Gospođo Gojković, da kažem još jedan dokaz ovo o čemu ja pričam. Danas ćemo svi da svedočimo i vi gospođo Gojković, Vlada je prihvatila i naš amandman kojim se uvodi akademska čestitost u zakon. Mi smo tu Sizifov posao radili. Petnaest meseci gurali kamen uz brdo i dogurali do vrha brda, poštovana gospodo, bez mogućnosti da se vraćamo unazad.
Ovde su se smejali, dobacivali, a danas ćemo svi da glasamo za to. To je vredno pohvale, gospodine Radenkoviću, a ne primedbi. Hvala.

Hvala.
Jedna intervencija, nećemo glasati, postao je sastavni deo Predloga zakona.

Vi sigurno najbolje poznajte proceduru.

Ja znam odlično proceduru.
Molim sve da se vratimo na amandman.
Reč ima Zoran Babić.

Ono što je neprihvatljivo za Srpsku naprednu stranku i što me zaista čudi od predlagača amandmana, kao jednog od aktivnijih narodnih poslanika, je da je on želeo da izbriše i član 19, ali stav 4.
Voleo bih da me predlagač amandmana malo pažljivije sluša, jer da je pažljivije čitao šta znači ovaj član i ovaj stav, verujem da ovaj amandman ne bi predložio. Ja ću vam reći gospodo, koji niste čitali ovaj predlog zakona.
Stav zakona koji predlagač želi da izbriše glasi – organi regionalnih privrednih komora, odnosno Privredne komore glavnog grada, su parlament privrednika.
Pazite, kada predlagač amandmana u svakom obraćanju pokušava da štiti i da izdigne parlamentarizam, njemu ne odgovara parlament privrednika. Njemu ne odgovara da svi privrednici u regionu, da svi privrednici u glavnom gradu sednu u jednu ovakvu prostoriju, da predstavljaju parlament, da se dogovaraju i da odlučuju, da debatuju, da iznose stavove, teme, da suočavaju svoja razmišljanja, da dolaze do najboljih rešenja, da neguju dijalog oko privrednih tema, oko onoga što ih tišti i što žele da unaprede. E, to predlagač amandmana želi da izbriše – parlament privrednika.
Pa šta je svetije od vladavine prava i prava privrednika da odlučuju u Skupštini privrednika, ali to predlagač amandmana želi da izbriše. Ja verujem da bolje umesto tog Sizifovog posla, koji ne bi mogao da obavi da nije parlamentarne većine Srpske napredne stranke, da nije Vlade Republike Srbije u kojoj je predsednik Vlade, koji je potpisao prihvatanje tog amandmana, gospodina Aleksandra Vučića. A, zašto? Zato što Srpska napredna stranka nema problem sa akademskom čestitošću, zato što Srpska stranka nema problem sa plagiranjem i sa plagijatima i zbog toga, zato što nemamo čega ni da se stidimo ni da se plašimo, smo prihvatili taj amandman.

Molim vas o komorama.

Ovo je pobeda i parlamentarizma, ali ovo je pobeda Srpske napredne stranke, bez koje taj posao ne bi mogli da obavite i evo vidim predlagač amandmana podiže ruke u znak predaje, verujem da se to odnosi i na sve buduće amandmane.

Molim da ne širimo temu, da pričamo o konkretnom zakonu. Sigurno ćemo doći kasnije i na ovu temu.
(Zoran Babić, s mesta: To pitajte poslanika Pavićevića.)
Više puta i prekidan je i oduzimana mu je reč, itd. Molim sve, da imamo svi iste kriterijume.
Na član 20. amandman u istovetnom tekstu podneli su poslanička grupa Demokratske stranke i Vladimir Pavićević i Zoran Živković.

Poštovane dame i gospodo, gospođo predsednice, moram samo u jednoj rečenici jednu intervenciju da kažem, ja sam danas govorio isključivo po sadržini amandmana koje smo podneli na članove Predloga zakona i gospođo Gojković, nijednom nisam prekinut ja danas, zato što sam se držao dnevnog reda i govorio isključivo po amandmanima, tako da vas molim da ova jedna zamerka ne ide ka meni, nego možda ka nekim drugim narodnim poslanicima.

Ja ću vas prekinuti, ako nećete o amandmanu. Neka bude prvi put, prekidam vas.