona, pošto je njegov glavni cilj da se uspostavi pravni okvir za očuvanje zemljišta, kao prirodnog resursa, kao i funkcija zemljišta, odnosno sprečavanje i otklanjanje štetnih promena.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, moramo da istaknemo da je izuzetno važan, pošto određuje izuzetno važnu oblast i na neki način utiče na budućnost građana Republike Srbije.
Glavni razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su, pre svega, u potrebi da se otklone određeni problemi i nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni Zakona o poljoprivrednom zemljištu, pošto je tokom primene uočena potreba za uvođenjem novih rešenja kojim bi se omogućilo bolje upravljanje poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini Republike Srbije.
Poljoprivredno zemljište je prirodno bogatstvo i dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe. Zbog toga ima izuzetno veliku ulogu i značaj za budućnost naše zemlje.
Naravno da pitanje vlasništva, odnosno korišćenja poljoprivrednog zemljišta izaziva najveće interesovanje i samih poljoprivrednih proizvođača, i to je oduvek bilo tako.
U toku 2015. godine održana je javna rasprava o ovom Predlogu zakona u kojoj je učestvovalo izuzetno veliki broj zainteresovanih. U Srbiji, a prvenstveno u Vojvodini, polovina stanovnika je na neki način vezana za ovu oblast.
Upravo zbog toga moramo biti jako pažljivi i osetljivi kada je u pitanju poljoprivredno zemljište. Mnogo toga zavisi od zemljišne politike jedne države. Moramo svi mi zajednički da mislimo unapred, jer jednostavno ne znamo kakvi nas izazovi čekaju u predstojećim decenijama, ne znamo da li će uvek biti dovoljno hrane. Upravo zbog toga nije svejedno šta i na koji način proizvodima, a nije svejedno ni ko upravlja ovim prirodnim resursima, pa ni na koji način.
Javna rasprava je, između ostalog, pokazala o koliko važnoj temi se radi i ovom prilikom moram da pohvalim i Vladu Republike Srbije i saradnike Ministarstva poljoprivrede što su u kreiranju ovog predloga zakona uključili, ne samo stručnjake, nego i više udruženje poljoprivrednika, i što je po ovom pitanju održana javna rasprava ne samo na terenu, već i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Poslanička grupa SVM je održala svoju javnu raspravu u Subotici početkom avgusta i primedbe smo poslali Ministarstvu poljoprivrede. Poljoprivredni proizvođači su najviše pitanja imali vezano za pravo prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta, jer se ne zna kakve će posledice na njih same imati odredba kroz koju se daje mogućnost investitorima da uzmu u zakup poljoprivredno zemljište na 30 godina.
Smatramo značajnim da Republika Srbija ni u kom slučaju ne izgubi pravo nad vlasništvom poljoprivrednog zemljišta, jer je poljoprivredno zemljište prirodno bogatstvo koje će biti prirodno bogatstvo i za 50 i za 350 godina, ako se sa njime upravlja na adekvatan način.
Svaka država u okruženju čuva svoje prirodno bogatstvo, svoje poljoprivredno zemljište, znajući da će u sledećim decenijama hrana biti najveća vrednost. Smatramo da država Srbija to treba da ima na umu.
Želeo bih da napomenem, da pravo prvenstva zakupa do 30 godina može da predstavlja i više generacijski gubitak, budući da obuhvata ceo radni vek poljoprivrednika i članova njihovih porodičnih domaćinstava. Nažalost, u prethodnoj deceniji je u Srbiji nestalo 150 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. Studija Republičkog zavoda za statistiku u radnoj snazi i aktivnostima poljoprivrednih gazdinstava pokazuje da je u poljoprivredi angažovano 1,4 miliona ljudi, a da na imanjima, manjim od 2 hektara, radi oko 43% poljoprivrednika, što pokazuje da postoji visoka koncentracija radne snage na porodičnim gazdinstvima, čija je veličina takva da može da obezbedi samo egzistencijalni minimum.
Upravo zbog toga jedan o ciljeva treba da bude da se ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, predviđena za davanje u zakup, poveća u korist fizičkih lica poljoprivrednih gazdinstava koja su predlogom zakona isključena iz prava prvenstva zakupa na neki način, a čine 77% zakupa državnog zemljišta.
Sa druge strane bih, takođe, želeo da naglasim da mi poslanici SVM nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti protiv bilo kog investitora ili protiv bilo koje investicije. Smatramo da su investicije dobrodošle, da su neophodne, da bismo bez spoljne infuzije kapitala, bez razvoja privrede, infrastrukture i poljoprivrede na teritoriji čitave Republike Srbije tapkali u mestu još decenijama.
Ujedno moram da naglasim da smo podneli amandmane na Predlog zakona kroz koje želimo da preciziramo ko i na koji način može steći pravo prvenstva zakupa, odnosno da preciziramo koje zemljište se nudi investitorima.
Moram da naglasim da SVM ne podržava mogućnost da samo jedan investitor uzme u zakup 30% poljoprivrednog zemljišta na teritoriji lokalne samouprave na 30 godina. Smatram da to pravo omogućiti za više lica i moramo naznačiti to da se prvenstveno nudi zemljište koje u zadnjem periodu nije bilo izdato u zakup.
Ne smemo kazniti lokalne samouprave koje vrše svoj posao, izdaju zemljište. Ne smemo kazniti one lokalne samouprave gde ima zainteresovanih poljoprivrednih proizvođača i koje izdaju zemljište na vreme.
Kao primer mogu navesti i svoju lokalnu samoupravu u Bačkoj Topoli, gde od skoro 16.000 hektara poljoprivrednog zemljišta oko 70 hektara poljoprivrednog zemljišta nije izdato u zakup u zadnje vreme.
