Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Desete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2015. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 63 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 70 narodnih poslanika i da nemamo uslove za početak rada.
Određujem pauzu od 15 minuta.
U 10.00 časova nastavljamo.
Inače, da vam kažem, po Poslovniku obavezni su svi koji su u sali da se identifikuju. Pročitajte Poslovnik od prvog do poslednjeg člana, a ne samo ono što vam se dopada, Pavićeviću.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, radi utvrđivanja kvoruma, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 88 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predstavnika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čotrić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodne poslanice i narodni poslanici, moje pitanje upućeno je Ministarstvu za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, a tiče se zagađenja vazduha.
Naime, u ovim danima kada su nepovoljne meteorološke prilike i kada je povećana emisija štetnih ispuštanja u vazduh, dolazi do situacije da su u pojedinim naseljenim mestima premašene dozvoljene koncentracije zagađenosti vazduha i prema nekim istraživanja emisije ugljendioksida u našoj zemlji su i dva puta veće nego u nekim sličnim ekonomijama, naime, u zemljama u kojima je kao i u Srbiji na tom nivou društveni proizvod.
Procenjuje se da je šteta zbog povećanih koncentracija štetnih materija u vazduhu na godišnjem nivou u našoj zemlji oko milijardu i po evra i da jedna četvrtina stanovništva Srbije udiše zagađeni vazduh.
Takođe, procene govore da skoro 27% od svih oboljenja jeste uzrokovano nekim spoljnim faktorima i da je zagađenje vazduha razlog za povećan broj obolelih od kardiovaskularnih i bolesti respiratornih organa.
Moje pitanje je upućeno Ministarstvu za poljoprivredu i zaštitu životne sredine i glasi – da li je u pojedinim naseljenim mestima u našoj zemlji zabeleženo povećano zagađenje vazduha? Pre svega, to se odnosi na Bor, Užice, Smederevo, Kostolac, Lazarevac, Obrenovac, Pančevo, pojedine delove Beograda.
Naime, imali smo podatke Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja u našem glavnom gradu da je u pojedinim delovima Beograda povećano aero-zagađenje zbog izlučevina uglavnom čađi i prašine, ali ima i drugih štetnih sastojaka u našem vazduhu, kao što su hemikalije ili biološki agensi.
U nekim gradovima u Srbiji koji se nalaze u kotlinama naročito je teška situacija sada kada se stvara i magla, kada su niže temperature, kada je povećana potrošnja fosilnih goriva. Moje pitanje – šta se čini da se smanji štetna emisija ovih gasova, da se isključuju iz saobraćaja automobili koji ne ispunjavaju standarde, bar Evro-3, da se smanji potrošnja fosilnih goriva, odnosno da se smanji zagrevanje na ugalj, drvo i naftu?
Naime, naročito u nekim gradovima u regionu je teška situacija. Pomenuću Skoplje i Sarajevo. U Sarajevu je čak 10 puta veće zagađenje nego što je dozvoljeno, 25 mikrograma po metru kubnom čestica je samo dozvoljeno, a recimo, ovih dana u Sarajevu se beleži 300 mikrograma po jednom kubnom metru vazduha. Pretpostavlja se da je slična situacija u nekim našim gradovima, ali mi za sada ne dobijamo te podatke.
Ja apelujem da se redovno, dakle, uz saopštavanje podataka o temperaturi vazduha, o pritisku, o vlažnosti, saopštavaju i podaci o zagađenosti vazduha. Mi znamo da su zbog ekonomskih prilika mnogi građani prinuđeni da otkazuju centralno grejanje ili grejanje na struju, da se sve više korist drva i ugalj. Znamo slučajeve da u nekim gradovima u južnoj i istočnoj Srbiji, u soliterima, u stambenim zgradama gde i ne postoje uslovi za grejanje na drvo, ljudi se upravo na taj način greju. To izaziva i neke druge probleme, opasnosti od izbijanja požara, a posebno se vazduh na taj način dodatno zagađuje. Sve to dovodi do toga da u našem vazduhu ima mnogo više ugljenmonoksida i supmordioksida, oksida azota i drugih štetnih materija.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Na prvom mestu želim da pitam predsednika Vlade, Aleksandra Vučića, da li postoji granica u ponižavanju novinara od strane Vlade Republike Srbije i premijera Vlade?
Juče smo putem medija saznali od premijera da je Bratislav Gašić smenjen sa funkcije ministra odbrane. Kako je to moguće, kada Narodna skupština o tome nije glasala? To je samo još jedan primer kako Aleksandar Vučić ne poštuje državne institucije i ustavni poredak ove zemlje.
Dakle, moje pitanje upućeno premijeru glasi – kada će Bratislav Gašić zaista biti smenjen sa funkcije ministra odbrane?
Ovo pitanje postavljam uz podsećanje da je Aleksandru Vučiću trebalo šest nedelja od parlamentarnih izbora da sastavi Vladu od 18 ministara, a sada ne može da pronađe samo jednog ministra za tri nedelje.
