Gospodine predsedavajući, član 106. stav 1.
Da li ste vi slušali obrazlaganje amandmana? Verujem da jeste. Dugo ste poslanik, sa najdužim stažem ovde i sa najviše iskustva, ali član 20. na koji se odnosi amandman „briše se“ glasi: „Izabrani predstavnici u organima Privredne komore Srbije mogu zasnovati radni odnos u Privrednoj komori Srbije na određeno vreme za period trajanje funkcije koju obavljaju u skladu sa zakonom i statutom“.
Da li smo čuli jednu jedinu reč obrazloženja amandmana da se ovo briše? Ili, mi ovde imamo poslanike koji pričaju na slobodnu temu? Pričaju šta god žele i kako god žele. Kao kad odete, ono osnovna škola ili srednja škola, pa pismeni zadatak iz srpskog – slobodna tema, pa se onda raspričate o čemu god želite i kako god želite, od Kulina bana pa na ovamo.
Molim vas, ovo je ozbiljna institucija, ovo je Narodna skupština Republike Srbije. To što neko nema ideje, to što neko nema razloga da kritikuje, a želi dva minuta slave na RTS-u, na Javnom servisu, ne daje mu za pravo da vas tera da kršite Poslovnik. Ja vas molim da intervenišete. Srpska napredna stranka je uvek za dijalog. Videli smo da je i gospodin Sertić raspoložen za dijalog i to argumentima i njegova argumentacija je dovela do toga da su se narodni poslanici razbežali. Sa kim da vodi dijalog?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Evo, sa mnom.)
Pa, razbežali su se, pa ne može da se vodi dijalog na slobodnu temu.
(Predsedavajući, s mesta: Gospodine Pavićeviću, molim vas…)
Ne može da se vodi dijalog o onome što vam padne na pamet, da pričamo i o lepom vremenu napolju, da pričamo i o Bojanu Pajtiću, koji danas nije na radnom mestu. Pa, možemo onda da pričamo o tome. Možemo da pričamo o tome svakog dana, jer ni jednog dana nije na radnom mestu. I sada je ovde u ovoj zgradi, ali ga građani Vojvodine za tako nešto ne plaćaju, gospodine Bečiću.