Sa druge stane, nemamo ništa protiv toga da investitorima bude ponuđeno zemljište koje nije izdato u zakup, jer svi treba da se složimo da su investicije potrebne i u poljoprivredi.
Ono što smatramo pozitivnim u zakonu jeste da namena poljoprivrednog zemljišta ne može da se promeni, već donošenjem ovog zakona stupa na snagu strožija procedura. Smatramo pozitivnim i to što proizvođači moraju da vode tzv. knjigu polja. Verujte mi, to mnogi već rade godinama, siguran sam da će to pozitivno uticati na proizvodnju, a naravno ovo je važno i zbog izbegavanja raznih malverzacija iz prethodnog perioda.
Dosta je kritikovana mogućnost obustavljanja transfera lokalnim samoupravama ako ne donesu program za poljoprivredu. Moram da vam kažem da poslanička grupa SVM u potpunosti podržava ovu odredbu. Svesni smo toga da je u pojedinim lokalnim samouprava bilo malverzacija. Na primer, zemljište nije bilo izdato na vreme, pa su neki zakupci ostali u posedu. U narednom periodu će lokalne samouprave morati da vode računa da zemljište izdaju na vreme i da sve bude završeno u datim rokovima. Dobro je što zemljište može da se izda u zakup na duže vreme od tri godine, a u nekim slučajevima i na pet, odnosno ako se radi o voćnjacima ili ribnjacima čak i na više od 20 godina. Ovo je prvenstveno važno zbog same investicije.
Treba napomenuti da podržavamo uređenje pitanja davanja na besplatno korišćenje poljoprivrednog zemljišta koje nije bilo predmet zakupa u poslednje tri agro-ekonomske godine i nije bilo predmet korišćenja, a koje ostaje ne izdato nakon okončanja postupka davanja u zakup u određenoj jedinici lokalne samouprave. To zemljište će moći da se da na korišćenje pravnim i fizičkim licima za poljoprivrednu proizvodnju na period od pet godina i daje se mogućnost produženja perioda korišćenja tog perioda do 25 godina, a pod uslovom da poljoprivredni inspektor utvrdi da se to zemljište obrađuje, s tim da će se poljoprivredno zemljište površine preko 10 hektara dati na korišćenje licima koji podnesu zahtev za davanje saglasnosti na investiciono ulaganje.
Smatramo da će se na ovaj način povećati površina državnog poljoprivrednog zemljišta koje će biti izdato u zakup.
Pozitivno je i to što će u slučaju malverzacija, odnosno ne plaćanja zakupa zemljišta lokalna samouprava moći da reaguje. Na primer, moći će da skine useve u vrednosti zakupa.
Dobro je što će Komisiju za izdavanje zakupa na lokalnom nivou morati da vodi inženjer poljoprivrede. Znači, ubuduće će morati da se uključe stručna lica u izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta, što će sigurno doprineti efikasnijem izdavanju i poslovanju. Država do sada nije mogla da reaguje na tako transparentan način i smatramo da će ova odredba smanjiti malverzacije na terenu.
Smatramo izuzetno dobru mogućnost same kupovine državnog poljoprivrednog zemljišta, i to za mala poljoprivredna gazdinstva koja gazduju do 30 hektara. Do sada naši proizvođači nisu imali ovakvu mogućnost, pa smatramo da je u budućnosti izuzetno važno da ova mogućnost postoji i za poljoprivredne proizvođače koji gazduju na manjim površinama, jer oni mogu da ostanu samo ukoliko imaju šansu za povećanje zemljišta u svom vlasništvu.
Pozitivno je i to da se kupovina zemljišta ograničava na 20 hektara, što je važno zbog toga da bi što više proizvođača imalo mogućnost kupovine poljoprivrednog zemljišta.
Pored spomenutih pozitivnih stvari, naravno, imamo i primedbe, odnosno predloge. Kao što sam spomenuo, posle naše javne rasprave u avgustu, mi smo poslali naše primedbe Ministarstvu poljoprivrede, a one koji nisu uvaženi tom prilikom pokušavamo da uvrstimo u zakonski tekst kroz amandmane.
O glavnoj primedbi, vezanoj za pravo prvenstvo zakupa, sam već pričao, ali želim da podvučem još jednom da je za poslaničku grupu SVM najvažnije da se prvenstveno izda ono zemljište koje nije bilo predmet zakupa u zadnjem periodu i za koje nije bilo zainteresovanih lica.
Kad se zemljište izdaje u zakup potrebno je voditi računa i o stranim investitorima. Kroz ovaj zakonski akt oni nisu isključeni iz procedure, međutim, po stavu poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, pod zakup o državnom zemljištu, država Srbija treba da favorizuje domaće poljoprivredne proizvođače.
Savez vojvođanskih Mađara podržava ideju da se državno zemljište po pravu prenosa zakupa, izdaje ne samo jednom investitoru, već i za više investitora, odnosno proizvođača.
Moram spomenuti i pitanje restitucije o kojoj se nažalost malo govori. Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara smatramo da se zemljište koje je predmet restitucije ni po kom slučaju ne sme prodavati, što stoji u Predlogu zakona i naravno mi to maksimalno podržavamo, međutim, kod prava prvenstva zakupa, isto tako da napomenemo da se ne može uzeti u zakup zemljište koje je predmet restitucije.
Podneli smo amandman vezano za ovo pitanje i u razgovoru sa vašim saradnicima iz Ministarstva poljoprivrede, došli smo do toga da je to prihvatljivo rešenje za sve nas. Nadamo se da će ovaj naš amandman na kraju biti i prihvaćen.