Nama je odavno jasno da Srpska napredna stranka apsolutno nema kadrove da bi uspešno upravljala ovom zemljom, ali verovatno da postoji neka ne stranačka ličnost koja bi prihvatila taj odgovoran posao.
Podsećam i da je premijer, Aleksandar Vučić, posle izjave Bratislava Gašića da voli novinarke koje lako kleknu, rekao da moramo da zaštitimo sve žene u Srbiji i da će Srbija biti moderna, pristojna i normalna zemlja.
Moje pitanje Aleksandru Vučiću je – zašto ne štiti sve žene u Srbiji i da li je odustao od toga da Srbija bude moderna, pristojna i normalna zemlja?
Podsećam i na to da je Socijaldemokratska stranka iznela svoj stav da Bratislavu Gašiću ne sme da bude ostavljeno vreme da podnese ostavku, već da mora biti razrešen, ili smenjen ovde u Skupštini.
Upravo se dešava suprotno od toga i sasvim jasno je da se ide na to da Bratislav Gašić eventualno podnese ostavku na kraju redovnog zasedanja i da onda ostane da vrši svoju ministarsku funkciju do vanrednih parlamentarnih izbora.
Zbog toga, još jednom pitam, podsećajući i na odgovornost Bratislava Gašića za pad helikoptera, podsećajući na njegov neprimereni sukob sa Zaštitnikom građana, kada je odbijao da dostavi informaciju o incidentu u kome su učestvovali Vojna policija i Andrej Vučić, podsećajući i na to da je protiv njega podneta krivična prijava zbog diskriminacije u Vojsci Srbije, kao i na to da je svom sinu i supruzi dodeljivao novac iz budžeta Grada Kruševca za njihovu televiziju, kada će Bratislav Gašić biti smenjen sa mesta ministra odbrane?
Takođe, da li su, naprednim srpskim rečnikom rečeno, „kombinacije“ koje Bratislav Gašić završava za Aleksandra Vučića prioritet u odnosu na poštovanje ljudskih prava u ovoj zemlji? Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Moje pitanje se tiče Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Naime, evidentno je da su proteklih dana, evidentan je pokušaj manipulacije i zloupotrebe poljoprivrednika u političke svrhe i to sa jednim jasnim ciljem; da bi se prikrio jedan nerad pokrajinske vlade i da bi sve ono loše što ima danas u Vojvodini, postoji u Vojvodini, kada govorimo o radu pokrajinske vlade, a toga je mnogo, sva ona odgovornost da se pripiše Vladi Republike Srbije, kako bi se, dakle, samo sa jednim jasnim ciljem, a to je da se sačuvaju fotelje, što će biti veoma teško, nakon pokrajinskih izbora koji će biti održani početkom naredne godine.
Dakle, mi smatramo da naši poljoprivrednici zaslužuju odgovore na neka prava i konkretna pitanja.
Prvo pitanje. Pre početka privatizacije u Srbiji je uspešno radio 91 poljoprivredni kombinat i oko 108 poljoprivrednih dobara. Naše pitanje je vrlo konkretno, koliko poljoprivrednih dobara danas radi i funkcioniše u Srbiji? Da li je tačno da je 120.000 hektara zemlje završilo u nečijem vlasništvu, a da je država izgubila desetine miliona evra, poljoprivredi Srbije da je naneta ogromna šteta, da je ugašeno oko 500.000 radnih mesta, da je uništen stočni fond, da je ugašena kooperacija desetine hiljada stočara i da je prekinuta ključna karika u lancu poljoprivredne proizvodnje i razvoja srpske ekonomije?
Tu je ključno pitanje, kada govorimo o poljoprivrednim kombinatima, da li su tada mali poljoprivredni proizvođači, koji su učestvovali u izgradnji ovih poljoprivrednih kombinata, mogli da učestvuju u privatizaciji kombinata koje su sami stvarali, koje su sami gradili? U periodu mandata čije Vlade je sprovedena katastrofalna privatizacija poljoprivrednih kombinata?
Drugo pitanje, jasno je da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu apsolutno zabranjuje prodaju zemlje stranim pravnim i fizičkim licima, da li su u prethodnim godinama strana lica, kroz privatizaciju naših preduzeća, mogla doći do najkvalitetnijih zemljišnih poseda?
Sledeće pitanje, ovaj zakon će konačno uvesti red u zemljišnu politiku i očekujemo od Ministarstva poljoprivrede, nakon usvajanja i implementacije zakona, odgovor na pitanje ko uzurpira, a ko legalno koristi zemljište danas?
Mislim da nakon toga možemo dobiti i konkretan odgovor na pitanje – kome i zašto smeta usvajanje predloženih izmena i dopuna Zakona o poljoprivrednom zemljištu?
