Poštovane dame i gospodo, podneli smo amandman i na član 44. Predloga zakona o privrednim komorama, koji je nešto obimniji član. Gospodin Sertić sigurno to zna, verovatno je celokupan predlog zakona u njegovoj glavi, od člana do člana, tako da nema potrebe njega da podsećam na ovo, ali ne bih mogao u dva minuta ni da stignem da pročitam da čuje na primer gospodin Babić ili gospodin Martinović šta mi predlažemo da se briše ili gospodin Jovičić, na primer, koji nas je ovde uključio u raspravu.
Ja onda predlažem, ministre Sertiću, da na osnovu obrazloženja koje smo uputili Vladi Republike Srbije i na osnovu argumentacije koju smo danas ponudili tokom amandmanske sednice naše Narodne skupštine, prihvatite naš amandman na član 44. kao i sve preostale amandmane, a njih ukupno ima 51 amandman na Predlog zakona o privrednim komorama.
Naravno, naš ključni argument tiče se člana 32, ministre Sertiću, kojim se predviđa da članstvo u Privrednoj komori bude obavezno, da se onda obavezno plaća i članarina, a da znamo da su privredni subjekti ili neki ljudi u njihova imena saopštili da to nije primereno, poštovana gospodo. I kada su imali priliku da slobodno odlučuju da li da budu članovi, ti ljudi su odlučili da ne budu članovi, gospodine Babiću, jer su procenili da troškovi članarine nadmašuju koristi koje mogu da imaju od članstva. Pa, to su rekli privrednici, pokazali svojim delanjem poštovana gospodo. Sada se mi sudaramo sa jasno definisanim interesom tih…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Koji privrednici?)
Pa, gospodine Sertić je, gospodine Martinoviću, to zapisao u obrazloženju. To je deo njegovog obrazloženja.