Podneli smo amandman i u vezi ograničavanja površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, koji po pravu prečeg zakupa mogu obrađivati stočari, čime bi se većem broju stočara omogućilo ostvarivanje prava prečeg zakupa. Predložili smo da to Ministarstvo poljoprivrede uradi kroz podzakonske akte ili pravilnike, a nadamo se da ćete isto ovaj predlog uvažiti.
Predlažemo da zemljište u zakup može da uzme proizvođač koji ima registrovano poljoprivredno gazdinstvo u Republici Srbiji, najmanje tri godine, odnosno da najmanje tri godine živi u određenoj lokalnoj samoupravi.
Po pitanju kupovine poljoprivrednog zemljišta, smatramo da godine prebivališta u jednoj lokalnoj samoupravi treba da povećamo na pet godina. Zašto je to važno? Kao što je poznato svima da od 1. septembra 2017. godine, stupa na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Republike Srbije u vezi prava kupovine poljoprivrednog zemljišta za građane Evropske unije. U Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju se daje mogućnost građanima EU, da pod istim uslovima, kao građani Republike Srbije, kupuju poljoprivredno zemljište. Nažalost, Republika Srbija po ovom pitanju nema prostora za drugačiju primenu Sporazuma. Ovaj deo Sporazuma će stupiti na snagu i mi to moramo da poštujemo.
Međutim, kroz zakonske odredbe možemo da pooštrimo kriterijume za sticanje prava kupovine zemljišta. Upravo je to cilj našeg amandmana, dakle, uslov prebivalište od pet godina bi se odnosio kako na domaće, tako i na strane kupce i sve je u skladu sa SSP-om.
Imamo još jedno primarno rešenje da se ne sme prodavati državno poljoprivredno zemljište 10 kilometara od državne granice. Rešenje nije prihvatljivo za nas, pošto ne postoji zakonsko ograničenje u pogledu, blizina državne granice za sticanje prava svojine na poljoprivrednom zemljištu. Pojedine odredbe Zakona o zaštiti državne granice regulišu prava i obaveze vlasnika ili korisnika poljoprivrednog zemljišta, na primer član 53, ovako kao što citiram – vlasnik ili korisnik zemljišta dužan je da omogući slobodan prolaz, radi postavljanja i održavanja propisanih oznaka na području graničnog prelaza, odnosno član 56. stav 1. kaže – da radi vidljivosti granične linije, ministar nadležan za unutrašnje poslove može zabraniti setvu određenih vrsta poljoprivrednih kultura, odnosno sađenja određenih vrsta voćaka i drveća i drugog rastinja u dubini 100 metara od granične linije, ako to zahtevaju razlozi i bezbednost i na većoj udaljenosti.
Predloženim rešenjem poljoprivrednici koji obrađuju poljoprivredno zemljište u blizini državne granice, stavljaju se u nepovoljniji položaj u odnosu na poljoprivrednike koji obrađuju poljoprivredno zemljište, koje nije u blizini državne granice i uskraćuje im se pravo na obrađivanje zemljišta, odnosno na kupovinu zemljišta.
Prema našem predlogu u svakoj kupovini u pograničnim zonama treba da odlučuje Vlada Republike Srbije, zbog toga što je to strateško pitanje. Nadamo se prihvatanju našeg predloga, jer smatramo da svim proizvođačima treba omogućiti kupovinu zemljišta, treba dati istu šansu proizvođačima iz Bajmoka, Sombora, Šida, Horgoša, Zaječara, Dimitrovgrada, Nove Crnje, Kladova, Čoke, Vršca, kao i proizvođačima iz okoline Beograda.
Predlažemo i da se rok otplate u slučaju kupovine zemljišta, poveća sa 5 na 10 godina. Upravo, malopre ste govorili o tome da postoje takvi amandmani. Cilj podnošenja ovog amandmana je produženje roka za plaćanje cene u ratama kod kupoprodaje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, jer je predloženi rok od pet godina za mala gazdinstva ekonomski neprimeren, obzirom na njihovu profitabilnost i akumulativnu sposobnost. Nije moguće napraviti akumulaciju koja će omogućiti redovno servisiranje kredita.
Na kraju moram da napomenem da smo vodili razgovore sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede u vezi naših predloga i u načelu smo se dogovorili da su naši predlozi prihvatljivi. Pregovori i dalje teku, ukoliko je potrebno spremni smo na podnošenje ispravki naših amandmana.
Siguran sam da će se svi pridržavati dogovorenog i da ćemo usvojiti takav zakon, koji će voditi računa o interesima malih poljoprivrednih proizvođača, ali pospešivati neophodne investicije. Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Aleksandra Jerkov, izvolite.
...
Demokratska stranka

Aleksandra Jerkov

Demokratska stranka
Zahvaljujem gospođo predsednice.
Pa, najpre mislim da je prilično neobično da ministarka ovde izražava veliko zadovoljstvo time što ove zakone usvaja. Možda je trebalo da ode pred paore koji su tri nedelje protestvovali, doduše u svojim selima, zato što im policija nije dozvoljavala da napuste ulice u kojima žive sa traktorima, a ne da dođu do Beograda, pa da im objasni koliko je zadovoljna zbog toga što se ovaj zakon usvaja, a i još poziva narodne poslanike da budu zadovoljni, što ćete vi 30% poljoprivrednog zemljišta u državnom vlasništvu da poklonite nekakvim svojim poslovnim partnerima, pod krajnje sumnjivim okolnostima i na potpuno transparentan način.
Mi iz Demokratske stranke ne možemo biti zadovoljni time, nejasno je kako vi možete da budete zadovoljni time, a kada ste rekli da svoje podatke možete da objasnite svakom narodnom poslaniku i svakom poljoprivredniku.