Takođe, vratiću vas na 2011. godinu, setimo se zabrane izvoza šećerne repe iz 2011. godine, a zbog čega je Hrvatska tužila našu državu arbitraži u Beču i da će u slučaju gubitka spora Srbija morati da plati od osam do 10 miliona evra. Postavljamo pitanje – da li je to tačno?
Kada smo već kod šećera, pitanje je – ko je bio na čelu Ministarstva poljoprivrede kada je napravljen problem sa prepakivanjem šećera, a zbog koga je Srbija imala ozbiljan problem oko izvoza šećera u EU? Ko je i zašto 2007. godine zabranio izvoz žitarica iz Srbije?
Poslednje pitanje, takođe upućeno Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, da li je tačno da je tokom 2014. i 2015. godine zaustavljeno katastrofalno opadanje stočnog fonda i da Srbija u poslednje dve godine beleži rast u povećanju baze stočarstva, a i beleži se i povećanje izvoza poljoprivrednih proizvoda? Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić.

Pitanje za premijera, ministra finansija i ministarku lokalne samouprave.
Dakle, da li smo svi mi ovde u sali, a naravno i premijer i pomenuti ministri, svesni značaja uključivanja lokalnih samouprava u proces pristupnih pregovora? Svi se ovde u sali zalažemo za što brže integracije Srbije u EU, ali pokazujemo da donosimo odluke i zakone koji iz dana u dan umanjuju kapacitete lokalnih samouprava.
Usvojili smo zakone koji su doveli lokalne samouprave do ivice bankrotstva i to mnogi ovde u sali znaju. Navešću neke primere.
Grad Niš i budžet Grada Niša se izvršava sa nekih 60% od planiranog nivoa. Da li mislite da misle da je moguće, pitanje je upućeno premijeru, ministru finansija, da sa 60% planiranih sredstava servisirati sve obaveze koje su ključne za građane Niša, a to nije samo pitanje Niša, već je pitanje i u ostalim gradovima: Kragujevcu, Užicu i mnogim drugim gradovima?
Kakve su posledice po javne komunalne sisteme koji direktno servisiraju najvažnije potrebe građana koji žive u lokalnim samoupravama? Moj zahtev i moje pitanje za predsednika Vlade i ministra finansija je da li imamo konsolidovani izveštaj svih budžeta lokalnih samouprava, rezultate svih lokalnih javnih komunalnih sistema? Kada dobijemo te rezultate mislim da ćemo biti svesni da se sistematski radi prelivanje sredstava iz budžeta lokalnih samouprava prema centralnom budžetu.
Na ovom zasedanju smo usvajali neke zakone koji tako nešto pokazuju i dokazuju, a imali smo i reakcije mnogih predsednika, aktuelnih predsednika i gradonačelnika u Srbiji, koji pripadaju ne opoziciji, nego vladajućoj koaliciji, koji su podigli glas protiv najave usvajanja novog zakona, a protiv koga je bila Stalna konferencija gradova i opština Srbije, a to je najava da će se smanjiti još dodatnih osam milijardi dinara transfera ka lokalnim samoupravama i time svakako oslabiti kapacitete važnih jedinica koje čine stabilnost ove zemlje.
U najavi na ovom zasedanju imamo i usvajanje Zakona o privrednim komorama i to je još jedna potvrda toga da idemo čini se procesom, ubrzanim procesom centralizacije. U toj velikoj borbi posebno intenzivno od 2000. godine na ovamo u jačanju lokalnih samouprava, njihovih nadležnosti, njihovih prihoda, što je evidentno i moguće je potvrditi i kvantifikovati brojkama. Mi imamo proces u kome se one razvlašćuju, u kome se umanjuju nadležnosti i u kojima opada kvalitet tih usluga, da ne govorimo o stanju u toplanama i juče smo razgovarali o dugovanjima, nagomilanim dugovanjima prema „Srbijagasu“ i prema isporučnicima energenata. Govorimo o ugrožavanju najvitalnijih interesa građana.
Primer Niša je da je plan budžeta za ovu godinu bio 12 milijardi, on se ispunjavao sa 6,5 milijardi. Da li mislite da je moguće funkcionisanje grada sa takvim nivoom punjenja budžeta?
Sa odlukom koja nas očekuje odmah posle ovih poslaničkih pitanja i sa amandmanima koji nisu prihvaćeni u raspravi o zakonu o privrednim komorama pokazuje se i odnos prema nečemu što građani više od 100 godina, a to je Regionalna privredna komora u Nišu, poštovanje svih onih privrednika koji su gradili to više od jednog veka i oduzimanje pravnog subjektiviteta Regionalne privredne komore u Nišu. Ako znamo da lokalna samouprave, ne samo komunalne sisteme treba da vode, nego i upravljaju i lokalnim ekonomskim razvojem, mislim da na takav način dokazujemo da upravo ovaj proces ubrzane centralizacije u Srbiji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivana Stojiljković.