Poštovane dame i gospodo, podneli smo amandman i na član 44. Predloga zakona o privrednim komorama, koji je nešto obimniji član. Gospodin Sertić sigurno to zna, verovatno je celokupan predlog zakona u njegovoj glavi, od člana do člana, tako da nema potrebe njega da podsećam na ovo, ali ne bih mogao u dva minuta ni da stignem da pročitam da čuje na primer gospodin Babić ili gospodin Martinović šta mi predlažemo da se briše ili gospodin Jovičić, na primer, koji nas je ovde uključio u raspravu.
Ja onda predlažem, ministre Sertiću, da na osnovu obrazloženja koje smo uputili Vladi Republike Srbije i na osnovu argumentacije koju smo danas ponudili tokom amandmanske sednice naše Narodne skupštine, prihvatite naš amandman na član 44. kao i sve preostale amandmane, a njih ukupno ima 51 amandman na Predlog zakona o privrednim komorama.
Naravno, naš ključni argument tiče se člana 32, ministre Sertiću, kojim se predviđa da članstvo u Privrednoj komori bude obavezno, da se onda obavezno plaća i članarina, a da znamo da su privredni subjekti ili neki ljudi u njihova imena saopštili da to nije primereno, poštovana gospodo. I kada su imali priliku da slobodno odlučuju da li da budu članovi, ti ljudi su odlučili da ne budu članovi, gospodine Babiću, jer su procenili da troškovi članarine nadmašuju koristi koje mogu da imaju od članstva. Pa, to su rekli privrednici, pokazali svojim delanjem poštovana gospodo. Sada se mi sudaramo sa jasno definisanim interesom tih…
(Aleksandar Martinović, s mesta: Koji privrednici?)
Pa, gospodine Sertić je, gospodine Martinoviću, to zapisao u obrazloženju. To je deo njegovog obrazloženja.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Ja sam, gospođo predsednice, marljivo radeći svoj posao, čitajući mnogo, došao i do amandmana koji su predložili kolege Živković i Pavićević.
Pošto iz obrazloženja koje usmeno dobijamo ovde ne dobijamo ništa, malo istorije, malo geografije, malo mahanja rukom, jednom pa drugom, ali nikakvu argumentaciju, mislio sam da je mnogo bolja argumentacija u pisanoj formi, u obrazloženju za prihvatanje ovog amandmana.
Sada ću vam pročitati, za one narodne poslanike, za javnost koja nije imala uvid u obrazloženje i amandmane koje su predložili kolege Živković i Pavićević. U obrazloženju za prihvatanje ovog amandmana piše – ovaj amandman podnet je radi usklađivanja sa prethodnim amandmanom. Ja onda dođem do prethodnog amandmana, pa onda u tom prethodnom amandmanu piše – ovaj amandman je podnet radi usklađivanja sa prethodnim amandmanom. Pa, se ja vratim još malo unapred, pa i za sledeći obrazloženje – ovaj amandman je podnet radi usklađivanja sa prethodnim amandmanom. Šta je ovo, Tvin Piks? Pa, na to liči obrazloženje ovih amandman - briše se, briše se, briše se.
O čemu se radi ovde? A pogledajte, to su serije amandmana. To su serije amandmana u kojima se samo poziva na obrazloženje iz prethodnog, a obrazloženje iz prethodnog na obrazloženje iz prethodnog, i tako u krug. Ovo nema veze ni sa istorijom, ovo nema veze sa geografijom, ovo nema veze sa parlamentarizmom. Ovo jedino ima veze sa mentalnim maltretiranjem kojem smo izloženi i mi i oni ljudi koji gledaju prenose Narodne skupštine, a ponajviše pozivanje na privrednike, pozivanje na privrednike, a ako znamo da je gospodin Pavićević izašao iz Kokusa, neformalne poslaničke grupe narodnih poslanika iz svih političkih stranaka, koja se bavi baš dijalogom sa privrednicima, ja ne znam gde je on te privrednike sreo? Možda na nekim koktelima vinogradara, možda na nekim koktelima vinara? Ne znam gde, ali za ovakva obrazloženja, ovako temeljno urađena obrazloženja, temeljno urađene amandmane i još temeljnija obrazloženja, gde se poziva na obrazloženje iz prethodnog, koje je isto sa onim iz prethodnog i to je sve isto sa onim iz prethodnog, mislim da pokazuje jednu neozbiljnost i više brigu o skupštinskim statistikama, o tome koliko će ko zauzeti ovu govornicu, ali je to daleko od dobre namere i još dalje od bilo kakvog kvalitetnog predloga.

Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Gospodin Babić je upravo rekao da narodni poslanici koji podnose amandmane mentalno maltretiraju druge narodne poslanike. Mislim da mu i član 107. Poslovnika zabranjuje da na takav način govori o poslanicima koji podnose amandmane, a i ostali članovi Poslovnika koji regulišu pravo narodnih poslanika, u krajnjem i obavezu narodnih poslanika da podnose amandmane u situacijama kada smatraju da zakonski predlozi koji dolaze pred nas nisu dovoljno kvalitetni.
Ja bih njegovu pažnju uputila na obrazloženja koja Vlada Republike Srbije daje u mišljenju koje nam dostavlja zašto se amandmani ne prihvataju…

Dobro, to je već stvar replike, a repliku niste tražili.

…slična onome što gospodin Babić…

Zahvaljujem.
Nisam prekršila Poslovnik, zato što ste vi sada prepričali i promenili kontekst onoga što je izrekao poslanik Babić. Znači, niste citirali, nego ste prepričali. Nije tako rekao.
Da li glasamo?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Da.)
Da.
Na član 45. amandmane u istovetnom tekstu podneli su poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević i, evo, čitaću imena, iako to nije po Poslovniku, poslaniče Ćiriću, ali vi tražite da čitam imena, pa ćete mi se potruditi da nađete tačno član Poslovnika, radim samo po Poslovniku, pogotovo od juče, Nataša Vučković, Gordana Čomić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov, Vesna Marjanović, Aida Ćorović, Jovana Jovanović i Jovan Marković.
Nema vas nigde po ovom zakonu, tako da ne moram da čitam.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Poštovane dame i gospodo, predložili smo da se član 45, kao što je predsednica Narodne skupštine rekla, briše. Obrazložili smo, kako je to saopštio gospodin Babić, ovaj amandman podnet je radi usklađivanja sa prethodnim amandmanom, prethodni je podnet radi usklađivanja sa prethodnim i sve do člana 1. Predloga zakona o privrednim komorama, u kojem postoji temeljno obrazloženje, poštovana gospodo. Pa, pošto se nije čitalo, evo da pročitam. Neće ni stati u dva minuta, poštovana gospodo.
Kaže se – usvajanjem predloženog zakona o privrednim komorama svi privredni subjekti bili bi prisiljeni da budu članovi jedne privilegovane Privredne komore Srbije, bez obzira na procenu u kojoj meri bi članstvo u Privrednoj komori doprinelo ostvarenju njihovih interesa. Onda obrazloženje teče dalje – Privredna komora Srbije bi na osnovu sadržine Predloga zakona o privrednim komorama bila zakonski uspostavljena kao centralan privilegovana privredna komora, što je predlog koji ne proističe, da se čuje, dame i gospodo narodni poslanici, ni iz tradicije, niti iz trenutnih potreba srpske privrede.
Ovo je samo prvi pasus našeg obrazloženja. Sledi drugi pasus, pa treći pasus, pa imamo obrazloženje na član 3, pa na član 9, pa na mnoge članove, poštovana gospodo. A, kada se mi usmeravamo na tradiciju, onda sugerišem, gospođo Gojković, da čitamo što je moguće više u periodu priprema za zakone.

Član 45. – briše se.