Zašto niste gospođo Bogosavljević Bošković otišli tamo u njihova sela, gde su oni protestvovali, nego im policija nije dozvoljavala da mrdnu iz tih sela i oni su tako postali jedini sloj našeg društva koji protestuje i kojima nije dozvoljeno da dođu u Beograd.
Nepravda, korupcija i šteta za poljoprivrednike se nalaze u svakom članu ovog zakona, u svakoj meri koju predlažete, a mi ćemo pokušati da ubedimo narodne poslanike u to da ne treba da dele vaše zadovoljstvo, zbog onoga što Vlada Srbije pokušava da uradi.
Naime, prvo motiv koji vi navodite kao osnov za donošenje zakona je apsolutno netačan. Vi govorite, to je stanovište Ministarstva, da ne postoji interesovanje za Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu na teritoriji Republike Srbije, odnosno teritoriji AP Vojvodine, što apsolutno nije tačno.
O tome govore podaci. Vi ste gospođo Bogosavljević Bošković u ova dva i po sata, koliko traje rasprava, nepuna dva i po sata, izašli, izvinite, sa pet različitih podataka, koliko se državno poljoprivredno zemljište nalazi u zakupu.
Prvo ste rekli da je to 180.000, kada je bila javna rasprava u prezentaciji koju ste imali, ste rekli da je to 225.000, sada govorite o 250.000 i toliko o tome koliko su vaši podaci tačni. Složićete se da ste rekli tri različita broja, koliko se hektara i koliko se stotina hiljada hektara u Vojvodini nalazi u zakupu.
To nije nikakva misterija, to mi možemo meriti, recimo, prema tome koliki su prihodi AP Vojvodine od zakupa poljoprivrednog zemljišta. Kada je 2007. godine prvi put počelo da se zakupljuje poljoprivredno zemljište, prvi zakup je iznosio 200 miliona dinara, a ove godine će deo koji pripada AP Vojvodini, biti preko dve milijarde dinara, što znači da je to deset puta više u odnosu na ono kada je ovaj zakon za koji mi ne mislimo da je dobar, koji sada važi, počeo da se primenjuje.
Uostalom ne treba biti neki veliki stručnjak za poljoprivredu, dovoljno je da neko sedne u automobil i da ode na 10 kilometara od bilo kog naseljenog mesta u AP Vojvodini i da vidi da nema tog mora zaparloženih oranica i neupotrebljenog poljoprivrednog zemljišta o kom vi govorite.
Kao što se već više puta čulo, mislim da ne treba sada ponavljati, Vojvodina raspolaže sa 450 hiljada hektara državnog zemljišta od kojih su recimo, 200 hiljada hektara oranice, a ostalo su utrine, pašnjaci, devastirane livade, slatine. Znači, zemljište koje uopšte nije na taj način atraktivno za ovo čime se zakon bavi što vi u ovom zakonu uopšte ne uzimate u obzir. Tako da imamo sada već nekoliko problema sa kojima treba da se suočimo kada pogledamo šta je to što zapravo piše u ovom zakonu. Da krenemo od onih manje problematičnih stvari.
Vi kažete - tu se govori o ovom poljoprivrednom zemljištu koje se može dati u zakup pod povoljnijim uslovima, odnosno za cenu od 0 dinara. Da li zakon uopšte predviđa da to zemljište, da je uslov da bi se ono dalo pod povoljnijim uslovima mora da ide na licitaciju ili na dve licitacije ili tri, pa ga niko ne kupi, niko ga ne uzme pod zakup, pa ga vi tek onda date za 0 dinara? Ne. Vi možete neko zemljište, koje prosto, niste nikada nudili u zakup da proglasite da nije pod zakupom i da ga date za 0 dinara. Tako da dajte malo da se otvori utakmica, pa ako ga niko ne zakupi vi onda tek kažete – e, ovo zemljište niko neće da zakupi, daćemo ga za 0 dinara.
Međutim, vi to ne činite, i baš kao što je Agencija za borbu protiv korupcije rekla, nema člana ovog zakona koji nije koruptivan, koji Vladi Republike Srbije ne daje ekskluzivno diskreciono pravo da odlučuje o stvarima, od kojih, gospođo Bošković, živi desetine hiljada ljudi.
Mi kada smo imali raspravu na odboru neki poslanici su govorili o tome koliko stotina hektara u centralnoj Srbiji nije uzeto u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta. Ja ću vam reći da je u Vojvodini uzeto u zakup, vi ste sada malopre rekli 250 hiljada hektara, recimo, ali nisu važni hektari, važne su porodice koje žive od toga što uzimaju tu zemlju u zakup, gospođo Bogosavljević Bošković, kojima ćete vi oduzeti osnovnu egzistenciju. Između 10 i 15 hiljada porodica u Vojvodini uzima državno poljoprivredno zemljište u zakup i živi od toga. Polovina od tog broja porodica živi isključivo od toga.
Gospođo Bogosavljević Bošković, prosečno poljoprivredno domaćinstvo ima recimo, pet članova, zato što u njima živi više generacija. To je između 50 i 75 hiljada ljudi koji su digli kredite, uložili u mehanizaciju, mislili da će moći da uzmu zemlju u zakup i sad vi tu zemlju koju su oni imali u zakupu pod potpuno sumnjivim okolnostima dajete nekim vašim odabranim privrednicima i te ljude ostavljate bez igde ičega.
Sada dolazimo do onoga što je najproblematičnije u ovom zakonu. Hajde da prvi put izgovorimo tu reč, koju ja ne znam zbog čega, svi govornici do sada izbegavali da kažu, ta reč je tenis, i nije nikakva tajna, i javna je tajna zapravo da se ovaj zakon donosi zbog toga da bi jedan investitor mogao da uloži u Srbiju, a to će po vašem starom, dobrom, opravdanom pravilu biti investicije koje plaćaju građani Republike Srbije i od kojih Srbija nema apsolutno ništa.
Vi ste naime dodali čitav niz novih članova kojima se predviđa da se 30% državnog zemljišta na teritoriji svake lokalne samouprave može izdati na 30 godina isključivo jednom pravnom licu. Prvo vas pitam - zašto pravnom licu? Zašto ne može neki poljoprivrednik koji isto tako smatra da može da zakupi 30% zemljišta sa teritorije svoje lokalne samouprave da to uradi?
Drugo, postavlja se pitanje - ko će biti ta pravna lica i na osnovu čega će ti ljudi dobijati tu zemlju na 30 godina u zakup što je jako mnogo godina i jako mnogo zemlje gospođo ministarko, mislim da ćete se složiti?
Vi tu uvodite jedan krajnje netrasparentan postupak, odnosno da komisija koju formira Ministarstvo poljoprivrede, a mi ne znamo ko je ta komisija, ni ko su ti ljudi, ni na osnovu kojih kriterijuma vi formirate tu komisiju, je ta sa kojom taj potencijalni investitor se nalazi i izlaže svoj investicioni plan i na osnovu toga on dobija 30% zemljišta u jednoj opštini u zakup na 30 godina.
Prvo, mi nemamo nikakvog dokaza da se tu radi uopšte o investiciji. Da li vi od tih ljudi tražite da on kaže – da, ja ću zakupiti iks, ipsilon hiljada hektara zemljišta, zaposliću toliko i toliko radnika po hektaru, uložiću to i to, uradiću to i to. Ne, mi ne znamo na koji način će neka tamo komisija, koju ćete vi da napravite, da deli tim ljudima zemlju.
Nakon toga lokalna samouprava ima 30 dana da se izjasni o tome. Uzmimo primer grada Zrenjanina. Grad Zrenjanin ima 25 hiljada hektara državnog poljoprivrednog zemljišta. To znači da neki vaš poslovni partner, prijatelj, investitor može da kaže da on hoće da zakupi osam hiljada hektara samo u gradu Zrenjaninu državnog poljoprivrednog zemljišta. Taj čovek se nađe sa nekim ljudima iz vašeg ministarstva i nakon tog jednog sastanka ti ljudi tom čoveku daju pod uslovima koje naši paori ne mogu ni da sanjaju, daju mu osam hiljada hektara naše najplodnije zemlje zato što je on rekao da ima nekakav plan, a vi ste na osnovu nečega procenili da je taj njegov plan dobar. Tako da je to još jedan problem.
Onda dolazimo do nečega što verujem da je bila dobra namera, ali vi ste to uspeli da obesmislite, a radi se o toj čuvenoj prodaji državnog zemljišta domaćim poljoprivrednicima. O čemu se tu sada zapravo radi? Prvo, radi se o tome da vi njima nudite da mogu da kupe neko zemljište da prošire svoj posed, unapređuju proizvodnju itd.
Vi ste čak, ne vi nego vaši saradnici su juče na sastanku Odbora za poljoprivredu rekli kako je to ultimativni dokaz kako ministarstvo brine o malim proizvođačima, ali ovo što vi nudite je potpuno nesprovodivo i sada ću vam objasniti zbog čega. Uzeću opet recimo primer AP Vojvodine. Da krenem od računice da tamo postoji 450 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta i da ćete vi nekakvom investitoru u direktnom pregovoru dati 150 hiljada hektara. Ostalo nam je dakle 300 hiljada hektara. Vi ćete trećinu dati nekakvim vašim poslovnim partnerima bez ikakvih kriterijuma.
U Vojvodini je predmet zahteva o restituciji između 140 i 180 hiljada hektara. Procenjuje se da je 150 hiljada hektara od toga opravdano. Ja se nadam da vi nemate nameru da prodajete nekome zemlju koja je predmet restitucije ili koju neko treba da dobije nazad u postupku restitucije. Tako da ako 150 hiljada hektara, odnosno trećinu date svojim poslovnim partnerima, 150 hiljada ode u restituciju, to znači da ostaje 150 hiljada hektara zemlje.
Kao što sam ranije rekla, 130 hiljada hektara zemlje su zemlje lošeg kvaliteta, utrine, pašnjaci, itd. Sada vas pitam – šta će onda ti poljoprivredni proizvođači koji treba da kupe tu poljoprivrednu zemlju, šta ćete im ponuditi na prodaju? Ne verujem da će vaši poslovni partneri uzimati zemlju četvrte i pete kategorije. Oni će verovatno uzimati zemlju prve, druge, eventualno treće kategorije, tako da će tim poljoprivrednim proizvođačima o kojima govorite da će ne znam kako profitirati od ovog zakona ostati loša zemlja, ostati utrine i pašnjaci, što nije namera ovog zakona, niti će bilo kome omogućiti da poveća svoje proizvodne kapacitete.
Dalje, postoji diskreciono pravo lokalne samouprave da li će uopšte i ponuditi zemljište na prodaju. Neka lokalna samouprava može da kaže ne, mi nećemo da nudimo zemlju na prodaju. Neka može da ponudi, recimo samo zemlju za koju se zna da postoji pravo preče kupovine i opet će to biti namenjeno samo pojedinim poljoprivrednim proizvođačima, a ne svim poljoprivrednim proizvođačima. Neka lokalna samouprava može za 20 godina da ponudi tu zemlju na prodaju, tako da to što vi govorite da je za poljoprivrednike dobro, apsolutno nije za njih dobro.
Međutim, hajte sada da pogledamo da je sve ovo što sam ja sada rekla, da je netačno i da ni jedan od tih argumenata ne stoji kada je u pitanju pravo poljoprivrednika da kupuju državno poljoprivredno zemljište.
Evo, recimo uzmimo poljoprivrednika, ja ne znam odakle će, od kojih para će ti ljudi to da kupuju što vi zamišljate da će njima da bude vrlo zgodno. Uzmimo poljoprivrednika, recimo koji je vlasnik 30 hektara i sada će po ovom zakonu dobiti mogućnost da kupi još 20 hektara, po prosečnim cenama na teritoriji AP Vojvodine to bi, recimo, bila investicija od 200 hiljada hektara, a na period, vi predviđate da to treba da se isplati, na period koji je maksimalno pet godina.
Gospođo Bogosavljević Bošković, da li možete da mi kažete, šta taj čovek treba da gaji da bi u roku od pet godina zaradio 400 hiljada evra, a da ne ide u zatvor? Mislim, jer ja verujem da postoje neke kulture koje bi mu možda mogle omogućiti takvu zaradu, ali ne verujem da od legalnih kultura, koje može da gaji, bilo ko može za pet godina da zaradi 400 hiljada evra, ili ako može vi onda preporučite našim poljoprivrednim proizvođačima, ja verujem da će oni masovno početi da koriste to pravo i da gaje to što od čega može da se zaradi 400 hiljada evra za pet godina?
Tako da, gospođo Bogosavljević Bošković, to što vi nudite kao pomoć poljoprivrednicima je nemoguće. To oni pravo, ili neće moći da koriste, ili će im doći zemlja koja je lošeg kvaliteta, zato što će svi ovi koji su pre njih u redu, da dobiju bolju zemlju, dobiti bolju zemlju, ili oni za takvu investiciju nemaju para, zato što žive teško, kao što i svi građani žive teško.
Kada smo govorili, juče na Odboru za poljoprivredu, može se naslutiti u kom će pravcu ići ova rasprava. Verovatno će skupštinska većina opravdavati to što se nekim investitorima bez ikakvih uslova i bez ikakvih kriterijumima daje trećina, kako ste vi rekli, jedinog neobnovljivog prirodnog resursa, odnosno poljoprivrednog zemljišta, time što je nekada ranije u privatizaciji neko dobio neku zemlju.
Ja sada zamoljavam poslanike SNS, za sva pitanja o privatizaciji poljoprivrednog zemljišta neka se obrate gradonačelniku Beograda, Siniši Malom, koji je u to vreme vodio privatizaciju, a kako vidimo i sam sebi je dodelio neko poljoprivredno zemljište, jer niko iz DS sada, niko iz ovih klupa nema apsolutno nikakve veze ni sa kakvom privatizacijom poljoprivrednog zemljišta.
Dalje, vidimo da će se govoriti o tome kako su neki pod ne transparentnim uslovima dobijale nekakva prava da zakupljuju državno poljoprivredno zemljište i onda je verovatno vaš odgovor na to što je to ranije bilo netransparentno, to da usvojite još ne transparentniji proces u kom će, pod još sumnjivijim uslovima, još sumljiviji ljudi, vaši poslovni partneri dobijati mogućnost da zakupe poljoprivredno zemljište na 30 godina, što je radni vek jednog poljoprivrednika, što je životni vek jednog poljoprivrednika.
Na kraju pošto se jako puno govorilo o SSP-u ja ću prihvatiti da se ova rasprava vodi o sporazumu o stabilizaciji pridruživanju, onog momenta kada svi oni poslanici koji potenciraju da je ovaj zakon posledica sporazuma o stabilizaciji pridruživanju, onog momenata kada pokažu gde u sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju piše da se pod ne transparentnim uslovima na 30 godina nekim vašim izabranim poslovnim partnerima daje zemljište, e tada ćemo pristati da govorimo o SSP-u. Do tada nema priče ni o privatizacijama, zato što pitajte one u vašim redovima, gde je otišla poljoprivredno zemljište, nema priče o SSP-u, zato što u SSP-u ne piše da se na 30 godina bilo kome može davati zemljište.
Jedino o čemu ovde treba da razgovaramo jer jedino što je tema dnevnog reda jeste da vi ćete trećinu poljoprivrednog zemljišta pod uslovima u kojima naši paori ne mogu da sanjaju dati svojim izabranim poslovnim partnerima, tačka i nanećete štetu paorima, tačka i nanosite štetu građanima Srbije za rad svojih poslovnih partnera zbog kojih ko zna koji put specijalno za njih menjate zakone, tačka. To je tema današnje sednice, a za sva druga pitanja obratite se ljudima u svojim redovima, jer oni će mnogo bolje od nas koji smo u DS znati ko je kako dobijao zemlju i koje kako šta privatizovao, eno vam ga Siniša Mali, pa ga pitajte.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima poslanik Marijan Rističević.
...
Narodna seljačka stranka

Marijan Rističević

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, Siniša Mali neće biti zaštićen, molim kamere. (Narodni poslanik pokazuje fotografije tokom govora.)
Ovo je predsednik stranke i finansijski direktor stranke iz 2000. godina, o kojima ne sme da se priča, onda ide redosled Đinđić, moj kolega poljoprivrednik, Vlahović, Cvetković, šef agencije, pa onda činovnik koji sprovodi njihove naredbe. Oni hoće da kažu da smo mi odgovorni da se ne smo mi odgovorni da se ne sme raspravljati o privatizaciji iz 2001, 2002, 2003. godine u kojoj je i ako je učestvovao taj činovnik oni su bili na vlasti.
Idemo dalje, prethodni govornik je bio u jednoj drugoj stranci, takođe fotografija njenog lidera, lidera broj dva ili broj tri, koji je takođe sa dobitnikom tranzicije, jer je rečeno da je zabranjeno da o tome priča. Ne znam zašto prethodni govornik ima veća prava nego ja. E, onda vidimo malo i kako je to funkcionisalo. Kaže, da ovaj između njenog lidera i finansijskog direktora stranke u kojoj je sada, dakle, da je to poznato lice sa kriminalnim dosijeom. Malo su zagrljeni, 2000. godina, ali to ne smeta.
Takođe je rečeno da ne smemo da pričamo o SSP-u. Kaže, ko je protiv SSP taj je protiv EU. Nije tačno. SSP koji je potpisan je bio najlošiji SSP koji je jedna pristupajuća članica potpisala. Nijedna zemlja, a ovde je rečeno od strane jednog kolege da mi kada ulazimo na nečije tržište ne smemo a da ne dozvolimo da taj uđe na naše tržište. Ja se slažem, ali su oni u sastavljanju SSP kao stranka koja je učestvovala u tome dopustili da se to desi osam godina ranije, da ovi uđu osam godina na naše tržište pre nego što mi uđemo na njihovo u potpunosti bez ikakvih carina, carine su pale.
Broj dva, u tom SSP su takođe potpisali da stranci imaju nekretnine, pravo da kupuju nekretnine uključujući i zemljište pet godina od dana stupanja na snagu SSP, čak su ga jednostrano počeli primenjivati jedno vreme samo zahvaljujući Litvaniji je to 2017. godine u suprotno, dame i gospodo, poštovane kolege bi se to desilo još možda 2014. godine.
Zašto su potpisali taj SSP? Upravo zbog njih. Sada ću vam objasniti zašto. Konja jaše ko ima. Zemlju prodaje onaj ko ima, a oni su njima dali 300.000 ha državne zemlje u kojoj je zaglavilo 100.000 zadruge zemlje, imovina ujedinjenih seljaka, one koje su unesrećili za 50 miliona evra su prodali 300.000 ha zemlje, ali kaže – nemojte danas da pričamo o tome. E, ja hoću da pričam o tome.
To zemljište danas vredi tri milijarde, da su ga izdali sa pravom prvenstva, na šta imaju prigovor na 30 godina, mi bi imali 60 miliona zakupnine godišnje, a oni to prodali za 50 miliona. Do sada bi ubrali preko 600 miliona, do kraja prvenstva zakupa da su ga dali u prvenstvo zakupa i ubrali milijardu 800, zemljište ne bi vredelo tri milijarde, nego šest, što je trećina našeg duga. Zato ja hoću o tome da pričam i do je unesrećilo seljaka, 100.000 zadružne zemlje, imovina ujedinjenih seljaka, završila je tamo, imovina njihova sada. Sve što je bilo seljačko, postalo je vlasništvo seljaka iz grada i time je izgubljeno pravo reinvestiranja kapitala u blizini sela. Kapital, umesto na selu, otišao je na jahte, za pevaljke, za nove grudi, za nove usne, za jahtu od 49 metara, koji sa ponosom ističe bivši finansijski direktor DS i danas kažu, kriv je činovnik Siniša Mali. Pazi, bogati.
SSP na koga se neki pozivaju je stvarno pravo čudo, jer ni jedna zemlja ga nije takvog potpisala, naprosto je počistio poljoprivredna gazdinstva i može da ga hvali onaj koji je rekao da od 45.000 osemenjavanja krmača je dobijeno milion tovljenika. Pazi, 45.000 osemenjavanja, milion tovljenika, znači po osemenjavanju 23 tovljenika. Ne 13 prase, već 23 prase.
Takvo čudo nisam video od izborne kampanje u kome se boti u predsedničkoj kampanji krava oštenila, pa kada se njima krava oštenila, onda se moja kuca zove krava. Ja takvu poljoprivredu nisam upoznao.
Danas, dolazeći u Narodnu skupštinu shvatio sam poruku koju šalje Karađorđe, začetnik nove srpske države, koji kaže da je ovo Narodna skupština, da ona pripada svom narodu, svim građanima, da preko nje su građani prebacili suverenitet na nas, a mi na Vladu, da bi u njihovo ime suvereno upravljali ovom zemljom, pa i poljoprivrednim zemljištem u državnoj svojini.
Ono nije vlasništvo mene koji ga obrađujem, govorim o državnom poljoprivrednom zemljištu, koje po Zakonu o privatizaciji, kao društveno dobro u članu 3, a to zna gospodin Martinović, nije ni smelo biti predmet privatizacije, ali jedno mišljenje Lakovića je bilo jače od zakona i od Ustava i danas se oni bune i kažu – nemoj da pričate o tome. Državno poljoprivredno zemljište, imovina je svih ljudi, država zajednica ljudi, ona štiti ljude, ljudi štite državu. Oni imaju pravo od nas da traže, a privatno poljoprivredno zemljište ne diramo, na državnom poljoprivrednom zemljištu, da je vlasništvo sedam miliona ljudi, mi ga samo u njihovu korist obrađujemo, ali Narodna skupština, ja sam ratar, svoju ratarsku glavu, meni ovaj zakon ne odgovara, sam ostavio kući.
Ja moram da donesem odluku i u ime svih građana, da na tom poljoprivrednom zemljištu koje mi obrađujemo vi imate pravo da tražite da mi postignemo što veći prihod. U ratarstvu ja postižem 1.500 evra, a stočarstvo sada favorizujete, jel tako gospođo ministar?
Ako imam grlo stoke, ja imam 2.500 evra, a ako to preradimo u pravo prvenstva zakupa po hektaru, imamo 5.000 evra i to je ona razlika od 3.500 do 3.800 evra, na koju vi imate pravo da tražite od nas koji ga obrađujemo, da postignemo to, s obzirom da recimo, Holandija na manjim površinama, ima 80 milijardi BDP.
U vašem interesu je da mi to zemljište obrađujemo i da tražite od nas da to finalizujemo i da postignemo što veći prihod po jedinici površine. Zato ja danas moram da odlučim, ne u svoje ime, kako meni odgovara, to su oni tako radili, već sam pokazao, kako odgovara mojim prijateljima, to su oni radili, to sam pokazao.
Ja moram da odlučim onako kako odgovara onima koji gledaju ovaj prenos i onima koji će čuti o čemu se radi i o zamenama teza, političke stranke imaju pravo da iznose šta hoće, imaju pravo da zastupaju koga hoće, ali bi trebalo da govore istinu. Ne radi se o stotinama hiljada, oni su unesrećili SSP-ovim merama i prodajom stotine hiljada na selu zemljoradnika, seljačkih gazdinstava itd.
Sve hoće da pripišu nama.
Dugovi NIS 2008. godina, SSP 2008, dugovi „Srbijagasa“, prodaja NIS, SSP, sve 2008. godine.
Ko je bio na vlasti 2008. godine? Pa kažu – nemoj da pričate o tome. Mi moramo da vraćamo njihove dugove, da krpimo njihove fleke i danas oni politički neistomišljenici, koje ne želim ni da porazim ni da zgazim, koje uvažavam, koji sa nama treba da nađu zajednička rešenja, kažu da ćemo mi nešto bud zašto prodati.
Ovde 181 ha u Kovačici, 84 ara i 68 m2 poljoprivrednog zemljišta, koje je prodato za tri evra, za manje od 20 euro centi po ha. To je bila njihova politika, zemljišna, poljoprivredna.
Šećerana, pride, sa osam miliona zaliha šećera, sa kombajnima, mašinama, stanovima, sve su to prodali za tri evra. Danas oni pričaju kako ćemo mi nešto prodati. Da li su oni protiv pojačane kontrole, naši politički neistomišljenici? Da pojačano kontrolišu lokalne samouprave, programe, oglase, da to sve ide u skladu, da sprečimo uzurpaciju, da uzurpatorima oduzmemo useve, da vodimo knjigu polja, da imamo plodored, 104 miliona hektara EU zbog preterane upotrebe mineralnih đubriva, a u Sremu se vadi repa, repa, kuruz, repa, repa, pšenica itd, i zemljište se upropašćuje i zbog toga Evropa sada odmara sedam miliona ha.
Ona ima 53 milijarde agrarni budžet, ona sebi to može da da za pravo. Mi to pravo nemamo. Da bi podigli kvalitet zemljišta, moramo prednost da damo stočarima. Da li su oni protiv toga da stočarima omogućimo, da mogu da biraju cenu, da ako im ne odgovara srednja cena u opštini, mogu da izaberu srednju republičku, da uravnotežimo stočarstvo na celoj teritoriji Republike Srbije? Da li su naši politički neistomišljenici protiv toga? Verujem da nisu, ali u stvari jesu. Ovde su rekli, ne znam, stotine hiljada, a ukupno ima 5.400 zakupaca od čega su 1.100 stočari, radi se o 4.300 gazdinstava i ko im garantuje da će na sledećem zakupu, na licitaciji, svako od njih zakupiti zemlju? Šta ako neko dođe, a ovaj zakon stari omogućava, novi ne, sa strane i odmah u prvom krugu organizuje drugi krug i kao u Inđiji zakupe sve i ni jedan hektar ne zakupe oni koji imaju mehanizaciju na toj teritoriji. To je stari zakon.
Novi zakon to isključuje. Da li su oni protiv toga? Prodali su 300.000 ha zemljišta da konačno mali poljoprivrednici imaju pravo po tržišnim cenama, ne ono, veliki posedi za male cene. Da li su oni protiv toga, da, mali poljoprivrednici konačno mogu da kupe mali komad po tržišnoj ceni do 20 ha, da budu tri godine u statusu, da budu tri godine sa prebivalištem, a možda će se taj rok i produžiti, i da imaju pravo da kupe do 20 ha pod uslovom da nemaju više od 30, da to ne mogu da prodaju, da ne mogu da izdaju u zakup, a mislim da ćemo amandmanom usvojiti da ne mogu da daju ni pod hipoteku, sem u korist države Srbije.
Ja se zalažem da to bude do deset godina. Javno kažem Vladi, podneo sam amandman da to bude do 10 godina, da bi oni to lakše kupili, ali prednost prilikom kupovine je sledeća, što on zalaže imovinu koju kupuje, pa uz dodatnu svoju to lakše može da otplati.
Mislim da naši politički istomišljenici nisu protiv toga. Ja ću ostaviti malo vremena i za drugo javljanje, ali želim da završim sa rečima čoveka koga sam podržavao: „neke države imaju sve, bogatstvo, dijamante, plodnu zemlju, ali su siromašni i ljudi nisu organizovani. Neke države nemaju ništa od toga, ali su bogate, jer su ljudi organizovani. Sve je do ljudi“ i to je rekao jedan velikan, čije reči, a mnogi koji se pozivaju na njega, neće ih ni prepoznati.
Na kraju, dosadašnja politika koju je SSP proizveo, bolje uvesti, što je od Srbije napravilo kafileriju da izvozim ogromne količine kukuruza, stočne hrane, a uvozimo sve i svašta, u korist onih lica, mi to moramo da okrenemo.
Filozofija – bolje uvesti, nego proizvesti; nas je dovelo do toga - bolje otpustiti, nego zaposliti. Mi tu filozofiju u ime građana moramo da menjamo u - bolje proizvesti, bolje proizvesti nego uvesti, bolje zaposliti nego otpustiti. Hvala.